Zbog čega se vlast i opozicija prepucavaju oko toga ko je doveo Rio Tinto?
Priča o eksploataciji litijuma poslednjih dana se prelila jednim delom i na "prepucavanje" predstavnika vlasti i opozicije o tome ko je uopšte dao dozvolu kompaniji Rio Tinto da počne iskopavanje.
Tako je jedna u ovom tenutku ne tako bitna stvar - ko je zapravo doveo Rio Tinto - u Srbiji ispunila prostor u kome bi trebalo da se bavi mnogo važnijim pitanjima, prenosi NIN.
U nedostatku prave, istinske debate i spletu međusobnih optužbi ostaju prikrivene ključne dileme, koje se tiču zakonskog okvira samog projekta, njegovih ekonomskih benefita, ali i posledica po životnu sredinu, kako Loznice i okoline, tako i cele Srbije.
Pitanje eksploatisanja litijuma u Srbiji vraćeno je u epicentar pažnje nedavnom odlukom Ustavnog suda da proglasi neustavnom Uredbu Vlade Srbije kojom je projekat otvaranja rudnika litijuma u dolini reke Jadar obustavljen.
I dok vladajuće strukture u Srbiji na jednom koloseku vuku poteze u smeru ostvarivanja projekta "Jadar", sve horski ističući da je zdravlje prioritet, na drugom optužuju sadašnju opoziciju da je Srbija za vreme demokratskih vlasti dala dozvolu Rio Tintu za istraživanje rudnog zemljišta u Loznici. Sa druge strane, predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas tvrdi da je on i tada bio u opoziciji, jer je na vlasti bila Demokratska stranka Srbije, te se oni nisu za tako nešto ni pitali.
Đilas je takođe upitao zašto, ako je litijum neverovatno dobra stvar za Srbiju, sadašnji režim napada prethodne vlasti za koje tvrdi da su dovele Rio Tinto. Predsednica Narodne Skupštine Ana Brnabić mu je na to odgovorila da niti hvali, niti kudi bivše vlade kada je reč o projektu rudnika litijuma, već samo ukazuje na, kako kaže, "brutalno političko licemerje sadašnje opozicije".
Populistički "ključ u ruke"
Profesor Fakulteta političkih nauka Bojan Vranić kaže za NIN da je sukob vlasti i opozicije oko toga ko je kriv jedna "duboko politizovana tema" i da ima nameru da skrene pažnju sa tehničkih detalja oko rudarenja litijuma.
"Vladajućim partijama politizacija odgovara jer time biračima daju populistički "ključ u ruke" da je sve to deo pragreha bivšeg režima. Opozicija, opet, ne uspeva da uhvati SNS u sopstvenu zamku, jer, ako se zaista bore protiv svega lošeg iz prošlosti, kako to da nisu ukinuli projekat i oduzeli dozvole? Naravno, to bi zahtevalo da opozicija prizna da je bilo grešaka u periodu 2001-2012. Ali možda je iskrenost upravo ono što nedostaje onim biračima koji apstiniraju. Jer, oni koji glasaju, prilično jasno zauzimaju strane, i dalje polarizovanje samo učvršćuje glasačke navike", objašnjava Vranić.
On dodaje da nedostatak debate oko Rio Tinta i rudarenja jadarita najviše pogoduje SNS-u. Međutim, Vranić ne veruje da bi otvorena debata zaustavila projekat, već su naprednjaci više nesigurni u kom pravcu bi on trebalo da ide.
"Mi vidimo miks signale, te ide se na klasično rudarenje sirovina, te može, ali samo ako se prave baterije, te EU je "zla", te EU je garant ekološke bezbednosti, nema povezivanja rudarenja litijuma sa proizvodnom električnih automobila u Kragujevcu, itd. Dosadašnja praksa (Beograd na vodi, Ekspo) pokazuje da kada je SNS siguran oko mega projekata, donosi leks specialis. Za sada, sve se zadržava na uredbama i prepušta lokalnoj samoupravi (koja je skoro pa pod linčom), odnoso derogira se odlučivanje nižim aktima. Tako da, jeste paravan, ali ni oni koji su ga okačili nisu sigurni šta su sakrili", objašnjava Vranić.
"Komunikacijski zapuštena" tema
Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar kaže za NIN da je sve u vezi sa Rio Tintom bitno, pa i sama komunikacija političara.
Prema njegovim rečima, pitanje projekta Jadar je "suštinski" političko i strateško pitanje. Strateško zato što se ne tiče isključivo Srbije, već i Evropska unija pridaje veći značaj toj temi, a političko zato što se bavi jednom strateškom oblašću – rudarstvom.
"Sve izjave u medijima i svaka komunikacija je važna zato što svaku politiku mora da proprati i način kako se ta politika predstavlja javnosti. Ta prepucavanja zapravo su komunikacija i vlasti i opozicije sa svojim biračima u kojoj jedna strana pokušava da ukaže da njena odgovornost nije dominantna ili nije jedina po pitanju litijuma, to radi vladajuća stranka. Sa druge strane opozicija želi da se politički opere od takve odgovornosti zato što se u poslednjih nekoliko godina manje-više plebiscitarno čitava opozicija odlučila da bude protiv tog projekta i ne žele da budu na bilo koji način povezani sa tim projektom. Komunicirati jednu ovakvu temu je veoma teško. Tema je velika, složena i tiče svih ljudi. Ne možemo da kažemo 'u redu to se tiče samo Zapadne Srbije'. To je tema koja će definitivno da dotakne sve, i pozitivne i negativne strane iz tog projekta, koji god scenario da bude", objašnjava Klačar.
Reč je, dodaje, o temi koja je "komunikacijski zapuštena", pa je sada prilika da se, makar i na ovaj način, ideja kopanja litijuma, sa svim prednostima i manama, ljudima približi. Kako on procenjuje, ovakvim prepucavanjem između vlasti i opozicije funkcioneri SNS-a pokušavaju da se obrate opozicionim biračima da im poruči 'zašto zamerate samo nama kada ljudi za koje vi glasate nisu imali ništa problematično sa tim projektom, dok su bili na vlasti'. Međutim, druga je taktika u obraćanju svojim biračima.
"U medijima koji su bliski vladi, vladajuća stranka pozitivno komunicira efekte kopanja litijuma, čak i retko koriste termin Rio Tinto, već više kažu litijum, više govore o pozitivnim efektima, nego o samoj kompaniji, koja je izašla na loš glas. U danima ispred nas ta komunikacija će se širiti. Vodiće se računa šta se govori u mejnstrim medijima, šta se govori u nekim možda manjim medijima, koje će teme biti u debatama, koje će teme biti u parlamentu. Zato što je to zaista jedna ogromna tema u kojoj se mora segmentirati grupa kojoj se obraćate. Opozicija na drugoj strani će uvek na tu kampanju odgovarati jakim odbrambenim stavom i kritikovaće i projekat i tu odluku, zato što je opozicija stavila sve karte protiv tog projekta, još od prvog dana. To im u suštini smanjuje manevarski prostor u komunikaciji", kaže Klačar.
Suštinski (ne)važno
Aleksandar Ivković, urednik portala European Western Balkans kaže za NIN da suštinski nije važno ko je doveo Rio Tinto, jer nije u pitanju ireverzibilan proces.
Naime, to što je bivša vlast dovela Rio Tinto i dozvolila im istraživanje 2004. godine, ne znači da sadašnja vlast mora po automatizmu da izda dozvolu za eksploataciju litijuma. On dodaje da postoji zakonska procedura kako se ta dozvola izdaje i ona zavisi, između ostalog, od kvaliteta zahteva koji se podnosi. Za ocenu toga da li je zahtev za eksploataciju litijuma valjan odgovorna je sadašnja vlast, dodaje.
"Međutim, ne iznenađuje to što sadašnja vlast sada pokušava da prebaci odgovornost na bivšu. Srpska napredna stranka u poslednjih 12 godina za mnogobrojne stvari - ekonomiju, Kosovo, izborne uslove i druge - prebacuje odgovornost na bivšu vlast, iako je period kada je ona vladala sada već vrlo daleko. Ali, očigledno i dalje u percepciji pristalica SNS-a postoji snažna linija podele na sadašnju i bivšu vlast koja se uspešno koristi - a mislim da je ova komunikacija oko toga ko je doveo Rio Tinto prvenstveno i namenjena pristalicama vlasti koji se kolebaju oko podrške projektu. Cilj je da se njihovo eventualno protivljenje amortizuje", objašnjava Ivković.
Projekat Jadar
Ustavni sud je u odluci kojom je oglasio neustavnim uredbu Vlade o stopiranju projekata Jadar, dao i kratku hronologiju ovog projekta, koji je formalno pokrenut 2001. godine osnivanjem privrednog društva Rio Sava Eksplorejšn d.o.o. Beograd.
Ministarstvo rudarstva je 2004. godine prvi put donelo rešenje kojem se Rio Savi dozvoljava izvođenje primarnih geoloških istraživanja minerala Jadarita. Ovo odoborenje, ustanovio je Ustavni sud, produžavano je 2005, 2007, 2008, 2009, 2011, 2013, 2016. i 2018. godine. Istraživanja su završena početkom 2020. godine.
Pročitaj još
Dok su primarna istraživanja još uvek bila u toku, Vlada Srbije je 2017. godine donela Odluku o izradi prostornog plana za projekat Jadar, što je bio prvi korak koji je rezultovao donošenjem Uredbe Vlade o prostornom planu iz 2020. godine.
U januaru 2022. godine, pod pritiskom ekoloških protesta i blizine predsedničkih i parlamenarnih izbora, Vlada je ukinula svoju uredbu. Najzad, prošle nedelje je Ustavni sud oglasio neustavnim tu uredbu iz januara 2022. godine, a Vlada je nekoliko dana kasnije ponovo pravno "oživela" sopstvenu uredbu iz 2020. godine.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Novinari N1 među učesnicima mitinga SNS: Od regrutovanja do isplate dnevnice
22.03.2026.•
8
Nekoliko dana pred miting Srpske napredne stranke (SNS), redakciji N1 javio se izvor kome je ponuđeno da dođe na skup u Beogradskoj areni.
Evropske demokrate: Vučić produbljuje odnose s Moskvom, dok koristi fondove EU
22.03.2026.•
7
Evropska demokratska partija (EDP) saopštila je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić produbljuje veze s Moskvom, dok u isto vreme koristi fondove EU.
Bosutske šume stavljene pod zaštitu
22.03.2026.•
1
Vlada Srbije usvojila je Uredbu o proglašenju Specijalnog rezervata prirode Bosutske šume, čime je ovo područje stavljeno pod zaštitu kao prirodno dobro od izuzetnog značaja.
Privedena dvojica studenata iz Novog Pazara, određeno im policijsko zadržavanje
22.03.2026.•
5
Policija je danas privela dvojicu studenata iz Novog Pazara, a studenti i građani okupili su se tokom popodneva ispred uprave policije.
BIRODI: Na mitingu u Areni Vučić kršio Ustav i preporuke ODIHR-a
22.03.2026.•
14
Na mitingu Srpske napredne stranke u "Beogradskoj Areni" član te stranke Aleksandar Vučić je više puta oslovljen i predstavljen kao predsednik Republike.
Prijavljivanje za upis budućih prvaka preko eUprave počinje u ponedeljak
22.03.2026.•
0
Zakazivanje termina za testiranje i upis dece u prvi razred osnovne škole počinje u ponedeljak, 23. marta, na portalu eUprava, a roditeljima će usluga biti dostupna do 31. maja.
Država predložila novu uredbu o podsticajima za reciklere, oni najavili zatvaranje firmi
22.03.2026.•
1
Vlada Srbije početkom marta predstavila je reciklerima u Radnoj grupi Nacrt Uredbe o vrsti, kriterijumima, visini, uslovima i načinu dodele podsticajnih sredstava operatorima koji vrše ponovnu upotrebu otpada.
Politikolog Gogić: Srbija se više ništa ne pita na Kosovu
22.03.2026.•
15
Beograd više ne može da utiče ni na šta na Kosovu i dogovor o primeni Zakona o strancima je spasavanje onoga što se spasti može, izjavio je politikolog Ognjen Gogić u serijalu Kvaka 23 agencije FoNet.
Najavljeni data centri i superkompjuteri u Srbiji: Može li trenutna energetska mreža to da izdrži
22.03.2026.•
19
Dok predstavnici vlasti najavljuju ubrzani razvoj veštačke inteligencije, robotike i dolazak novih superkompjutera, Srbija u tu trku ulazi sa energetskim sistemom koji već sada jedva zadovoljava domaće potrebe.
Glamočić: Za poljoprivrednike će cena goria biti najviše 184 dinara, biće povećan povrat akciza
22.03.2026.•
1
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić rekao je da čak i ako cena goriva bude rasla, za poljoprivrednike će maksimalno biti 184 dinara, i dodao da će povraćaj akciza biti povećan sa 50 na 57,64 dinara.
Predsednica nemačke AfD: Prijem u EU sada nije u interesu ni Srbije, ni Nemačke, ni Evrope
22.03.2026.•
25
Predsednica stranke Alternativa za Nemačku (AfD) Alis Vajdel ocenila je da "prenagljen ili bezuslovan prijem u Evropsku uniju trenutno ne bi bio u interesu ni Srbije, ni Nemačke, ni Evrope.
AMSS: Očekuje se pojačan saobraćaj, apel na vozače da paze na motocikliste i bicikliste
22.03.2026.•
0
Na putevima u Srbiji danas se očekuje pojačan intenzitet saobraćaja, saopštio je Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Pošta prodaje 47 rashodovanih vozila: Ne mogu se kupiti pojedinačno, početna cena je 3,1 milion dinara
22.03.2026.•
3
Javlja licitacija na kojoj će biti ponuđeno 47 rashodovanih vozila Pošte Srbije održaće se u utorak, 31. marta u Beogradu, Ugrinovačka 210b
Da je sutra referendum za ulazak Srbije u EU - evo kako bi građani glasali
22.03.2026.•
78
U slučaju referenduma o članstvu Srbije u EU, među ispitanicima koji su se izjasnili da bi izašli na referendum (85,3 odsto uzorka), većina njih (41,6) bi glasala za članstvo Srbije.
U Srbiju se vratilo ukupno 300 medicinara: "Dolaze u velikom broju"
22.03.2026.•
41
Ministarstvo zdravlja navodi da je nastavljen povratak zdravstvenih radnika u Srbiju i da se preko Kancelarije za saradnju sa dijasporom u našu zemlju vratilo još 14 medicinskih radnika.
Ruski ministar u Beogradu: Zbog prethodne posete Ursula fon der Lajen otkazala susret sa Vučevićem
21.03.2026.•
42
"Srbija će biti uz Rusiju", poruka je zvaničnika Beograda dan nakon što su Sjedinjene Države upozorile na ulogu Rusije u destabilizaciji Zapadnog Balkana.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - šta još znate
21.03.2026.•
16
Novi 021.rs dnevni kviz stiže da vas razonodi.
MUP: Na skupu SNS oko 70.000 građana - u "Beogradskoj areni" i oko nje
21.03.2026.•
87
Predizborni miting "Za Srbiju, za našu porodicu" Srpske napredne stranke (SNS) održan je u Beogradskoj areni, a počeo je oko 16 časova muzičkim programom u kojem su nastupali uglavnom izvođači narodne muzike.
Šabić: Oduzimanje novca od donacija studentima još jedan primer nezakonitog postupanja policije
21.03.2026.•
10
Advokat Rodoljub Šabić ocenio je da slučaj u kom je policija od studenata zaplenila oko dva miliona dinara predstavlja još jedan u sve dužem spisku zabrinjavajućih primera nezakonitog postupanja policije.
Profesor Šumarskog fakulteta: Na vreme početi nabavku drvnog peleta
21.03.2026.•
2
Profesor na Šumarskom fakultetu Branko Glavonjić poručio je građanima da na vreme počnu sa nabavkom drvnog peleta tokom cele godine i da kupovinu rasporede po mesecima, kako bi se troškovi ravnomernije rasporedili.
Komentari 14
rale
Бака
Mark
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar