Položaj žena i menstrualno siromaštvo: "Porez na roze" i dalje najviši u Srbiji
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti pre skoro godinu dana predala je inicijativu za smanjenje visokog poreza na menstrualne proizvode. Međutim, do sada nije bilo odgovora.
Foto: Pexels
Menstrualni proizvodi u Srbiji, inače, oporezuju se čak više i od na primer smeštaja u hotelima, a porez iznosi 20 procenata. Ovo je ujedno i jedan od najviših poreza kako u regionu, pa tako i u Evropi.
Usled visokog poreza, cene menstrualnih proizvoda su poprilično visoke. Ovo znači da su posebno pogođene pojedine višestruko marginalizovane i ugrožene društvene grupe, odnosno žene i devojčice. Svi ti faktori utiču na nemogućnost nabavke potrebnih proizvoda i ulazak u tzv. menstrualno siromaštvo.
Poslednje dve godine ženske organizacije pokrenule su priču o ukidanju ili smanjenju poreza na menstrualne proizvode, čime su doprinele i skidanje tabua sa ove teme.
Zemlje regiona poslednjih godina ubrzano rade na smanjenju poreza na ove proizvode. Tako je Crna Gora, na primer, 2022. godine imala PDV na menstrualne proizvode čak 21 odsto, ali se nakon inicijativa porez drastično smanjio i sada iznosi sedam procenata. Takođe, Severna Makedonija je porez smanjila na pet procenata, dok ga Slovenija drži na 9,5, a Hrvatska na 13 procenata.
Zbog visokog poreza je i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković početkom avgusta prošle godine uputila inicijativu za ukidanje poreza na menstrualne proizvode Ministarstvu finansija, odnosno ministru Siniši Malom. Do današnjeg dana nije stigao odgovor ministarstva na ovu inicijativu.
Kako kaže poverenica za 021.rs, u toku je ponovno slanje inicijativa institucijama na koje nije odgovoreno, među kojima je i ova. U međuvremenu, u ministarstvu su za 021.rs kratko odgovorili da razmatraju opcije za rešenje problema.
"Porez na roze": Zašto je potrebno ukinuti ili smanjiti?
Žene i devojčice, prema analizi organizacije Gender Knowledge Hub iz 2022. godine, godišnje na menstrualne proizvode u Srbiji potroše oko 8.300 dinara. Sada, usled inflacije, ova cifra ujedno je i viša.
Poverenica u tekstu inicijative upućene ministru finansija podseća da trećinu stanovništva u Srbiji čine žene u menstrualnom periodu.
"Nedovoljna primanja i drugi, uvek važniji troškovi, čine da kupovina proizvoda za higijenu žene tokom menstruacije predstavlja za žene finansijski teret i od njih čini ekonomski ranjivu populaciju", navodi se u tekstu.
Ovo znači da su posebno pogođene pojedine višestruko marginalizovane i inače ugrožene društvene grupe, odnosno žene i devojčice u situaciji siromaštva, osobe sa invaliditetom, pripadnice nacionalnih manjina i ostale.
Kako poverenica Brankica Janković za 021.rs kaže, proizvodi za održavanje lične higijene moraju dostupni svima, bez obzira na imovinsko stanje.
"Smanjenje ili ukidanje poreza na dodatnu vrednost (PDV) za ove proizvode bi značajno povećalo njihovu pristupačnost i dostupnost najsiromašnijim građankama, a takođe bi doprinelo unapređenju seksualnog i reproduktivnog zdravlja devojčica i žena. Očekujem da se ovo pitanje ozbiljno razmatra i da će nova Vlada imati razumevanje za problem koji je ozbiljniji nego što to može delovati na prvi pogled", ističe ona.
Poverenica dodaje da je korišćenje proizvoda za higijenu žena tokom menstruacije nužnost u životu devojčica i žena, osnovna potreba uslovljena njihovim polom, ali i redovan mesečni trošak. Ističe i da menstrualno siromaštvo ima i druge posledice.
"Usled otežanih mogućnosti da priušte menstrualne proizvode jedan broj devojčica i žena izostaje iz škole i sa posla, što ostavlja posledice na njihovo obrazovanje i ekonomske prilike, stavljajući ih u neravnopravan položaj u odnosu na muškarce", kaže Janković.
Ističe da se ne sme dozvoliti da devojčicama i ženama zbog slabijeg materijalnog stanja bude otežano održavanje osnovne higijene, ugroženo zdravlje, pravo na obrazovanje ili rad.
"Verujem da smo u onoj fazi ekonomskog i društvenog razvoja kada ni jedna žena i devojčica ne treba da se oseća nelagodno u vezi sa ovim pitanjem. A mnoge se ne osećaju dobro, što su i potvrdile ispitanice koje su učestvovale u anketi koju su sprovele članice udruženja Ženska inicijativa", navodi ona za 021.rs.
Kako ističe Janković, menstrualno siromaštvo je do nedavno bilo tabu tema kako u javnosti, tako i u samoj porodici.
"U patrijarhalnom društvu ova tema je često marginalizovana, samim tim jer se odnosi samo na žene. Jedan od uzroka nedovoljnog prepoznavanja ovog problema je i nedovoljna edukacija o menstruaciji kao prirodnom, biološkom procesu. To pokazuju i stavovi koji se mogu čuti da su cene menstrualnih proizvoda zanemarljive kada se porede, na primer, sa cenama šminke ili garderobe, iako je prvo biološka nužnost za žene, a drugo lično opredeljenje", objašnjava poverenica.
Kada je reč o inicijativi koju je Janković podnela Ministarstvu finansija i ministru Siniši Malom, zvaničnog odgovora još uvek nema.
Iz ministarstva su za 021.rs kratko odgovorili da se "analiziraju mogućnosti za optimalno rešenje ovog pitanja, posebno uzimajući u obzir uporednu praksu i propise Evropske unije".
Žene u borbi za žene: Kako to izgleda u Novom Sadu?
Dve novosadske organizacije istakle su se u borbi protiv menstrualnog siromaštva, a to su Gender Knowledge Hub i Ženska inicijativa "Roze zastave".
Organizacija Gender Knowledge Hub pre dve godine je započela inicijativu o smanjenju poreza na menstrualne proizvode, a tada je radila i anketu među novosadskim srednjoškolkama.
Prema preliminarnim rezultatima te 2022. godine, oko 48 odsto devojaka odgovorilo je da je morala da određeni menstrualni proizvod drži duže jer nije imala zamenu, da li nisu imale dovoljno ili pri ruci. Takođe, veliki broj devojaka je odgovorilo i da u toaletu nema tople vode i sapuna da operu ruke pre ili posle zamene menstrualnog proizvoda.
Kako kaže Dušica Stojadinović iz Gender Knowledge Hub-a za 021.rs, ova organizacija pokrenula je u saradnji sa Trag fondacijom projekat "Menstrualna pravda - zajedno ka smanjenju menstrualnog siromaštva". Cilj projekta jeste obezbeđivanje besplatnih menstrualnih proizvoda za devojčice od 12 do 18 godina iz osetljivih grupa na teritoriji Novog Sada.
"Što se tiče našeg prethodnog istraživanja, ovaj se projekat nadovezao na njega. Mi smo tada htele da napravimo neki presek stanja kada je u pitanju mlađa populacija i zastupljenost menstrualnog siromaštva. Tu su neki rezultati pokazali da je najveći problem što je i dalje stigma o menstrualnom siromaštvu bila velika, nije se pričalo o tome, što dovodi do toga da ta potreba žena bude nevidljiva", objašnjava ona.
Tokom aktuelnog projekta, istraživačice su radile na terenu sa devojčicama pomenutog uzrasta, a koje se nalaze u romskim naseljima.
"Tu smo takođe radili istraživanje sa njima gde je pokazano da je i pored toga što postoji stigma i to što devojčice vrlo često nemaju dovoljno menstrualnih proizvoda tokom trajanja njihovog ciklusa, da postoje velike zablude koje su rasprostranjene i koje i vode do menstrualnog siromaštva i nerazumevanja te biološke potrebe i nužnosti sa kojima se pola populacije suočava", objašnjava sagovornica 021.rs.
Pročitaj još
Osim ove grupe, istraživanje je obuhvatilo i devojčice iz drugih materijalno ugroženih grupa, odnosno devojčice sa invaliditetom, one čije su porodice primale socijalnu pomoć ili dečiji dodatak, devojčice iz Dečijeg sela ili centra za porodični smeštaj i usvojenje.
"O ovoj temi je sada posebno bitno razgovarati zbog svih promena koje smo doživeli u socio-ekonomskom kontekstu u smislu povećane inflacije gde su menstrualni proizvodi poskupeli za 30-40 odsto. To je verovatno uticalo na to da žene budu dodatno ugrožene", kaže Stojadinović.
Ističe i da, ukoliko bi došlo do smanjenja poreza, to možda ne bi nužno pravilo veliku razliku u ceni, ali bi to značilo da donosioci odluka napokon vide da postoji potreba žena koja je neupitna.
"Sledeći koraci su smanjenje poreza, bilo bi dobro dobiti podršku u vidu sveobuhvatnog istraživanja o menstrualnom siromaštvu, ali kao što smo videli bitan je rad na terenu gde će se zapravo doći do žena i devojčica koje su u najvećem riziku od menstrualnog siromaštva", istakla je ona.
Tokom ovog projekta, istraživači na projektu planiraju da Gradu Novom Sadu predlože da obezbedi besplatne menstrualne proizvode za devojčice između 12 i 18 godina, koje bi mogle biti potencijalne korisnice pomoći.
U tu svrhu, oni su kreirali i benefit analizu, odnosno analizu troškova i koristi koja bi mogla da proistekne iz ove akcije.
Kako navodi Stojadinović, prema podacima Zavoda za statistiku, oko 20 odsto dece uzrasta do 17 godina nalazi se u riziku od opšteg siromaštva. Oni su potom odlučili da izračunaju broj devojčica uzrasta od 12 do 18 godina u Novom Sadu. Kako kaže, brojka je pokazala da bi to bilo oko 4.000 korisnica.
"Da se računa po ovoj računici, da svakoj devojčici treba po 22 komada uložaka po menstruaciji, da ima recimo 13 na godišnjem nivou, da komad košta oko 23 dinara (iako potencijalno može biti i više), obezbeđivanje svega toga uz potencijalne troškove mehanizama distribucije bi trošak grada na celokupan budžet bio oko 0.01 procenat", rekla je sagovornica 021.rs.
Ističe i da je projekcija da bi potencijalne mogućnosti distribucije najbolje funkcionisale kroz centre za socijalne rad, odnosno mehanizme socijalne zaštite koje bi bile deo paketa socijalne podrške ili kroz rad lokalnih volonterki, ali i kroz mogućnost kupona.
Dodaje da su sledeći koraci da se u potpunosti završi ova benefit analiza, a rezultati i inicijativa predlože predstavnicima grada.
Ženska inicijativa je još 2021. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu pokrenula akciju za uspostavljanje besplatnih menstrualnih proizvoda na ovoj ustanovi. Tokom ove tri godine su akciji pristupili svi fakulteti Univerziteta u Novom Sadu, kao i Karlovačka gimnazija, "MC Vision" srednja škola, ali i ženski studentski dom "23. oktobar".
Jovana Mrdalj iz ove inicijative za 021.rs kaže da je ovo akcijom sada pokriveno više od 50 fakulteta širom Srbije, a pre godinu dana pokrenuta je i aplikacija "Pink Flag".
"Cilj ove aplikacije jeste da radi na otklanjanju menstrualnog siromaštva i informisanju zajednice o potrebi besplatnih uložaka u obrazovnim institucijama širom Srbije", rekla je ona.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Italijanska Republika: Srpska vlast u nevolji zbog Trampove kule, korišćeni lažni dokumenti
17.12.2025.•
0
Italijanski list Republika piše da je srpska vlast u nevoljama zbog projekta Trampova kula, zato što su korišćeni lažni dokumenti da bi se za to srušila jedna istorijska palata.
Ministri EU zaključili o Srbiji: Još ništa od otvaranja klastera tri
17.12.2025.•
0
Savet za opšte poslove Evropske unije (GAC) pozdravio je činjenicu da integracija u EU ostaje strateški cilj Srbije, ali očekuje da će Srbija to jasnije pokazati delima i rečima.
Gardijan: Vučić preti odmazdom nakon što su osujećeni planovi za Generalštab
17.12.2025.•
0
Srpski autoritarni predsednik Aleksandar Vučić zapretio je odmazdom nakon što su planovi za beogradsku Trampovu kulu osujećeni, preneo je britanski list Gardijan na svom sajtu.
Evroposlanik: Vučićeva poruka da niko neće biti na samitu EU može se shvatiti kao šamar
17.12.2025.•
0
Ako je poruka predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ni on niti bilo ko iz Srbije neće prisustvovati samitu EU i Zapadnog Balkana konačna, to bi EU mogla da shvati kao šamar.
Preduzetnik bez dozvole vadio pesak i šljunak iz Južne morave
17.12.2025.•
0
Niška policija uhapsila je vlasnika preduzetničke radnje I. N. (67) zbog neovlašćenog bavljenja delatnošću, nedozvoljene proizvodnje, nepreduzimanja mera zaštite životne sredine i oštećenja životne sredine.
Poljoprivrednik iz Klenja najavio štrajk glađu: Tvrdi da je bez subvencija ostao zbog podrške studentima
17.12.2025.•
0
Gazdinstvo poljoprivrednika Nemanje Lackovića iz Klenja (kod Bogatića) stavljeno je u pasivni status, zbog čega će mu biti uskraćene sve subvencije za proizvodnju i zbog čega će on danas stupiti u štrajk glađu.
Počinje predizborna kampanja na Kosovu za vanredne parlamentarne izbore
16.12.2025.•
0
Od sutra do 27. decembra u ponoć na Kosovu će trajati predizborna kampanja za vanredne parlamentarne izbore zakazane za 28. decembar ove godine.
Srbija neće prisustvovati samitu EU o Zapadnom Balkanu
16.12.2025.•
10
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da sutra, u sredu 17. decembra, neće prisustvovati samitu EU o Zapadnom Balkanu koji je sazvao predsednik Evropskog saveta Antonio Košta.
Ruskim službama upućen zahtev za informacije o smrti predstavnika Jugoimport SDPR u Moskvi
16.12.2025.•
1
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je večeras izjavio da je ruskim službama zvanično upućen zahtev u vezi sa smrću predstavnika Jugoimport SDPR u Moskvi i da očekuje odgovor.
Vučić o JTOK-u: "Bogovi osmišljeni da ruše vlade nezavisnih i suverenih zemalja"
16.12.2025.•
20
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je danas da će se zakoni koji uređuju tužilaštva biti promenjeni vrlo brzo, da ga "ne interesuje šta ko ima da kaže protiv toga".
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - sve na znanje
16.12.2025.•
9
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Njujork Tajms: Vučić pravdao rušenje Generalštaba uprkos sumnjama u falsifikate
16.12.2025.•
11
Privatna investiciona kompanija koju vodi Džared Kušner, zet predsednika SAD Donalda Trampa, saopštila je u ponedeljak da se Kušner povlači iz planiranog posla sa nekretninama u Srbiji pod Trampovim brendom.
Batrovci, Šid, Bezdan: Višesatna zadržavanja kamiona na izlazu iz Srbije
16.12.2025.•
1
Kamioni na graničnom prelazu sa Hrvatskom Batrovci na izlazu iz zemlje čekaju i do 14 sati, saopštili su "Putevi Srbije".
Pavkov: Srbija ostaje posvećena povećanju zaštićenih područja
16.12.2025.•
2
Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov izjavila je danas da Srbija ostaje posvećena povećanju teritorije pod zaštitom.
Mali: Odustajanje Kušnera od projekta Generalštab loše će uticati i na potencijalni dolazak drugih investitora
16.12.2025.•
55
Povlačenje firme Džareda Kušnera iz projekta Generalštab loše će uticati i na potencijalni dolazak drugih investitora u našu zemlju, ocenjuje ministar finansija Siniša Mali.
Evroposlanica Joveva o srpskim studentima: Borba za demokratiju i fer izbore prepoznata u EU
16.12.2025.•
12
U Evropskom parlamentu u Strazburu danas je održana svečana dodela Nagrade Saharov za 2025. godinu.
Agencija za sprečavanje korupcije: Olivera Zekić bila u sukobu interesa 2023. godine
16.12.2025.•
2
Agencija za sprečavanje korupcije utvrdila je da je bivša predsednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Olivera Zekić postupila suprotno zakonu.
Sumnjiva smrt predstavnika srpskog preduzeća za naoružanje u Moskvi
16.12.2025.•
23
Predstavnik državnog preduzeća za trgovinu vojnom opremom i naoružanjem Jugoimport SDPR u Moskvi, R. K, umro je u Rusiji pod sumnjivim okolnostima.
Predsednik rekao "da će zamoliti dobre ljude u Ćacilendu da se pomere odatle"
16.12.2025.•
20
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će u narednim danima otići u šatorsko naselje ispred Skupštine Srbije, takozvani Ćacilend i da će zamoliti ljude koji tamo borave da se pomere.
Vučić o povlačenju Kušnera iz projekta Generalštab: Mi smo veliki gubitnici, podneću krivične prijave
16.12.2025.•
99
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će podneti krivičnu prijavu protiv svih koji su "učestvovali u uništenju planirane američke investicije na mestu Generalštaba u centru Beograda".
Za Expo iz budžetske rezerve još 600 miliona dinara
16.12.2025.•
2
Vlada Srbije donela je rešenje kojim izdvaja dodatnih 600 miliona dinara (oko 5,1 milion evra) za Expo 2027.
Komentari 12
Jelena
Gavril
Milan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar