Položaj žena i menstrualno siromaštvo: "Porez na roze" i dalje najviši u Srbiji
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti pre skoro godinu dana predala je inicijativu za smanjenje visokog poreza na menstrualne proizvode. Međutim, do sada nije bilo odgovora.
Foto: Pexels
Menstrualni proizvodi u Srbiji, inače, oporezuju se čak više i od na primer smeštaja u hotelima, a porez iznosi 20 procenata. Ovo je ujedno i jedan od najviših poreza kako u regionu, pa tako i u Evropi.
Usled visokog poreza, cene menstrualnih proizvoda su poprilično visoke. Ovo znači da su posebno pogođene pojedine višestruko marginalizovane i ugrožene društvene grupe, odnosno žene i devojčice. Svi ti faktori utiču na nemogućnost nabavke potrebnih proizvoda i ulazak u tzv. menstrualno siromaštvo.
Poslednje dve godine ženske organizacije pokrenule su priču o ukidanju ili smanjenju poreza na menstrualne proizvode, čime su doprinele i skidanje tabua sa ove teme.
Zemlje regiona poslednjih godina ubrzano rade na smanjenju poreza na ove proizvode. Tako je Crna Gora, na primer, 2022. godine imala PDV na menstrualne proizvode čak 21 odsto, ali se nakon inicijativa porez drastično smanjio i sada iznosi sedam procenata. Takođe, Severna Makedonija je porez smanjila na pet procenata, dok ga Slovenija drži na 9,5, a Hrvatska na 13 procenata.
Zbog visokog poreza je i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković početkom avgusta prošle godine uputila inicijativu za ukidanje poreza na menstrualne proizvode Ministarstvu finansija, odnosno ministru Siniši Malom. Do današnjeg dana nije stigao odgovor ministarstva na ovu inicijativu.
Kako kaže poverenica za 021.rs, u toku je ponovno slanje inicijativa institucijama na koje nije odgovoreno, među kojima je i ova. U međuvremenu, u ministarstvu su za 021.rs kratko odgovorili da razmatraju opcije za rešenje problema.
"Porez na roze": Zašto je potrebno ukinuti ili smanjiti?
Žene i devojčice, prema analizi organizacije Gender Knowledge Hub iz 2022. godine, godišnje na menstrualne proizvode u Srbiji potroše oko 8.300 dinara. Sada, usled inflacije, ova cifra ujedno je i viša.
Poverenica u tekstu inicijative upućene ministru finansija podseća da trećinu stanovništva u Srbiji čine žene u menstrualnom periodu.
"Nedovoljna primanja i drugi, uvek važniji troškovi, čine da kupovina proizvoda za higijenu žene tokom menstruacije predstavlja za žene finansijski teret i od njih čini ekonomski ranjivu populaciju", navodi se u tekstu.
Ovo znači da su posebno pogođene pojedine višestruko marginalizovane i inače ugrožene društvene grupe, odnosno žene i devojčice u situaciji siromaštva, osobe sa invaliditetom, pripadnice nacionalnih manjina i ostale.
Kako poverenica Brankica Janković za 021.rs kaže, proizvodi za održavanje lične higijene moraju dostupni svima, bez obzira na imovinsko stanje.
"Smanjenje ili ukidanje poreza na dodatnu vrednost (PDV) za ove proizvode bi značajno povećalo njihovu pristupačnost i dostupnost najsiromašnijim građankama, a takođe bi doprinelo unapređenju seksualnog i reproduktivnog zdravlja devojčica i žena. Očekujem da se ovo pitanje ozbiljno razmatra i da će nova Vlada imati razumevanje za problem koji je ozbiljniji nego što to može delovati na prvi pogled", ističe ona.
Poverenica dodaje da je korišćenje proizvoda za higijenu žena tokom menstruacije nužnost u životu devojčica i žena, osnovna potreba uslovljena njihovim polom, ali i redovan mesečni trošak. Ističe i da menstrualno siromaštvo ima i druge posledice.
"Usled otežanih mogućnosti da priušte menstrualne proizvode jedan broj devojčica i žena izostaje iz škole i sa posla, što ostavlja posledice na njihovo obrazovanje i ekonomske prilike, stavljajući ih u neravnopravan položaj u odnosu na muškarce", kaže Janković.
Ističe da se ne sme dozvoliti da devojčicama i ženama zbog slabijeg materijalnog stanja bude otežano održavanje osnovne higijene, ugroženo zdravlje, pravo na obrazovanje ili rad.
"Verujem da smo u onoj fazi ekonomskog i društvenog razvoja kada ni jedna žena i devojčica ne treba da se oseća nelagodno u vezi sa ovim pitanjem. A mnoge se ne osećaju dobro, što su i potvrdile ispitanice koje su učestvovale u anketi koju su sprovele članice udruženja Ženska inicijativa", navodi ona za 021.rs.
Kako ističe Janković, menstrualno siromaštvo je do nedavno bilo tabu tema kako u javnosti, tako i u samoj porodici.
"U patrijarhalnom društvu ova tema je često marginalizovana, samim tim jer se odnosi samo na žene. Jedan od uzroka nedovoljnog prepoznavanja ovog problema je i nedovoljna edukacija o menstruaciji kao prirodnom, biološkom procesu. To pokazuju i stavovi koji se mogu čuti da su cene menstrualnih proizvoda zanemarljive kada se porede, na primer, sa cenama šminke ili garderobe, iako je prvo biološka nužnost za žene, a drugo lično opredeljenje", objašnjava poverenica.
Kada je reč o inicijativi koju je Janković podnela Ministarstvu finansija i ministru Siniši Malom, zvaničnog odgovora još uvek nema.
Iz ministarstva su za 021.rs kratko odgovorili da se "analiziraju mogućnosti za optimalno rešenje ovog pitanja, posebno uzimajući u obzir uporednu praksu i propise Evropske unije".
Žene u borbi za žene: Kako to izgleda u Novom Sadu?
Dve novosadske organizacije istakle su se u borbi protiv menstrualnog siromaštva, a to su Gender Knowledge Hub i Ženska inicijativa "Roze zastave".
Organizacija Gender Knowledge Hub pre dve godine je započela inicijativu o smanjenju poreza na menstrualne proizvode, a tada je radila i anketu među novosadskim srednjoškolkama.
Prema preliminarnim rezultatima te 2022. godine, oko 48 odsto devojaka odgovorilo je da je morala da određeni menstrualni proizvod drži duže jer nije imala zamenu, da li nisu imale dovoljno ili pri ruci. Takođe, veliki broj devojaka je odgovorilo i da u toaletu nema tople vode i sapuna da operu ruke pre ili posle zamene menstrualnog proizvoda.
Kako kaže Dušica Stojadinović iz Gender Knowledge Hub-a za 021.rs, ova organizacija pokrenula je u saradnji sa Trag fondacijom projekat "Menstrualna pravda - zajedno ka smanjenju menstrualnog siromaštva". Cilj projekta jeste obezbeđivanje besplatnih menstrualnih proizvoda za devojčice od 12 do 18 godina iz osetljivih grupa na teritoriji Novog Sada.
"Što se tiče našeg prethodnog istraživanja, ovaj se projekat nadovezao na njega. Mi smo tada htele da napravimo neki presek stanja kada je u pitanju mlađa populacija i zastupljenost menstrualnog siromaštva. Tu su neki rezultati pokazali da je najveći problem što je i dalje stigma o menstrualnom siromaštvu bila velika, nije se pričalo o tome, što dovodi do toga da ta potreba žena bude nevidljiva", objašnjava ona.
Tokom aktuelnog projekta, istraživačice su radile na terenu sa devojčicama pomenutog uzrasta, a koje se nalaze u romskim naseljima.
"Tu smo takođe radili istraživanje sa njima gde je pokazano da je i pored toga što postoji stigma i to što devojčice vrlo često nemaju dovoljno menstrualnih proizvoda tokom trajanja njihovog ciklusa, da postoje velike zablude koje su rasprostranjene i koje i vode do menstrualnog siromaštva i nerazumevanja te biološke potrebe i nužnosti sa kojima se pola populacije suočava", objašnjava sagovornica 021.rs.
Pročitaj još
Osim ove grupe, istraživanje je obuhvatilo i devojčice iz drugih materijalno ugroženih grupa, odnosno devojčice sa invaliditetom, one čije su porodice primale socijalnu pomoć ili dečiji dodatak, devojčice iz Dečijeg sela ili centra za porodični smeštaj i usvojenje.
"O ovoj temi je sada posebno bitno razgovarati zbog svih promena koje smo doživeli u socio-ekonomskom kontekstu u smislu povećane inflacije gde su menstrualni proizvodi poskupeli za 30-40 odsto. To je verovatno uticalo na to da žene budu dodatno ugrožene", kaže Stojadinović.
Ističe i da, ukoliko bi došlo do smanjenja poreza, to možda ne bi nužno pravilo veliku razliku u ceni, ali bi to značilo da donosioci odluka napokon vide da postoji potreba žena koja je neupitna.
"Sledeći koraci su smanjenje poreza, bilo bi dobro dobiti podršku u vidu sveobuhvatnog istraživanja o menstrualnom siromaštvu, ali kao što smo videli bitan je rad na terenu gde će se zapravo doći do žena i devojčica koje su u najvećem riziku od menstrualnog siromaštva", istakla je ona.
Tokom ovog projekta, istraživači na projektu planiraju da Gradu Novom Sadu predlože da obezbedi besplatne menstrualne proizvode za devojčice između 12 i 18 godina, koje bi mogle biti potencijalne korisnice pomoći.
U tu svrhu, oni su kreirali i benefit analizu, odnosno analizu troškova i koristi koja bi mogla da proistekne iz ove akcije.
Kako navodi Stojadinović, prema podacima Zavoda za statistiku, oko 20 odsto dece uzrasta do 17 godina nalazi se u riziku od opšteg siromaštva. Oni su potom odlučili da izračunaju broj devojčica uzrasta od 12 do 18 godina u Novom Sadu. Kako kaže, brojka je pokazala da bi to bilo oko 4.000 korisnica.
"Da se računa po ovoj računici, da svakoj devojčici treba po 22 komada uložaka po menstruaciji, da ima recimo 13 na godišnjem nivou, da komad košta oko 23 dinara (iako potencijalno može biti i više), obezbeđivanje svega toga uz potencijalne troškove mehanizama distribucije bi trošak grada na celokupan budžet bio oko 0.01 procenat", rekla je sagovornica 021.rs.
Ističe i da je projekcija da bi potencijalne mogućnosti distribucije najbolje funkcionisale kroz centre za socijalne rad, odnosno mehanizme socijalne zaštite koje bi bile deo paketa socijalne podrške ili kroz rad lokalnih volonterki, ali i kroz mogućnost kupona.
Dodaje da su sledeći koraci da se u potpunosti završi ova benefit analiza, a rezultati i inicijativa predlože predstavnicima grada.
Ženska inicijativa je još 2021. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu pokrenula akciju za uspostavljanje besplatnih menstrualnih proizvoda na ovoj ustanovi. Tokom ove tri godine su akciji pristupili svi fakulteti Univerziteta u Novom Sadu, kao i Karlovačka gimnazija, "MC Vision" srednja škola, ali i ženski studentski dom "23. oktobar".
Jovana Mrdalj iz ove inicijative za 021.rs kaže da je ovo akcijom sada pokriveno više od 50 fakulteta širom Srbije, a pre godinu dana pokrenuta je i aplikacija "Pink Flag".
"Cilj ove aplikacije jeste da radi na otklanjanju menstrualnog siromaštva i informisanju zajednice o potrebi besplatnih uložaka u obrazovnim institucijama širom Srbije", rekla je ona.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Novina koju donosi izmena zakona: Ako budete hteli da se žalite na RTS i RTV, možete povereniku
17.06.2025.•
0
Izmene tri medijska zakona donose se radi harmonizacije sa pravnim tekovinama Evropske unije i standardima Saveta Evrope, ali i u cilju unapređenja rada javnih servisa.
Radi se rekonstrukcija nestanka male Danke Ilić: Tužilac objašnjava kako to izgleda
17.06.2025.•
0
U mestu Banjsko Polje pored Bora sprovodi se rekonstrukcija nestanka Danke Ilić, koja je nestala 26. marta prošle godine.
Portparolka EK: Ako ne budu ispunjeni uslovi, projekat "Jadar" ćemo povući sa liste
17.06.2025.•
0
Portparolka Evropske komisije Eirini Zarkadula izjavila je da to što je projekat "Jadar" proglašen projektom od strateške važnosti, može se promeniti preko noći.
Dragica Nikolić promenila adresu, sada i zvanično u vili sa Tomom: Prijavila se na Užičku 23
17.06.2025.•
0
Dragica Nikolić, supruga bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića, prijavila se na adresu Užička 23, gde se nalazi državna vila, nekadašnja predsednička rezidencija.
Macut: Srbija nije glasala za deklaraciju Procesa saradnje JIE u Tirani
17.06.2025.•
0
Premijer Srbije Đuro Macut izjavio je da Srbija nije glasala za Deklaraciju na samitu Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi u Tirani.
Ispalio više hitaca u izlog SNS u Vrnjačkoj Banji, a onda pucao i na policiju
17.06.2025.•
0
Policija u Vrnjačkoj Banji uhapsila je I. M. (36) koji se sumnjiči da je iz vatrenog oružja ispalio više hitaca i oštetio izlog prostorija SNS u tom mestu.
Sudar motociklista kod Skupštine u Beogradu: Jedna osoba poginula, dvoje povređeno
16.06.2025.•
0
U saobraćajnoj nesreći koja se večeras dogodila ispred Narodne skupštine u Beogradu, jedan motociklista je poginuo, dok su drugi motociklista i pešak povređeni.
Vidovdanski šumovi u SNS-u: Brnabić kaže da nema kontramitinga, Vučević kaže da još nije odlučeno
16.06.2025.•
11
Predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević kazao je da nije doneta odluka da li će biti okupljanja 28. juna, na Vidovdan, kada su protest najavili i studenti u blokadi.
Za kupovinu 12 aviona Rafal: Srbija traži 1,9 milijardi evra zajma od francuskih banaka
16.06.2025.•
6
Francuska agencija Frans pres javlja da je srpski parlament odobrio zajam od 1,9 milijardi evra kod raznih francuskih banaka da se finansira kupovina 12 borbenih aviona Rafal.
Poslanici u Skupštini Srbije usvojili zakon o Alimentacionom fondu i izmene tri medijska zakona
16.06.2025.•
0
Poslanici u skupštini Srbije usvojili su većinom glasova svih 46 tačaka dnevnog reda, među kojima se nalaze brojni zakoni, među kojima i izmene tri medijska zakona.
Brnabić kaže da neće biti SNS kontramitinga na Vidovdan, studente nazvala barabama i bitangama
16.06.2025.•
39
Predsednica Skupštine Srbije i funkcionerka SNS Ana Brnabić izjavila je da neće biti "kontramitinga" vlasti u Beogradu 28. juna, na Vidovdan, kada su protest prethodno najavili studenti u blokadi.
Mirković (ANEM): Niko nije preuzeo odgovornost za prvi proces izbora članova REM-a koji je propao
16.06.2025.•
0
Predstavnik Asocijacije nezavisnih medija Saša Mirković ocenio je da "niko nije preduzeo odgovornost" za prvi proces izbora članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije koji je propao.
Podignuta oputužnica protiv roditelja dečaka koji je ubio vršnjaka u Niškoj Banji
16.06.2025.•
1
Više javno tužilaštvo u Nišu saopštilo je da je, nakon istrage, 30. maja podiglo optužnicu protiv roditelja dečaka koji je ubio vršnjaka i da, za sada, nju nije pravosnažno potvrdio Viši sud u Nišu.
Kako napraviti državu
16.06.2025.•
4
Na izborima u Kosjeriću i Zaječaru bio je prisutan veliki broj policajaca. Međutim, oni nisu štitili izborni proces, a neki od ljudi u informi nisu ni bili policajci.
Studenti blokirali ulaz u zgradu niškog Fakulteta sporta, ispitni rok odložen
16.06.2025.•
1
Studenti u blokadi niškog Univerziteta saopštili su da je kolegijum Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja doneo odluku o odlaganju ispitnog roka "do daljnjeg".
VJT u Beogradu: Policija od 1. do 15. juna zaplenila više od 190 kilograma narkotika
16.06.2025.•
2
Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je policija od 1. do 15. juna, po nalogu VJT, zaplenila više od 190 kilograma različitih vrsta narkotika, zbog čega je uhapšeno ukupno 18 osoba.
Jerinić (ZLF): SNS predlaže da terensku kontrolu biračkog spiska sprovodi MUP
16.06.2025.•
1
Narodne poslanice parlamentarne opozicije, Danijela Nestorović i Jelena Jerinić, kritikovale su Nacrt zakona o jedinstvenom biračkom spisku i predlog poslanika SNS-a da birački spisak kontroliše MUP.
Osnovno javno tužilaštvo u Zaječaru oglasilo se povodom prijava za mito na izborima
16.06.2025.•
1
Osnovno javno tužilaštvo u Zaječaru oglasilo se zvaničnim saopštenjem pred večerašnji protest u tom gradu koji je najavljen ispred ovog tužilaštva.
Zaštitnik građana: Kosovske vlasti vrše sistemsku diskriminaciju Srba
16.06.2025.•
3
Zaštitnik građana Zoran Pašalić upozorio je da kosovske vlasti vrše "ozbiljnu sistemsku diskriminaciju" nad Srbima i apelovao na međunarodne aktere da u punom kapacitetu zaštite njihova prava.
Dojava o bombi na FPN, policajci je nisu pronašli: Zaposlenima i studentima savetovano da ne ulaze
16.06.2025.•
0
Uprava Fakulteta političkih nauka saopštila je da je zbog dojave o bombi iz bezbednosnih razloga obavestila zaposlene da sutra ne dolaze na posao.
Bivša partnerka Darka Glišića: Tri nekretnine za četiri godine, napredovanje na poslu
16.06.2025.•
12
Bivša partnerka ministra Darka Glišića brzo je napredovala u poslu i za četiri godine je kupila čak tri stana. Međutim, za dva stana tvrdi da nisu njena.
Komentari 12
Jelena
Gavril
Milan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar