Položaj žena i menstrualno siromaštvo: "Porez na roze" i dalje najviši u Srbiji
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti pre skoro godinu dana predala je inicijativu za smanjenje visokog poreza na menstrualne proizvode. Međutim, do sada nije bilo odgovora.
Foto: Pexels
Menstrualni proizvodi u Srbiji, inače, oporezuju se čak više i od na primer smeštaja u hotelima, a porez iznosi 20 procenata. Ovo je ujedno i jedan od najviših poreza kako u regionu, pa tako i u Evropi.
Usled visokog poreza, cene menstrualnih proizvoda su poprilično visoke. Ovo znači da su posebno pogođene pojedine višestruko marginalizovane i ugrožene društvene grupe, odnosno žene i devojčice. Svi ti faktori utiču na nemogućnost nabavke potrebnih proizvoda i ulazak u tzv. menstrualno siromaštvo.
Poslednje dve godine ženske organizacije pokrenule su priču o ukidanju ili smanjenju poreza na menstrualne proizvode, čime su doprinele i skidanje tabua sa ove teme.
Zemlje regiona poslednjih godina ubrzano rade na smanjenju poreza na ove proizvode. Tako je Crna Gora, na primer, 2022. godine imala PDV na menstrualne proizvode čak 21 odsto, ali se nakon inicijativa porez drastično smanjio i sada iznosi sedam procenata. Takođe, Severna Makedonija je porez smanjila na pet procenata, dok ga Slovenija drži na 9,5, a Hrvatska na 13 procenata.
Zbog visokog poreza je i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković početkom avgusta prošle godine uputila inicijativu za ukidanje poreza na menstrualne proizvode Ministarstvu finansija, odnosno ministru Siniši Malom. Do današnjeg dana nije stigao odgovor ministarstva na ovu inicijativu.
Kako kaže poverenica za 021.rs, u toku je ponovno slanje inicijativa institucijama na koje nije odgovoreno, među kojima je i ova. U međuvremenu, u ministarstvu su za 021.rs kratko odgovorili da razmatraju opcije za rešenje problema.
"Porez na roze": Zašto je potrebno ukinuti ili smanjiti?
Žene i devojčice, prema analizi organizacije Gender Knowledge Hub iz 2022. godine, godišnje na menstrualne proizvode u Srbiji potroše oko 8.300 dinara. Sada, usled inflacije, ova cifra ujedno je i viša.
Poverenica u tekstu inicijative upućene ministru finansija podseća da trećinu stanovništva u Srbiji čine žene u menstrualnom periodu.
"Nedovoljna primanja i drugi, uvek važniji troškovi, čine da kupovina proizvoda za higijenu žene tokom menstruacije predstavlja za žene finansijski teret i od njih čini ekonomski ranjivu populaciju", navodi se u tekstu.
Ovo znači da su posebno pogođene pojedine višestruko marginalizovane i inače ugrožene društvene grupe, odnosno žene i devojčice u situaciji siromaštva, osobe sa invaliditetom, pripadnice nacionalnih manjina i ostale.
Kako poverenica Brankica Janković za 021.rs kaže, proizvodi za održavanje lične higijene moraju dostupni svima, bez obzira na imovinsko stanje.
"Smanjenje ili ukidanje poreza na dodatnu vrednost (PDV) za ove proizvode bi značajno povećalo njihovu pristupačnost i dostupnost najsiromašnijim građankama, a takođe bi doprinelo unapređenju seksualnog i reproduktivnog zdravlja devojčica i žena. Očekujem da se ovo pitanje ozbiljno razmatra i da će nova Vlada imati razumevanje za problem koji je ozbiljniji nego što to može delovati na prvi pogled", ističe ona.
Poverenica dodaje da je korišćenje proizvoda za higijenu žena tokom menstruacije nužnost u životu devojčica i žena, osnovna potreba uslovljena njihovim polom, ali i redovan mesečni trošak. Ističe i da menstrualno siromaštvo ima i druge posledice.
"Usled otežanih mogućnosti da priušte menstrualne proizvode jedan broj devojčica i žena izostaje iz škole i sa posla, što ostavlja posledice na njihovo obrazovanje i ekonomske prilike, stavljajući ih u neravnopravan položaj u odnosu na muškarce", kaže Janković.
Ističe da se ne sme dozvoliti da devojčicama i ženama zbog slabijeg materijalnog stanja bude otežano održavanje osnovne higijene, ugroženo zdravlje, pravo na obrazovanje ili rad.
"Verujem da smo u onoj fazi ekonomskog i društvenog razvoja kada ni jedna žena i devojčica ne treba da se oseća nelagodno u vezi sa ovim pitanjem. A mnoge se ne osećaju dobro, što su i potvrdile ispitanice koje su učestvovale u anketi koju su sprovele članice udruženja Ženska inicijativa", navodi ona za 021.rs.
Kako ističe Janković, menstrualno siromaštvo je do nedavno bilo tabu tema kako u javnosti, tako i u samoj porodici.
"U patrijarhalnom društvu ova tema je često marginalizovana, samim tim jer se odnosi samo na žene. Jedan od uzroka nedovoljnog prepoznavanja ovog problema je i nedovoljna edukacija o menstruaciji kao prirodnom, biološkom procesu. To pokazuju i stavovi koji se mogu čuti da su cene menstrualnih proizvoda zanemarljive kada se porede, na primer, sa cenama šminke ili garderobe, iako je prvo biološka nužnost za žene, a drugo lično opredeljenje", objašnjava poverenica.
Kada je reč o inicijativi koju je Janković podnela Ministarstvu finansija i ministru Siniši Malom, zvaničnog odgovora još uvek nema.
Iz ministarstva su za 021.rs kratko odgovorili da se "analiziraju mogućnosti za optimalno rešenje ovog pitanja, posebno uzimajući u obzir uporednu praksu i propise Evropske unije".
Žene u borbi za žene: Kako to izgleda u Novom Sadu?
Dve novosadske organizacije istakle su se u borbi protiv menstrualnog siromaštva, a to su Gender Knowledge Hub i Ženska inicijativa "Roze zastave".
Organizacija Gender Knowledge Hub pre dve godine je započela inicijativu o smanjenju poreza na menstrualne proizvode, a tada je radila i anketu među novosadskim srednjoškolkama.
Prema preliminarnim rezultatima te 2022. godine, oko 48 odsto devojaka odgovorilo je da je morala da određeni menstrualni proizvod drži duže jer nije imala zamenu, da li nisu imale dovoljno ili pri ruci. Takođe, veliki broj devojaka je odgovorilo i da u toaletu nema tople vode i sapuna da operu ruke pre ili posle zamene menstrualnog proizvoda.
Kako kaže Dušica Stojadinović iz Gender Knowledge Hub-a za 021.rs, ova organizacija pokrenula je u saradnji sa Trag fondacijom projekat "Menstrualna pravda - zajedno ka smanjenju menstrualnog siromaštva". Cilj projekta jeste obezbeđivanje besplatnih menstrualnih proizvoda za devojčice od 12 do 18 godina iz osetljivih grupa na teritoriji Novog Sada.
"Što se tiče našeg prethodnog istraživanja, ovaj se projekat nadovezao na njega. Mi smo tada htele da napravimo neki presek stanja kada je u pitanju mlađa populacija i zastupljenost menstrualnog siromaštva. Tu su neki rezultati pokazali da je najveći problem što je i dalje stigma o menstrualnom siromaštvu bila velika, nije se pričalo o tome, što dovodi do toga da ta potreba žena bude nevidljiva", objašnjava ona.
Tokom aktuelnog projekta, istraživačice su radile na terenu sa devojčicama pomenutog uzrasta, a koje se nalaze u romskim naseljima.
"Tu smo takođe radili istraživanje sa njima gde je pokazano da je i pored toga što postoji stigma i to što devojčice vrlo često nemaju dovoljno menstrualnih proizvoda tokom trajanja njihovog ciklusa, da postoje velike zablude koje su rasprostranjene i koje i vode do menstrualnog siromaštva i nerazumevanja te biološke potrebe i nužnosti sa kojima se pola populacije suočava", objašnjava sagovornica 021.rs.
Pročitaj još
Osim ove grupe, istraživanje je obuhvatilo i devojčice iz drugih materijalno ugroženih grupa, odnosno devojčice sa invaliditetom, one čije su porodice primale socijalnu pomoć ili dečiji dodatak, devojčice iz Dečijeg sela ili centra za porodični smeštaj i usvojenje.
"O ovoj temi je sada posebno bitno razgovarati zbog svih promena koje smo doživeli u socio-ekonomskom kontekstu u smislu povećane inflacije gde su menstrualni proizvodi poskupeli za 30-40 odsto. To je verovatno uticalo na to da žene budu dodatno ugrožene", kaže Stojadinović.
Ističe i da, ukoliko bi došlo do smanjenja poreza, to možda ne bi nužno pravilo veliku razliku u ceni, ali bi to značilo da donosioci odluka napokon vide da postoji potreba žena koja je neupitna.
"Sledeći koraci su smanjenje poreza, bilo bi dobro dobiti podršku u vidu sveobuhvatnog istraživanja o menstrualnom siromaštvu, ali kao što smo videli bitan je rad na terenu gde će se zapravo doći do žena i devojčica koje su u najvećem riziku od menstrualnog siromaštva", istakla je ona.
Tokom ovog projekta, istraživači na projektu planiraju da Gradu Novom Sadu predlože da obezbedi besplatne menstrualne proizvode za devojčice između 12 i 18 godina, koje bi mogle biti potencijalne korisnice pomoći.
U tu svrhu, oni su kreirali i benefit analizu, odnosno analizu troškova i koristi koja bi mogla da proistekne iz ove akcije.
Kako navodi Stojadinović, prema podacima Zavoda za statistiku, oko 20 odsto dece uzrasta do 17 godina nalazi se u riziku od opšteg siromaštva. Oni su potom odlučili da izračunaju broj devojčica uzrasta od 12 do 18 godina u Novom Sadu. Kako kaže, brojka je pokazala da bi to bilo oko 4.000 korisnica.
"Da se računa po ovoj računici, da svakoj devojčici treba po 22 komada uložaka po menstruaciji, da ima recimo 13 na godišnjem nivou, da komad košta oko 23 dinara (iako potencijalno može biti i više), obezbeđivanje svega toga uz potencijalne troškove mehanizama distribucije bi trošak grada na celokupan budžet bio oko 0.01 procenat", rekla je sagovornica 021.rs.
Ističe i da je projekcija da bi potencijalne mogućnosti distribucije najbolje funkcionisale kroz centre za socijalne rad, odnosno mehanizme socijalne zaštite koje bi bile deo paketa socijalne podrške ili kroz rad lokalnih volonterki, ali i kroz mogućnost kupona.
Dodaje da su sledeći koraci da se u potpunosti završi ova benefit analiza, a rezultati i inicijativa predlože predstavnicima grada.
Ženska inicijativa je još 2021. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu pokrenula akciju za uspostavljanje besplatnih menstrualnih proizvoda na ovoj ustanovi. Tokom ove tri godine su akciji pristupili svi fakulteti Univerziteta u Novom Sadu, kao i Karlovačka gimnazija, "MC Vision" srednja škola, ali i ženski studentski dom "23. oktobar".
Jovana Mrdalj iz ove inicijative za 021.rs kaže da je ovo akcijom sada pokriveno više od 50 fakulteta širom Srbije, a pre godinu dana pokrenuta je i aplikacija "Pink Flag".
"Cilj ove aplikacije jeste da radi na otklanjanju menstrualnog siromaštva i informisanju zajednice o potrebi besplatnih uložaka u obrazovnim institucijama širom Srbije", rekla je ona.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Pokušavaju od 15. aprila: Propao i 42. pokušaj konstituisanja Skupštine Kosova
05.07.2025.•
0
Poslanici Skupštine Kosova ni u 42. pokušaju nisu večeras izabrali predsednika tog tela, pošto je za formiranje izborne komisije glasao samo 31 poslanik, od ukupno 120.
VIDEO: Priveden profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
05.07.2025.•
0
Profesor sa odeljenja klasičnih nauka Boris Pendelj, priveden je na Savskom vencu, saopštili su studenti u blokadi Filozofskog fakulteta u Beogradu.
VIDEO Blokade u Srbiji: Zaustavljen saobraćaj u Zemunu, jake policijske snage na Autokomandi
05.07.2025.•
0
Protestima i građanskom neposlušnošću studenti i građani traže oslobađanje nezakonito uhapšenih na protestu 28. juna, raspisivanje vanrednih izbora i uklanjanje šatora kod Skupštine i u Pionirskom parku.
U Raški gimnazijalca tukao policajac, maturanti protestuju
05.07.2025.•
0
Učenici Gimnazije u Raški koji su držali u blokadi tu srednju školu, saopštili su da je jednog maturanta prošle noći "brutalno pretukao" policajac M.M. iz Policijske stanice u Raški.
U rudniku Lece rudari štrajkuju glađu zbog otkaza, državni organi ne reaguju
05.07.2025.•
2
U rudniku Lece kod Medveđe, rudari štrajkuju glađu zbog otkaza, a državni organi i nadležna ministarstva ne reaguju.
FOTO: Postavljen pontonski most preko Velike Morave
05.07.2025.•
3
Pripadnici pontonirskih jedinica Vojske Srbije postavili su pontonski most preko Velike Morave u opštini Svilajnac, u neposrednoj blizini postojećeg, glavnog mosta na kojem je obustavljen saobraćaj.
Vučević poručio sudijama da se vrate na Pravni fakultet zbog "kontejner terorista"
05.07.2025.•
61
Predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević kritikovao je sudije koje, kakao je naveo, puštaju "kontejner teroriste" i poručio im da treba da se vrate na fakultet.
Majka otetog Alona Ohela pred put u SAD: Vreme da vratimo Alona i ostale taoce
05.07.2025.•
1
Idit Ohel, majka Alona Ohela (24) koga Hamas drži kao taoca, najavila je da će otputovati u Vašington kako bi pozvala na prekid rata u Pojasu Gaze i apelovala da se oslobode svi zarobljenici.
Apel studenata u blokadi Saobraćajnog fakulteta: Ne vozite kroz novi tunel, nije bezbedno
05.07.2025.•
13
Studenti u blokadi Saobraćajnog fakulteta u Beogradu zatražili su od građana Srbije da ne koriste novootvoreni tunel na auto-putu Pakovraće-Požega, jer tvrde da nije bezbedan.
Nova - Da se struka pita: Nadležni da hitno objave dokumentaciju i dozvolu za put Požega-Pakovraće
05.07.2025.•
3
Stranka "Nova - Da se struka pita" pozvala je nadležne institucije da hitno objave kompletnu tehničku dokumentaciju i upotrebnu dozvolu za otvorenu deonicu auto-puta "Miloš Veliki", od Pakovraća do Požege.
Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac "gazi" treći mandat: Rezultati se (ne) vide?
05.07.2025.•
3
Dva događaja su ovih dana otvorila pitanje da li je pozicija vrhovne tužiteljke Srbije Zagorke Dolovac uzdrmana.
Pravni u blokadi: Pomilovanjem aktivista SNS predsednik dokazao da nije kompetentan
05.07.2025.•
0
Studenti u blokadi Pravnog fakulteta u Beogradu ocenili su da je predsednik Aleksandar Vučić, pomilovanjem četvorice aktivista SNS koji su okrivljeni za napad na novosadske studenate, "dokazao da nije kompetentan".
.jpg "MUP proverio 1.130 osoba i priveo 107 ljudi zbog različitih prekršaja")
MUP proverio 1.130 osoba i priveo 107 ljudi zbog različitih prekršaja
05.07.2025.•
0
Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da su pripadnici policije tokom prethodne noći izvršili proveru identiteta ukupno 1.130 osoba, dok je 107 osoba dovedeno do službenih prostorija.
Poslanica EP poručila Vučiću: Istinski vođa ne ućutkuje svoj narod, već im pruža slobodne izbore
05.07.2025.•
6
Poslanica Evropskog parlamenta Katlin van Brempt obratila se predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na Iksu rečima da "istinski vođa ne ućutkuje svoj narod, već mu omogućava slobodne i demokratske izbore".
Štrajk u beogradskom Centru za socijalni rad završen nakon četiri meseca
05.07.2025.•
0
Štrajk zaposlenih u Gradskom centru za socijalni rad (GCSR) u Beogradu okončan je nakon više od četiri meseca.
Preminuo dopisni član SANU, veliki fizičar Antun Balaž
05.07.2025.•
3
Dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Antun Balaž iznenada je preminuo u petak, 4. jula 2025. godine, u 53. godini života.
Bivši i aktivni pripadnici MUP-a u apelu kolegama: Odbijajte nezakonita naređenja
05.07.2025.•
9
Više od 80 bivših i aktivnih pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova uputilo je apel policajcima koji su ovih dana angažovani na protestima i blokadama širom Srbije.
Optužbe za rušenje ustavnog poretka: Šta im je svrha?
05.07.2025.•
11
"Nasilno rušenje ustavnog poretka" postala je česta optužba pod kojom se privode studenti i aktivisti.
Saobraćaj na deonici auto-puta od Pakovraće do Požege kreće sutra
05.07.2025.•
2
Deonica auto-puta "Miloš Veliki" od Pakovraće do Požege biće otvorena za saobraćaj od nedelje u 12 časova.
Žena povređena kada je na nju pala reklama marketa
05.07.2025.•
0
Žena stara 40 godina povređena je u Beogradu kada je na nju pala pano-reklama jednog marketa, potvrđeno je u Hitnoj pomoći.
MUP: Lakše povređena dva učesnika blokade u Zrenjaninu
05.07.2025.•
0
Policija je tokom prethodne noći obavila proveru identiteta 1.130 osoba, dok je 107 osoba privedeno do službenih prostorija, saopštio je MUP.
Komentari 12
Jelena
Gavril
Milan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar