Država kaže da želi više dece, a ne isplaćuje dečiji dodatak za peto dete, šesto...
Ostvarivanje prava na dečiji dodatak je u Srbiji i dalje misaona imenica za jedan deo najugroženijih građana.
Foto: Pixabay
Zakon koji propisuje na koji način i ko ima pravo da dobije ovu vrstu pomoći je više puta u proteklih šest godina bio tema rasprava pred Ustavnim sudom, piše Nova ekonomija. Neke od njegovih odredbi proglašene su i neustavnim, a neke još uskraćuju oko 5.000 porodica u Srbiji.
Naime, zakon ograničava broj dece u porodici koji može da primi ovu pomoć - pa one sa petoro ili više dece ne uživaju dodatna prava, odnosno prihode.
Dečiji dodatak od prvog jula ove godine iznosi 4.215 dinara, što je tačno 95 dinara više od iznosa koji je važio u prvih šest meseci ove godine.
Ukupno, za godinu dana, od prvog jula prošle godine do prvog jula ove godine, dečiji dodatak je "skočio" za 3,8 odsto - sa 4.059 na gorepomenutih 4.215 dinara.
To je samo osnovni iznos dečijeg dodatka u Srbiji. On se može ostvariti i na osnovu toga što dete ima jednog roditelja ili staratelja, invalidnost ili po više osnova. Uglavnom, njegov najviši iznos je 7.587 dinara.
Pravo na dečiji dodatak ostvaruje se ako ukupan mesečni prihod porodice, ostvaren u prethodna tri meseca, po članu porodice ne prelazi 12.645 dinara, odnosno 16.439 dinara za jednoroditeljske porodice, odnosno 15.175 dinara za jednoroditeljske porodice i staratelje i roditelje deteta sa smetnjama u razvoju i deteta sa invaliditetom.
Porodice koje ispunjavaju ove uslove imaju pravo na dečiji dodatak koji se prima svakog meseca.
Međutim, iz Inicijative A11, organizacije koja se bavi promocijom, unapređenjem i zaštitom ljudskih prava pripadnika ranjivih grupa, u svom izveštaju napominju da u zakonu na osnovu kog korisnici primaju dečiji dodatak postoje određene manjkavosti kada je u pitanju ostvarivanje prava na dečiji dodatak.
Naime, dečiji dodatak mogu dobiti prvo, drugo, treće i četvrto dete u porodici. To znači da peto i naredno dete ne može primati ovu vrstu pomoći.
"Ovakvo ograničavanje broja dece koja se uračunavaju u davanja za roditeljski i dečji dodatak disproporcionalno više pogađa najugroženije porodice sa decom", napomenuli su iz Inicijative A11.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prema popisu iz 2011. godine, u Srbiji ima samo 5.264 porodice sa više od petoro dece, taj broj se nije znatno menjao ni 2022. godine kada je bio poslednji popis stanovništva.
Inicijativa A11 je od Republičkog zavoda za statistiku dobila podatke koji pokazuju da je od tog broja čak 1.719 porodica u kojima su jedan od roditelja ili oba roditelja izjavili da su romske nacionalnosti. Dalje, od tog broja, u 782 porodice jedan roditelj je nepismen ili su oba roditelja nepismena, dok su u 1.024 porodice oba roditelja bez škole ili sa završena najviše tri razreda osnovne škole.
"Da se radi o porodicama koje su posebno ekonomski i socijalno ugrožene, potvrđuje i činjenica da, od tog broja, skoro 300 porodica deli stan s porodicom koja je vlasnik stana, ili živi u vikendici, ili u nastanjenim poslovnim prostorijama, ili prostorijama nastanjenim iz nužde, odnosno kolektivnim stanovima. Prema opremljenosti stanova u kojima žive, čak 767 ovih porodica nema kupatilo, a 644 nema nužnik", dodali su iz organizacije.
Napomenuli su da se uvidom u karakteristike porodica sa petoro ili više dece može zaključiti da su najugroženije porodice posebno pogođene ograničenjem broja dece koja mogu da ostvare roditeljski i dečji dodatak.
"Pored toga, imajući u vidu etničku pripadnost roditelja koji imaju petoro ili više dece, pomenuto ograničenje otvara i pitanje diskriminacije. Naime, iako Romi prema popisu 2011. godine čine 2,05 odsto stanovništva, kod porodica koje imaju petoro i više dece oni čine čak 32,66 odsto. Imajući u vidu činjenicu da broj porodica sa petoro i više dece nije velik, ni ukidanje ovog ograničenja ne bi iziskivalo velike budžetske izdatke", naveli su iz Inciijative.
Time bi se, kako su rekli, ukinula naizgled neutralna norma koja disproporcionalno više pogađa najugroženije porodice, čime se na osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom vrši posredna diskriminacija iz člana 7 Zakona o zabrani diskriminacije.
Na ostvarivanje prava na dečiji dodatak ukazala je i poverenica za rodnu ravnopravnost Brankica Janković u godišnjem izveštaju za 2023. godinu.
Poverenica je ukazala da je, kako bi se između ostalog prevazišli problemi siromašnih građana, potrebno da se porodicama pruži materijalna podrška kako bi savladale socijalne i životne teškoće.
"Potrebno je da se izmenama Zakona o socijalnoj zaštiti utiče na smanjenje broja lica koja žive ispod linije apsolutnog siromaštva, povećati iznos i preispitati imovinski cenzus za ostvarivanje prava na materijalno obezbeđenje porodice i sagledati mogućnosti za uvođenje neke vrste socijalnih davanja za starije koji nisu nikad radili i nisu ostvarili pravo na penziju i socijalno su ugroženi", navela je poverenica.
Tako je jedna od preporuka koje je poverenica dala Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju u vezi sa unapređenjem ravnopravnosti po pojedinim ličnim svojstvima, odnosno starosnom dobu, da se obezbedi univerzalni dečiji dodatak, odnosno dečiji dodatak za svu decu.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Kosovski mediji: Radoičić i grupa hteli da sever pripoje Srbiji
11.09.2024.•
0
Kosovsko specijalno tužilaštvo podiglo je danas optužnicu protiv 45 lica, na čelu sa bivšim potpredsednikom Srpske liste Milanom Radoičićem, za sukob u Banjskoj u septembru 2023. godine.
Orlović od oktobra zvanično dekan Fakulteta političkih nauka
11.09.2024.•
0
Na beogradskom Fakultetu političkih nauka (FPN) ovih dana je zvanično zavedena odluka iz juna prema kojoj profesor Slaviša Orlović od oktobra postaje dekan, objavio je list Vreme.
Četvorici mladića u Severnoj Mitrovici određen kućni pritvor
11.09.2024.•
0
Četvorici mladića koji su uhapšeni početkom nedelje u Severnoj Mitrovici danas je određena mera kućnog pritvora do mesec dana, kazala je advokatica Jelena Krivokapić.
MFRR: U Srbiji alarmantno stanje u oblasti slobode medija - Napadi na novinare zabrinjavaju
11.09.2024.•
1
U prvih šest meseci ove godine u Evropskoj uniji je i zemljama kandidatima je zabeležen broj slučajeva napada na novinare i kršenja medijskih sloboda kao u celoj 2023.
.jpg "Kreni-promeni: Naš aktivista priveden zbog akcije kojom je pozvao")
Kreni-promeni: Naš aktivista priveden zbog akcije kojom je pozvao "NišStan" da reši problem
11.09.2024.•
1
Pokret Kreni-promeni saopštio je da je policija u Nišu privela jednog njihovog aktivistu na razgovor.
Kamioni na granicama čekaju od sat do tri sata da napuste Srbiju
11.09.2024.•
0
Auto moto savez Srbije (AMSS) saopštio je da kamioni, na graničnim prelazima čekaju od jedan do tri sata da napuste Srbiju.
Nišlija uhapšen zbog sumnje da je falsifikovao pasoše za pse, nađeni i aplikatori sa mikročipovima
11.09.2024.•
0
M.J. (35) iz Niša uhapšen je zbog sumnje da je falsifikovao pasoše za pse.
_sudnica.jpg "Apelacioni sud u Beogradu ukinuo rešenje o izručenju Andreja Gnjota Belorusiji")
Apelacioni sud u Beogradu ukinuo rešenje o izručenju Andreja Gnjota Belorusiji
11.09.2024.•
4
Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je rešenje Višeg suda o izručivanju beloruskog novinara i aktiviste Andreja Gnjota Belorusiji i predmet vratio sudu da ponovo odlučuje.
BiH proteruje državljanina Srbije "zbog pretnje po nacionalnu bezbednost"
11.09.2024.•
0
Vlasti Bosne i Hercegovine (BiH) saopštile su danas da su donele odluku o proterivanju iz zemlje državljanina Srbije, koji je ranije proglašen pretnjom po nacionalnu bezbednost.
Poljoprivrednici prete protestima: Traže hitnu isplatu 17.000 dinara po hektaru i gorivo bez akcize
11.09.2024.•
18
Ujedinjena udruženja poljoprivrednika Srbije uputila su pismo Vladi Srbije sa zahtevom da hitno isplati 17.000 dinara subvencija za sertifikovano seme po hektaru, u roku od 30 dana.
Tužilac Stefanović: Optužnica za Banjsku nije od značaja za Srbiju
11.09.2024.•
9
Glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva Nenad Stefanović smatra da, sa stanovišta pravnog poretka, optužnica Specijalnog tužilaštva u Prištini protiv Milana Radoičića i drugih nema nikakav značaj
Optužnica protiv komandira Okružnog zatvora u Beogradu: Zatvoreniku odneo tri mobilna telefona
11.09.2024.•
3
Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu podnelo je Višem sudu optužni predlog protiv K. T. (21), komandira u Okružnom zatvoru u Beogradu.
Plate nastavnika od 1. januara veće za 12 odsto, nenastavnog osoblja za osam
11.09.2024.•
15
Premijer Srbije Miloš Vučević izjavio je danas da će od 1. januara plate nastavnog osoblja biti povećane 12 odsto.
Rio Tinto: Ako se projekat Jadar realizuje - ostajemo u Srbiji najmanje 40 godina
11.09.2024.•
55
Bićemo u Srbiji još najmanje 40 godina ukoliko se projekat "Jadar" realizuje, ali pre nego što otvorimo rudnik, moramo dokazati Vladi i građanima Srbije da to možemo učiniti bezbedno".
.jpg "Deo plafona leskovačke škole pao na dve učenice: Zadobile lakše povrede")
Deo plafona leskovačke škole pao na dve učenice: Zadobile lakše povrede
11.09.2024.•
6
Dve učenice Ekonomske škole u Leskovcu lakše su povređene kada je na njih pao deo plafona u učionici, piše Jugpress.
Tužilaštvo Kosova podiglo optužnicu protiv Milana Radoičića i još 44 osoba zbog Banjske
11.09.2024.•
11
Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je optužnicu protiv 45 osoba, uključujući Milana Radoičića, koji su bili deo oružane grupe koja je u mestu Banjska prošlog septembra napala policiju Kosova.
Opljačkao kiosk u Nišu i pretio radniku da će ga ubiti
11.09.2024.•
0
D. V. (38) iz Niša uhapšen je zbog sumnje da je opljačkao jedan kiosk u tom gradu i pretio zaposlenom da će ga ubiti, saopšteno je iz Policijske uprave Niš.
AFP: Srbija se nakon 35 godina vraća na nuklearnu energiju, ali javnost okleva
11.09.2024.•
3
Tridesetpet godina nakon završetka jugoslovenskog nuklearnog programa, Srbija planira da se ponovo poveže sa ovim izvorom energije koji bi omogućio da se prekine zavisnost zemlje od uglja.
Brnabić: Predlog zakona o zabrani iskopavanja litijuma je paušalan i glup
11.09.2024.•
17
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da će opozicioni predlog o zabrani iskopavanja litijuma i bora biti stavljen na dnevni red skupštinskog zasedanja, mada nije navela kada.
Vučić celo leto u kampanji da se litijum kopa u Srbiji: Istraživanje pokazalo koliko je bio ubedljiv
11.09.2024.•
49
Protivljenje građana kopanju jadarita još je ojačalo tokom leta, pokazuje istraživanje Nove srpske političke misli.
Direktori škola očajnički traže nastavnike i učitelje - na društvenim mrežama, među studentima...
11.09.2024.•
47
Ove godine, u prvom upisnom roku na Prirodno-matematičkom fakultetu, na smeru nastavnik hemije upisan je samo jedan kandidat.
Komentari 17
Majka petoro dece
Ovako JA SAM PONOSNA MAJKA PETORO DECE.
Rodila sam ih sebi,ne drzavi.
Znaci da se ja snalazim za njihov obrok,svakodnevne potrepstine,skolovanje i sl.
Odrasla sam SAMA u hraniteljskoj porodici,i zasto npr.ja sebi ne bih dala to zadovoljstvo da se usrecim,jelte DA IMAM TU SRECU ZA KOJU ZIVIM..
Ljudi odmah sude RODILA ZBOG PARA.
Zar Vi neuzimate ono sto vam se nudi npr. BOLJE
Trazite posao,zar cete otici gde je slabije placen?!
Nazalost,zene koje radjaju iz ljubavi su na meti zbog onih malobrojnih NEmajki koje stvarno radjaju zbog novca...
JA SAM npr.za to da se uvede radno vreme dvokratno kako mamama odgovara,pogotovo samohranim roditeljima.Tako ne bih zavisile ni od DRZAVE ni od MUSKARCINA od oceva i mizernih alimentacija.
TiNa
J
Troje dece je maksimum, više ne treba. Treba pomoči osobama koje su bolje od vezara, oni treba da se razmnožavaju jer će im i deca biti bolja. Gledajte danas, pa 80% su grozote i roditelji i deca. 20% su ok ljudi, ostalo bahati, vezare, neobrazovani ili jedva skrpili za diplome.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar