Država kaže da želi više dece, a ne isplaćuje dečiji dodatak za peto dete, šesto...

Autor: Nova ekonomija

Info

05.08.2024.

16:34 > 16:35

Ostvarivanje prava na dečiji dodatak je u Srbiji i dalje misaona imenica za jedan deo najugroženijih građana.

Država kaže da želi više dece, a ne isplaćuje dečiji dodatak za peto dete, šesto...

Foto: Pixabay

Zakon koji propisuje na koji način i ko ima pravo da dobije ovu vrstu pomoći je više puta u proteklih šest godina bio tema rasprava pred Ustavnim sudom, piše Nova ekonomija. Neke od njegovih odredbi proglašene su i neustavnim, a neke još uskraćuju oko 5.000 porodica u Srbiji.

Naime, zakon ograničava broj dece u porodici koji može da primi ovu pomoć - pa one sa petoro ili više dece ne uživaju dodatna prava, odnosno prihode.

Dečiji dodatak od prvog jula ove godine iznosi 4.215 dinara, što je tačno 95 dinara više od iznosa koji je važio u prvih šest meseci ove godine.

Ukupno, za godinu dana, od prvog jula prošle godine do prvog jula ove godine, dečiji dodatak je "skočio" za 3,8 odsto - sa 4.059 na gorepomenutih 4.215 dinara.

To je samo osnovni iznos dečijeg dodatka u Srbiji. On se može ostvariti i na osnovu toga što dete ima jednog roditelja ili staratelja, invalidnost ili po više osnova. Uglavnom, njegov najviši iznos je 7.587 dinara.

Pravo na dečiji dodatak ostvaruje se ako ukupan mesečni prihod porodice, ostvaren u prethodna tri meseca, po članu porodice ne prelazi 12.645 dinara, odnosno 16.439 dinara za jednoroditeljske porodice, odnosno 15.175 dinara za jednoroditeljske porodice i staratelje i roditelje deteta sa smetnjama u razvoju i deteta sa invaliditetom.

Porodice koje ispunjavaju ove uslove imaju pravo na dečiji dodatak koji se prima svakog meseca.

Međutim, iz Inicijative A11, organizacije koja se bavi promocijom, unapređenjem i zaštitom ljudskih prava pripadnika ranjivih grupa, u svom izveštaju napominju da u zakonu na osnovu kog korisnici primaju dečiji dodatak postoje određene manjkavosti kada je u pitanju ostvarivanje prava na dečiji dodatak.

Naime, dečiji dodatak mogu dobiti prvo, drugo, treće i četvrto dete u porodici. To znači da peto i naredno dete ne može primati ovu vrstu pomoći.

"Ovakvo ograničavanje broja dece koja se uračunavaju u davanja za roditeljski i dečji dodatak disproporcionalno više pogađa najugroženije porodice sa decom", napomenuli su iz Inicijative A11.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prema popisu iz 2011. godine, u Srbiji ima samo 5.264 porodice sa više od petoro dece, taj broj se nije znatno menjao ni 2022. godine kada je bio poslednji popis stanovništva.

Inicijativa A11 je od Republičkog zavoda za statistiku dobila podatke koji pokazuju da je od tog broja čak 1.719 porodica u kojima su jedan od roditelja ili oba roditelja izjavili da su romske nacionalnosti. Dalje, od tog broja, u 782 porodice jedan roditelj je nepismen ili su oba roditelja nepismena, dok su u 1.024 porodice oba roditelja bez škole ili sa završena najviše tri razreda osnovne škole.

"Da se radi o porodicama koje su posebno ekonomski i socijalno ugrožene, potvrđuje i činjenica da, od tog broja, skoro 300 porodica deli stan s porodicom koja je vlasnik stana, ili živi u vikendici, ili u nastanjenim poslovnim prostorijama, ili prostorijama nastanjenim iz nužde, odnosno kolektivnim stanovima. Prema opremljenosti stanova u kojima žive, čak 767 ovih porodica nema kupatilo, a 644 nema nužnik", dodali su iz organizacije.

Napomenuli su da se uvidom u karakteristike porodica sa petoro ili više dece može zaključiti da su najugroženije porodice posebno pogođene ograničenjem broja dece koja mogu da ostvare roditeljski i dečji dodatak.

"Pored toga, imajući u vidu etničku pripadnost roditelja koji imaju petoro ili više dece, pomenuto ograničenje otvara i pitanje diskriminacije. Naime, iako Romi prema popisu 2011. godine čine 2,05 odsto stanovništva, kod porodica koje imaju petoro i više dece oni čine čak 32,66 odsto. Imajući u vidu činjenicu da broj porodica sa petoro i više dece nije velik, ni ukidanje ovog ograničenja ne bi iziskivalo velike budžetske izdatke", naveli su iz Inciijative.

Time bi se, kako su rekli, ukinula naizgled neutralna norma koja disproporcionalno više pogađa najugroženije porodice, čime se na osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom vrši posredna diskriminacija iz člana 7 Zakona o zabrani diskriminacije.

Na ostvarivanje prava na dečiji dodatak ukazala je i poverenica za rodnu ravnopravnost Brankica Janković u godišnjem izveštaju za 2023. godinu.

Poverenica je ukazala da je, kako bi se između ostalog prevazišli problemi siromašnih građana, potrebno da se porodicama pruži materijalna podrška kako bi savladale socijalne i životne teškoće.

"Potrebno je da se izmenama Zakona o socijalnoj zaštiti utiče na smanjenje broja lica koja žive ispod linije apsolutnog siromaštva, povećati iznos i preispitati imovinski cenzus za ostvarivanje prava na materijalno obezbeđenje porodice i sagledati mogućnosti za uvođenje neke vrste socijalnih davanja za starije koji nisu nikad radili i nisu ostvarili pravo na penziju i socijalno su ugroženi", navela je poverenica.

Tako je jedna od preporuka koje je poverenica dala Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju u vezi sa unapređenjem ravnopravnosti po pojedinim ličnim svojstvima, odnosno starosnom dobu, da se obezbedi univerzalni dečiji dodatak, odnosno dečiji dodatak za svu decu.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

dečiji dodatak

Komentari 17

Hronološki Najpopularniji

Majka petoro dece

08.08.2024 • 22:27

Pozdrav svim kriticarima...
Ovako JA SAM PONOSNA MAJKA PETORO DECE.
Rodila sam ih sebi,ne drzavi.
Znaci da se ja snalazim za njihov obrok,svakodnevne potrepstine,skolovanje i sl.
Odrasla sam SAMA u hraniteljskoj porodici,i zasto npr.ja sebi ne bih dala to zadovoljstvo da se usrecim,jelte DA IMAM TU SRECU ZA KOJU ZIVIM..
Ljudi odmah sude RODILA ZBOG PARA.
Zar Vi neuzimate ono sto vam se nudi npr. BOLJE
Trazite posao,zar cete otici gde je slabije placen?!
Nazalost,zene koje radjaju iz ljubavi su na meti zbog onih malobrojnih NEmajki koje stvarno radjaju zbog novca...
JA SAM npr.za to da se uvede radno vreme dvokratno kako mamama odgovara,pogotovo samohranim roditeljima.Tako ne bih zavisile ni od DRZAVE ni od MUSKARCINA od oceva i mizernih alimentacija.

6 0 +6
TiNa

06.08.2024 • 07:41

Briga o porodici

Suprug radi minimalac, ja primanje imam za treće dete. Prelazimo cenzus za 121din. Ne mogu da radim jer u mestu na 35km od Beograda ne postoji boravak (proteklih 10godina obećavaju da će početi sa radom), a kada bih našla ženu koja bi čuvala decu od plate bi mi ostalo malo. Deca mi sada imaju 6,5 i 4 godine, babe I dede rade pa i ne mogu da učestvuju mnogo u čuvanju dece. Sreća je što živimo na selu pa imamo baštu i stoku. Da smo u gradu ne verujem da bih imala više od jednog deteta. Koliko ćemo moći ovako ne znam, većina očeva koje poznajem je otišla u inostranstvo da radi da bi porodice pristojno živele, ali najtužnije što deca rastu bez jednog roditelja.

2 1 +1
J

05.08.2024 • 23:40

Ko se odluči da ovde ima dete, taj ima novca. Trrba po oči onima koji nemaju ni za prvo, ljudi nemaju poslove, nemaju veze, njima treba. Ovima koji su zaposleni i već imaju svakakve benefite u životu, što bi se njima pomagalo? Nekoliko ih poznajem koji nemaju uslova ni za prvo, a hteli bi. Gde je tu briga? Davati onima koji imaju i novca i/ili dece, onima koji nemaju njima ni ne treba?
Troje dece je maksimum, više ne treba. Treba pomoči osobama koje su bolje od vezara, oni treba da se razmnožavaju jer će im i deca biti bolja. Gledajte danas, pa 80% su grozote i roditelji i deca. 20% su ok ljudi, ostalo bahati, vezare, neobrazovani ili jedva skrpili za diplome.

6 11 -5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.