Zašto Nemačka hoće litijum iz Srbije, a ne eksploatiše svoj?
Nedavnom porukom u Beogradu kancelara Olafa Šolca da je litijum važan kao nekada nafta, Nemačka je postala zagovornik iskopavanja ove sirovine u Srbiji.
Foto: Beta/AP
Nemačka ima sve veće potrebe za litijumom kao najveći proizvođač električnih automobila u EU, koje pokreću baterije proizvedene od litijuma. Litijum je u EU prepoznat kao kritična sirovina, dok Evropa pokušava da smanji zavisnost od Kine od koje nabavlja 56 odsto svojih potreba za tom sirovinom.
Za nemačku ekonomiju, koja umnogome zavisi od automobilske industrije, pouzdan izvor litijuma je "od velikog i kritičnog značaja", navodi za Radio slobodnu Evropu Fabijan Ničke sa nemačkog Karlsruhe instituta za tehnologiju.
Iako i sama raspolaže rezervama litijuma, u gotovo tri puta većim količinama, u Nemačkoj se ta sirovina trenutno ne eksploatiše.
Zašto se litijum ne eksploatiše u Nemačkoj?
Prema podacima Američkog geološkog instituta (USGS), Nemačka raspolaže rezervama litijuma u količini od 3,2 miliona tona. To je tri puta više od onoga što je procenjeno da leži kod Loznice.
Međutim, kako pojašnjava Fabijan Ničke iz nemačkog Karslsruhe instituta za tehnologiju, taj litijum nije vezan za rudu, što je slučaj u Srbiji (jadarit), već se litijum razlaže u geotermalnim vodama.
"Vađenje litijuma iz takvog tipa depozita nikada nije urađeno u komercijalnim razmerama u svetu", kaže Ničke.
Dodaje da trenutno ta tehnologija postoji samo na nivou pilot projekta.
"Ne radi se o tome da Nemačka nije voljna da eksploatiše svoje resurse, samo je tehnologiji za našu vrstu ležišta potrebno još neko vreme", ocenjuje Ničke.
Na pitanje u kojoj meri se litijum može smatrati zelenom energijom, s obzirom na kontroverze koje prate projekte iskopavanja te sirovine širom sveta u vezi sa ugrožavanjem životne sredine, Ničke kaže:
"Nije ni veoma zeleno, ni geostrateški veoma značajno, kontinuirano se i u potpunosti oslanjati na lako proizvedene baterije iz Kine".
Ničke pojašnjava da litijum koji se koristi u ovim baterijama potiče ili iz rudnika tvrdog kamena iz Australije ili iz Salara u čileanskim ili argentinskim Andima. Dodaje da se u tom slučaju troši ogromna količina vode, što snižava nivo podzemnih voda u najsušnijim regionima zemlje, a to dalje "otežava ili čak čini nemogućim" da lokalno stanovništvo koristi poljoprivredno zemljište.
"Ekstrakcija (litijuma) u Evropi bi svakako bila 'zelenija'. U ovom slučaju, bilo bi još 'zelenije' izdvojiti ga iz geotermalnih fluida kada tehnologija bude spremna", zaključuje Ničke.
Nemačka ekonomija na električni pogon
Podaci globalne data platforme Statista, osnovane u Nemačkoj, pokazuju da je broj električnih automobila registrovanih u Nemačkoj 2024. dostigao rekord. Samo u proteklih pet godina taj broj se udesetostručio. Ova zemlja je najveće tržište električnih vozila u EU.
EU i njene članice su takođe vođene time da do 2050. budu karbonski neutralne, to znači nultu emisiju ugljen-dioksida (CO2), koji proizvode vozila na fosilna goriva.
Isto tako, EU planira da do 2035. zabrani prodaju automobila na fosilna goriva.
U martu 2024. godine, Savet EU je usvojio Zakon o kritičnim sirovinama, jer se očekuje da će potražnja za njima eksponencijalno rasti u narednim godinama.
"Kritične sirovine (CRM) su sirovine od velikog ekonomskog značaja za EU, sa visokim rizikom od prekida snabdevanja zbog koncentracije izvora i nedostatka dobrih, pristupačnih zamena", navodi se na sajtu Evropske komisije.
Naglašava se da je Kina ujedno i najveći dobavljač EU, pa i globalno, za većinu kritičnih sirovina od ukupno 34 koliko ih je na listu stavila EU, među kojima je i litijum.
Zakonom o kritičnim sirovinama se predviđa da nijedna kritična sirovina proizvedena u pojedinačnoj trećoj zemlji "u bilo kojoj fazi prerade" ne bi smela da pređe 65 odsto ukupne godišnje potrošnje u EU.
Prema podacima koje je objavila Evropska komisija, EU od Kine trenutno nabavlja 56 odsto ukupnih potrebnih količina litijuma.
Kakve garancije nudi Nemačka?
"Rudarstvo će se ostvarivati uz poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine i Nemačka će pomagati u tome", poručio je Šolc 19. jula u Beogradu.
Odgovarajući na pitanje novinara kako Nemačka može da garantuje zaštitu životne sredine, Šolc je rekao da je od predsednika kompanije Rio Tinto tražio poštovanje svih ekoloških standarda tokom eksploatacije, navodeći da je dobio garancije za to.
"Standardi o zaštiti klime, životne sredine i biodiverziteta su visoki. Zbog toga sam veoma rano razgovarao sa šefom Rio Tinta", rekao je Šolc.
Takođe je rekao da je predstavnicima Vlade Srbije odgovorio potvrdno na zahtev da Nemačka pomogne u kontroli zaštite životne sredine.
Nemačko Federalno ministarstvo za ekonomske odnose i klimatske akcije nije do zaključenja teksta odgovorilo na pitanje RSE kakve garancije Nemačka može dati Srbiji da će se iskopavanje litijuma vršiti uz poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine.
U okviru pres-konferencije Olafa Šolca u Bundestagu uoči njegovog odlaska na sastanak sa Vučićem i Šefčovićem u Beogradu 18. jula, Šolc je na novinarsko pitanje kako komentariše protivljenje dela građana iskopavanju litijuma odgovorio:
"Ne možemo se, s jedne strane, žaliti da su određena eksploatacija i određena prerada minerala koncentrisani u nekoliko zemalja, posebno u jednoj veoma velikoj zemlji na istoku, a da onda, s druge strane, nikada ne donesemo sami konkretne odluke o novim rudnicima."
On je dodao da se litijum mora iskopavati i u Evropi "pod najboljim mogućim uslovima".
Pročitaj još
.jpg "Automobil se zaleteo u demonstrante kod Sava centra: Dvoje povređenih")
Ekonomski i politički uticaj
Za Kurta Basenera iz Saveta za politiku demokratizacije sa sedištem u Berlinu, litijum ima ekonomski, ali i politički značaj, i za Nemačku i za Srbiju.
"Iskopavanje ovih rezervi (u Nemačkoj) izazvalo bi veliku domaću političku reakciju zbog straha od ekoloških rizika", navodi Basener.
Prema njegovom mišljenju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji iskopavanje litijuma vidi kao "prekretnicu i kvantni skok u budućnost" vrednosti od milijarde evra, od toga bi imao ekonomsku, ali i političku korist.
"Siguran sam da se Vučić u odnosima sa EU posle dogovora sa Nemačkom (i EU) oseća još sigurnije nego ranije", ocenjuje Basener.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Tužioci i sudije na naslovnicama tabloida: Da li su objavljeni podaci iz ličnih dokumenata?
23.06.2025.•
0
Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti pokrenuće postupak zbog sumnje da su podaci sudija i tužioca, koji su se prošle nedelje pojavili na naslovnicama tabloida, preuzeti iz ličnih dokumenata.
Požar na divljoj deponiji u Smederevu
23.06.2025.•
0
U smederevskom naselju Carina ibio je požar na divljoj deponiji u blizini lokalne crkve i kuća.
Šabić: "Zakon na koji se poziva ministarstvo odbrane ne predviđa nadležnost predsednika"
23.06.2025.•
1
Advokat Rodoljub Šabić, reagovao je objavom na društvenoj mreži Iks na to što je Ministarstvo odbrane saopštilo da se obustavlja izvoz naoružanja i vojne opreme.
FOTO: Avion iz Beograda za Abu Dabi se vraća za Srbiju zbog napada Irana na američke baze
23.06.2025.•
2
Avion kompanije Wizzair koji je poleteo danas u 17 časova za Abu Dabi sa aerodroma Nikola Tesla izgleda se vraća u Beograd zbog raketnog napada Irana na američke baze u Kataru.
Ministarstvo odbrane: Obustavlja se izvoz naoružanja i vojne opreme proizvedenih u Srbiji
23.06.2025.•
8
Ministarstvo odbrane saopštilo je da da se "obustavlja izvoz naoružanja i vojne opreme proizvedenih u Srbiji".
Nacionalni savet Albanske manjine daje765 stipendija za albanske studente, novac od kosovske vlade
23.06.2025.•
1
Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca Enkel Redžepi objavio je da će taj savet dodeliti stipendije za 756 albanskih studenata iz Bujanovca, Preševa, Novog Pazara i Medveđe.
Ministarstvo pravde osudilo tvrdnje da će deca vraćati sredstva iz Alimentacionog fonda
23.06.2025.•
3
Ministarstvo pravde najoštrije je osudilo tvrdnje da deca koja su koristila sredstva iz Alimentacionog fonda imaju obavezu da ih vraćaju nakon smrti roditelja koji je dugovao izdržavanje.
Ruska spoljna obaveštajna služba: Srbija zaobilaznim putevima izvozi oružje u Ukrajinu
23.06.2025.•
15
Municija proizvedena u odbrambenim preduzećima u Srbiji, prvenstveno za teške sisteme dugog dometa, šalje se zemljama NATO-a u interesu Ukrajine u obliku kompletnih setova delova za montažu.
Proglašeno vanredno stanje u Gadžinom Hanu zbog nestašice vode za piće
23.06.2025.•
1
Dok temperature rastu, a padavine izostaju godinama unazad, meštani Opštine Gadžin Han kažu da je voda postala luksuz.
Dekan Mašinskog fakulteta: Najverovatnije predlog da nova školska godina počne 1. novembra
23.06.2025.•
3
Dekan Mašinskog fakulteta Vladimir Popović kaže da će na sednici Senata Univerziteta u Beogradu 25. juna jedan od predloga biti i da se školska godina završi 31. oktobra, a nova da počne 1. novembra.
Poljoprivrednici: Država neće puno pomoći otkupom male količine pšenice za robne rezerve
23.06.2025.•
2
Deo ratara smatra da država neće puno pomoći poljoprivrednicima otkupom manje količine pšenice za robne rezerve.
MUP pregledao zgradu FON-a zbog dojave o bombi: Nije pronađeno ništa
23.06.2025.•
3
Stručne policijske ekipe su zbog anonimne dojave da će biti postavljen eksploziv, pregledali zgradu beogradskog Fakulteta organizacionih nauka i, kako je saopšteno, nisu pronašli ništa.
Vojni analitičar: Vojska Srbije otuđena od naroda, studente i medije tretira kao neprijatelje
23.06.2025.•
11
Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da je Vojska Srbije otuđena od naroda i da je najava predsednika Vučića o stvaranju "jedne od najmoćnijih armija na svetu" populističko dodvoravanje naciji.
Odloženo javno slušanje o kandidatima za Savet REM
23.06.2025.•
0
Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje odlučio je da do daljeg odloži javno slušanje na temu "Razgovor sa kandidatima za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM)".
Ukinut pritvor vlasniku ringišpila u Ugrinovcima na kojem su povređene tri osobe
23.06.2025.•
1
Treći osnovni sud u Beogradu ukinuo je pritvor 26-godišnjem M.M. vlasniku ringišpila, na kojem su, 8. juna u Ugrinovcima povređene tri maloletne osobe.
Otvoren poziv za Nacionalno takmičenje iz engleskog jezika
23.06.2025.•
0
Institut za pojas i put poziva zainteresovane na 7. takmičenje mladih iz engleskog jezika "Chine Daily Belt and Road Youth English Speaking Competition".
Vučić: Srbija ne izvozi municiju
23.06.2025.•
5
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija danas ne izvozi ništa od municije, već ona ide u "kasarne i stokove".
Zvaničnik NATO: I dalje očekujemo da Srbija omogući procesuiranje odgovornih za Banjsku
23.06.2025.•
1
NATO i dalje očekuje od vlasti Srbije da obezbede procesuiranje odgovornih za nasilje na Kosovu 2023. godine, izjavio je zvaničnik zapadne vojne alijanse.
Iz saobraćaja isključeno skoro 1.800 pijanih i 70 drogiranih vozača
23.06.2025.•
0
Saobraćajna policija je tokom pojačane kontrole protekle nedelje iz saobraćaja isključila 1.812 vozača koji su pijani upravljali vozilom i 70 vozača koji su vozili drograni.
Uhapšen još jedan saradnik bivše gradonačelnice Niša: "Muljanjem" došao do 181 milion dinara
23.06.2025.•
1
Niška policija uhapsila je S. M. (50) zbog zloupotrebe službenog položaja u pomaganju.
Objavljena rešenja testa iz srpskog jezika
23.06.2025.•
0
Učenici osmog razreda danas su polagali test iz srpskog, odnosno maternjeg jezika.
Komentari 41
Minerva
Isto kao i Lin Longu uZrenjaninu i Kinezima u Boru da izvlače zlato za 3% rudne rente.
Slucaj
Nemačka je vrlo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar