Zašto Nemačka hoće litijum iz Srbije, a ne eksploatiše svoj?
Nedavnom porukom u Beogradu kancelara Olafa Šolca da je litijum važan kao nekada nafta, Nemačka je postala zagovornik iskopavanja ove sirovine u Srbiji.
Foto: Beta/AP
Nemačka ima sve veće potrebe za litijumom kao najveći proizvođač električnih automobila u EU, koje pokreću baterije proizvedene od litijuma. Litijum je u EU prepoznat kao kritična sirovina, dok Evropa pokušava da smanji zavisnost od Kine od koje nabavlja 56 odsto svojih potreba za tom sirovinom.
Za nemačku ekonomiju, koja umnogome zavisi od automobilske industrije, pouzdan izvor litijuma je "od velikog i kritičnog značaja", navodi za Radio slobodnu Evropu Fabijan Ničke sa nemačkog Karlsruhe instituta za tehnologiju.
Iako i sama raspolaže rezervama litijuma, u gotovo tri puta većim količinama, u Nemačkoj se ta sirovina trenutno ne eksploatiše.
Zašto se litijum ne eksploatiše u Nemačkoj?
Prema podacima Američkog geološkog instituta (USGS), Nemačka raspolaže rezervama litijuma u količini od 3,2 miliona tona. To je tri puta više od onoga što je procenjeno da leži kod Loznice.
Međutim, kako pojašnjava Fabijan Ničke iz nemačkog Karslsruhe instituta za tehnologiju, taj litijum nije vezan za rudu, što je slučaj u Srbiji (jadarit), već se litijum razlaže u geotermalnim vodama.
"Vađenje litijuma iz takvog tipa depozita nikada nije urađeno u komercijalnim razmerama u svetu", kaže Ničke.
Dodaje da trenutno ta tehnologija postoji samo na nivou pilot projekta.
"Ne radi se o tome da Nemačka nije voljna da eksploatiše svoje resurse, samo je tehnologiji za našu vrstu ležišta potrebno još neko vreme", ocenjuje Ničke.
Na pitanje u kojoj meri se litijum može smatrati zelenom energijom, s obzirom na kontroverze koje prate projekte iskopavanja te sirovine širom sveta u vezi sa ugrožavanjem životne sredine, Ničke kaže:
"Nije ni veoma zeleno, ni geostrateški veoma značajno, kontinuirano se i u potpunosti oslanjati na lako proizvedene baterije iz Kine".
Ničke pojašnjava da litijum koji se koristi u ovim baterijama potiče ili iz rudnika tvrdog kamena iz Australije ili iz Salara u čileanskim ili argentinskim Andima. Dodaje da se u tom slučaju troši ogromna količina vode, što snižava nivo podzemnih voda u najsušnijim regionima zemlje, a to dalje "otežava ili čak čini nemogućim" da lokalno stanovništvo koristi poljoprivredno zemljište.
"Ekstrakcija (litijuma) u Evropi bi svakako bila 'zelenija'. U ovom slučaju, bilo bi još 'zelenije' izdvojiti ga iz geotermalnih fluida kada tehnologija bude spremna", zaključuje Ničke.
Nemačka ekonomija na električni pogon
Podaci globalne data platforme Statista, osnovane u Nemačkoj, pokazuju da je broj električnih automobila registrovanih u Nemačkoj 2024. dostigao rekord. Samo u proteklih pet godina taj broj se udesetostručio. Ova zemlja je najveće tržište električnih vozila u EU.
EU i njene članice su takođe vođene time da do 2050. budu karbonski neutralne, to znači nultu emisiju ugljen-dioksida (CO2), koji proizvode vozila na fosilna goriva.
Isto tako, EU planira da do 2035. zabrani prodaju automobila na fosilna goriva.
U martu 2024. godine, Savet EU je usvojio Zakon o kritičnim sirovinama, jer se očekuje da će potražnja za njima eksponencijalno rasti u narednim godinama.
"Kritične sirovine (CRM) su sirovine od velikog ekonomskog značaja za EU, sa visokim rizikom od prekida snabdevanja zbog koncentracije izvora i nedostatka dobrih, pristupačnih zamena", navodi se na sajtu Evropske komisije.
Naglašava se da je Kina ujedno i najveći dobavljač EU, pa i globalno, za većinu kritičnih sirovina od ukupno 34 koliko ih je na listu stavila EU, među kojima je i litijum.
Zakonom o kritičnim sirovinama se predviđa da nijedna kritična sirovina proizvedena u pojedinačnoj trećoj zemlji "u bilo kojoj fazi prerade" ne bi smela da pređe 65 odsto ukupne godišnje potrošnje u EU.
Prema podacima koje je objavila Evropska komisija, EU od Kine trenutno nabavlja 56 odsto ukupnih potrebnih količina litijuma.
Kakve garancije nudi Nemačka?
"Rudarstvo će se ostvarivati uz poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine i Nemačka će pomagati u tome", poručio je Šolc 19. jula u Beogradu.
Odgovarajući na pitanje novinara kako Nemačka može da garantuje zaštitu životne sredine, Šolc je rekao da je od predsednika kompanije Rio Tinto tražio poštovanje svih ekoloških standarda tokom eksploatacije, navodeći da je dobio garancije za to.
"Standardi o zaštiti klime, životne sredine i biodiverziteta su visoki. Zbog toga sam veoma rano razgovarao sa šefom Rio Tinta", rekao je Šolc.
Takođe je rekao da je predstavnicima Vlade Srbije odgovorio potvrdno na zahtev da Nemačka pomogne u kontroli zaštite životne sredine.
Nemačko Federalno ministarstvo za ekonomske odnose i klimatske akcije nije do zaključenja teksta odgovorilo na pitanje RSE kakve garancije Nemačka može dati Srbiji da će se iskopavanje litijuma vršiti uz poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine.
U okviru pres-konferencije Olafa Šolca u Bundestagu uoči njegovog odlaska na sastanak sa Vučićem i Šefčovićem u Beogradu 18. jula, Šolc je na novinarsko pitanje kako komentariše protivljenje dela građana iskopavanju litijuma odgovorio:
"Ne možemo se, s jedne strane, žaliti da su određena eksploatacija i određena prerada minerala koncentrisani u nekoliko zemalja, posebno u jednoj veoma velikoj zemlji na istoku, a da onda, s druge strane, nikada ne donesemo sami konkretne odluke o novim rudnicima."
On je dodao da se litijum mora iskopavati i u Evropi "pod najboljim mogućim uslovima".
Ekonomski i politički uticaj
Za Kurta Basenera iz Saveta za politiku demokratizacije sa sedištem u Berlinu, litijum ima ekonomski, ali i politički značaj, i za Nemačku i za Srbiju.
"Iskopavanje ovih rezervi (u Nemačkoj) izazvalo bi veliku domaću političku reakciju zbog straha od ekoloških rizika", navodi Basener.
Prema njegovom mišljenju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji iskopavanje litijuma vidi kao "prekretnicu i kvantni skok u budućnost" vrednosti od milijarde evra, od toga bi imao ekonomsku, ali i političku korist.
"Siguran sam da se Vučić u odnosima sa EU posle dogovora sa Nemačkom (i EU) oseća još sigurnije nego ranije", ocenjuje Basener.
.jpg "Automobil se zaleteo u demonstrante kod Sava centra: Dvoje povređenih")
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Četvorici mladića u Severnoj Mitrovici određen kućni pritvor
11.09.2024.•
0
Četvorici mladića koji su uhapšeni početkom nedelje u Severnoj Mitrovici danas je određena mera kućnog pritvora do mesec dana, kazala je advokatica Jelena Krivokapić.
MFRR: U Srbiji alarmantno stanje u oblasti slobode medija - Napadi na novinare zabrinjavaju
11.09.2024.•
0
U prvih šest meseci ove godine u Evropskoj uniji je i zemljama kandidatima je zabeležen broj slučajeva napada na novinare i kršenja medijskih sloboda kao u celoj 2023.
.jpg "Kreni-promeni: Naš aktivista priveden zbog akcije kojom je pozvao")
Kreni-promeni: Naš aktivista priveden zbog akcije kojom je pozvao "NišStan" da reši problem
11.09.2024.•
0
Pokret Kreni-promeni saopštio je da je policija u Nišu privela jednog njihovog aktivistu na razgovor.
Kamioni na granicama čekaju od sat do tri sata da napuste Srbiju
11.09.2024.•
0
Auto moto savez Srbije (AMSS) saopštio je da kamioni, na graničnim prelazima čekaju od jedan do tri sata da napuste Srbiju.
Nišlija uhapšen zbog sumnje da je falsifikovao pasoše za pse, nađeni i aplikatori sa mikročipovima
11.09.2024.•
0
M.J. (35) iz Niša uhapšen je zbog sumnje da je falsifikovao pasoše za pse.
_sudnica.jpg "Apelacioni sud u Beogradu ukinuo rešenje o izručenju Andreja Gnjota Belorusiji")
Apelacioni sud u Beogradu ukinuo rešenje o izručenju Andreja Gnjota Belorusiji
11.09.2024.•
4
Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je rešenje Višeg suda o izručivanju beloruskog novinara i aktiviste Andreja Gnjota Belorusiji i predmet vratio sudu da ponovo odlučuje.
BiH proteruje državljanina Srbije "zbog pretnje po nacionalnu bezbednost"
11.09.2024.•
0
Vlasti Bosne i Hercegovine (BiH) saopštile su danas da su donele odluku o proterivanju iz zemlje državljanina Srbije, koji je ranije proglašen pretnjom po nacionalnu bezbednost.
Poljoprivrednici prete protestima: Traže hitnu isplatu 17.000 dinara po hektaru i gorivo bez akcize
11.09.2024.•
18
Ujedinjena udruženja poljoprivrednika Srbije uputila su pismo Vladi Srbije sa zahtevom da hitno isplati 17.000 dinara subvencija za sertifikovano seme po hektaru, u roku od 30 dana.
Tužilac Stefanović: Optužnica za Banjsku nije od značaja za Srbiju
11.09.2024.•
9
Glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva Nenad Stefanović smatra da, sa stanovišta pravnog poretka, optužnica Specijalnog tužilaštva u Prištini protiv Milana Radoičića i drugih nema nikakav značaj
Optužnica protiv komandira Okružnog zatvora u Beogradu: Zatvoreniku odneo tri mobilna telefona
11.09.2024.•
3
Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu podnelo je Višem sudu optužni predlog protiv K. T. (21), komandira u Okružnom zatvoru u Beogradu.
Plate nastavnika od 1. januara veće za 12 odsto, nenastavnog osoblja za osam
11.09.2024.•
14
Premijer Srbije Miloš Vučević izjavio je danas da će od 1. januara plate nastavnog osoblja biti povećane 12 odsto.
Rio Tinto: Ako se projekat Jadar realizuje - ostajemo u Srbiji najmanje 40 godina
11.09.2024.•
55
Bićemo u Srbiji još najmanje 40 godina ukoliko se projekat "Jadar" realizuje, ali pre nego što otvorimo rudnik, moramo dokazati Vladi i građanima Srbije da to možemo učiniti bezbedno".
.jpg "Deo plafona leskovačke škole pao na dve učenice: Zadobile lakše povrede")
Deo plafona leskovačke škole pao na dve učenice: Zadobile lakše povrede
11.09.2024.•
6
Dve učenice Ekonomske škole u Leskovcu lakše su povređene kada je na njih pao deo plafona u učionici, piše Jugpress.
Tužilaštvo Kosova podiglo optužnicu protiv Milana Radoičića i još 44 osoba zbog Banjske
11.09.2024.•
11
Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je optužnicu protiv 45 osoba, uključujući Milana Radoičića, koji su bili deo oružane grupe koja je u mestu Banjska prošlog septembra napala policiju Kosova.
Opljačkao kiosk u Nišu i pretio radniku da će ga ubiti
11.09.2024.•
0
D. V. (38) iz Niša uhapšen je zbog sumnje da je opljačkao jedan kiosk u tom gradu i pretio zaposlenom da će ga ubiti, saopšteno je iz Policijske uprave Niš.
AFP: Srbija se nakon 35 godina vraća na nuklearnu energiju, ali javnost okleva
11.09.2024.•
3
Tridesetpet godina nakon završetka jugoslovenskog nuklearnog programa, Srbija planira da se ponovo poveže sa ovim izvorom energije koji bi omogućio da se prekine zavisnost zemlje od uglja.
Brnabić: Predlog zakona o zabrani iskopavanja litijuma je paušalan i glup
11.09.2024.•
17
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da će opozicioni predlog o zabrani iskopavanja litijuma i bora biti stavljen na dnevni red skupštinskog zasedanja, mada nije navela kada.
Vučić celo leto u kampanji da se litijum kopa u Srbiji: Istraživanje pokazalo koliko je bio ubedljiv
11.09.2024.•
49
Protivljenje građana kopanju jadarita još je ojačalo tokom leta, pokazuje istraživanje Nove srpske političke misli.
Direktori škola očajnički traže nastavnike i učitelje - na društvenim mrežama, među studentima...
11.09.2024.•
47
Ove godine, u prvom upisnom roku na Prirodno-matematičkom fakultetu, na smeru nastavnik hemije upisan je samo jedan kandidat.
Ivanović: Vlast Srbije dozvoljava tiho prepuštanje Kosova u albanske ruke
11.09.2024.•
15
Poslanik Narodnog pokreta Srbije (NPS) Aleksandar Ivanović ocenio je da Beograd dozvoljava tiho prepuštanje Kosova i Metohije u albanske ruke.
Vučević: Od 2004. godine Srbija u obnovu Hilandara uložila više od dve milijarde dinara
11.09.2024.•
16
Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević prisustvovao je u Sremskoj Kamenici donatorskoj večeri povodom obnove manastira Hilandar.
Komentari 41
Minerva
Isto kao i Lin Longu uZrenjaninu i Kinezima u Boru da izvlače zlato za 3% rudne rente.
Slucaj
Nemačka je vrlo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar