Zašto Nemačka hoće litijum iz Srbije, a ne eksploatiše svoj?
Nedavnom porukom u Beogradu kancelara Olafa Šolca da je litijum važan kao nekada nafta, Nemačka je postala zagovornik iskopavanja ove sirovine u Srbiji.
Foto: Beta/AP
Nemačka ima sve veće potrebe za litijumom kao najveći proizvođač električnih automobila u EU, koje pokreću baterije proizvedene od litijuma. Litijum je u EU prepoznat kao kritična sirovina, dok Evropa pokušava da smanji zavisnost od Kine od koje nabavlja 56 odsto svojih potreba za tom sirovinom.
Za nemačku ekonomiju, koja umnogome zavisi od automobilske industrije, pouzdan izvor litijuma je "od velikog i kritičnog značaja", navodi za Radio slobodnu Evropu Fabijan Ničke sa nemačkog Karlsruhe instituta za tehnologiju.
Iako i sama raspolaže rezervama litijuma, u gotovo tri puta većim količinama, u Nemačkoj se ta sirovina trenutno ne eksploatiše.
Zašto se litijum ne eksploatiše u Nemačkoj?
Prema podacima Američkog geološkog instituta (USGS), Nemačka raspolaže rezervama litijuma u količini od 3,2 miliona tona. To je tri puta više od onoga što je procenjeno da leži kod Loznice.
Međutim, kako pojašnjava Fabijan Ničke iz nemačkog Karslsruhe instituta za tehnologiju, taj litijum nije vezan za rudu, što je slučaj u Srbiji (jadarit), već se litijum razlaže u geotermalnim vodama.
"Vađenje litijuma iz takvog tipa depozita nikada nije urađeno u komercijalnim razmerama u svetu", kaže Ničke.
Dodaje da trenutno ta tehnologija postoji samo na nivou pilot projekta.
"Ne radi se o tome da Nemačka nije voljna da eksploatiše svoje resurse, samo je tehnologiji za našu vrstu ležišta potrebno još neko vreme", ocenjuje Ničke.
Na pitanje u kojoj meri se litijum može smatrati zelenom energijom, s obzirom na kontroverze koje prate projekte iskopavanja te sirovine širom sveta u vezi sa ugrožavanjem životne sredine, Ničke kaže:
"Nije ni veoma zeleno, ni geostrateški veoma značajno, kontinuirano se i u potpunosti oslanjati na lako proizvedene baterije iz Kine".
Ničke pojašnjava da litijum koji se koristi u ovim baterijama potiče ili iz rudnika tvrdog kamena iz Australije ili iz Salara u čileanskim ili argentinskim Andima. Dodaje da se u tom slučaju troši ogromna količina vode, što snižava nivo podzemnih voda u najsušnijim regionima zemlje, a to dalje "otežava ili čak čini nemogućim" da lokalno stanovništvo koristi poljoprivredno zemljište.
"Ekstrakcija (litijuma) u Evropi bi svakako bila 'zelenija'. U ovom slučaju, bilo bi još 'zelenije' izdvojiti ga iz geotermalnih fluida kada tehnologija bude spremna", zaključuje Ničke.
Nemačka ekonomija na električni pogon
Podaci globalne data platforme Statista, osnovane u Nemačkoj, pokazuju da je broj električnih automobila registrovanih u Nemačkoj 2024. dostigao rekord. Samo u proteklih pet godina taj broj se udesetostručio. Ova zemlja je najveće tržište električnih vozila u EU.
EU i njene članice su takođe vođene time da do 2050. budu karbonski neutralne, to znači nultu emisiju ugljen-dioksida (CO2), koji proizvode vozila na fosilna goriva.
Isto tako, EU planira da do 2035. zabrani prodaju automobila na fosilna goriva.
U martu 2024. godine, Savet EU je usvojio Zakon o kritičnim sirovinama, jer se očekuje da će potražnja za njima eksponencijalno rasti u narednim godinama.
"Kritične sirovine (CRM) su sirovine od velikog ekonomskog značaja za EU, sa visokim rizikom od prekida snabdevanja zbog koncentracije izvora i nedostatka dobrih, pristupačnih zamena", navodi se na sajtu Evropske komisije.
Naglašava se da je Kina ujedno i najveći dobavljač EU, pa i globalno, za većinu kritičnih sirovina od ukupno 34 koliko ih je na listu stavila EU, među kojima je i litijum.
Zakonom o kritičnim sirovinama se predviđa da nijedna kritična sirovina proizvedena u pojedinačnoj trećoj zemlji "u bilo kojoj fazi prerade" ne bi smela da pređe 65 odsto ukupne godišnje potrošnje u EU.
Prema podacima koje je objavila Evropska komisija, EU od Kine trenutno nabavlja 56 odsto ukupnih potrebnih količina litijuma.
Kakve garancije nudi Nemačka?
"Rudarstvo će se ostvarivati uz poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine i Nemačka će pomagati u tome", poručio je Šolc 19. jula u Beogradu.
Odgovarajući na pitanje novinara kako Nemačka može da garantuje zaštitu životne sredine, Šolc je rekao da je od predsednika kompanije Rio Tinto tražio poštovanje svih ekoloških standarda tokom eksploatacije, navodeći da je dobio garancije za to.
"Standardi o zaštiti klime, životne sredine i biodiverziteta su visoki. Zbog toga sam veoma rano razgovarao sa šefom Rio Tinta", rekao je Šolc.
Takođe je rekao da je predstavnicima Vlade Srbije odgovorio potvrdno na zahtev da Nemačka pomogne u kontroli zaštite životne sredine.
Nemačko Federalno ministarstvo za ekonomske odnose i klimatske akcije nije do zaključenja teksta odgovorilo na pitanje RSE kakve garancije Nemačka može dati Srbiji da će se iskopavanje litijuma vršiti uz poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine.
U okviru pres-konferencije Olafa Šolca u Bundestagu uoči njegovog odlaska na sastanak sa Vučićem i Šefčovićem u Beogradu 18. jula, Šolc je na novinarsko pitanje kako komentariše protivljenje dela građana iskopavanju litijuma odgovorio:
"Ne možemo se, s jedne strane, žaliti da su određena eksploatacija i određena prerada minerala koncentrisani u nekoliko zemalja, posebno u jednoj veoma velikoj zemlji na istoku, a da onda, s druge strane, nikada ne donesemo sami konkretne odluke o novim rudnicima."
On je dodao da se litijum mora iskopavati i u Evropi "pod najboljim mogućim uslovima".
Pročitaj još
.jpg "Automobil se zaleteo u demonstrante kod Sava centra: Dvoje povređenih")
Ekonomski i politički uticaj
Za Kurta Basenera iz Saveta za politiku demokratizacije sa sedištem u Berlinu, litijum ima ekonomski, ali i politički značaj, i za Nemačku i za Srbiju.
"Iskopavanje ovih rezervi (u Nemačkoj) izazvalo bi veliku domaću političku reakciju zbog straha od ekoloških rizika", navodi Basener.
Prema njegovom mišljenju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji iskopavanje litijuma vidi kao "prekretnicu i kvantni skok u budućnost" vrednosti od milijarde evra, od toga bi imao ekonomsku, ali i političku korist.
"Siguran sam da se Vučić u odnosima sa EU posle dogovora sa Nemačkom (i EU) oseća još sigurnije nego ranije", ocenjuje Basener.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Zečević: Ako već ne mogu da nas prime odmah u EU, bar bi trebalo da nas čvršće integrišu
28.03.2026.•
0
Evropska unija, koja je decenijama insistirala na čvrstim i nepromenljivim kriterijumima za proširenje, sada šalje signale da je spremna na preispitivanje sopstvenih pravila.
Meštani sela u opštini Mali Zvornik od prošle noći nemaju struje: Održali blokadu puta, nastavak sutra
28.03.2026.•
0
Sela na teritoriji opštine Mali Zvornik, Radalj i Borina, od prošle noći nemaju struju rekao je odbornik Nove Demokratske stranke Srbije Ljubisav Krsmanović.
Letnje računanje vremena počinje večeras: Pomeramo časovnike unapred
28.03.2026.•
0
Letnje računanje vremena počeće večeras, u dva sata, tako što se časovnik pomera za jedan sat unapred.
MASA: Nije akademski ćutati na zloupotrebu tragedije
28.03.2026.•
0
Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) izrazila je saučešće porodici studentkinje koja je izgubila život prilikom pada sa petog sprata Filozofskog fakulteta u Beogradu i osudila zloupotrebu tragedije.
Kamioni na Batrovcima čekaju dva sata
28.03.2026.•
0
Kamioni na graničnom prelazu Batrovci na izlazu iz Srbije ka Hrvatskoj čekaju dva sata, saopštio je večeras Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Ministarstvo u nedelju otvara telefone za informacije o biračkom spisku
28.03.2026.•
1
Ministarstvo državne uprave najavilo je da će u nedelju, 29. marta, otvoriti kontakt telefone putem kojih građani mogu da se informišu o upisima u birački spisak, povodom lokalnih izbora u deset opština.
Sedam od 10 zaposlenih ima platu ispod prosečne: Raste jaz između bogatih i siromašnih u Srbiji
28.03.2026.•
5
Prosečna zarada u Srbiji u januaru je premašila 1.000 evra, ali većina zaposlenih nema prihode koji pokrivaju prosečnu potrošačku korpu.
Sindikat: Pravosuđe isključeno iz javne rasprave o Porodičnom zakonu i o Zakonu o autorskim pravima
28.03.2026.•
1
Sindikat sudske vlasti zatražio je danas da se "obezbedi aktivno učešće predstavnika pravosuđa" u javnoj raspravi o Porodičnom zakonu i Zakonu o autorskim i srodnim pravima.
Srbija traži od Hrvatske da objasni zašto je zabranila ulazak istoričaru Milošu Koviću
28.03.2026.•
5
Ministarstvo spoljnih poslova (MSP) Srbije zatražilo je pojašnjenje od nadležnih organa Hrvatske povodom navoda da je univerzitetskom profesoru Milošu Koviću zabranjen ulazak u tu zemlju.
Odbor sazvan povodom smrti studentkinje: Usvojeni zaključci bez prisustva opozicije
28.03.2026.•
6
Odbor Skupštine Srbije za obrazovanje, čija je hitna sednica sazvana povodom smrti studentkinje Filozofskog fakulteta u Beogradu, posle burne rasprave, usvojio je zaključke bez prisustva opozicije.
Drecun: Kurtijev predlog značio bi destabilizaciju, ne verujem da Makron može da ga podrži
28.03.2026.•
3
Predsednik Odbora Skupštine Srbije za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun ocenio je da je zahtev kosovskog premijera Aljbina Kurtija o dolasku kosovskih bezbednosnih snaga do administrativne linije "besmislen".
Beograđanin odbio alkotest nakon udesa, pa povredio dvojicu policajaca
28.03.2026.•
1
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu podneće krivičnu prijavu protiv B. N. (29) zbog sumnje da je ometao službeno lice u vršenju dužnosti.
Neusaglašenost opozicije - redovan vesnik izbora
28.03.2026.•
0
Trzavice unutar srpske opozicije su kroz godine, na neki način, postale su vesnik sve bližih izbora.
Đokić uzvratio Brnabić: Nije ovo tužilaštvo, ne odgovaram na vaša pitanja
28.03.2026.•
4
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić poručio je danas predsednici Skupštine Srbije Ani Brnabić, na sednici skupštinskog Odbora za prosvetu, da on nije tu u tužilaštvu pa da odgovara na njena pitanja.
Dejan Vuk Stanković: Rektor i dekan nose odgovornost koja treba da bude utvrđena ali ne može biti izbegnuta
28.03.2026.•
9
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je danas da rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić i dekan Filozofskog fakulteta Danijel Sinani "nose odgovornost koja treba da bude utvrđena ali ne može biti izbegnuta"
Koji su realni politički dometi lokalnih izbora?
28.03.2026.•
2
Apsolutna međuzavisnost parlamentarnih i predsedničkih izbora, koja je nekada bila glavno oružje režima, sada je njegova najveća slabost. Režim će, sve je izvesnije, upasti u jamu koju je sam iskopao.
Brnabić za smrt studentkinje okrivila "javašluk na univerzitetima" i "boljševičke plenumaše"
28.03.2026.•
20
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je danas, na sednici skupštinskog Odbora na prosvetu, da je tragedija, kad je poginula studentkinja, "posledica javašluka koji vlada na našim univerzitetima".
Ko će nas lečiti ako nema dovoljno doktora?
28.03.2026.•
50
Nedostatak kadra u zdravstvu postao je veoma izražen, naročito u poslednjih nekoliko godina.
Dekan Filozofskog: Policija nije našla pirotehniku, pravni postupci protiv medija koji su širili neistine
28.03.2026.•
5
Dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu Danijel Sinani izjavio je da policija nije pronašla pirotehnički materijal na tom fakultetu, a najavio je da će pokrenuti pravne procedure protiv medija koji su širili neistine.
Vučić: Brza pruga Beograd-Budimpešta gotova, u toku test vožnje
28.03.2026.•
4
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je brza pruga Beograd-Budimpešta "gotova" i da su trenutno u toku testovi na njoj.
Komentari 41
Minerva
Isto kao i Lin Longu uZrenjaninu i Kinezima u Boru da izvlače zlato za 3% rudne rente.
Slucaj
Nemačka je vrlo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar