Srbija izgubila više od milion hektara oranica zbog izgradnje zgrada, industrijskih zona i puteva

Autor: RTS

Info

11.08.2024.

07:41

Uprkos apelima stručnjaka da je hrana sve skuplja i da plodno zemljište treba čuvati, ono se sve češće koristi za gradnju industrijskih zona, stambenih zgrada, infrastrukturne mreže.

Srbija izgubila više od milion hektara oranica zbog izgradnje zgrada, industrijskih zona i puteva

Foto: 021.rs

Tako je Srbija, između dva popisa, izgubila milion i dvesta hiljada hektara obradivih oranica.

Svestan da njiva čuva život na selu, Slobodan Ilić iz Majura kod Šapca ne zapostavlja svoje imanje od više stotina hektara, uz to gaji i 78 krava.

"Kompletno 320 hektara površine je pretvorena u građevinsko zemljište. Tu su nekada pasle krave, ovce, svinje.... Tu smo mi kao deca provodili dane za vreme školskih raspusta, čuvajući stoku i ubirajući neke plodove svoga rada", navodi Ilić za RTS.

U Podunavskom okrugu ima oko 45.000 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta, kvaliteta od prve do sedme klase. Najviše se sadi kukuruz, a tamo gde je najplodnije zemljište, gaji se voće i povrće.

"Grad Smederevo brine o poljoprivrednom zemljištu na taj način što poštuje sve pravilnike koji su aktuelni i bez odobrenja svih nadležnih organa ne može da se vrši promena korišćenja, odnosno namena poljoprivrednog zemljišta u neke druge svrhe. Kako bi rekli iz poljoprivrede, ne postoji loše poljoprivredno zemljište, nego postoji loše gazdovanje nad tim poljoprivrednim zemljištem", kaže Goran Pavlović, član Gradskog veća zadužena za poljoprivredu u Smederevu.

Dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku navodi da poljoprivredna proizvodnja ima značajnu, mnogo veću ulogu nego industrijska proizvodnja.

"I to bi svakako trebalo i zaštititi i na neki način veoma puno se priča i o povećanju stepena prerade ali i to je jedan od načina da se poboljša život ljudi", kaže Leposavić.

Srbija ima četiri miliona i sedamdeset pet hiljada hektara obradivog zemljišta, a obrađuje se tri i po miliona hektara oranica.

"Zemljište može u trenutku da se izgubi ako se zauzme nekom zgradom ili betonom, a potrebne su hiljade godina da se ono stvori. Zato je zemljište proglašeno kao neobnovljiv prirodni resurs, kao ograničena sirovina, pogotovo spram naših sve većih zahteva prema zemljištu. Devedeset pet odsto svetske proizvedene hrane potiče sa zemljišta", kaže Jordana Ninkov sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Agroekonomista Milan Prostran navodi da Evropska unija godišnje samo zbog vodnih erozija gubi površinu zemljišta veličine Berlina.

"Iz tih razloga moramo voditi računa da se, i kada su u pitanju infrastrukturni objekti, oni grade na manje plodnim površinama i da sačuvamo ovo bogatstvo koje je nešto najvrednije što danas jedna zemlja može da ima", ističe Prostran.

Istorija nas, kažu agroekonomisti, uči da je čovek oduvek poštovao zemlju i da nikada nije gradio kuću na plodnoj oranici, već po obodima polja.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

obradivo zemljište

Komentari 11

Hronološki Najpopularniji

ok

11.08.2024 • 21:04

Kome ovo smeta nek proda stan i od tih para kupi kuću, zemlju i mehanizaciju na selu i nek živi od poljoprivrede!
Šta je? niko? a da se k.nja po netu, to se zna.
Verovatno mislite da su u drugim zemljama gradovi građeni na pesku i ilovači, bože kako smo glup i ostrašćen narod.

4 3 +1
Kuzman

11.08.2024 • 15:06

Koje stvarno lud , vlast,narod ili oba

3 3 0
Igor

11.08.2024 • 13:13

Dzaba

Godinama lazu ,godinama kradu poljoprivrednike .Nema leba od poljoprivrede osim ako nemas stotine hektara.radimo tu zemlju a iz navike ,ili smo na nuli ili u minusu.oni koji je nisu radili nece to nikad razumeti.

10 16 -6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.