Ko je "tihi ubica" vojvođanskih njiva?

Autor: Biznis.rs

Info

26.02.2024.

15:37 > 19:28

Ako se u narednom periodu ne popravi odnos prema zemlјištu, Vojvodina, koja poseduje oko 1,7 miliona hektara, od žitnice Evrope mogla bi da postane pustinja, upozoravaju stručnjaci.

Foto: Pixabay

Napominju da je u poslednjih pedesetak godina nivo organske materije drastično opao.

Agroekonomista Branislav Gulan kaže da je nekada čak tri četvrtine oranica na severu Srbije imalo više od pet odsto humusa, dok danas takav sastav ima tek jedan odsto njiva. Ovu degradaciju stručnjaci nazivaju sporim ubicom zemlјišta koji hara Srbijom.

Ukoliko se ne zaustavi, proizvodnja hrane mogla bi da bude upitna u narednim decenijama, ističu stručnjaci.

"Postoji dosta degradacionih procesa zemlјišta. Poplave i erozije su očigledne. I tada se u kratkom vremenskom periodu deluje, kako bi se procesi zaustavili ili posledice sanirale", kaže za Biznis.rs dr Jovica Vasin iz Laboratorije za zemlјište i agroekologiju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, koji je jedan od četiri instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

"Međutim, proces uništavanja zemlјišta koji je najbitniji i najizraženiji jeste gubitak organske materije. Zove se tihi ubica zemlјišta. Tihi, jer traje jako dugo. Ubica zato što je sadržaj organskih materija u oranicama i u centralnoj Srbiji, a pogotovo u Vojvodini, već došao do toliko niskog nivoa da ugrožava polјoprivrednu proizvodnju", napominje Gulan za Biznis.rs.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji se u 2023. godini ukupno navodnjavalo samo 47.579 hektara obradivih polјoporivrednih površina. To je za 12,9 odsto manje nego 2022. godine. Hrana se proizvodila na 3,48 miliona hektara.

Za navodnjavanje je u 2023. godini ukupno zahvaćeno 70.429.000 kubnih metara vode, što je za 29,1 odsto manje nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova - 93,5 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.

Najzastuplјeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91 odsto površine, kapanjem 8,7 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,3 odsto površine.

Oranice i bašte (sa 93,4 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa šest odsto) i ostale polјoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto).

U čemu je problem?

Nekada je većina vojvođanske zemlјe bila bogata humusom. To znači da je oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno sa dva tipa zemlјišta, černozemom i ritskom crnicom, koji su u drugoj polovini prošlog veka imali sadržaj organske materije iznad pet odsto.

"Danas je ovoliki sadržaj humusa prisutan na samo jedan odsto površina. Problem je što rapidno opada stočni fond - prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje. U tome leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva u Srbiji ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo nego mineralna gnojiva. Negativni efekti smanjenja humusa su već vidlјivi, jer uprkos tome što se primenjuju kompletne agrotehničke mere, prinosi opadaju", objašnjava Gulan.

Ceo tekst čitajte na OVOM LINKU.

Teme

plodno zemljište obradivo zemljište

Komentari 12

Hronološki Najpopularniji

Kolumbo

28.02.2024 • 09:43

To se zna od početka 80. godina i šta je od tada urađeno - ništa. I treba da nestanemo kao narod, koji predstavlja kombinaciju lakomosti i glupavosti.

5 7 -2
Zemlja čudesa

26.02.2024 • 21:58

Nije teorija zavere

E, sad razmislite o inicijativi WEF da se potamane krave jer proizvode mnogo metana i CO2. Ako nema krava nema ni stajnjaka, a bez stajnjaka se uništavaju oranice. Rezultat - glad i izumiranje.

18 0 +18
ex chapman

26.02.2024 • 11:48

@Caslav

sazeto i jasno objasnjeno sve. svaka cast

20 22 -2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.