Da li đaci koji su osvojili medalje na takmičenjima treba da budu nagrađeni kao olimpijci?

Autor: Danas

Info

13.08.2024.

08:43

Vest da osvajačima zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Parizu sleduje po 200.000 evra izazvala je komentare na društvenim mrežama o tome da li je fer da država na sličan način ne nagrađuje učenike.

Poslednji takav uspeh zabeležili su mladi hemičari - četvoročlani tim Srbije se sa Međunarodne hemijske olimpijade krajem jula vratio sa četiri odličja - jednom zlatnom, dve srebrne i jednom bronzanom medaljom.

Istovremeno, ekipa naše zemlje osvojila je pet medalja na Međunarodnoj olimpijadi iz fizike, a prethodno četiri odličja i na Osmoj evropskoj fizičkoj olimpijadi.

Uglješa Kuzmanov, maturant Matematičke gimnazije i Tadej Ristić, bivši učenik Računarske gimnazije, za Danas objašnjavaju da su na domaćem terenu najviši nivoi državna takmičenja, a na svetskom međunarodne olimpijade.

"Nagrade se dobijaju uglavnom procentualno. U matematici, recimo, prvu nagradu dobija pet odsto najuspešnih, što znači da će od nas pedesetak dvoje ili troje dobiti prvu nagradu. Sportisti su dosta nagrađivani, a mi manje, što je donekle i logično, veća pažnja je usmerena na sport, ali bi značilo da im se i mi malo približimo. Muzičari iz raznih oblasti, kao i plesači često su više nego mi nagrađivani, što je veoma nelogično", smatra Uglješa, osvajač više medalja u matematici i fizici.

On kaže da, iako direktan benefit od nagrada nemaju, vole da se takmiče i da ih taj duh drži.

Njegov vršnjak Tadej, koji je, između ostalog, 2023. osvojio bronzanu medalju na Svetskoj fizičkoj olimpijadi, kaže da postoje stipendije koje svake godine daje država, kao i fiksna suma u odnosu na osvojenu medalju i rang takmičenja.

"Postoji i stipendija koje donosi mesečno oko 15.000 dinara. Takođe, stipendije daje Grad Beograd, ali samo za one koji imaju prebivalište na teritoriji glavnog grada. Pored toga novčane nagrade i stipendije daju privatne ogranizacije, ali se za gotovo sve ove nagrade treba samostalno prijaviti i konkurisati. Posle svetske olimpijade i nagrade su me zvali iz SANU i iz Ministarstva prosvete na neke dodele, ali to je uglavnom simboličnog tipa. Takođe smo bili pozvani na prijem kod ministarke nauke i tehnološkog razvoja Jelene Begović i porazgovarali smo sa njom", priča Tadej.

Iako država poslednjih godina ističe da je briga o talentima jedan od prioriteta, na sistemskom nivou i dalje postoje brojni problemi, o čemu svedoči i sagovornik Danasa.

"Pred svetsku i evropsku olimpijadu Društvo fizičara Srbije nije organizovalo nikakve pripreme, što je inače praksa svake države i bila je i kod nas svih prethodnih godina. Niti smo imali teoretske pripreme, niti eksperimentalne, a da jesmo, verujem da bi uzeli 'jače' medalje na takmičenjima. Takođe su jedva prikupili novac za avionske karte za olimpijade i molili su škole da pomognu, a što se tiče evropskog takmičenja, otišli smo zahvaljujući našoj organizaciji i jednom našem profesoru koji je odlučio da nas vodi, a sve troškove su finansirale naše škole", prenosi Tadej svoje iskustvo.

Dugogodišnji direktor Matematičke gimnazije Srđan Ognjanović smatra da analogija između nagrađivanja sportista i učenika ne može nikako da se pravi.

"Jer u sportu je životni cilj svakog sportiste da osvoji medalju na olimpijadi. U matematici i fizici to nije, ovo su srednjoškolci i njima tek predstoji karijera, neki će biti inženjeri, neki programeri ili naučnici, a medalje su samo jedan impuls na početku njihove karijere. U tom smislu je neuporedivo", ističe Ognjanović za Danas.

On kaže da bi ne bi bilo u redu porediti Novaka Đokovića i njegovu medalju, i jednog učenika srednje škole koji ima 18 godina i tek treba mnogo toga da radi, a pitanje je da li će biti najbolji na svetu.

Ognjanović se priseća da je država pre dvadestak godina davala u to vreme ozbiljne novčane nagrade za osvojene medalja na srednjoškolskim olimpijadama, ali da je to i tada "bolo oči".

Psihološkinja Slavica Maksić, naučna savetnica Institita za pedagoška istraživanja u penziji, koja se dugi niz godina bavila temom darovitosti, smatra da nije u redu praviti poređenje između sportista i učenika jer se obrazac takmičenja prenosi na realan život.

"Znači ja nisam dovoljno dobar samo zato što sam nešto mogao i uradio, nego ću biti dobar ukoliko sam bolji od drugoga. Kao psiholog to vidim kao ne baš zgodan obrazac odnosa prema životu. Drugo, novac moramo da zanemarimo, ne zaboravljajući da ima dece kojima bi on mnogo značio zbog socio-ekonomskog porekla, odnosno statusa njihove porodice, ali u razvojnom smislu mislim da bi trebalo da paralelno sa postignućima negujemo empatiju i uvažavanje potreba i mogućnosti drugoga. Iako taj neko ne uspeva da postigne svetska postignuća, vredan je sam po sebi. To može naivno da zvuči, ali mislim da je to kontekst u kom će i oni najbolji i najveći živeti i da bi se osećali dobro moraju da razumeju ljude oko sebe", kaže Maksić.

Ceo tekst Danasa o ovoj temi čitajte OVDE.

Teme

takmičenja učenika

Komentari 26

Hronološki Najpopularniji

Zoka

13.08.2024 • 15:19

Mama olimpijca

Ovi momci su skromni, politički korektni, naučili već da ne sme otvoreno da se kaže istina o količini rada od najranijih uzrasta da bi se stiglo do tih takmičenja.
Laž je da se dobijaju stipendije od države, postoje, ali i nepotizam i neki kvazi testovi tako da osvajačmedalje iz MG nema stipendiju a neko iz neke druge škole ima, a pri tom smatram da đaci koji osvoje medalje ne treba ni da apličiraju već da sama država prepozna taj rad. Koliko znam ove godine iz mentorskog odeljenja 2D je 3-4đaka dobilo državnu stipendiju a samo koliko medalja na dŕžavnim i međunarodnim takmičenjima i koliko i apsolutno prvih drugih i trećih mesta.
Momci rano ste povili kičmu i postali politički korektni.

10 13 -3
Detelinara

13.08.2024 • 14:47

Ni slučajno !
To jbi bilo pogrešno

4 3 +1
Somborac

13.08.2024 • 13:20

Istina boli

@NN
Ja samo prenosim ono sto sam video i cuo, nisam kriv sto zvuci ruzno. Hoces da kazes da kosarkasi nisu bili mamurni na dodeli medalja? Jedva su stojali druze! Hoces da kazes da nisi cuo pominjanje mame americke i ustaske u kaficima dok smo igrali kosarku i vaterpolo? Nemoj da se lazemo. Stoga, nemoj ti meni da pricas o sramoti, vec pogledaj istini u oci i poradi na mentalnoj higijeni, jer to sto zmuris na jedno oko na ovakve stvari i ponosis se njima, e to je za osudu i prezir.

3 7 -4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.