Šoškić: Ako strana kompanija eksploatiše naše sirovine, ona postaje njihov vlasnik

Autor: FoNet, Dejan Šoškić

Info

18.08.2024.

16:04

"Ako se dopusti da strana kompanija eksploatiše naše mineralne sirovine, onda ona postaje njihov vlasnik."

Ovo je ukazao u autorskom tekstu za FoNet profesor Ekonomskog fakulteta i nekadašnji guverner NBS Dejan Šoškić i podržao negativan stav stručnjaka na skupu SANU o projektu Jadar.

Kako je napisao, kod svakog ekonomskog projekta bitni su takozvani neto ekonomski efekti i takozvane negativne eksternalije (uglavnom ekološki efekti).

"Prvo o ekonomskim posledicama. Neto ekonomski efekti daju odgovor na pitanje kolike su koristi od datog projekta umanjene za takozvani oportunitetni trošak, tj. koliko eventualnom realizacijom datog projekta propuštamo ostvarenje nekih drugih ekonomskih aktivnosti i koristi koje iz njih proističu", naveo je Šoškić.

U nastavku prenosimo autorski tekst profesora Šoškića.

"Koliko se otvara novih radnih mesta, a koliko se gubi 'starih radnih mesta“'? Koliko se generiše novih budžetskih prihoda, a koliko se gubi 'starih' budžetskih prihoda? Konačno, koliko se ostvaruje novog BDP-a, koliko se gubi 'starog BDP-a'?

Otuda pažnja u proceni efekata nekog projekta mora biti usmerena na neto ekonomske posledice. Da bismo procenili neto ekonomske efekte od nekog investicionog projekta u eksploataciji prirodnih bogatstava koje poseduje neka zemlja, ključno je pitanje ko postaje vlasnik iskopanog mineralnog blaga?

Ako se dopusti da strana kompanija vrši eksploataciju naših mineralnih sirovina, onda ona postaje njihov vlasnik, dok našoj državi plaća samo rudnu rentu (koja je u rangu par procenata iskopanih vrednosti, a u Srbiji je rudna renta među najnižim u Evropi).

U takvom scenariju daleko najveći deo nove vrednosti ostaje stranoj kompaniji, koja čak ne mora platiti ni porez na dobit našoj zemlji ako profit 'preseli' na svoja druga pravna lica u inostranstvu gde su poreski uslovi povoljniji (što inače multinacionalne kompanije često rade).

Ako se tako šta desi, tj. ako se profit 'iseli' u inostranstvo, onda će i pozitivan uticaj takve investicije na BDP biti manji (potencijalno i nikakav), jer, podsetimo se, BDP neke zemlje je zbir bruto dodate vrednosti uvećan za poreze i umanjen za subvencije u jednoj zemlji.

Dakle, ako multinacionalna kompanija novostvorenu vrednost 'iseli' u inostranstvo, direktnog pozitivnog efekta na BDP zemlje nema.

Kad se govori o velikim investicijama koje donosi strana kompanija koja treba da eksploatiše prirodno bogatstvo naše države, treba imati u vidu da je najveći deo tih investicija, po pravilu, predviđen za tehnologiju koja se dominantno uvozi iz inostranstva. Jedan deo tih investicija će dobiti kao kratkoročni dodatni prihod domaća građevinska operativa (i njeno trošenje domaćeg cementa, peska i sl. će imati kratkoročan pozitivan efekat na domaću ekonomsku aktivnost) dok se potrebni objekti ne izgrade, i jedan deo će kao jednokratni prihod dobiti prodavci zemljišta. Ključno pitanje je: šta posle?

O nekakvom garantovanju izgradnje fabrika baterija, automobila i nečeg drugog, teško da može biti govora, jer rudarska kompanija, po pravilu, ne može uticati na poslovnu politiku kompanija koje grade automobile ili baterije (sem ako su deo istog konglomerata, što u našem primeru nije slučaj).

Ilonu Masku nije bio potreban rudnik da bi izgradio fabriku automobila ili baterija u Kaliforniji. Onaj ko želi da podigne fabriku automobila ili baterija može to da uradi i sada u Srbiji i bez rudarenja litijuma u našoj zemlji, ali to se ne planira.

S druge strane, ako bi domaća državna kompanija vršila eksploataciju prirodnog bogatstva naše države, onda bi situacija mogla biti drugačija. Onda bi ukupna vrednost iskopanih sirovina (ne samo zanemarljiva rudna renta) ostala našoj državi. I onda bi država kao vlasnik značajnih mineralnih sirovina mogla da privuče strane kompanije da otvore fabrike baterija i automobila, uz povoljniji pristup potrebnim mineralnim sirovinama.

Otuda ne iznenađuje da je bogata Norveška još odavno donela pametnu odluku da eksploataciju svog mineralnog blaga (nafte i gasa u Severnom moru) poveri državnoj kompaniji koja svoje profite dugoročno investira u korist norveškog penzionog fonda i jednim delom transferiše u budžet u korist svih građana Norveške.

U Srbiji se, međutim, to ne predlaže. Predlaže se prepuštanje mineralnog blaga naše države inostranoj kompaniji i to kompaniji sa vrlo kontroverznom poslovnom istorijom.

Drugo, i vrlo važno pitanje za ocenu neto ekonomskih efekata ovog projekta, jeste koliko se ovakvim projektom gubi od poljoprivrede i turizma koji se trenutno odvijaju na tom području i koji bi se na tom području mogli odvijati mnogo duže od vremena aktivne eksploatacije mineralnog blaga?

Možda bi se sa dodatnim ulaganjima i podsticajima na tom području moglo dobijati i više nego što se trentuno dobija od poljoprivrede i turizma. I to je faktor koji, takođe, treba imati u vidu.

Konačno, ekološke posledice (negativne eksternalije). Nakon objavljivanja zbornika radova sa skupa Srpske akademije nauka i umetnosti pre dve godine pod naslovom 'Projekat Jadar – šta je poznato?' i zaključaka ovog skupa najeminentnijih stručnjaka naše zemlje koji su dominantno izrazili negativni stav po pitanju realizacije ovog projekta, za mene je ovo pitanje zatvoreno.

Tek neki novi nezavisni naučni skup ili nezavisni naučni radovi na ovu temu ili konkretan pozitivan ekološki primer realizovane eksploatacije sa istom tehnologijom i istog mineralnog bogatstva na nekoj drugoj lokaciji u svetu, mogli bi ponovo otvoriti ovu temu.

Do tada, mislim da je najmudrije držiti se saveta naših najmudrijih ljudi u ovoj oblasti objavljenih od strane Srpske akademije nauka i umetnosti", navodi profesor Šoškić na kraju autorskog teksta za FoNet.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 12

Hronološki Najpopularniji

@Nenad

19.08.2024 • 08:27

Problem je što to otvaranje očiju ide toliko sporo da je procenjeno da će cela populacija Srbije pre izumreti od trovanja pre nego što svi shvate. Osnovno pitanje je da li vredimo da preživimo jer smo ovo dozvolili, i to ne 3 dana već 12 godina (30 godina...). Možda je momenat da se vlast pusti da nas sve otruje.

13 15 -2
Nenad

18.08.2024 • 23:57

Podmićivanje Nemaca i EU

Jasno je da Vučić ne insistira na ovom projektu zbog ekonomije i direktnog profita za Srbiju, koji je zanemarljiv. Njemu je potrebno da Nemačka i EU aktivno zažmure na njegovu kriminalno-huligansku autoritarnu vlast i da ga puste da radi šta hoće u Srbiji, kao što su ga manje više do sada puštali i žmurili nad većinom stvari što je radio. Tada može da milijarde evra otima preko mutnih poslova sa Kinezima, Arapima, Rusima, da uzima keš preko ekspa, iz državnih preduzeća, preko gradnje stanova, EU projekata, trgovine oružjem sa Ukrajinom. Sve to ne želi da izgubi ni po koju cenu, a trećina Srbije koja bi ostala otrovana posle Rio Tinta je samo kolateralna šteta njegovog nezasitog apetita da vlada i krade. Svakim danom sve više ljudi ovo uviđa i shvata, sa kakvim bolesnim sistemom imamo posla.

37 47 -10
Мики

18.08.2024 • 23:13

Лепо увести могућност гласања преко е-управе са сертификатом, за људе који то желе, тако да нема преваре ни са једне ни са друге стране. Све чисто и нема проблема.

10 13 -3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.