Nemački mediji: Šolc da pripazi s kim sklapa "dilove" u Srbiji, pravi grešku kao Merkel s Rusijom
Litijum iz Srbije je "blago za nemačku automobilsku industriju", ali tu je i pitanje "zašto Nemačka sama ne kopa svoj litijum", piše list "Cajt". Kako se navodi, tu postoji "i politička komponenta".
List Cajt objavio je veoma opširnu reportažu iz Srbije koju potpisuje novinarka Franciska Činderle.
Ona započinje susretom s porodicom Filipović koja, kako se navodi, već pet generacija žive u dolini Jadra, prenosi Dojče vele.
"To područje je poznato po dobroj vodi za piće, uzgoju svinja i poljoprivredi. A možda uskoro i po najvećem rudniku litijuma u Evropi", piše autorka.
U tekstu se zatim podseća da "Evropska unija, koja želi da bude pionir klimatske neutralnosti, veoma zavisi od sirovina iz Kine. Rukovodstvo iz Pekinga već godinama sledi jasnu strategiju, sklapajući dugoročne ugovore s rudarskim kompanijama u Australiji i Čileu, i kontrolišući velike delove lanca snabdevanja, sve do gotove baterije. Evropa sada želi da učini nešto da se tome suprotstavi".
Zato je, piše Cajt, "nemački kancelar Olaf Šolc otputovao sredinom jula u Srbiju, zajedno sa potpredsednikom Evropske komisije Marošem Šefčovičem, da tamo potpiše sporazum o strateškom partnerstvu u sirovinama sa tom zemljom. Evropski, a posebno nemački proizvođači automobila žele da smanje zavisnost od Kine uz pomoć rudnika u Srbiji", piše nemački list i pritom posebno navodi kompaniju Mercedes-Benc, čiji su predstavnici takođe bili tada u Srbiji.
Posvađano selo
"Rudnik će biti izgrađen nedaleko od Gornjih Nedeljica, malog sela sa oko 800 stanovnika u kojem živi i porodica Filipović", navodi nemački list.
Međutim, "problem litijuma je zabio klin u malo selo. Komšije koje su nekada zajedno slavile svadbe i druge proslave više ne razgovaraju jedni s drugima i međusobno se nazivaju izdajicama. Priča se da su se čak i dvojica sveštenika pravoslavne crkve posvađala oko toga da li litijum treba da ostane u zemlji ili da bude eksploatisan".
"Čini se da je selo podeljeno u dve grupe. Oni koji su se dogovorili s Rio Tintom i prodali im svoje kuće i njive, i oni koji to odbijaju. Porodica Filipović pripada drugoj grupi. Kompanija im, kažu, još nije dala ponudu, ali je jasno da će je oni odbiti. ‘Nećemo prodati naše njive. Mogu samo na silu da nam ih uzmu'", kaže Zoran Filipović.
Obećanja Rio Tinta
Spor oko litijuma izaziva nemire i u čitavoj zemlji, piše Cajt.
"Pre nekoliko godina u Beogradu i drugim gradovima Srbije održane su velike demonstracije protiv rudarskog projekta. Posle posete kancelara Šolca sredinom jula, desetine hiljada ljudi ponovo je izašlo na ulice. Mnogi strahuju da bi rudnik mogao da zagadi vodu za piće u regionu i izazove štetu po životnu sredinu."
O ovom projektu moramo da pričamo na osnovu činjenica, kaže Emil Atanasovski, predstavnik Rio Tinta s kojim je novinarka razgovarala u Beogradu. On tvrdi da "niko nije primoran da proda svoju kuću" i obećava: „"Posle 40 godina vratićemo zemlju ljudima onakvu kakva je danas."
Međutim, kako piše nemački list, "Srbija je sve samo ne pionir energetske tranzicije. Zemlja proizvodi većinu električne energije iz uglja, a ulaganja u elektrane često su dolazila iz Kine. Na ulicama često prolazite pored bilborda kompanije za prirodni gas Gasprom s kojih se apeluje na srpsko-rusko prijateljstvo. I sada od svih mesta, ta zemlja treba da postane motor evropske elektromobilnosti".
Tome se nada predstavnik Rio Tinta Atanasovski. On za Cajt kaže da žele da izgrade najmoderniji rudnik litijuma u Evropi. To će podići standarde za sve rudnike u Evropi.
Zašto Nemačka sama ne kopa litijum?
"U dolini Jadra, međutim, ljudi ne razumeju zašto oni da plaćaju cenu za novu tehnologiju. ‘Zašto Nemačka sama ne kopa litijum?'", pita se Vladimir Filipović.
Cajt piše: "Tačno je da Nemačka ima nalazišta litijuma, ali do danas ne postoji rudnik, postoje samo takozvani istraživački projekti, uključujući one u Rudnim gorama u Saksoniji ili u Altmarku (u Saksoniji Anhalt). I tamo raste otpor rudarenju, između ostalog i zbog zabrinutosti da bi voda za piće i zemljište mogli da budu kontaminirani."
"Upravo to je ono što brine i ljude iz doline Jadra", piše Cajt, ali i dodaje da Rio Tinto "obećava ljudima u dolini Jadra da će moći da nastave da obrađuju svoja polja oko rudnika."
Kompanija "isključuje mogućnost da će se toksične otpadne vode ispuštati u reke i da polja više neće moći da se obrađuju, kako strahuju stanovnici."
Cajt je o planovima razgovarao i sa stručnjacima nemačkog Saveznog zavoda za geologiju i prirodne resurse. Njihova procena je da je "proces rudarenja u podzemnom rudniku u principu uporediv s drugim podzemnim rudnicima, na primer sa iskopavanjem kalijumove soli u Nemačkoj. I tamo poljoprivreda može i dalje da se odvija na površini, iznad podzemnih rudnika i u blizini rudnika", navode nemački stručnjaci i naglašavaju: "Svaki rudnik je u krajnjoj liniji industrijski objekat gde se moraju preduzeti odgovarajuće mere za zaštitu životne sredine."
EU i Nemačka se "otvaraju za ucene"
Rudarski projekat u Srbiji ima ujedno još jednu, političku komponentu, piše Cajt. I postavlja pitanje: "Kolika je cena koju plaćaju Nemačka i EU?" Zatim navodi: "Predsednik Aleksandar Vučić sve autoritarnije vlada Srbijom, slično kao Viktor Orban u Mađarskoj, ali s tom razlikom što Srbija nije deo EU, već kandidat za članstvo. Strogo govoreći, država bi trebalo da pokrene reforme, ali se dešava suprotno. Poslednji parlamentarni izbori u decembru 2023. protekli su u senci optužbi za manipulaciju glasanja."
Autorka je po tom pitanju komentar potražila od Vedrana Džihića, politikologa sa Univerziteta u Beču. On kaže: "Olaf Šolc u Srbiji pravi istu grešku kao što je to svojevremeno uradila Angela Merkel s Rusijom. Oni se oslanjaju na promene kroz trgovinu i nadaju se da će moći da vežu autoritarni režim za Zapad kroz bliske ekonomske veze. Ali, to je zabluda. Otvarate se za ucene", upozorava Džihić za Cajt.
Potvrda iz Mercedesa
"Vučić u svakom slučaju može mnogo da dobije i može da poveća svoj ugled širom Evrope", piše list i navodi da je "Krem de la krem evropskog biznisa" došao da potpiše ugovor o sirovinama, uključujući i predstavnike Mercedes-Benca."
Predstavnica Mercedesa za Cajt je potvrdila da je ta nemačka automobilska kompanija već u pregovorima s Rio Tintom. Nije želela da komentariše detalje, ali je rekla da je reč o "mogućnosti dobijanja litijuma iz srpskog rudnika u jadarskom kraju".
"Sasvim je moguće da će Mercedes-Benc u jednom trenutku napajati svoje automobile litijumom koji se nalazi duboko ispod njiva porodice Filipović. Oni za sada i dalje sede pod hrastom u svom dvorištu, za stolom na kojem su domaća šljivovica i slatko od smokava i raspravljaju šta dalje. Rio Tinto je ponudio poljoprivrednicima u dolini kredite za kupovinu poljoprivredne opreme, a obećao je i da će im otkupiti urod. Ali, Filipovići ne veruju da će to povrće ubuduće moći da se jede", zaključuje svoju reportažu iz doline Jadra nemački list Cajt.
"Prljavi posao"
Litijum u Srbiji tema je i za berlinski list Tagescajtung, koji u svojoj rubrici "Debata" donosi tekst Aleksandera Roterta. Za njega se navodi da je "politikolog koji od 1991. istražuje bivšu Jugoslaviju, radio je 20 godina za UN, NATO, OEBS, OHR i EU, uglavnom na sprovođenju mira na Zapadnom Balkanu, a kao potpukovnik nedavno je radio kao savetnik za interkulturalne operacije Bundesvera za strane misije".
U tekstu pod naslovom "Fatalna politika smirivanja", Rotert, između ostalog, ocenjuje da je "Šolcov litijumski dogovor pogrešan, jer je Beograd počeo da sprovodi Miloševićev velikosrpski plan".
"Svi argumenti koje iznose zagovornici ovog ‘prljavog posla’ se ili mogu opovrgnuti ili su lažni, jer srpske rezerve litijuma predstavljaju oko jedan odsto svetskih. EU bi mogla da uvozi litijum iz ‘neproblematičnih’, demokratskih država kao što je Australija. Dakle, ne mora da podržava jednog od poslednjih agresivnih autokrata u Evropi", piše autor.
I još: "Nemačka bi takođe mogla da kopa sopstvene rezerve litijuma, ali to verovatno ne bi bilo preporučljivo s obzirom na zagađenje životne sredine i predstojeće izbore. Ali, Srbija deluje kao da je veoma daleko i Berlinu očigledno nije stalo do veoma aktivnih i hrabrih srpskih aktivista za zaštitu životne sredine."
Pročitaj još
"Velikosrpski plan"
Za autora je bila "zanimljiva i smirena reakcija ambasadora Rusije u Srbiji Aleksandra Bocana Harčenka na nemačko-srpski litijumski sporazum":
"Nikada nisam čuo ništa od predsednika Srbije Aleksandra Vučića što bi nas navelo da pretpostavimo da će Srbija da promeni svoju politiku’. Toliko o onima koji misle da mogu da kupe Vladu Srbije", piše Rotert uz opasku da "i dalje ima nemačkih i evropskih predstavnika vlasti koji su mišljenja da je Vučić garant stabilnosti na Balkanu i da ga treba podržati".
Autor u svom komentaru podseća na ratove devedesetih koje je "započeo Vučićev prethodnik i bivši šef, predsednik Srbije Slobodan Milošević". Navodi da su, iako je "kao i u svakom oružanom sukobu, bilo ratnih zločina na svim stranama, svi izvori, od nevladinih organizacija za ljudska prava kao što su Amnesti internešenal ili Hjuman rajts voč, pa do Komisije eksperata Ujedinjenih nacija za ratne zločine i američke obaveštajne službe CIA, došli do zaključka da su tokom rata preko 80 odsto ratnih zločina u Bosni počinili Srbi izvršioci, s namerom da se osvojene oblasti ‘očiste’ od nesrba. Ta ‘etnička čišćenja’, odnosno masovna ubistva, uključujući i genocid, nisu bila ‘nusproizvod’ agresivnog ratovanja, već njegov cilj", smatra nemački politikolog.
On postavlja i pitanje: "Zašto je ovo i dalje relevantno 30 godina kasnije?" I na njega odgovara ovako: "Zato što je srpska vlada u Beogradu počela da sprovodi Miloševićev velikosrpski plan u delo."
Na kraju, zaključak Aleksandera Roterta glasi: "Sve to bi trebalo da navede kancelara Šolca da razmisli o tome s kim sklapa ‘dilove’ i šta je sve u igri".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Vladimir Štimac podneo krivične prijave protiv policajaca i javne tužiteljke
24.11.2025.•
0
Vladimir Štimac podneo je krivičnu prijavu protiv policajaca, tužioca i NN lica iz Višeg suda u Beogradu koji su, kako smatra, ometali pravdu prilikom njegovog privođenja.
Fon Bekerat: Izveštaj Evropske komisije nije osuda, već ogledalo Srbije
24.11.2025.•
0
Šef Delegacije EU u Srbiji Andreas fon Bekerat kaže da Izveštaj Evropske komisije nije osuda, već ogledalo Srbije.
Paori blokirali ulaz u policijsku stanicu u Bogatiću kao podršku kolegama koji su pozvani na saslušanje
24.11.2025.•
0
Mačvanski poljoprivrednici dobili su pozive na saslušanje u predistražnom postupku nakon protesta koji je organizovan u Klenju zbog učestalih poseta republičkog inspektora poljoprivrednim gazdinstvima.
Domaćinstva i dalje troše više nego što zarađuju: Najviše jedemo piletinu, suhomesnato i krompir
24.11.2025.•
1
Prosečni prihodi domaćinstava u Srbiji u 2024. godini iznosili su 95.050 dinara, dok lična potrošnja domaćinstava prelazi prihode i iznosi 98.165 dinara.
Deo opozicije podneo ustavnu žalbu zbog Generalštaba, između ostalog traži se i hapšenje Maje Gojković
24.11.2025.•
4
Pet poslaničkih grupa opozicije u Skupštini Srbije podnelo je Ustavnom sudu žalbu kojom traži da leks specijalis o Generalštabu bude proglašen neustavnim.
U Surdulici zaustavljena zbog nasilničke vožnje: Imala više od tri promila alkohola u organizmu
24.11.2025.•
0
Pripadnici saobraćajne policije u Surdulici prilikom kontrole saobraćaja zaustavili su dvadesetčetvorogodišnju devojku koja je vozila "folksvagen" pijana.
Devojka pala sa visine u Studentskom gradu u Beogradu, zadobila teške povrede
24.11.2025.•
0
Studentski centar "Beograd" saopštio je da se studentkinja, koja je povređena sinoć prilikom pada sa visine u Studentskom gradu, u Domu IV, trenutno nalazi u veoma ozbiljnom zdravstvenom stanju.
Vlada Srbije nakon sednice: Građani da ne brinu, ima dovoljno naftnih derivata
24.11.2025.•
8
Vlada Srbije je saopštila da u zemlji ima dovoljno naftnih derivata i da privreda i građani nemaju razloga za zabrinutost.
Đurić o sankcijama NIS-u: Građani mogu da budu spokojni, Srbija se dobro pripremila
24.11.2025.•
8
Šef srpske diplomatije Marko Đurić, koji je član Tima za energetsku stabilnost, izjavio je za RTS da što se tiče snabdevenosti tržišta energentima, građani Srbije mogu da budu spokojni.
.jpg "FOTO: Velika stena pala na automobil na Ibarskoj magistrali")
FOTO: Velika stena pala na automobil na Ibarskoj magistrali
24.11.2025.•
2
Velika stena obrušila se jutros i pala na "golf" na Ibarskoj magistrali kod Baljevca, između Ušća i Raške, a prema prvim informacijama, u tom incidentu nije bilo povređenih.
Jovanović: Vučiću sada potreban veći lojalista od Zagorke Dolovac
24.11.2025.•
4
Predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću sada je na mestu vrhovnog javnog tužioca umesto Zagorke Dolovac potreban "veći lojalista".
Dačić: Nije tačno da su mladi nezainteresovani za policijski posao
24.11.2025.•
33
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da nije tačno da vlada nezainteresovanost za policijski posao.
"Putevi Srbije": Ne koristimo čili pastu da sprečimo životinje da ne idu na auto-puteve
24.11.2025.•
5
Čili pasta se ne koristi za sprečavanje ulaska divljih životinja na auto-puteve, kažu u "Putevima Srbije".
Studenti u blokadi: Nećemo sa opozicijom, ali se borimo za iste ciljeve
24.11.2025.•
15
Četvoro studenata poručili su da se njihova borba za ispunjenje uslova koje su postavili pre godinu dana nastavlja, da će borbe biti i na ulici i van nje, kao i da će sigurno biti izbora.
Austrijski dnevnik: Vučić se stavlja na čelo vojske, a upravlja i policijom - kao nekada Milošević
24.11.2025.•
18
Srbiju potresaju protesti, ali predsednik Srbije Aleksandar Vučić kao da ne mari i upravo radi na tome da učvrsti svoju vlast.
Vlada Srbije danas zaseda zbog energetske situacije u zemlji
24.11.2025.•
5
Vlada Srbije održaće danas sednicu na kojoj će tema biti energetska situacija u zemlji.
O izmenama Zakona o vojsci: "Vučić još samo da preuzme crkvu"
23.11.2025.•
15
Vlada Srbije je u četvrtak usvojila predlog izmena Zakona o Vojsci Srbije kojim je predviđeno da predsednik Srbije zvanično postane vrhovni komandant.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - napadnite rekord
23.11.2025.•
16
Još jedan 021.rs dnevni kviz je tu za vas.
Spasojević: Pat pozicija - niti vlast zna kako da smiri pobunjeno društvo, niti ono zna kako da pobedi vlast
23.11.2025.•
10
I dalje mislim da je Srbija trajno promenjena i da je na narednim izborima veća šansa da Vučić izgubi nego da pobedi, kaže profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević.
Skoro 40 odsto nastavnika smatra da su bili žrtve nasilja na radnom mestu
23.11.2025.•
0
Skoro 40 odsto nastavnika u Srbiji smatra da su bili žrtve nasilja na radnom mestu u prethodnih pet godina.
Komentari 35
Čarapan
Zovem se Stevo
Decija prica
Ratni zlocini nemaju veze sa rudarenjem. A ako zbog toga ne zelite ovde da kopate, vec cete to kod nekog drugog uraditi, samo izvolite. Ne brinite, nismo uvredjeni vasim misljenjem o nama. Dobro nam je poznato koliko nam zelite dobro.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar