Nemački mediji: Šolc da pripazi s kim sklapa "dilove" u Srbiji, pravi grešku kao Merkel s Rusijom
Litijum iz Srbije je "blago za nemačku automobilsku industriju", ali tu je i pitanje "zašto Nemačka sama ne kopa svoj litijum", piše list "Cajt". Kako se navodi, tu postoji "i politička komponenta".
List Cajt objavio je veoma opširnu reportažu iz Srbije koju potpisuje novinarka Franciska Činderle.
Ona započinje susretom s porodicom Filipović koja, kako se navodi, već pet generacija žive u dolini Jadra, prenosi Dojče vele.
"To područje je poznato po dobroj vodi za piće, uzgoju svinja i poljoprivredi. A možda uskoro i po najvećem rudniku litijuma u Evropi", piše autorka.
U tekstu se zatim podseća da "Evropska unija, koja želi da bude pionir klimatske neutralnosti, veoma zavisi od sirovina iz Kine. Rukovodstvo iz Pekinga već godinama sledi jasnu strategiju, sklapajući dugoročne ugovore s rudarskim kompanijama u Australiji i Čileu, i kontrolišući velike delove lanca snabdevanja, sve do gotove baterije. Evropa sada želi da učini nešto da se tome suprotstavi".
Zato je, piše Cajt, "nemački kancelar Olaf Šolc otputovao sredinom jula u Srbiju, zajedno sa potpredsednikom Evropske komisije Marošem Šefčovičem, da tamo potpiše sporazum o strateškom partnerstvu u sirovinama sa tom zemljom. Evropski, a posebno nemački proizvođači automobila žele da smanje zavisnost od Kine uz pomoć rudnika u Srbiji", piše nemački list i pritom posebno navodi kompaniju Mercedes-Benc, čiji su predstavnici takođe bili tada u Srbiji.
Posvađano selo
"Rudnik će biti izgrađen nedaleko od Gornjih Nedeljica, malog sela sa oko 800 stanovnika u kojem živi i porodica Filipović", navodi nemački list.
Međutim, "problem litijuma je zabio klin u malo selo. Komšije koje su nekada zajedno slavile svadbe i druge proslave više ne razgovaraju jedni s drugima i međusobno se nazivaju izdajicama. Priča se da su se čak i dvojica sveštenika pravoslavne crkve posvađala oko toga da li litijum treba da ostane u zemlji ili da bude eksploatisan".
"Čini se da je selo podeljeno u dve grupe. Oni koji su se dogovorili s Rio Tintom i prodali im svoje kuće i njive, i oni koji to odbijaju. Porodica Filipović pripada drugoj grupi. Kompanija im, kažu, još nije dala ponudu, ali je jasno da će je oni odbiti. ‘Nećemo prodati naše njive. Mogu samo na silu da nam ih uzmu'", kaže Zoran Filipović.
Obećanja Rio Tinta
Spor oko litijuma izaziva nemire i u čitavoj zemlji, piše Cajt.
"Pre nekoliko godina u Beogradu i drugim gradovima Srbije održane su velike demonstracije protiv rudarskog projekta. Posle posete kancelara Šolca sredinom jula, desetine hiljada ljudi ponovo je izašlo na ulice. Mnogi strahuju da bi rudnik mogao da zagadi vodu za piće u regionu i izazove štetu po životnu sredinu."
O ovom projektu moramo da pričamo na osnovu činjenica, kaže Emil Atanasovski, predstavnik Rio Tinta s kojim je novinarka razgovarala u Beogradu. On tvrdi da "niko nije primoran da proda svoju kuću" i obećava: „"Posle 40 godina vratićemo zemlju ljudima onakvu kakva je danas."
Međutim, kako piše nemački list, "Srbija je sve samo ne pionir energetske tranzicije. Zemlja proizvodi većinu električne energije iz uglja, a ulaganja u elektrane često su dolazila iz Kine. Na ulicama često prolazite pored bilborda kompanije za prirodni gas Gasprom s kojih se apeluje na srpsko-rusko prijateljstvo. I sada od svih mesta, ta zemlja treba da postane motor evropske elektromobilnosti".
Tome se nada predstavnik Rio Tinta Atanasovski. On za Cajt kaže da žele da izgrade najmoderniji rudnik litijuma u Evropi. To će podići standarde za sve rudnike u Evropi.
Zašto Nemačka sama ne kopa litijum?
"U dolini Jadra, međutim, ljudi ne razumeju zašto oni da plaćaju cenu za novu tehnologiju. ‘Zašto Nemačka sama ne kopa litijum?'", pita se Vladimir Filipović.
Cajt piše: "Tačno je da Nemačka ima nalazišta litijuma, ali do danas ne postoji rudnik, postoje samo takozvani istraživački projekti, uključujući one u Rudnim gorama u Saksoniji ili u Altmarku (u Saksoniji Anhalt). I tamo raste otpor rudarenju, između ostalog i zbog zabrinutosti da bi voda za piće i zemljište mogli da budu kontaminirani."
"Upravo to je ono što brine i ljude iz doline Jadra", piše Cajt, ali i dodaje da Rio Tinto "obećava ljudima u dolini Jadra da će moći da nastave da obrađuju svoja polja oko rudnika."
Kompanija "isključuje mogućnost da će se toksične otpadne vode ispuštati u reke i da polja više neće moći da se obrađuju, kako strahuju stanovnici."
Cajt je o planovima razgovarao i sa stručnjacima nemačkog Saveznog zavoda za geologiju i prirodne resurse. Njihova procena je da je "proces rudarenja u podzemnom rudniku u principu uporediv s drugim podzemnim rudnicima, na primer sa iskopavanjem kalijumove soli u Nemačkoj. I tamo poljoprivreda može i dalje da se odvija na površini, iznad podzemnih rudnika i u blizini rudnika", navode nemački stručnjaci i naglašavaju: "Svaki rudnik je u krajnjoj liniji industrijski objekat gde se moraju preduzeti odgovarajuće mere za zaštitu životne sredine."
EU i Nemačka se "otvaraju za ucene"
Rudarski projekat u Srbiji ima ujedno još jednu, političku komponentu, piše Cajt. I postavlja pitanje: "Kolika je cena koju plaćaju Nemačka i EU?" Zatim navodi: "Predsednik Aleksandar Vučić sve autoritarnije vlada Srbijom, slično kao Viktor Orban u Mađarskoj, ali s tom razlikom što Srbija nije deo EU, već kandidat za članstvo. Strogo govoreći, država bi trebalo da pokrene reforme, ali se dešava suprotno. Poslednji parlamentarni izbori u decembru 2023. protekli su u senci optužbi za manipulaciju glasanja."
Autorka je po tom pitanju komentar potražila od Vedrana Džihića, politikologa sa Univerziteta u Beču. On kaže: "Olaf Šolc u Srbiji pravi istu grešku kao što je to svojevremeno uradila Angela Merkel s Rusijom. Oni se oslanjaju na promene kroz trgovinu i nadaju se da će moći da vežu autoritarni režim za Zapad kroz bliske ekonomske veze. Ali, to je zabluda. Otvarate se za ucene", upozorava Džihić za Cajt.
Potvrda iz Mercedesa
"Vučić u svakom slučaju može mnogo da dobije i može da poveća svoj ugled širom Evrope", piše list i navodi da je "Krem de la krem evropskog biznisa" došao da potpiše ugovor o sirovinama, uključujući i predstavnike Mercedes-Benca."
Predstavnica Mercedesa za Cajt je potvrdila da je ta nemačka automobilska kompanija već u pregovorima s Rio Tintom. Nije želela da komentariše detalje, ali je rekla da je reč o "mogućnosti dobijanja litijuma iz srpskog rudnika u jadarskom kraju".
"Sasvim je moguće da će Mercedes-Benc u jednom trenutku napajati svoje automobile litijumom koji se nalazi duboko ispod njiva porodice Filipović. Oni za sada i dalje sede pod hrastom u svom dvorištu, za stolom na kojem su domaća šljivovica i slatko od smokava i raspravljaju šta dalje. Rio Tinto je ponudio poljoprivrednicima u dolini kredite za kupovinu poljoprivredne opreme, a obećao je i da će im otkupiti urod. Ali, Filipovići ne veruju da će to povrće ubuduće moći da se jede", zaključuje svoju reportažu iz doline Jadra nemački list Cajt.
"Prljavi posao"
Litijum u Srbiji tema je i za berlinski list Tagescajtung, koji u svojoj rubrici "Debata" donosi tekst Aleksandera Roterta. Za njega se navodi da je "politikolog koji od 1991. istražuje bivšu Jugoslaviju, radio je 20 godina za UN, NATO, OEBS, OHR i EU, uglavnom na sprovođenju mira na Zapadnom Balkanu, a kao potpukovnik nedavno je radio kao savetnik za interkulturalne operacije Bundesvera za strane misije".
U tekstu pod naslovom "Fatalna politika smirivanja", Rotert, između ostalog, ocenjuje da je "Šolcov litijumski dogovor pogrešan, jer je Beograd počeo da sprovodi Miloševićev velikosrpski plan".
"Svi argumenti koje iznose zagovornici ovog ‘prljavog posla’ se ili mogu opovrgnuti ili su lažni, jer srpske rezerve litijuma predstavljaju oko jedan odsto svetskih. EU bi mogla da uvozi litijum iz ‘neproblematičnih’, demokratskih država kao što je Australija. Dakle, ne mora da podržava jednog od poslednjih agresivnih autokrata u Evropi", piše autor.
I još: "Nemačka bi takođe mogla da kopa sopstvene rezerve litijuma, ali to verovatno ne bi bilo preporučljivo s obzirom na zagađenje životne sredine i predstojeće izbore. Ali, Srbija deluje kao da je veoma daleko i Berlinu očigledno nije stalo do veoma aktivnih i hrabrih srpskih aktivista za zaštitu životne sredine."
Pročitaj još
"Velikosrpski plan"
Za autora je bila "zanimljiva i smirena reakcija ambasadora Rusije u Srbiji Aleksandra Bocana Harčenka na nemačko-srpski litijumski sporazum":
"Nikada nisam čuo ništa od predsednika Srbije Aleksandra Vučića što bi nas navelo da pretpostavimo da će Srbija da promeni svoju politiku’. Toliko o onima koji misle da mogu da kupe Vladu Srbije", piše Rotert uz opasku da "i dalje ima nemačkih i evropskih predstavnika vlasti koji su mišljenja da je Vučić garant stabilnosti na Balkanu i da ga treba podržati".
Autor u svom komentaru podseća na ratove devedesetih koje je "započeo Vučićev prethodnik i bivši šef, predsednik Srbije Slobodan Milošević". Navodi da su, iako je "kao i u svakom oružanom sukobu, bilo ratnih zločina na svim stranama, svi izvori, od nevladinih organizacija za ljudska prava kao što su Amnesti internešenal ili Hjuman rajts voč, pa do Komisije eksperata Ujedinjenih nacija za ratne zločine i američke obaveštajne službe CIA, došli do zaključka da su tokom rata preko 80 odsto ratnih zločina u Bosni počinili Srbi izvršioci, s namerom da se osvojene oblasti ‘očiste’ od nesrba. Ta ‘etnička čišćenja’, odnosno masovna ubistva, uključujući i genocid, nisu bila ‘nusproizvod’ agresivnog ratovanja, već njegov cilj", smatra nemački politikolog.
On postavlja i pitanje: "Zašto je ovo i dalje relevantno 30 godina kasnije?" I na njega odgovara ovako: "Zato što je srpska vlada u Beogradu počela da sprovodi Miloševićev velikosrpski plan u delo."
Na kraju, zaključak Aleksandera Roterta glasi: "Sve to bi trebalo da navede kancelara Šolca da razmisli o tome s kim sklapa ‘dilove’ i šta je sve u igri".
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "VIDEO: Kolona oklopnih policijskih vozila krenula ka Novom Beogradu")
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
VIDEO Završen protest u Beogradu, Vučić obišao razbijene prostorije SNS na Paliluli
18.08.2025.•
14
Posle napetosti i reakcije policije kada su maskirana lica razbila prozore na prostorijama SNS na Paliluli, završen je protest u Beogradu, a to sedište naprednjaka obišao je i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.
Preminuo profesor Zoran Ivošević, dugogodišnji sudija Vrhovnog suda
18.08.2025.•
1
Profesor Zoran Ivošević, dugogodišnji sudija Vrhovnog suda Srbije i osnivač i prvi predsednik Društva sudija Srbije, preminuo je u 89. godini u Beogradu.
Posle ministara i Vučić na terenu, stigao ispred prostorija SNS na Paliluli: "Vratićemo ono što su nam oteli"
18.08.2025.•
15
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se ispred prostorija Srpske napredne stranke u Cvijićevoj ulici u Beogradu, koje su bile zasute kamenicama.
Delegacija EU u Srbiji: Uzdržati se od zapaljive retorike i dezinformacija o aktuelnim protestima
18.08.2025.•
2
Ambasador Evropske unije u Srbiji, Andreas fon Bekerat i predstavnici zemalja Kvinte sastali su se sa predsednicom Narodne skupštine Republike Srbije Anom Brnabić, na njen zahtev, saopštila je delegacija.
Brnabić razgovarala sa šefom Delegacije EU i ambasadorima Kvinte: Prenela zabrinutost zbog brutalnog nasilja
18.08.2025.•
6
Predsednica skupštine Srbije Ana Brnabić razgovarala je sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Andreasom fon Bekeratom i šefovima misija zemalja Kvinte.
Studentkinja FPN podnosi krivične prijave zbog osvetničke pornografije
18.08.2025.•
5
Studentkinja FPN Nikolina Sinđelić izjavila je da će zbog osvetničke pornografije podneti krivičnu prijavu protiv komadanta Jedinice za zaštitu određenih ličnosti i objekata i nekadašnje sekretarke MUP-a.
Sutra sednica Saveta za nacionalnu bezbednost, predsedava Vučić
18.08.2025.•
30
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predsedavaće sednicom Saveta za nacionalnu bezbednost u utorak u 10 časova u Palati Srbija, saopšteno je iz kabineta.
Vojska Srbije pomaže selima sa nestašicom vode kod Bujanovca, Kruševca i Sjenice
18.08.2025.•
4
Pripadnici Vojske Srbije angažovani su na pružanju pomoći u vodosnabdevanju domaćinstava u više sela na teritoriji Bujanovca, Kruševca i Sjenice.
Ministar Lončar: Ne postoji 16-godišnjak pretučen na protestu u Valjevu, država ne može da sakrije pacijenta
18.08.2025.•
47
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar ponovo je izneo tvrdnju da "ne postoji" dete od 16 godina koje je u kritičnom stanju, ili je preminulo, nakon protesta i policijskih batina prošle nedelje u Valjevu.
Studenti u blokadi za večeras najavili nove proteste: "Gde smo ono stali?"
18.08.2025.•
7
Studenti u blokadi najavili su za večeras nastavak protesta, koji će se u više gradova u Srbiji održavati pod sloganom "Gde smo ono stali?".
Mond: Vučić u Srbiji sprovodi strategiju straha
18.08.2025.•
2
Iznenadna upotreba nasilja od provokativnih grupa kao odgovor na devetomesečni protestni pokret studenata u Srbiji predstavlja loš znak za ambiciju predsednika Aleksandra Vučića da se pridruži Evropskoj uniji.
JZO privela i italijanskog IT stručnjaka u garažu Vlade: "Tamo je vladala divljačka atmosfera"
18.08.2025.•
19
Italijanski IT stručnjak Alesio Latreza, koji u Srbiji živi i radi tri godine, bio je priveden u garaži Vlade Srbije, u četvrtak, 14. avgusta, oko ponoći.
Kao što je Vučić i najavio: Ministarstvo predložilo da minimalac u sledećoj godini bude 550 evra
18.08.2025.•
9
Ministarstvo finansija predložilo je danas, na pregovorima u Socijalno-ekonomskom savetu (SES) o minimalnoj zaradi za 2026, da ona iznosi 550 evra.
Darko Glišić izašao iz bolnice: "Vraća se dužnostima za mesec dana"
18.08.2025.•
32
Ministar za javna ulaganja i funkcioner SNS Darko Glišić, koji je 5. avgusta doživeo moždani udar, izašao je iz bolnice.
Muškarac ubijen na gulašijadi kod Topole: Pretučen na smrt
18.08.2025.•
5
M. G. (46) ubijen je sinoć oko 20 časova u selu Junkovac kod Topole, gde se održavala manifestacija "Junkovačka gulašijada i pasuljijada".
Milo Lompar: Vučić namerno doliva ulje na vatru
18.08.2025.•
3
Profesor Filološkog fakulteta Milo Lompar izjavio je da postupci Aleksandra Vučića s predumišljajem pogoršavaju kritičnu situaciju u zemlji i oličavaju nesposobnost vlasti da se zadrži kontrola.
Zbog požara u prekidu saobraćaj na deonici pruge Preševo - državna granica
18.08.2025.•
1
Železnički saobraćaj na deonici pruge Preševo - državna granica od juče je u prekidu, nakon što se požar na okolnom rastinju van pružnog pojasa proširio i zahvatio i železnička infrastrukturna postrojenja.
U utorak protest zbog policijskog zlostavljanja studentkinje Nikoline Sinđelić
18.08.2025.•
0
Žene zbora Ceraka pozvale su u utorak, 19. avgusta na protest pod nazivom "Sve smo mi Nikolina" u 10.30 časova kod sedišta Jedinice za zaštitu određenih ličnosti i objekata (JZO) u Sarajevskoj ulici u Beogradu
Sindikat UGS Nezavisnost će tražiti da minimalac bude povećan na 70.000 dinara
18.08.2025.•
4
Sindikat UGS Nezavisnost predložiće danas da se minimalna zarada za 2026. poveća na oko 600 evra ili 70.000 dinara, rekao je savetnik tog sindikata za ekonomska pitanja Zoran Ristić.
Špigel: Napadi maskiranih batinaša na demonstrante u Srbiji retko predmet istrage
18.08.2025.•
3
U Srbiji do prve polovine avgusta učesnici protesta uglavnom nisu pribegavali nasilju, ali su ih od početka fizički napadali organizovani, delom maskirani batinaši verni režimu predsednika Aleksandra Vučića.
Pao još jedan član Balkanskog kartela: Državljanin Srbije uhapšen na brodu sa 4,8 tona kokaina
18.08.2025.•
4
Pripadnici srpske policije su tokom jula, u saradnji sa policijskim i vojnim agencijama SAD i Velike Britanije, u vodama Martinika zaplenili 4,8 tona kokaina.
Komentari 35
Čarapan
Zovem se Stevo
Decija prica
Ratni zlocini nemaju veze sa rudarenjem. A ako zbog toga ne zelite ovde da kopate, vec cete to kod nekog drugog uraditi, samo izvolite. Ne brinite, nismo uvredjeni vasim misljenjem o nama. Dobro nam je poznato koliko nam zelite dobro.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar