Naučnici nakon zahteva Rio Tinta: Nema razloga za povlačenja studije o rudniku litijuma u Srbiji
U časopisu "Sajens" navodi se da nema razloga za povlačenja studije o rudniku litijuma.
"U radu postoje neke manje netačnosti koje bi mogle da opravdaju ispravke, ali povlačenje nije potrebno", smatraju naučnici povodom pritužbi na naučni rad o uticaju potencijalnog rudnika litijuma i bora u zapadnoj Srbiji objavljen u naučnom časopisu "Sajentifik riport (Scientific Reports)".
"Ako Rio Tinto želi da objavi drugačiju studiju, dobrodošli su da to učine. Naša studija je prošla dva kruga stručnog pregleda i zasnovana je na čvrstim dokazima", poručuju autori za časopis "Sajens".
Objavljivanje studije o projektu "Jadar" u časopisu "Sajentifik riport (Scientific Reports)" privuklo je pažnju "rivalskog" časopisa "Sajens".
Kako piše Ketlin O Grejdi za onlajn časopis "Sajens", predloženi rudnik litijuma i bora u Jadru, u Srbiji, izazvao je nove kontroverze nakon što su naučnici povezani sa rudarskom kompanijom Rio Tinto pozvali na povlačenje dokumenta u kojem se tvrdi da je istražno bušenje kompanije izazvalo kontaminaciju životne sredine.
Projekat vredan 2,4 milijarde dolara, za koji srpske vlasti kažu da bi mogao da počne sa radom već 2028. godine, zadovoljio bi većinu potražnje Evropske unije za litijumom, ključnom komponentom u baterijama za električna vozila.
To je takođe izazvalo široke proteste Srba, koji se brinu da će rudarske aktivnosti zagaditi okolna područja poljoprivrednog zemljišta, šuma i vode. Protivnici rudnika su 2022. godine naterali srpsku vladu da oduzme prvobitnu dozvolu za kopanje Rio Tinta.
Tu odluku je u julu poništio Ustavni sud Srbije, što je izazvalo ponovne proteste, navodi se.
Strahove je pojačao članak Sajentifik riporta (Scientific Reports) objavljen u julu, u kojem su naučnici prijavili da su pronašli visoke nivoe arsena, bora i litijuma u vodi nizvodno od probnih bunara rudnika. Istraživači su zaključili da bi rudnik mogao da ugrozi biodiverzitet, kao i egzistenciju lokalne zajednice, koja se u velikoj meri oslanja na poljoprivredu i šumarstvo.
U pismu uredniku časopisa, objavljenom 19. avgusta, glavni naučnik kompanije Rio Tinto Najdžel Stjuard i tri istraživača sa Univerziteta u Beogradu koji su sproveli procenu uticaja kompanije na životnu sredinu kažu da dokument sadrži greške i da mu nedostaje rigoroznost. Trebalo bi ga povući ili "značajno" ispraviti, pisali su oni.
Glavna među njihovim pritužbama je da tim za naučne izveštaje nije pružio osnovne podatke o nivoima metala u zemljištu i vodi pre istraživanja; povišeni nivoi ovih elemenata mogu biti "prirodni fenomeni", kažu naučnici kompanije.
Autori takođe pogrešno navode veličinu projektne površine, kako se navodi u pismu, tvrdeći da bi ona bila između 2.031 i 2.431 hektara, kada je planirano da bude samo 388 hektara, i uključuju reference koje ne podržavaju navode sa kojima se vezuju.
Jovan Tadić, hemičar u Nacionalnoj laboratoriji Lorens Berkli i autor rada, napisao je u mejlu za Sajens da je tvrdnja o nedostatku strogosti "neosnovana"…
"Studija je zasnovana na čvrstim dokazima"
"Ako Rio Tinto želi da objavi drugačiju studiju, dobrodošli su da to učine. Naša studija je prošla dva kruga stručnog pregleda i zasnovana je na čvrstim dokazima", rekao je Radić.
On dodaje da je spor oko veličine sajta nastao zbog "različitih tumačenja onoga što ’pokrivanje‘ zapravo predstavlja".
Njegov tim se oslanjao na vladine i naučne publikacije da bi proizveo svoju procenu, kaže on, a ne nacrt procene uticaja Rio Tinta na životnu sredinu, koji sadrži pravna odricanja odgovornosti u kojima se navodi da informacije možda nisu pouzdane. Kako bi zaobišli problem nepostojanja osnovnih podataka, on i njegove kolege su uporedili uzorke uzvodno i nizvodno od probnih bunara, dodaje on, otkrivši znatno više nivoe nizvodno.
Grupa je odgovorila časopisu, osvrnuvši se na kritike Rio Tinta i pristala da izvrši neke ispravke, kao što je dodavanje referenci u prilog određenim izjavama. Rafal Marszalek, glavni urednik Sajentifik riporta, rekao je u izjavi za časopis Sajens je rekao da "pažljivo razmatrao rad, prateći utvrđeni proces".
"U radu postoje neke manje netačnosti koje bi mogle da opravdaju ispravke", kaže Mark Meklin, naučnik sa Univerziteta Linkoln, koji je i ranije pratio poslovanje Rio tinta, ali smatra da povlačenje studije potrebno.
"Težak" pristup Rio tinta
"Iznenađen sam pomalo ‘teškim’ pristupom kompanije i njihovim fokusom na male greške, kao što je isticanje da je projektovana godišnja proizvodnja litijum karbonata u rudniku 58.000 tona po godine, a ne 50.000 navedenih u radu".
Postoje i glasovi koji sa slažu sa kritikama. Karen Hadson-Edvards, geohemičarka životne sredine na Univerzitetu u Eksiteru, smatra da autori "nisu prikupili dovoljno uzoraka da bi izvršili rigoroznu procenu", kaže ona, i "preterano tumače podatke koje imaju".
Bez osnovnih podataka ili mnogo šireg uzorkovanja, teško je razumeti kakva je prirodna hemija ovog područja. Maklin kaže da bi svako trenutno zagađenje moglo da potiče od rudarske nesereće iz 2014. godine, što bi trebalo isključiti kao faktor pre nego što se zaključi da je krivo novo istraživanje.
Bez društvene licence
Stjuard za "Sajens" nije odgovorio na pismena pitanja do trenutka objavljivanja.
Premijer Miloš Vučević je 28. avgusta na društvenoj platformi Iks objavio da "ništa neće biti urađeno dok ne dobijemo čvrste garancije da će iskopavanje biti bezbedno i bezbedno, da će naši ljudi biti sigurni, naša zemlja zdrava, a vazduh i čista voda".
Vučević je i demonstrantne u danu protesta u Beogradu nazvao "raspalom bandom".
"Rudarskim kompanijama je potrebna društvena licenca ili saglasnost lokalnih zajednica", kaže Ivana Živojinović, koja proučava sukobe korišćenja zemljišta na Univerzitetu prirodnih resursa i prirodnih nauka u Beču.
Živojinović i njene kolege su utvrdile da meštani od početka nisu bili uključeni u proces, što je stvorilo nepoverenje, ali i strah za njihov život i kulturnu baštinu. Rudarski projekti zahtevaju „duboku interakciju i učešće ljudi“, kaže ona.
"Mislim da ovaj deo nedostaje", dodaje.
Pročitaj još
Četrdeset puta manje
Podećamo, profesor Šumarskog fakulteta Ratko Ristić je za N1 nedavno izjavio da tim koji osporava nalaze predvodi zaposleni kompanije Rio Tinta Najdžel Stjuart koji ima objavljena "dva naučna rada i tri citata".
"I on predvodi grupu tih podnosilaca koji osporavaju autora našeg rada i vodećeg pisca koleginicu Draganu Đorđević koja ima preko 3.000 citata, dakle 1.000 puta više od Stjuarta i ima Hirchov indeks – to je pokazatelj naučne kompetentnosti 31, dok ovaj Rio Tintov naučnik ima svega jedan", naveo je Ratko Ristić.
Sličnu ocenu je izneo i akademik Dušan Teodorović.
"Najdžel Stjuard, nosilac titule ‘glavni naučnik’ u kompaniji Rio Tinto ima indeks naučne kompetencije jednak 1. Najniža vrednost indeksa naučne kompetencije je 1. Redovni profesori svetskih univerziteta imaju vrednost indeksa između 30 i 50", naveo je Teodorović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
AMSS upozorio vozače da budu oprezni zbog magle
13.12.2025.•
0
Auto-moto savez Srbije (AMSS) savetovao je vozačima da budu oprezni zbog magle.
Nobelovac Džozef Stiglic u Beogradu: Studentski pokret jedno od retkih mesta u kojima je primetan jak otpor
13.12.2025.•
1
Američki ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade Džozef Stiglic primio je danas u Beogradu nagradu "Miladin Životić".
Oficir Vojske Srbije šef vojnih posmatrača na Bliskom istoku
13.12.2025.•
0
Pripadnik Vojske Srbije potpukovnik Dejan Milošević preuzeo je dužnost šefa Posmatračke grupe Golan–Damask u Posmatračkoj misiji Ujedinjenih nacija za nadgledanje primirja (UNTSO).
U Beogradu rekordnih 157 udesa za 24 sata
13.12.2025.•
0
Na teritoriji Beograda se u prethodna 24 časa dogodilo 157 saobraćajnih udesa što najveći registrovani broj u jednom danu, objavio je MUP.
Železnička infrastruktura u Srbiji ispod proseka zemalja EU: Koliko će nas koštati održavanje?
13.12.2025.•
2
Železnička infrastruktura u Srbiji je, i pored rekonstrukcije i izgradnje, i dalje ispod proseka zemalja članica EU, piše Forbs Srbija.
Četiri izabrana člana Saveta REM podneće ostavke ukoliko se do petka ne ponovi glasanje
13.12.2025.•
1
Četvoro izabranih članova Saveta REM-a najavili su da će u petak zvanično podneti ostavke ako Skupština Srbije dotad ne ponovi glasanje i izabere između dva legalno utvrđena kandidata saveta nacionalnih manjina.
VIDEO Tuča u Skupštini Čačka: Odbornik Ruske stranke napao odbornika Dveri
13.12.2025.•
3
Odbornik Ruske stranke u Skupštini Čačka Slobodan Jakšić prvo je verbalno, a potom i fizički, napao Bratislava Simovića iz Dveri.
Četvoro uhapšeno zbog pljačke žene u Guči: Biće joj vraćen novac
13.12.2025.•
0
Četiri osobe iz Valjeva uhapšene su zbog sumnje da su u Guči ukrale novac iz kuće 76-godišnje žene.
Urednik "Radara" Milan Ćulibrk dobitnik nagrade "Aleksandar Tijanić"
13.12.2025.•
0
Urednik ekonomije u nedeljniku "Radar" Milan Ćulibrk ovogodišnji je dobitnik nagrade "Aleksandar Tijanić".
VIDEO Teška saobraćajka kod Bora: Više povređenih, automobili u kanalu i na krovu
13.12.2025.•
1
Teška saobraćajna nezgoda dogodila se jutros u mestu Metovnica kod Bora, a više osoba je povređeno.
Određena dva kandidata za članove Saveta REM-a
13.12.2025.•
0
Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje utvrdio je listu od dva kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
MUP: Oko 70 odsto mladih uznemiravano putem interneta, većina o tome ćuti
13.12.2025.•
0
Više od 90 odsto dece koristi internet, a sedam od 10 mladih doživelo je neku vrstu uznemirujućeg iskustva onlajn, objavilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP).
Državni službenici i dalje bez konkursa "na određeno": Rok se pomera na januar 2027.
13.12.2025.•
2
Državni službenici, koji se zapošljavaju na određeno vreme, i dalje će ugovor dobijati bez javnog konkursa.
Prelević: Pomilovanjem u slučaju "Generalštab" Vučić bi uništio pravni sistem, njegova bahatost neće stati
13.12.2025.•
7
Advokat Božo Prelević ocenio je da, kada bi predsednik Aleksandar Vučić pomilovao okrivljene u slučaju "Generalštab", time bi potpuno uništio pravni sistem Srbije.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - da vas vidimo
13.12.2025.•
11
Novih deset zanimljivih pitanja u 021.rs dnevnom kvizu je spremno.
"Ćacilend velika sramota Vučićevog režima": Kako će pokušati da krije od Evropske unije svoje "lojaliste"?
13.12.2025.•
19
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Nišu, 11. decembra, dan nakon što se vratio iz Brisela, da se nada da će do kraja godine šatori ispred Doma Narodne skupštine u centru Beograda biti uklonjeni.
Profesor Petrović o uvođenju SPIRI sistema na fakultetima: Potpuni čin osvete i devastiranja obrazovanja
13.12.2025.•
26
Profesor sociologije na tri fakulteta Univerziteta u Beogradu Dalibor Petrović ocenjuje uvođenje novog sistema plaćanja ustanovama visokog obrazovanja kao potpuni čin osvete.
Nova sednica parlamenta u utorak
12.12.2025.•
0
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić zakazala je za utorak, 16. decembar, novu sednicu parlamenta.
Pajvančić: Dobar uvid u razmere eventualne zloupotrebe daje glasanje van birališta koje je u porastu
12.12.2025.•
8
Za pobedu na budućim izborima biće potrebna velika izlaznost, dobro obučeni kontrolori birališta, zaštita izbornog prava tokom trajanja procesa, kao i odbrana izbornih rezultata, ocenila je profesorka Marijana Pajvačić.
Reakcije: Pretnje redakciji Radara i Dušanu Petričiću moraju biti shvaćene ozbiljno
12.12.2025.•
1
Pretnje nasiljem upućene članovima redakcije nedeljnika Radar i karikaturisti Dušanu Petričiću moraju da budu shvaćene ozbiljno, upozorio je predstavnik OEBS-a za slobodu medija Jan Bratu.
Komentari 14
Bob Rok
Aнтун Чупак
Fuj49
Kod kvazi ekologa moze da se napise bilo kakva budalastina i to na tarabi i oznaci se studijom.
U pravu ste. Kao primer mogu se uzeti sva Oskarova izlaganja o bilo čemu pošto je on sveznajući. Kad bi to bilo pisano po tarabi, ona bi se sama srušila
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar