Naučnici nakon zahteva Rio Tinta: Nema razloga za povlačenja studije o rudniku litijuma u Srbiji
U časopisu "Sajens" navodi se da nema razloga za povlačenja studije o rudniku litijuma.
"U radu postoje neke manje netačnosti koje bi mogle da opravdaju ispravke, ali povlačenje nije potrebno", smatraju naučnici povodom pritužbi na naučni rad o uticaju potencijalnog rudnika litijuma i bora u zapadnoj Srbiji objavljen u naučnom časopisu "Sajentifik riport (Scientific Reports)".
"Ako Rio Tinto želi da objavi drugačiju studiju, dobrodošli su da to učine. Naša studija je prošla dva kruga stručnog pregleda i zasnovana je na čvrstim dokazima", poručuju autori za časopis "Sajens".
Objavljivanje studije o projektu "Jadar" u časopisu "Sajentifik riport (Scientific Reports)" privuklo je pažnju "rivalskog" časopisa "Sajens".
Kako piše Ketlin O Grejdi za onlajn časopis "Sajens", predloženi rudnik litijuma i bora u Jadru, u Srbiji, izazvao je nove kontroverze nakon što su naučnici povezani sa rudarskom kompanijom Rio Tinto pozvali na povlačenje dokumenta u kojem se tvrdi da je istražno bušenje kompanije izazvalo kontaminaciju životne sredine.
Projekat vredan 2,4 milijarde dolara, za koji srpske vlasti kažu da bi mogao da počne sa radom već 2028. godine, zadovoljio bi većinu potražnje Evropske unije za litijumom, ključnom komponentom u baterijama za električna vozila.
To je takođe izazvalo široke proteste Srba, koji se brinu da će rudarske aktivnosti zagaditi okolna područja poljoprivrednog zemljišta, šuma i vode. Protivnici rudnika su 2022. godine naterali srpsku vladu da oduzme prvobitnu dozvolu za kopanje Rio Tinta.
Tu odluku je u julu poništio Ustavni sud Srbije, što je izazvalo ponovne proteste, navodi se.
Strahove je pojačao članak Sajentifik riporta (Scientific Reports) objavljen u julu, u kojem su naučnici prijavili da su pronašli visoke nivoe arsena, bora i litijuma u vodi nizvodno od probnih bunara rudnika. Istraživači su zaključili da bi rudnik mogao da ugrozi biodiverzitet, kao i egzistenciju lokalne zajednice, koja se u velikoj meri oslanja na poljoprivredu i šumarstvo.
U pismu uredniku časopisa, objavljenom 19. avgusta, glavni naučnik kompanije Rio Tinto Najdžel Stjuard i tri istraživača sa Univerziteta u Beogradu koji su sproveli procenu uticaja kompanije na životnu sredinu kažu da dokument sadrži greške i da mu nedostaje rigoroznost. Trebalo bi ga povući ili "značajno" ispraviti, pisali su oni.
Glavna među njihovim pritužbama je da tim za naučne izveštaje nije pružio osnovne podatke o nivoima metala u zemljištu i vodi pre istraživanja; povišeni nivoi ovih elemenata mogu biti "prirodni fenomeni", kažu naučnici kompanije.
Autori takođe pogrešno navode veličinu projektne površine, kako se navodi u pismu, tvrdeći da bi ona bila između 2.031 i 2.431 hektara, kada je planirano da bude samo 388 hektara, i uključuju reference koje ne podržavaju navode sa kojima se vezuju.
Jovan Tadić, hemičar u Nacionalnoj laboratoriji Lorens Berkli i autor rada, napisao je u mejlu za Sajens da je tvrdnja o nedostatku strogosti "neosnovana"…
"Studija je zasnovana na čvrstim dokazima"
"Ako Rio Tinto želi da objavi drugačiju studiju, dobrodošli su da to učine. Naša studija je prošla dva kruga stručnog pregleda i zasnovana je na čvrstim dokazima", rekao je Radić.
On dodaje da je spor oko veličine sajta nastao zbog "različitih tumačenja onoga što ’pokrivanje‘ zapravo predstavlja".
Njegov tim se oslanjao na vladine i naučne publikacije da bi proizveo svoju procenu, kaže on, a ne nacrt procene uticaja Rio Tinta na životnu sredinu, koji sadrži pravna odricanja odgovornosti u kojima se navodi da informacije možda nisu pouzdane. Kako bi zaobišli problem nepostojanja osnovnih podataka, on i njegove kolege su uporedili uzorke uzvodno i nizvodno od probnih bunara, dodaje on, otkrivši znatno više nivoe nizvodno.
Grupa je odgovorila časopisu, osvrnuvši se na kritike Rio Tinta i pristala da izvrši neke ispravke, kao što je dodavanje referenci u prilog određenim izjavama. Rafal Marszalek, glavni urednik Sajentifik riporta, rekao je u izjavi za časopis Sajens je rekao da "pažljivo razmatrao rad, prateći utvrđeni proces".
"U radu postoje neke manje netačnosti koje bi mogle da opravdaju ispravke", kaže Mark Meklin, naučnik sa Univerziteta Linkoln, koji je i ranije pratio poslovanje Rio tinta, ali smatra da povlačenje studije potrebno.
"Težak" pristup Rio tinta
"Iznenađen sam pomalo ‘teškim’ pristupom kompanije i njihovim fokusom na male greške, kao što je isticanje da je projektovana godišnja proizvodnja litijum karbonata u rudniku 58.000 tona po godine, a ne 50.000 navedenih u radu".
Postoje i glasovi koji sa slažu sa kritikama. Karen Hadson-Edvards, geohemičarka životne sredine na Univerzitetu u Eksiteru, smatra da autori "nisu prikupili dovoljno uzoraka da bi izvršili rigoroznu procenu", kaže ona, i "preterano tumače podatke koje imaju".
Bez osnovnih podataka ili mnogo šireg uzorkovanja, teško je razumeti kakva je prirodna hemija ovog područja. Maklin kaže da bi svako trenutno zagađenje moglo da potiče od rudarske nesereće iz 2014. godine, što bi trebalo isključiti kao faktor pre nego što se zaključi da je krivo novo istraživanje.
Bez društvene licence
Stjuard za "Sajens" nije odgovorio na pismena pitanja do trenutka objavljivanja.
Premijer Miloš Vučević je 28. avgusta na društvenoj platformi Iks objavio da "ništa neće biti urađeno dok ne dobijemo čvrste garancije da će iskopavanje biti bezbedno i bezbedno, da će naši ljudi biti sigurni, naša zemlja zdrava, a vazduh i čista voda".
Vučević je i demonstrantne u danu protesta u Beogradu nazvao "raspalom bandom".
"Rudarskim kompanijama je potrebna društvena licenca ili saglasnost lokalnih zajednica", kaže Ivana Živojinović, koja proučava sukobe korišćenja zemljišta na Univerzitetu prirodnih resursa i prirodnih nauka u Beču.
Živojinović i njene kolege su utvrdile da meštani od početka nisu bili uključeni u proces, što je stvorilo nepoverenje, ali i strah za njihov život i kulturnu baštinu. Rudarski projekti zahtevaju „duboku interakciju i učešće ljudi“, kaže ona.
"Mislim da ovaj deo nedostaje", dodaje.
Pročitaj još
Četrdeset puta manje
Podećamo, profesor Šumarskog fakulteta Ratko Ristić je za N1 nedavno izjavio da tim koji osporava nalaze predvodi zaposleni kompanije Rio Tinta Najdžel Stjuart koji ima objavljena "dva naučna rada i tri citata".
"I on predvodi grupu tih podnosilaca koji osporavaju autora našeg rada i vodećeg pisca koleginicu Draganu Đorđević koja ima preko 3.000 citata, dakle 1.000 puta više od Stjuarta i ima Hirchov indeks – to je pokazatelj naučne kompetentnosti 31, dok ovaj Rio Tintov naučnik ima svega jedan", naveo je Ratko Ristić.
Sličnu ocenu je izneo i akademik Dušan Teodorović.
"Najdžel Stjuard, nosilac titule ‘glavni naučnik’ u kompaniji Rio Tinto ima indeks naučne kompetencije jednak 1. Najniža vrednost indeksa naučne kompetencije je 1. Redovni profesori svetskih univerziteta imaju vrednost indeksa između 30 i 50", naveo je Teodorović.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Dve žene i dete povređeni u udesu na Ibarskoj magistrali
18.06.2025.•
0
Tri osobe povređene su u saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila danas na Ibarskoj magistrali.
Vučević: Nećemo praviti skup na Vidovdan, možda se priključimo studentima u Pionirskom parku
18.06.2025.•
0
Predsednik SNS Miloš Vučević izjavio je da ta stranka i Pokret za narod i državu neće praviti skup za Vidovdan, za kada su najavljene studentske demonstracije u Beogradu.
Još jedna državljanka Srbije pronađena mrtva u Grčkoj
18.06.2025.•
0
Državljanka Srbije (73) pronađena je bez svesti u utorak ujutru na plaži Makrigialos u Pieriji (Katerini), saopštila je Obalska straža Grčke.
Kosovo prošle godine napustilo više od 37.000 stanovnika
18.06.2025.•
3
Kosovo je tokom 2024. napustio 37.451 stanovnik, saopštila je Agencija za statistiku Kosova (ASK).
Novo veliko hapšenje zbog korupcije: Privode se vlasnici više od 20 firmi zbog pranja novca
18.06.2025.•
2
U toku je nova akcija hapšenja zbog korupcije.
Više od 50 odsto građana Srbije protiv ulaska u EU: Zašto?
18.06.2025.•
26
Istraživanje Instituta za evropske studije i agencije Lidington Research pokazuje da više od 50 odsto građana Srbije ne podržava ulazak zemlje u EU.
Slučaj "nadstrešnica": Profesor Spremić pušten iz pritvora nakon 208 dana
18.06.2025.•
5
Profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu Milan Spremić pušten je iz zatvorskog pritvora i sada je u kućnom pritvoru, izjavila je docentkinja tog fakulteta Sanja Fric.
Studenti u blokadi otkrili koja će biti glavna poruka velikog protesta 28. juna u Beogradu
18.06.2025.•
17
Zahtev za raspisivanje izbora biće glavna poruka najavljenog studentskog protesta za 28. jun.
Polaganje male mature 23, 24. i 25. juna
18.06.2025.•
1
Državni sekretar u Ministarstvu prosvete Borko Petrović izjavio je da je sve spremno za malu maturu, koju će početkom sledeće nedmice polagati 66.500 učenika osnovnih škola.
Patrijarh razgovarao sa britanskim ambasadorom i francuskim diplomatom
17.06.2025.•
1
Poglavar SPC patrijarh Porfirije razgovarao je s britanskim ambasadorom u Srbiji Edvardom Fergusonom i francuskim diplomatom, stručnjakom za verska pitanja Žanom Kristofom Poselom.
Srednjoškolci iz Srbije osvojili dve zlatne i dve bronzane medalje na Evropskoj olimpijadi iz fizike
17.06.2025.•
2
Beogradska Matematička gimnazija saopštila je da je na Evropskoj olimpijadi iz fizike u Sofiji, tim Srbije osvojio dve zlatne i dve bronzane medalje i jednu pohvalu.
Rektor Đokić: Univerzitet nije protiv države, on je jedan od glavnih nosilaca države
17.06.2025.•
10
Univerzitet nije protivnik države i bez pomoći države institucijama i pojedincima uključenim u proces obrazovanja, nećemo opstati, kazao je rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić.
Nikolić: Srbija među prvima evakuisala deo svojih građana iz Izraela
17.06.2025.•
0
Počasni konzul Srbije u Izraelu Aleksandar Nikolić izjavio je da je Vlada Srbije među prvim zemljama uspela da eveakuiše deo srpskih državljana i građana iz Izraela, nakon početka sukoba sa Iranom.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - bez problema
17.06.2025.•
8
Još jedan dan, još jedan 021.rs dnevni kviz pred vama.
Dačić o zvučnom topu: Legalno je nabavljen, blokirali smo "mod" za neprijatne tonove
17.06.2025.•
33
Ministar policije Ivica Dačić tvrdi da "neprijatni tonovi" nisu mogli biti pušteni iz zvučnog topa 15. marta, jer je taj mod u Srbiji, kako kaže, "zablokiran".
UNS i NUNS pozvali na skup u petak: "Stop progonu novinara"
17.06.2025.•
0
Udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije pozvali su na skup "Stop progonu novinara" u petak, 20. juna, u 12 časova u Pres centru UNS u Beogradu.
Kamion delom propao kroz asfalt u Ulici gospodara Vučića u Beogradu
17.06.2025.•
9
Kamion, koji je prevozio pesak, jedim delom je propao kroz asfalt u Ulici gospodara Vučića u Beogradu.
Mila Turajlić: Studenti su već promenili zemlju
17.06.2025.•
0
Mladi ljudi su već promenili Srbiju i naveli starije generacije da nešto žele da učine zajedno, smatra rediteljka Mila Turajlić.
Javne rasprave o biračkom spisku najavljene dva dana pre održavanja: Evo kada će biti u Novom Sadu
17.06.2025.•
3
Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić najavila je javne rasprave o Nacrtu izmena i dopuna Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, samo dva dana pre održavanja prve rasprave u Nišu, 19. juna.
Earshot izveštaj o 15. martu: Vrlo verovatno da su građani bili izloženi napadu akustičnog oružja
17.06.2025.•
19
Istraga Earshota zaključuje da je vrlo verovatno da su građani 15. marta na velikom studentskom protestu u Beogradu, bili izloženi napadu upotrebom usmerenog akustičnog oružja.
Komentari 14
Bob Rok
Aнтун Чупак
Fuj49
Kod kvazi ekologa moze da se napise bilo kakva budalastina i to na tarabi i oznaci se studijom.
U pravu ste. Kao primer mogu se uzeti sva Oskarova izlaganja o bilo čemu pošto je on sveznajući. Kad bi to bilo pisano po tarabi, ona bi se sama srušila
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar