Naučnici nakon zahteva Rio Tinta: Nema razloga za povlačenja studije o rudniku litijuma u Srbiji
U časopisu "Sajens" navodi se da nema razloga za povlačenja studije o rudniku litijuma.
"U radu postoje neke manje netačnosti koje bi mogle da opravdaju ispravke, ali povlačenje nije potrebno", smatraju naučnici povodom pritužbi na naučni rad o uticaju potencijalnog rudnika litijuma i bora u zapadnoj Srbiji objavljen u naučnom časopisu "Sajentifik riport (Scientific Reports)".
"Ako Rio Tinto želi da objavi drugačiju studiju, dobrodošli su da to učine. Naša studija je prošla dva kruga stručnog pregleda i zasnovana je na čvrstim dokazima", poručuju autori za časopis "Sajens".
Objavljivanje studije o projektu "Jadar" u časopisu "Sajentifik riport (Scientific Reports)" privuklo je pažnju "rivalskog" časopisa "Sajens".
Kako piše Ketlin O Grejdi za onlajn časopis "Sajens", predloženi rudnik litijuma i bora u Jadru, u Srbiji, izazvao je nove kontroverze nakon što su naučnici povezani sa rudarskom kompanijom Rio Tinto pozvali na povlačenje dokumenta u kojem se tvrdi da je istražno bušenje kompanije izazvalo kontaminaciju životne sredine.
Projekat vredan 2,4 milijarde dolara, za koji srpske vlasti kažu da bi mogao da počne sa radom već 2028. godine, zadovoljio bi većinu potražnje Evropske unije za litijumom, ključnom komponentom u baterijama za električna vozila.
To je takođe izazvalo široke proteste Srba, koji se brinu da će rudarske aktivnosti zagaditi okolna područja poljoprivrednog zemljišta, šuma i vode. Protivnici rudnika su 2022. godine naterali srpsku vladu da oduzme prvobitnu dozvolu za kopanje Rio Tinta.
Tu odluku je u julu poništio Ustavni sud Srbije, što je izazvalo ponovne proteste, navodi se.
Strahove je pojačao članak Sajentifik riporta (Scientific Reports) objavljen u julu, u kojem su naučnici prijavili da su pronašli visoke nivoe arsena, bora i litijuma u vodi nizvodno od probnih bunara rudnika. Istraživači su zaključili da bi rudnik mogao da ugrozi biodiverzitet, kao i egzistenciju lokalne zajednice, koja se u velikoj meri oslanja na poljoprivredu i šumarstvo.
U pismu uredniku časopisa, objavljenom 19. avgusta, glavni naučnik kompanije Rio Tinto Najdžel Stjuard i tri istraživača sa Univerziteta u Beogradu koji su sproveli procenu uticaja kompanije na životnu sredinu kažu da dokument sadrži greške i da mu nedostaje rigoroznost. Trebalo bi ga povući ili "značajno" ispraviti, pisali su oni.
Glavna među njihovim pritužbama je da tim za naučne izveštaje nije pružio osnovne podatke o nivoima metala u zemljištu i vodi pre istraživanja; povišeni nivoi ovih elemenata mogu biti "prirodni fenomeni", kažu naučnici kompanije.
Autori takođe pogrešno navode veličinu projektne površine, kako se navodi u pismu, tvrdeći da bi ona bila između 2.031 i 2.431 hektara, kada je planirano da bude samo 388 hektara, i uključuju reference koje ne podržavaju navode sa kojima se vezuju.
Jovan Tadić, hemičar u Nacionalnoj laboratoriji Lorens Berkli i autor rada, napisao je u mejlu za Sajens da je tvrdnja o nedostatku strogosti "neosnovana"…
"Studija je zasnovana na čvrstim dokazima"
"Ako Rio Tinto želi da objavi drugačiju studiju, dobrodošli su da to učine. Naša studija je prošla dva kruga stručnog pregleda i zasnovana je na čvrstim dokazima", rekao je Radić.
On dodaje da je spor oko veličine sajta nastao zbog "različitih tumačenja onoga što ’pokrivanje‘ zapravo predstavlja".
Njegov tim se oslanjao na vladine i naučne publikacije da bi proizveo svoju procenu, kaže on, a ne nacrt procene uticaja Rio Tinta na životnu sredinu, koji sadrži pravna odricanja odgovornosti u kojima se navodi da informacije možda nisu pouzdane. Kako bi zaobišli problem nepostojanja osnovnih podataka, on i njegove kolege su uporedili uzorke uzvodno i nizvodno od probnih bunara, dodaje on, otkrivši znatno više nivoe nizvodno.
Grupa je odgovorila časopisu, osvrnuvši se na kritike Rio Tinta i pristala da izvrši neke ispravke, kao što je dodavanje referenci u prilog određenim izjavama. Rafal Marszalek, glavni urednik Sajentifik riporta, rekao je u izjavi za časopis Sajens je rekao da "pažljivo razmatrao rad, prateći utvrđeni proces".
"U radu postoje neke manje netačnosti koje bi mogle da opravdaju ispravke", kaže Mark Meklin, naučnik sa Univerziteta Linkoln, koji je i ranije pratio poslovanje Rio tinta, ali smatra da povlačenje studije potrebno.
"Težak" pristup Rio tinta
"Iznenađen sam pomalo ‘teškim’ pristupom kompanije i njihovim fokusom na male greške, kao što je isticanje da je projektovana godišnja proizvodnja litijum karbonata u rudniku 58.000 tona po godine, a ne 50.000 navedenih u radu".
Postoje i glasovi koji sa slažu sa kritikama. Karen Hadson-Edvards, geohemičarka životne sredine na Univerzitetu u Eksiteru, smatra da autori "nisu prikupili dovoljno uzoraka da bi izvršili rigoroznu procenu", kaže ona, i "preterano tumače podatke koje imaju".
Bez osnovnih podataka ili mnogo šireg uzorkovanja, teško je razumeti kakva je prirodna hemija ovog područja. Maklin kaže da bi svako trenutno zagađenje moglo da potiče od rudarske nesereće iz 2014. godine, što bi trebalo isključiti kao faktor pre nego što se zaključi da je krivo novo istraživanje.
Bez društvene licence
Stjuard za "Sajens" nije odgovorio na pismena pitanja do trenutka objavljivanja.
Premijer Miloš Vučević je 28. avgusta na društvenoj platformi Iks objavio da "ništa neće biti urađeno dok ne dobijemo čvrste garancije da će iskopavanje biti bezbedno i bezbedno, da će naši ljudi biti sigurni, naša zemlja zdrava, a vazduh i čista voda".
Vučević je i demonstrantne u danu protesta u Beogradu nazvao "raspalom bandom".
"Rudarskim kompanijama je potrebna društvena licenca ili saglasnost lokalnih zajednica", kaže Ivana Živojinović, koja proučava sukobe korišćenja zemljišta na Univerzitetu prirodnih resursa i prirodnih nauka u Beču.
Živojinović i njene kolege su utvrdile da meštani od početka nisu bili uključeni u proces, što je stvorilo nepoverenje, ali i strah za njihov život i kulturnu baštinu. Rudarski projekti zahtevaju „duboku interakciju i učešće ljudi“, kaže ona.
"Mislim da ovaj deo nedostaje", dodaje.
Pročitaj još
Četrdeset puta manje
Podećamo, profesor Šumarskog fakulteta Ratko Ristić je za N1 nedavno izjavio da tim koji osporava nalaze predvodi zaposleni kompanije Rio Tinta Najdžel Stjuart koji ima objavljena "dva naučna rada i tri citata".
"I on predvodi grupu tih podnosilaca koji osporavaju autora našeg rada i vodećeg pisca koleginicu Draganu Đorđević koja ima preko 3.000 citata, dakle 1.000 puta više od Stjuarta i ima Hirchov indeks – to je pokazatelj naučne kompetentnosti 31, dok ovaj Rio Tintov naučnik ima svega jedan", naveo je Ratko Ristić.
Sličnu ocenu je izneo i akademik Dušan Teodorović.
"Najdžel Stjuard, nosilac titule ‘glavni naučnik’ u kompaniji Rio Tinto ima indeks naučne kompetencije jednak 1. Najniža vrednost indeksa naučne kompetencije je 1. Redovni profesori svetskih univerziteta imaju vrednost indeksa između 30 i 50", naveo je Teodorović.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "VIDEO: Kolona oklopnih policijskih vozila krenula ka Novom Beogradu")
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Uhapšeno osmoro zbog malverzacija s vozačkim dozvolama, među njima i policajac
20.08.2025.•
0
Policija je uhapsila osam osoba, među kojima i policajca iz Jagodine, zbog malverzacija sa zamenom stranih vozačkih dozvola za srpske, saopštio je MUP.
Međunarodne federacije novinara traže od srpske policije da zaustavi nasilje nad novinarima
20.08.2025.•
0
Međunarodna i Evropska federacija novinara pozvale su policiju u Srbiji da odmah zaustavi nasilje nad novinarima i da ih zaštiti dok izveštavaju o sukobima na protestima.
Policija traga za batinašima: Maskirani napadači palicama pretukli taksistu i vlasnika auto-centra u Valjevu
20.08.2025.•
4
Policija u Valjevu radi na identifikaciji i pronalaženju osoba koje su 15. avgusta oko 21.10 časova u Ulici Alekse Dundića u jednom auto-centru fizički napala i povredila dve osobe.
FOTO: U beogradskoj pošti zaplenjeno 16 teglica sa marihuanom
20.08.2025.•
1
Carinici su na ispostavi Pošta Beograd otkrili pošiljku punu droge.
"Ko o čemu, stari radikal o stranim plaćenicima": Ko to napada Srbiju spolja?
20.08.2025.•
17
Od kako su počeli protesti u zemlji, predsednik Srbije Aleksandar Vučić malo malo pa za nemire okrivi neke neimenovane strane zemlje, koje rade na rušenju Srbije.
Vučić u nedelju predstavlja mere za "običan narod": "Siguran sam da ćete biti zadovoljni"
20.08.2025.•
11
Predsednik Srbije izjavio je danas da će u nedelju biti predstavljene nove mere za pomoć građanima i najavio da od 1. septembra početi njihova primena.
Protiv premijera Macuta podneta prijava zbog smrti pacijentkinje, Ustavni sud pet godina ne odlučuje
20.08.2025.•
21
Protiv premijera Đura Macuta je 2019. godine, u vreme dok je bio načelnik odeljenja na Klinici za endokrinologiju, podneta krivična prijava zbog smrti pacijentkinje.
Dvogodišnja devojčica pala sa terase kuće u Trgovištu, sa povredama glave zbrinuta u KC Niš
20.08.2025.•
2
Dvogodišnja devojčica pala je juče sa terase porodične kuće u Trgovištu.
Objavljeno uputstvo za policajce koji žele da idu na bolovanje: "Pomoć, a ne palica po leđima građana"
20.08.2025.•
3
Sindikat policije Sloga objavio je uputstvo za policijske službenike koji se osećaju iscrpljeno i nesposobno za bezbedno obavljanje zadatka.
SNS pravi skupove protiv blokada, studenti savetuju građanima da ne učestvuju u toj "predstavi"
20.08.2025.•
58
Srpska napredna stranka objavila je video snimak kojim poziva građane na borbu protiv blokade. Na skupove je pozvao i predsednik te stranke Miloš Vučević.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - krenite na rekord
20.08.2025.•
7
Još jedan dan, još jedan 021.rs dnevni kviz.
Stručnjak za nekretnine: Ne želimo da cene stanova padaju
20.08.2025.•
28
Tržište nekretnina u Srbiji danas je jedno od najsigurnijih i najlikvidnijih u svetu, ocenio je stručnjak za nekretnine Ervin Pašanović.
Šta ako vas policija povredi na protestu: Koji su mogući koraci i ko bi trebalo da plati odštetu?
20.08.2025.•
9
Tokom prošle nedelje demonstracije u Srbiji pretvorile su se u nasilne sukobe.
Građani na protestima podržali studentkinju Nikolinu Sinđelić
19.08.2025.•
1
Protesti su i večeras održani u više gradova.
Ilić: Pošto MUP voli da snima, neka pokaže snimak postupanja prema Nikolini i drugim uhapšenima
19.08.2025.•
10
Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava pozvao je MUP da objavi snimak iz zgrade Vlade Srbije i prostorije u kojoj su bili uhapšeni demonstranti, na kojem se vidi policijsko postupanje prema njima.
ODIHR: Srbija obavezna da omogući mirno okupljanje bez neopravdane i preterane policijske sile
19.08.2025.•
4
Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) je danas saopštila da vlasti Srbije moraju omogućiti "mirna okupljanja bez neopravdane ili preterane upotrebe policijske sile".
Narod koji je ustao: U Srbiji 23.000 protestnih okupljanja za devet meseci
19.08.2025.•
23
U prethodnih devet meseci, u Srbiji su, po podacima policije, bila 23.373 javna okupljanja koja nisu bila prijavljena, naveo je direktor policije Dragan Vasiljević.
FOTO: Zaplenjene dve tone marihuane, uhapšena dvojica
19.08.2025.•
10
Beogradska policija zaplenila je oko dve tone marihuane.
Ministarstvo prosvete: Neistinite tvrdnje sindikata o konkursima i pritiscima
19.08.2025.•
8
Ministarstvo prosvete odbacilo je kao neistinite današnje navode Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Evroposlanik: Gospodine Vučiću, naučite da je promena vlade deo demokratije
19.08.2025.•
44
Evroposlanik Helmut Brandšteter kaže da ga veoma tužnim čine slike koje dolaze iz Srbije poslednjih dana, koje karakteriše policijska brutalnost i sukobi sa demonstrantima.
Komentari 14
Bob Rok
Aнтун Чупак
Fuj49
Kod kvazi ekologa moze da se napise bilo kakva budalastina i to na tarabi i oznaci se studijom.
U pravu ste. Kao primer mogu se uzeti sva Oskarova izlaganja o bilo čemu pošto je on sveznajući. Kad bi to bilo pisano po tarabi, ona bi se sama srušila
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar