Naučnici nakon zahteva Rio Tinta: Nema razloga za povlačenja studije o rudniku litijuma u Srbiji
U časopisu "Sajens" navodi se da nema razloga za povlačenja studije o rudniku litijuma.
"U radu postoje neke manje netačnosti koje bi mogle da opravdaju ispravke, ali povlačenje nije potrebno", smatraju naučnici povodom pritužbi na naučni rad o uticaju potencijalnog rudnika litijuma i bora u zapadnoj Srbiji objavljen u naučnom časopisu "Sajentifik riport (Scientific Reports)".
"Ako Rio Tinto želi da objavi drugačiju studiju, dobrodošli su da to učine. Naša studija je prošla dva kruga stručnog pregleda i zasnovana je na čvrstim dokazima", poručuju autori za časopis "Sajens".
Objavljivanje studije o projektu "Jadar" u časopisu "Sajentifik riport (Scientific Reports)" privuklo je pažnju "rivalskog" časopisa "Sajens".
Kako piše Ketlin O Grejdi za onlajn časopis "Sajens", predloženi rudnik litijuma i bora u Jadru, u Srbiji, izazvao je nove kontroverze nakon što su naučnici povezani sa rudarskom kompanijom Rio Tinto pozvali na povlačenje dokumenta u kojem se tvrdi da je istražno bušenje kompanije izazvalo kontaminaciju životne sredine.
Projekat vredan 2,4 milijarde dolara, za koji srpske vlasti kažu da bi mogao da počne sa radom već 2028. godine, zadovoljio bi većinu potražnje Evropske unije za litijumom, ključnom komponentom u baterijama za električna vozila.
To je takođe izazvalo široke proteste Srba, koji se brinu da će rudarske aktivnosti zagaditi okolna područja poljoprivrednog zemljišta, šuma i vode. Protivnici rudnika su 2022. godine naterali srpsku vladu da oduzme prvobitnu dozvolu za kopanje Rio Tinta.
Tu odluku je u julu poništio Ustavni sud Srbije, što je izazvalo ponovne proteste, navodi se.
Strahove je pojačao članak Sajentifik riporta (Scientific Reports) objavljen u julu, u kojem su naučnici prijavili da su pronašli visoke nivoe arsena, bora i litijuma u vodi nizvodno od probnih bunara rudnika. Istraživači su zaključili da bi rudnik mogao da ugrozi biodiverzitet, kao i egzistenciju lokalne zajednice, koja se u velikoj meri oslanja na poljoprivredu i šumarstvo.
U pismu uredniku časopisa, objavljenom 19. avgusta, glavni naučnik kompanije Rio Tinto Najdžel Stjuard i tri istraživača sa Univerziteta u Beogradu koji su sproveli procenu uticaja kompanije na životnu sredinu kažu da dokument sadrži greške i da mu nedostaje rigoroznost. Trebalo bi ga povući ili "značajno" ispraviti, pisali su oni.
Glavna među njihovim pritužbama je da tim za naučne izveštaje nije pružio osnovne podatke o nivoima metala u zemljištu i vodi pre istraživanja; povišeni nivoi ovih elemenata mogu biti "prirodni fenomeni", kažu naučnici kompanije.
Autori takođe pogrešno navode veličinu projektne površine, kako se navodi u pismu, tvrdeći da bi ona bila između 2.031 i 2.431 hektara, kada je planirano da bude samo 388 hektara, i uključuju reference koje ne podržavaju navode sa kojima se vezuju.
Jovan Tadić, hemičar u Nacionalnoj laboratoriji Lorens Berkli i autor rada, napisao je u mejlu za Sajens da je tvrdnja o nedostatku strogosti "neosnovana"…
"Studija je zasnovana na čvrstim dokazima"
"Ako Rio Tinto želi da objavi drugačiju studiju, dobrodošli su da to učine. Naša studija je prošla dva kruga stručnog pregleda i zasnovana je na čvrstim dokazima", rekao je Radić.
On dodaje da je spor oko veličine sajta nastao zbog "različitih tumačenja onoga što ’pokrivanje‘ zapravo predstavlja".
Njegov tim se oslanjao na vladine i naučne publikacije da bi proizveo svoju procenu, kaže on, a ne nacrt procene uticaja Rio Tinta na životnu sredinu, koji sadrži pravna odricanja odgovornosti u kojima se navodi da informacije možda nisu pouzdane. Kako bi zaobišli problem nepostojanja osnovnih podataka, on i njegove kolege su uporedili uzorke uzvodno i nizvodno od probnih bunara, dodaje on, otkrivši znatno više nivoe nizvodno.
Grupa je odgovorila časopisu, osvrnuvši se na kritike Rio Tinta i pristala da izvrši neke ispravke, kao što je dodavanje referenci u prilog određenim izjavama. Rafal Marszalek, glavni urednik Sajentifik riporta, rekao je u izjavi za časopis Sajens je rekao da "pažljivo razmatrao rad, prateći utvrđeni proces".
"U radu postoje neke manje netačnosti koje bi mogle da opravdaju ispravke", kaže Mark Meklin, naučnik sa Univerziteta Linkoln, koji je i ranije pratio poslovanje Rio tinta, ali smatra da povlačenje studije potrebno.
"Težak" pristup Rio tinta
"Iznenađen sam pomalo ‘teškim’ pristupom kompanije i njihovim fokusom na male greške, kao što je isticanje da je projektovana godišnja proizvodnja litijum karbonata u rudniku 58.000 tona po godine, a ne 50.000 navedenih u radu".
Postoje i glasovi koji sa slažu sa kritikama. Karen Hadson-Edvards, geohemičarka životne sredine na Univerzitetu u Eksiteru, smatra da autori "nisu prikupili dovoljno uzoraka da bi izvršili rigoroznu procenu", kaže ona, i "preterano tumače podatke koje imaju".
Bez osnovnih podataka ili mnogo šireg uzorkovanja, teško je razumeti kakva je prirodna hemija ovog područja. Maklin kaže da bi svako trenutno zagađenje moglo da potiče od rudarske nesereće iz 2014. godine, što bi trebalo isključiti kao faktor pre nego što se zaključi da je krivo novo istraživanje.
Bez društvene licence
Stjuard za "Sajens" nije odgovorio na pismena pitanja do trenutka objavljivanja.
Premijer Miloš Vučević je 28. avgusta na društvenoj platformi Iks objavio da "ništa neće biti urađeno dok ne dobijemo čvrste garancije da će iskopavanje biti bezbedno i bezbedno, da će naši ljudi biti sigurni, naša zemlja zdrava, a vazduh i čista voda".
Vučević je i demonstrantne u danu protesta u Beogradu nazvao "raspalom bandom".
"Rudarskim kompanijama je potrebna društvena licenca ili saglasnost lokalnih zajednica", kaže Ivana Živojinović, koja proučava sukobe korišćenja zemljišta na Univerzitetu prirodnih resursa i prirodnih nauka u Beču.
Živojinović i njene kolege su utvrdile da meštani od početka nisu bili uključeni u proces, što je stvorilo nepoverenje, ali i strah za njihov život i kulturnu baštinu. Rudarski projekti zahtevaju „duboku interakciju i učešće ljudi“, kaže ona.
"Mislim da ovaj deo nedostaje", dodaje.
Pročitaj još
Četrdeset puta manje
Podećamo, profesor Šumarskog fakulteta Ratko Ristić je za N1 nedavno izjavio da tim koji osporava nalaze predvodi zaposleni kompanije Rio Tinta Najdžel Stjuart koji ima objavljena "dva naučna rada i tri citata".
"I on predvodi grupu tih podnosilaca koji osporavaju autora našeg rada i vodećeg pisca koleginicu Draganu Đorđević koja ima preko 3.000 citata, dakle 1.000 puta više od Stjuarta i ima Hirchov indeks – to je pokazatelj naučne kompetentnosti 31, dok ovaj Rio Tintov naučnik ima svega jedan", naveo je Ratko Ristić.
Sličnu ocenu je izneo i akademik Dušan Teodorović.
"Najdžel Stjuard, nosilac titule ‘glavni naučnik’ u kompaniji Rio Tinto ima indeks naučne kompetencije jednak 1. Najniža vrednost indeksa naučne kompetencije je 1. Redovni profesori svetskih univerziteta imaju vrednost indeksa između 30 i 50", naveo je Teodorović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
RZS: Stopa rizika od siromaštva u 2024. iznosila 24 odsto
16.10.2025.•
0
Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti iznosila je u 2024. godini u Srbiji 24,3 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS) povodom Svetskog dana borbe protiv siromaštva.
Ministar predstavio nacionalnu čitanku: "Pokriveno sve što utiče na formiranje nacionalne svesti"
16.10.2025.•
0
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković je danas u Aranđelovcu predstavio novu Nacionalnu čitanku "Koreni i krila" namenjenu za treći i četvrti razred osnovne škole.
Jakšić o poseti Fon der Lajen: Vučiću je dat rok, znači da se njegovim obećanjima više ne veruje
16.10.2025.•
4
Spoljnopolitički novinar Boško Jakšić ocenjuje da je "u svojoj poseti Beogradu, Ursula fon der Lajen od predsednika Srbije mogla čuti ono što smo mi do sada čuli 100 puta, a nikada nismo videli u realnosti".
Protest u Smederevu protiv transporta gasa kroz centar grada: Došlo do guranja između građana i policije
16.10.2025.•
0
U Smederevu se održava skup zbog transporta gasa kroz centar grada, a na protestu je došlo do guranja između građana i policijskog kordona.
VIDEO: Studenti iz Novog Pazara koji pešače do Novog Sada stigli u Rašku
16.10.2025.•
0
Studenti iz Novog Pazara koji su krenuli pešice za Novi Sad stigli su u Rašku.
Opozicioni poslanici: Srbija se zadužuje za još pola milijarde evra
16.10.2025.•
5
Posle usvajanja zakona o zaduživanju koji su na dnevnom redu sednice Skupštine Srbije država će imati dug veći za skoro pola milijarde evra, rekao je poslanik Poslaničke grupe Mi - Glas iz naroda Jovan Janjić.
Povrat polovine školarine samofinansirajućim studentima ide sukcesivno
16.10.2025.•
0
Povrat 50 odsto iznosa školarine samofinansirajućim studentima počeće tokom ovog meseca, kako je i najavljeno, ali svi studenti neće istovremeno dobiti novac već će se uplaćivati sukcesivno.
Verici Marinčić pripala novinarska nagrada "Dušan Bogavac"
16.10.2025.•
1
Žiri Novinarske nagrade za etiku i hrabrost "Dušan Bogavac" odlučio je da laureatkinja za 2025. godinu bude novinarka Verica Marinčić, urednica portala In medija iz Inđije.
Dejan Vuk Stanković: Ministar bira direktore škola
16.10.2025.•
5
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je danas da u Srbiji rade sve škole osim dve gimnazije kao i da će uskoro biti raspisan konkurs za direktora Pete beogradske gimnazije.
Za mesec dana počinio osam krivičnih dela, a za njim bilo raspisano šest potraga i jedna poternica
16.10.2025.•
1
Beogradska policija uhapsila je R. B. (28) zbog sumnje da je izvršio razbojništvo, dve teške krađe na naročito opasan ili naročito drzak način, tri teške krađe i dve krađe.
Vučević: Tužilaštvo da reaguje na laži, trikove i obmane, blokaderi dižu tenziju pred 1. novembar
16.10.2025.•
37
Predsednik SNS Miloš Vučević pozvao je danas tužilaštvo da reaguje na "širenje laži, trikova i obmana", navodeći da "blokaderi žele da dignu tenziju, upumpaju nervozu, pred 1. novembar".
Studenti i građani najavili za subotu protest ispred Informera: "Vidimo se ponovo, Dragane"
16.10.2025.•
1
Studenti u blokadi Fakulteta političkih nauka i građani Zbora Braće Jerković najavili su za subotu, 18. oktobar protest ispred Televizije Informer u Beogradu.
Studenti i studentkinje Srbije u užem izboru za nagradu Saharov: Odluka 23. oktobra
16.10.2025.•
2
Studenti i studentkinje Srbije ušli su u uži izbor za nagradu Saharov, koju dodeljuje Evropski parlament za slobodu misli.
Bocan Harčenko: Ne držimo Srbiju na kratkom štapu, imaće stabilno snabdevanje gasom po najboljoj ceni
16.10.2025.•
12
Ruski ambasador Aleksandar Bocan Harčenko rekao je da Rusija želi da Srbija ima "stabilno snabdevanje gasom, uz najbolju cenu koja je moguća".
Nastavak sednice Skupštine Srbije započete 7. oktobra: Danas o "Ekspo 2027"
16.10.2025.•
0
Poslanici Skupštine Srbije nastavljaju prvu sednicu redovnog jesenjeg zasedanja raspravom o amandmanima na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim postupcima radi realizacije Ekspo-a.
Brnabić: Pokušala sam da članovima Bundestaga objasnim šta se dešava u Srbiji, da čuju i drugu stranu
16.10.2025.•
40
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je izjavila da je u Berlinu "pokušala na najbolji mogući način" da objasni "sve što se dešava u Srbiji".
Od početka oktobra u Srbiji poginulo sedam pešaka: Od danas pojačana kontrola policije
16.10.2025.•
3
Saobraćajna policija će od danas, 16. oktobra do ponedeljka, 20. oktobra pojačano kontrolisati da li se prave prekršaji kojima se ugrožava bezbednost pešaka.
Koliko se promenio ton Ursule fon der Lajen prema Vučiću: Od "dragi Aleksandre" do "gospodine predsedniče"
15.10.2025.•
19
Od pohvala do opomena u samo godinu dana - Srbija je u očima Brisela izgubila status "reformskog šampiona".
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - ima i poklon!
15.10.2025.•
9
Tu je novi 021.rs dnevni kviz, a tu je i nova književna poslastica za vas.
U avgustu izdato 1,3 odsto manje građevinskih dozvola nego pre godinu dana
15.10.2025.•
0
U Srbiji su u avgustu ove godine izdate 2.542 građevinske dozvole, što je manje 1,4 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Komentari 14
Bob Rok
Aнтун Чупак
Fuj49
Kod kvazi ekologa moze da se napise bilo kakva budalastina i to na tarabi i oznaci se studijom.
U pravu ste. Kao primer mogu se uzeti sva Oskarova izlaganja o bilo čemu pošto je on sveznajući. Kad bi to bilo pisano po tarabi, ona bi se sama srušila
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar