Hitlerov "Majn kampf" u Srbiji u slobodnoj prodaji, kupuju ga mahom mladići: Treba li ga zabraniti?
Knjiga "Majn kampf" (Moja borba), antisemitsko delo i politički manifest Adolfa Hitlera, slobodno se prodaje u Srbiji - ima je u velikom broju knjižara, štampaju je dve izdavačke kuće.
Foto: 021.rs
Godišnje se, kažu izdavači, proda oko hiljadu primeraka, a najčešći kupci su mladići od 15 do 20 godina.
Decenijama se širom sveta raspravlja o tome treba li ovu "knjigu zla" zabraniti, ali su i po tom pitanju mišljenja podeljena - dok su jedni za apsolutnu zabranu, drugi smatraju da je to cenzura i kontraproduktivan čin, kojim bi se samo povećala tražnja.
Kao jedno od mogućih rešenja se pre desetak godina pojavilo baš u Nemačkoj, u kojoj je 70 godina bilo onemogućeno štampanje ovog dela, i to zahvaljujući bavarskoj vladi koja je imala autorska prava. Pošto su sedam decenija nakon Hitlerove smrti istekla ta prava, 2016. godine je štampano novo izdanje, ali ne tek tako, već kao kritičko izdanje koje je praćeno hiljadama naučnih komentara i fusnota.
U Srbiji se, međutim, "Majn kampf" štampa u originalu jer, kako navodi jedan od izdavača, "istorija i Drugi svetski rat su već sve rekli".
"Zato smo se odlučili da je štampamo izvorno, onako kako je Hitler i napisao, bez naših komentara, bez bilo kakvog uvoda ili pogovora. Tek sirovi tekst prepun ksenofobije, mizoginije, mržnje prema svemu drugačijem. Pročitajte i donesite svoj sud", navodi izdavač čija se knjiga nalazi u velikom broju knjižara u našoj zemlji, a prenosi Insajder.
Predsednik Jevrejske opstine Beograd Aron Fuks navodi da "Majn kampf" nije jedina sporna knjiga, da su i ideje iz nekih drugih knjiga bile i ostale pogubne po čovečanstvo, te da zato sve to ne bi smelo da bude lako dostupno. Literalno gledano, kaže on, Hitlerova knjiga je beznačajna, ali smatra da bi je trebalo izučavati kao deo istoriografije, jer ona jeste osnova onoga što se dogodilo uoči i tokom Drugog svetskog rata.
"Zabrana ili nezabrana knjige je pitanje koju političku poruku hoćemo da pošaljemo. Ako zabranjujemo takvu knjigu - mi hoćemo da demonstriramo da smo protiv ideja koje su sadržane u toj knjizi, a ne da je zabranjujemo zabrane radi. Samim činom zabrane hoćemo tu ideju da stavimo van konteksta društvenog diskursa, kao nešto o čemu nema rasprave. Svi koji bi tu knjigu kupili kao 'zabranjeno voće' tim činom bi sebe izmestili iz mejnstrima", rekao je Fuks na Insajder televiziji.
On je ispričao da je njegova baka s majčine strane preživela Aušvic, da je 1941. imala 16 godina i da pre rata nije imala prilike da pročita "Majn kampf", ali se sećala da su svi u kući slušali Hitlerove govore i da su bili izuzetno zabrinuti iako rat još nije bio stigao u Jugoslaviju.
"Sasvim sigurno da su s razlogom bili uplašeni onim što sledi. Nije to bila prva pojava antisemitizma kao takvog, Hitler u 'Majn kampfu' nije čak ni autentičan po pitanju antisemitizma, tu su sadržani mitovi i legende različitih antisemitskih autora. To ništa nije novo, samo je to steklo razmere koje nikada do tada nije bilo", dodao je Fuks.
Hitler je knjigu pisao tokom boravka u zatvoru u Minhenu nakon neuspešnog pokušaja državnog udara 1923. godine. Prvi put je objavljena 1925/26. godine i u njoj se nalaze stvari koje će se kasnije videti u Drugom svetskom ratu, pre svega antisemitizam i ideja prodora na istok. Ova knjiga se zapravo smatra pretečom Holokausta.
Politikolog Radivoje Jovović kaže da današnje čitanje "Majn kampfa" u nekritičkom izdanju definitivno može da služi samo za promociju i afirmaciju vrednosti iz te knjige.
"Ta knjiga je onlajn i te kako dostupna, ako se izda u štampanom izdanju to nužno ne znači da će proizvesti bogzna kakav prodor do čitalačke publike, ali izdati je u nekritičkom izdanju znači u izvesnom smislu normalizovati prisustvo tih političkih ideja, predstaviti ih kao legitimne političke ideje koje mogu slobodno da se nadmeću sa drugim političkim ideologijama u savremenom, demokratski otvorenom društvu. To je jedna velika opasnost", smatra on.
Nije cenzura već odbrana slobodnog društva
Kako kaže, zabranu "Majn kampfa" ne bi nazivao cenzurom već odbranom demokratskog, slobodnog društva. Govor mržnje i netrpeljivosti se, naglašava on, mora suzbijati kako bi društvo ostalo slobodno, otvoreno i demokratsko.
"Karl Poper je objasnio njegov paradoks tolerancije rekavši - da bi društvo ostalo tolerantno moramo da budemo netolerantni prema netolerantnima. Da bismo imali slobodno, otvoreno i demokratsko društvo, moramo svim političkim idejama koje ne ugrožavaju različite društvene segmente, prava i slobode građana da dopustimo da se takmiče, ali isto tako moramo da sankcionišemo one političke ideje, pokrete, partije i pojedince koji otvoreno zastupaju fašističke, nacističke stavove i govor mržnje i netrpeljivosti", naveo je Jovović.
Kao problem našeg društva on, između ostalog, izdvaja nedostatak škola demokratije u osnovnim i srednjim školama, te nedostatak obrazovanja za kritički mislećeg građanina.
"Mi u školama ne učimo dovoljno o tome šta je fašizam, šta je nacionalsocijalizam bio. Učimo da su se neki ratovi desili, učimo čak i kako su neki domaći kolaboracionisti bili sasvim legitimni politički prvaci koji su se na ovim prostorima nadmetali. Mladi ljudi izađu iz škola, postanu punoletni i, nažalost, veoma često plodno tlo za plasiranje ovakvih ideja", kazao je on.
Pročitaj još
S druge strane, istoričar Bojan Dimitrijević se protivi zabrani knjiga, jer, kako kaže, "svaka knjiga je dobrodošla i ima svoju publiku, a kakva će biti njena recepcija uvek pokaže vreme". On smatra da zabrana proizvodi kontraefekat, jer će ljudi upravo zato želeti da imaju takvu knjigu, bez obzira o čemu se u njoj radi.
A kada je reč o "Majn kampfu", on ocenjuje da je Hitlerova politička moć uticala da ta marginalna knjiga postane njegov kredo.
"I neke druge knjige mogu isto tako da se stave u red sa 'Majn kampfom' - 'Godine raspleta' Slobodana Miloševića ili Komunistički manifest, itd. Mnoge druge knjige su mnoga druga zla napravile. Svaku knjigu treba posmatrati u vremenu kada je nastala, a ova je nastala dvadesetih godina (20. veka), kada nastaje i jedan broj sličnih knjiga u Nemačkoj, kao posledica Prvog svetskog rata i poraza u njemu, a ne kao koncept za budućnost. Činjenica da je, kada je Hitler postao to što je postao, knjiga dobila na drugom čitanju", naveo je Dimitrijević na Insajder televiziji.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Gavrilović: Povratak izabranih članova Saveta REM-a bio bi prilika za borbu
08.07.2026.•
0
Rodoljub Šabić, Mileva Malešić, Ira Prodanov Krajišnik i Dubravka Valić Nedeljković podneli su ostavke u novembru 2025. godine zbog nezadovoljstva što Skupština Srbije nije izabrala svih devet članova Saveta.
Tri napada na advokate u mesec dana: Zašto je važnije koga je branio, nego ko ga je napao?
08.07.2026.•
0
Tri napada na advokate za manje od mesec dana, jedan pokušaj provale u advokatsku kancelariju, dva fizička napada na advokate na ulici.
Od početka godine 42 mladih poginulo u saobraćaju, svaki šesti vozač pod dejstvom alkohola
08.07.2026.•
1
U Srbiji su od početka godine 42 mlade osobe izgubile život u saobraćajnim nesrećama, izjavio je v.d. direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Srbije Branko Stamatović.
FOTO Trampov duhovni savetnik dodelio Vučiću "Titulu duhovnog diplomate"
08.07.2026.•
1
Verski analitičar Draško Đenović izjavio je da je poseta pastora Evanđelske crkve i duhovnog savetnika Donalda Trampa Srbiji beznačajna, kao i titula "duhovnog diplomate" koju je Mark Berns dodelio Aleksandru Vučiću.
Zabranjen ulazak dvojici novinara iz Crne Gore u Srbiju: Po kom osnovu i šta stoji iza toga?
08.07.2026.•
0
U prethodnih nedelju dana, dvojici novinara iz Crne Gore zabranjen je ulazak u Srbiju. Država je takve mere primenila nakon što su crnogorske vlasti zabranile ulazak u zemlju glavnom uredniku tabloida Informer.
SNS izborna lista će se zvati "Ujedinjena Srbija", a društvo nikad podeljenije
08.07.2026.•
20
Srbija se suočava sa izuzetno kompleksnim, višeslojnim i dubokim podelama u kojoj postoji nepremostiv jaz između vladajućih struktura i opozicije, u kojoj je jedan sloj građana ogoljeno povlašćeniji od drugih.
Evropski parlament usvojio Rezoluciju o Srbiji: Osam zemalja protiv otvaranja Klastera 3
08.07.2026.•
25
Evropski parlament usvojio je danas rezoluciju u Srbiji.
Momčilo Perišić pušten na slobodu
08.07.2026.•
4
Nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić pušten je na slobodu nakon što je odslužio više od dve trećine četvorogodišnje zatvorske kazne na koju je pravosnažno osuđen zbog špijunaže.
Meteorolog RHMZ-a: Prognoze o temperaturama od 50 stepeni nemaju uporište u struci
08.07.2026.•
4
Svako približavanje toplotnog talasa ili nestabilnog vremena praćeno je senzacionalističkim naslovima koji najavljuju "pakao",
Više od 500 prijava za jedan dan stiglo preko platforme "Prijavi-reši": Rupe na putevima, deponije...
08.07.2026.•
3
Pokret "Kreni-promeni" saopštio je da je za samo 24 sata od pokretanja platforme "Prijavi-reši" primljeno više od 500 prijava građana iz gradova i opština širom Srbije.
Poslanik Evropske narodne partije o Srbiji: Napredak ka EU zahteva dela, a ne izjave
08.07.2026.•
0
Poslanik Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu Davor Ivo Štir (Stier) ocenio je danas da evropski put Srbije ostaje otvoren, ali napredak zahteva dela, a ne izjave.
Brojna pitanja u slučaju Senjaka i Veselina Milića - jedno od njih da li će biti vraćen na mesto načelnika
08.07.2026.•
16
Govoreći o slučaju Senjak, penzionisani major MUP i bivši pripadnik SBPOK Predrag Simonović za N1 je rekao da mu nije jasno zašto Tužilaštvo za organizovani nije preuzeo predmet, nego postupa Više javno tužilaštvo.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - tu je i poklon
08.07.2026.•
15
Novi 021.rs dnevni kviz u kom vas darujemo je pred vama.
Potpuna zabrana pušenja, čisti voda i vazduh, više zelenih površina: Kako do boljeg zdravlja građana
08.07.2026.•
28
Nedavno su pojedini mediji preneli objavu sa društvenih naloga samoorganizovane grupe studenata iz Beograda, navodeći da su "Studenti u blokadi objavili plan za zdravstvo u pet tačaka".
Amandmani na rezoluciju o Srbiji - o zvučnom topu, saradnji sa Komunističkom partijom Kine...
08.07.2026.•
8
Evropski parlament izražava žaljenje zbog kampanje da se učesnici protesta 15. marta 2025. u Beogradu lažno optuže da su simulirali upotrebu "zvučnog topa".
Srbija mahnito usvaja zakone da udovolji EU: "Vlast Uniju vidi kao bankomat, a ona nas kao kamen u cipeli"
08.07.2026.•
24
Nakon višegodišnje stagnacije u procesu evrointegracija, vlast u Srbiji deluje rešena da nadoknadi propušteno.
Poslanici Skupštine Srbije i danas o 18 tačaka dnevnog reda
08.07.2026.•
0
Poslanici Skupštine Srbije nastaviće danas u 10 časova objedinjenu načelnu raspravu o 18 tačaka dnevnog reda vanrednog zasedanja.
Tužilaštvo o napadu na advokata Danka Cvejića: U toku prikupljanje dokaza, policija radi na slučaju
07.07.2026.•
4
Treće osnovno tužilaštvo za Insajder navodi da su po nalogu tužilaštva pripadnici Uprave kriminalističke policije izvršili uviđaj na licu mesta gde je više N.N. lica nanelo telesne povrede advokatu Danku Cvejiću.
Kos: Ne želimo da Srbija zaostaje, Komisija ponovo predložila otvaranje Klastera 3
07.07.2026.•
31
Komesarka Evropske unije Marta Kos je tokom rasprave u Evropskom parlamentu o Srbiji poručila da je komisija obnovila svoje preporuke Savetu da se otvori Klaster 3 u pregovorima sa Srbijom.
Komentari 45
Brbonjac
Dejan
Nego
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar