Hitlerov "Majn kampf" u Srbiji u slobodnoj prodaji, kupuju ga mahom mladići: Treba li ga zabraniti?
Knjiga "Majn kampf" (Moja borba), antisemitsko delo i politički manifest Adolfa Hitlera, slobodno se prodaje u Srbiji - ima je u velikom broju knjižara, štampaju je dve izdavačke kuće.
Foto: 021.rs
Godišnje se, kažu izdavači, proda oko hiljadu primeraka, a najčešći kupci su mladići od 15 do 20 godina.
Decenijama se širom sveta raspravlja o tome treba li ovu "knjigu zla" zabraniti, ali su i po tom pitanju mišljenja podeljena - dok su jedni za apsolutnu zabranu, drugi smatraju da je to cenzura i kontraproduktivan čin, kojim bi se samo povećala tražnja.
Kao jedno od mogućih rešenja se pre desetak godina pojavilo baš u Nemačkoj, u kojoj je 70 godina bilo onemogućeno štampanje ovog dela, i to zahvaljujući bavarskoj vladi koja je imala autorska prava. Pošto su sedam decenija nakon Hitlerove smrti istekla ta prava, 2016. godine je štampano novo izdanje, ali ne tek tako, već kao kritičko izdanje koje je praćeno hiljadama naučnih komentara i fusnota.
U Srbiji se, međutim, "Majn kampf" štampa u originalu jer, kako navodi jedan od izdavača, "istorija i Drugi svetski rat su već sve rekli".
"Zato smo se odlučili da je štampamo izvorno, onako kako je Hitler i napisao, bez naših komentara, bez bilo kakvog uvoda ili pogovora. Tek sirovi tekst prepun ksenofobije, mizoginije, mržnje prema svemu drugačijem. Pročitajte i donesite svoj sud", navodi izdavač čija se knjiga nalazi u velikom broju knjižara u našoj zemlji, a prenosi Insajder.
Predsednik Jevrejske opstine Beograd Aron Fuks navodi da "Majn kampf" nije jedina sporna knjiga, da su i ideje iz nekih drugih knjiga bile i ostale pogubne po čovečanstvo, te da zato sve to ne bi smelo da bude lako dostupno. Literalno gledano, kaže on, Hitlerova knjiga je beznačajna, ali smatra da bi je trebalo izučavati kao deo istoriografije, jer ona jeste osnova onoga što se dogodilo uoči i tokom Drugog svetskog rata.
"Zabrana ili nezabrana knjige je pitanje koju političku poruku hoćemo da pošaljemo. Ako zabranjujemo takvu knjigu - mi hoćemo da demonstriramo da smo protiv ideja koje su sadržane u toj knjizi, a ne da je zabranjujemo zabrane radi. Samim činom zabrane hoćemo tu ideju da stavimo van konteksta društvenog diskursa, kao nešto o čemu nema rasprave. Svi koji bi tu knjigu kupili kao 'zabranjeno voće' tim činom bi sebe izmestili iz mejnstrima", rekao je Fuks na Insajder televiziji.
On je ispričao da je njegova baka s majčine strane preživela Aušvic, da je 1941. imala 16 godina i da pre rata nije imala prilike da pročita "Majn kampf", ali se sećala da su svi u kući slušali Hitlerove govore i da su bili izuzetno zabrinuti iako rat još nije bio stigao u Jugoslaviju.
"Sasvim sigurno da su s razlogom bili uplašeni onim što sledi. Nije to bila prva pojava antisemitizma kao takvog, Hitler u 'Majn kampfu' nije čak ni autentičan po pitanju antisemitizma, tu su sadržani mitovi i legende različitih antisemitskih autora. To ništa nije novo, samo je to steklo razmere koje nikada do tada nije bilo", dodao je Fuks.
Hitler je knjigu pisao tokom boravka u zatvoru u Minhenu nakon neuspešnog pokušaja državnog udara 1923. godine. Prvi put je objavljena 1925/26. godine i u njoj se nalaze stvari koje će se kasnije videti u Drugom svetskom ratu, pre svega antisemitizam i ideja prodora na istok. Ova knjiga se zapravo smatra pretečom Holokausta.
Politikolog Radivoje Jovović kaže da današnje čitanje "Majn kampfa" u nekritičkom izdanju definitivno može da služi samo za promociju i afirmaciju vrednosti iz te knjige.
"Ta knjiga je onlajn i te kako dostupna, ako se izda u štampanom izdanju to nužno ne znači da će proizvesti bogzna kakav prodor do čitalačke publike, ali izdati je u nekritičkom izdanju znači u izvesnom smislu normalizovati prisustvo tih političkih ideja, predstaviti ih kao legitimne političke ideje koje mogu slobodno da se nadmeću sa drugim političkim ideologijama u savremenom, demokratski otvorenom društvu. To je jedna velika opasnost", smatra on.
Nije cenzura već odbrana slobodnog društva
Kako kaže, zabranu "Majn kampfa" ne bi nazivao cenzurom već odbranom demokratskog, slobodnog društva. Govor mržnje i netrpeljivosti se, naglašava on, mora suzbijati kako bi društvo ostalo slobodno, otvoreno i demokratsko.
"Karl Poper je objasnio njegov paradoks tolerancije rekavši - da bi društvo ostalo tolerantno moramo da budemo netolerantni prema netolerantnima. Da bismo imali slobodno, otvoreno i demokratsko društvo, moramo svim političkim idejama koje ne ugrožavaju različite društvene segmente, prava i slobode građana da dopustimo da se takmiče, ali isto tako moramo da sankcionišemo one političke ideje, pokrete, partije i pojedince koji otvoreno zastupaju fašističke, nacističke stavove i govor mržnje i netrpeljivosti", naveo je Jovović.
Kao problem našeg društva on, između ostalog, izdvaja nedostatak škola demokratije u osnovnim i srednjim školama, te nedostatak obrazovanja za kritički mislećeg građanina.
"Mi u školama ne učimo dovoljno o tome šta je fašizam, šta je nacionalsocijalizam bio. Učimo da su se neki ratovi desili, učimo čak i kako su neki domaći kolaboracionisti bili sasvim legitimni politički prvaci koji su se na ovim prostorima nadmetali. Mladi ljudi izađu iz škola, postanu punoletni i, nažalost, veoma često plodno tlo za plasiranje ovakvih ideja", kazao je on.
Pročitaj još
S druge strane, istoričar Bojan Dimitrijević se protivi zabrani knjiga, jer, kako kaže, "svaka knjiga je dobrodošla i ima svoju publiku, a kakva će biti njena recepcija uvek pokaže vreme". On smatra da zabrana proizvodi kontraefekat, jer će ljudi upravo zato želeti da imaju takvu knjigu, bez obzira o čemu se u njoj radi.
A kada je reč o "Majn kampfu", on ocenjuje da je Hitlerova politička moć uticala da ta marginalna knjiga postane njegov kredo.
"I neke druge knjige mogu isto tako da se stave u red sa 'Majn kampfom' - 'Godine raspleta' Slobodana Miloševića ili Komunistički manifest, itd. Mnoge druge knjige su mnoga druga zla napravile. Svaku knjigu treba posmatrati u vremenu kada je nastala, a ova je nastala dvadesetih godina (20. veka), kada nastaje i jedan broj sličnih knjiga u Nemačkoj, kao posledica Prvog svetskog rata i poraza u njemu, a ne kao koncept za budućnost. Činjenica da je, kada je Hitler postao to što je postao, knjiga dobila na drugom čitanju", naveo je Dimitrijević na Insajder televiziji.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Vozač iz Glogovca ponudio mito saobraćajnom policajcu da mu ne prekontroliše vozilo
24.08.2026.•
0
M. A. (40) iz Glogovca uhapšen je zbog davanja mita.
Stanković: Dokle god postoji Studentska lista, ne može biti normalne komunikacije države i univerziteta
24.08.2026.•
0
Ministar prosvede Dejan Vuk Stanković ocenio je danas da teško može da postoji "normalna i održiva komunikacija" države i univerziteta, kada postoji studentska, ili studentsko-profesorska lista za izbore.
RHMZ: Vodostaji Dunava, Save i Tise narednih dana ispod niskih plovidbenih nivoa
24.08.2026.•
0
Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) objavio je hidrološko upozorenje da će se na Dunavu, Savi i na Tisi kod Titela vodostaji narednih dana kretati ispod niskih plovidbenih nivoa.
Vladimir Đukanović: Srpske službe unapred da spreče potencijalni haos na ulicama nakon izbora
24.08.2026.•
12
Poslanik SNS Vladimir Đukanović ocenio je da politički protivnici vlasti neće prihvatiti rezultate izbora ukoliko budu izgubili.
Kineska kompanija zaustavila radove kod Zaječara: Nestali i radnici i mašine
24.08.2026.•
8
Zaječarci godinama strahuju zbog istražnih radnji i širenja kineskog rudnika na lokaciji Malka Golaja zbog čega je osnovana i firma Malka Golaja Mining. Zašto su teške mašine sa ove lokacije odjednom nestale?
Ministarka Đurđević Stamenkovski: Minimalac je nešto što obezbeđuje egzistenciju
24.08.2026.•
14
Vlada Srbije donela je odluku da minimalna cena rada od 1. januara 2027. godine bude povećana za 9,2 odsto, odnosno da minimalna zarada dostigne 600 evra.
Počinje vanredna sednica Skupštine Srbije: Na dnevnom redu 59 tačaka, prva - predlog rebalansa budžeta
24.08.2026.•
0
Skupština Srbije počeće danas, 24. avgusta vanredno zasedanje, a na dnevnom redu naći će se 59 tačaka, od kojih je prva predlog rebalansa budžeta za ovu godinu.
VIDEO Vučić ugostio Žan-Kloda van Dama: "Izgubio sam u obaranju ruke"
24.08.2026.•
11
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ugostio je belgijskog glumca Žan-Kloda van Dama.
Počinje projekat "Pokretna apoteka": Kamion sa lekovima obilazi sela na jugu Srbije
24.08.2026.•
4
Projekat "Pokretna apoteka" počinje danas, 24. avgusta.
Sindikat sudske vlasti: Vlast prerano uputila tri zakona u Skupštinu
23.08.2026.•
1
Sindikat sudske vlasti saopštio je da je vlast prerano, suprotno mišljenju Venecijske komisije, tri zakonska predloga iz oblasti pravosuđa stavila na dnevni red predstojeće sednice Skupštine Srbije.
Održan protest "Eko buna" na beogradskom Ušću
23.08.2026.•
3
Protest pod nazivom "Eko buna" na beogradskom Ušću, na koji su pozvali zemunski i novobeogradski zborovi građana, završen je nešto posle 19 časova.
Objavljen kalendar za predstojeću školsku godinu: Raspusti, mala matura, datumi izleta na Ekspo
23.08.2026.•
2
Nova školska godina u osnovnim školama u Srbiji počinje u utorak, 1. septembra, a biće završena 11. juna za učenike od prvog do sedmog razreda, navedeno je u Prosvetnom kalendaru.
AMSS: Najduže se čeka na Gradini i Horgošu 2
23.08.2026.•
0
Automobili na izlaz iz zemlje najduže čekaju na prelazu Horgoš 2, gde zadržavanja traju po sat vremena, isto koliko na ulaz čekaju kod Gradine (Bugarska), ukazuju podaci granične policije.
TS: Nacrt zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama ne rešava ključne probleme
23.08.2026.•
0
Nacrt zakona o javno-privatnom partnerstvu (JPP) i koncesijama ne rešava ključne probleme u toj oblasti koji su uočeni tokom primene važećih propisa, iako sadrži određena poboljšanja, objavila je Transparentnost Srbije.
Lakić: Pokušaj da se zastraše građani najavom hapšenja zbog navodnih neistina o požaru u Deliblatskoj peščari
23.08.2026.•
10
Advokat Nikola Lakić izjavio je da bi zbog požara u Deliblatskoj peščari tužilaštvo, umesto što preti hapšenjem građana, trebalo da procesuira predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministra policije Ivicu Dačića.
Komentari 45
Brbonjac
Dejan
Nego
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar