Hitlerov "Majn kampf" u Srbiji u slobodnoj prodaji, kupuju ga mahom mladići: Treba li ga zabraniti?
Knjiga "Majn kampf" (Moja borba), antisemitsko delo i politički manifest Adolfa Hitlera, slobodno se prodaje u Srbiji - ima je u velikom broju knjižara, štampaju je dve izdavačke kuće.
Foto: 021.rs
Godišnje se, kažu izdavači, proda oko hiljadu primeraka, a najčešći kupci su mladići od 15 do 20 godina.
Decenijama se širom sveta raspravlja o tome treba li ovu "knjigu zla" zabraniti, ali su i po tom pitanju mišljenja podeljena - dok su jedni za apsolutnu zabranu, drugi smatraju da je to cenzura i kontraproduktivan čin, kojim bi se samo povećala tražnja.
Kao jedno od mogućih rešenja se pre desetak godina pojavilo baš u Nemačkoj, u kojoj je 70 godina bilo onemogućeno štampanje ovog dela, i to zahvaljujući bavarskoj vladi koja je imala autorska prava. Pošto su sedam decenija nakon Hitlerove smrti istekla ta prava, 2016. godine je štampano novo izdanje, ali ne tek tako, već kao kritičko izdanje koje je praćeno hiljadama naučnih komentara i fusnota.
U Srbiji se, međutim, "Majn kampf" štampa u originalu jer, kako navodi jedan od izdavača, "istorija i Drugi svetski rat su već sve rekli".
"Zato smo se odlučili da je štampamo izvorno, onako kako je Hitler i napisao, bez naših komentara, bez bilo kakvog uvoda ili pogovora. Tek sirovi tekst prepun ksenofobije, mizoginije, mržnje prema svemu drugačijem. Pročitajte i donesite svoj sud", navodi izdavač čija se knjiga nalazi u velikom broju knjižara u našoj zemlji, a prenosi Insajder.
Predsednik Jevrejske opstine Beograd Aron Fuks navodi da "Majn kampf" nije jedina sporna knjiga, da su i ideje iz nekih drugih knjiga bile i ostale pogubne po čovečanstvo, te da zato sve to ne bi smelo da bude lako dostupno. Literalno gledano, kaže on, Hitlerova knjiga je beznačajna, ali smatra da bi je trebalo izučavati kao deo istoriografije, jer ona jeste osnova onoga što se dogodilo uoči i tokom Drugog svetskog rata.
"Zabrana ili nezabrana knjige je pitanje koju političku poruku hoćemo da pošaljemo. Ako zabranjujemo takvu knjigu - mi hoćemo da demonstriramo da smo protiv ideja koje su sadržane u toj knjizi, a ne da je zabranjujemo zabrane radi. Samim činom zabrane hoćemo tu ideju da stavimo van konteksta društvenog diskursa, kao nešto o čemu nema rasprave. Svi koji bi tu knjigu kupili kao 'zabranjeno voće' tim činom bi sebe izmestili iz mejnstrima", rekao je Fuks na Insajder televiziji.
On je ispričao da je njegova baka s majčine strane preživela Aušvic, da je 1941. imala 16 godina i da pre rata nije imala prilike da pročita "Majn kampf", ali se sećala da su svi u kući slušali Hitlerove govore i da su bili izuzetno zabrinuti iako rat još nije bio stigao u Jugoslaviju.
"Sasvim sigurno da su s razlogom bili uplašeni onim što sledi. Nije to bila prva pojava antisemitizma kao takvog, Hitler u 'Majn kampfu' nije čak ni autentičan po pitanju antisemitizma, tu su sadržani mitovi i legende različitih antisemitskih autora. To ništa nije novo, samo je to steklo razmere koje nikada do tada nije bilo", dodao je Fuks.
Hitler je knjigu pisao tokom boravka u zatvoru u Minhenu nakon neuspešnog pokušaja državnog udara 1923. godine. Prvi put je objavljena 1925/26. godine i u njoj se nalaze stvari koje će se kasnije videti u Drugom svetskom ratu, pre svega antisemitizam i ideja prodora na istok. Ova knjiga se zapravo smatra pretečom Holokausta.
Politikolog Radivoje Jovović kaže da današnje čitanje "Majn kampfa" u nekritičkom izdanju definitivno može da služi samo za promociju i afirmaciju vrednosti iz te knjige.
"Ta knjiga je onlajn i te kako dostupna, ako se izda u štampanom izdanju to nužno ne znači da će proizvesti bogzna kakav prodor do čitalačke publike, ali izdati je u nekritičkom izdanju znači u izvesnom smislu normalizovati prisustvo tih političkih ideja, predstaviti ih kao legitimne političke ideje koje mogu slobodno da se nadmeću sa drugim političkim ideologijama u savremenom, demokratski otvorenom društvu. To je jedna velika opasnost", smatra on.
Nije cenzura već odbrana slobodnog društva
Kako kaže, zabranu "Majn kampfa" ne bi nazivao cenzurom već odbranom demokratskog, slobodnog društva. Govor mržnje i netrpeljivosti se, naglašava on, mora suzbijati kako bi društvo ostalo slobodno, otvoreno i demokratsko.
"Karl Poper je objasnio njegov paradoks tolerancije rekavši - da bi društvo ostalo tolerantno moramo da budemo netolerantni prema netolerantnima. Da bismo imali slobodno, otvoreno i demokratsko društvo, moramo svim političkim idejama koje ne ugrožavaju različite društvene segmente, prava i slobode građana da dopustimo da se takmiče, ali isto tako moramo da sankcionišemo one političke ideje, pokrete, partije i pojedince koji otvoreno zastupaju fašističke, nacističke stavove i govor mržnje i netrpeljivosti", naveo je Jovović.
Kao problem našeg društva on, između ostalog, izdvaja nedostatak škola demokratije u osnovnim i srednjim školama, te nedostatak obrazovanja za kritički mislećeg građanina.
"Mi u školama ne učimo dovoljno o tome šta je fašizam, šta je nacionalsocijalizam bio. Učimo da su se neki ratovi desili, učimo čak i kako su neki domaći kolaboracionisti bili sasvim legitimni politički prvaci koji su se na ovim prostorima nadmetali. Mladi ljudi izađu iz škola, postanu punoletni i, nažalost, veoma često plodno tlo za plasiranje ovakvih ideja", kazao je on.
Pročitaj još
S druge strane, istoričar Bojan Dimitrijević se protivi zabrani knjiga, jer, kako kaže, "svaka knjiga je dobrodošla i ima svoju publiku, a kakva će biti njena recepcija uvek pokaže vreme". On smatra da zabrana proizvodi kontraefekat, jer će ljudi upravo zato želeti da imaju takvu knjigu, bez obzira o čemu se u njoj radi.
A kada je reč o "Majn kampfu", on ocenjuje da je Hitlerova politička moć uticala da ta marginalna knjiga postane njegov kredo.
"I neke druge knjige mogu isto tako da se stave u red sa 'Majn kampfom' - 'Godine raspleta' Slobodana Miloševića ili Komunistički manifest, itd. Mnoge druge knjige su mnoga druga zla napravile. Svaku knjigu treba posmatrati u vremenu kada je nastala, a ova je nastala dvadesetih godina (20. veka), kada nastaje i jedan broj sličnih knjiga u Nemačkoj, kao posledica Prvog svetskog rata i poraza u njemu, a ne kao koncept za budućnost. Činjenica da je, kada je Hitler postao to što je postao, knjiga dobila na drugom čitanju", naveo je Dimitrijević na Insajder televiziji.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Dan Sektora za vanredne situacije MUP-a obeležan u Lapovu, na svečanosti Macut i Dačić
17.09.2025.•
0
Dan Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova obeležen je svečano u Lapovu.
Student Cicvarić: Režim sateran u ćošak, pravi sve bizarnije poteze
17.09.2025.•
2
Student Fakulteta političkih nauka Pavle Cicvarić, komentarisao je to što je član Gradskog odbora Srpske napredne stranke Siniša Vučinić u Informeru govorio o njegovom ubistvu.
VIDEO: Skup podrške studentu Jovičiću i u Kragujevcu
17.09.2025.•
0
Večeras se na trgu Vojvode Radomira Putnika u Kragujevcu održava skup podrške pritvorenom studentu Bogdanu Jovičiću.
Novi komandant Nacionalne garde Ohaja u poseti Srbiji, prisustvovaće i Vojnoj paradi
17.09.2025.•
3
Novi komandant Nacionalne garde Ohaja, brigadni general Metju Vudraf, boravi u svojoj prvoj zvaničnoj poseti Republici Srbiji.
Režim spreman na sve: Umesto dijaloga - represija i nasilje
17.09.2025.•
5
Septembar nije doneo očekivani talas protesta, ali represija režima pokazuje da se energija pobune ne gasi. Upotreba zabranjenih sredstava i sprega sa kriminalom otkrivaju dubinu krize vlasti.
VIDEO: Naprednjak na Informeru priča o ubistvu Pavla Cicvarića
17.09.2025.•
20
Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Siniša Vučinić izjavio je na Informeru da će, kako je rekao, "među blokaderima, oni ubiti najmlađega".
Pokret slobodnih građana i Stranka slobode i pravde osudili targetiranje studenta Pavla Cicvarića
17.09.2025.•
1
"Targetiranje Cicvarića je novi nivo političkog bezumlja", saopštio je Pokret slobodnih građana, dok je Stranka slobode i pravde saopštila da je "najava ubistva Cicvarića - direktna pretnja Aleksandra Vučića".
Glamočić: Država ispunila sve obaveze prema poljoprivrednim proivođačima
17.09.2025.•
1
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je država ispunila sve obaveze prema poljoprivrednim proizvođačima.
VIDEO Građani i studenti ispred Zatvorske bolnice u Beogradu: "Pustite Bogdana"
17.09.2025.•
1
Studenti u blokadi i građani okupili su se ispred Zatvorske bolnice u Beogradu gde zahtevaju puštanje na slobodu pritvorenog studenta Bogdana Jovičića koji štrajkuje glađu.
Uhapšena razbojnička četvorka koja je krala po firmama u Barajevu
17.09.2025.•
0
Policija je u Beogradu uhapsila četiri osobe zbog krađe elektronskih uređaja u vrednosti od oko pet miliona dinara, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Profesorka Suzana Rogan iz Kragujevca koja je podržala studente vraćena na posao
17.09.2025.•
1
Osnovni sud je privremenom merom vratio na posao profesorku kragujevačke Trgovinsko-ugiteljske škole "Toza Dragović" Suzanu Rogan koja je letos dobila otkaz, posle podrške studentima i maturantima.
Sudar dva vozila kod Lazarevca, poginula jedna osoba
17.09.2025.•
0
U sudaru dva vozila kod beogradske opštine Lazarevac poginula je jedna osoba.
Evropska unija od oktobra primenjuje novi sistem kontrole granica: Evo šta to znači za građane Srbije
17.09.2025.•
3
Evropska unija će od 12. oktobra uvesti novi sistem kontrole granica za državljane trećih zemalja koji žele da uđu na teritoriju šengenskog prostora radi kratkotrajnog boravka, saopštila je mađarska policija.
Sindikat sudske vlasti anketira zaposlene u pravosuđu o obustavi rada 30. septembra
17.09.2025.•
3
Sindikat sudske vlasti saopštio je da je danas počeo anketiranje zaposlenih u pravosuđu o potpunoj obustavi rada 30. septembra.
Smenjen i načelnik Uprave kriminalističke policije Ninoslav Cmolić - i on će u penziju
17.09.2025.•
5
Načelnik Uprave kriminalističke policije Ninoslav Cmolić dobio je rešenje o penziji.
Počela sa radom aplikacija koja prati mamografske preglede žena u Srbiji
17.09.2025.•
1
Državna sekretarka Ministarstva zdravlja Ivana Stašević Karličić rekla je da je juče počela da radi aplikacija koja će brojati koliko se žena poziva i odaziva na mamografske preglede.
Šabić: Novo krivično delo koje uvodi država moglo bi da se iskoristi protiv onih koji protestuju
17.09.2025.•
8
Novo krivično delo u Nacrtu izmena i dopuna Krivičnog zakonika, "objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela" perfidno je fluidno formulisano, podobno za zloupotrebe i kršenja ljudskih prava.
Kako je Tass pisao pre mesec dana: Macut smenio "proruskog" šefa svog kabineta
17.09.2025.•
6
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut smenio je šefa svog kabineta Miloša Anđića, koji je u javnosti označen kao proruski političar.
Početak školske godine doneo i veći broj obolelih od respiratornih bolesti
17.09.2025.•
0
Curenje iz nosa, temperatura, malaksalost, bol u grlu, promuklost, kašalj samo su neki od simptoma na koje se mnogi ljudi žale poslednjih dana.
Jesen počinje sledećeg ponedeljka
17.09.2025.•
0
Jesen počinje u ponedeljak, 22. septembra u 20.19 časova, saopštilo je Astronomsko društvo "Ruđer Bošković".
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - tu je i poklon
17.09.2025.•
9
Bez izuzetka, 021.rs dnevni kviz je i danas pred vama. Ovog puta tu je i poklon.
Komentari 45
Brbonjac
Dejan
Nego
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar