Hitlerov "Majn kampf" u Srbiji u slobodnoj prodaji, kupuju ga mahom mladići: Treba li ga zabraniti?
Knjiga "Majn kampf" (Moja borba), antisemitsko delo i politički manifest Adolfa Hitlera, slobodno se prodaje u Srbiji - ima je u velikom broju knjižara, štampaju je dve izdavačke kuće.
Foto: 021.rs
Godišnje se, kažu izdavači, proda oko hiljadu primeraka, a najčešći kupci su mladići od 15 do 20 godina.
Decenijama se širom sveta raspravlja o tome treba li ovu "knjigu zla" zabraniti, ali su i po tom pitanju mišljenja podeljena - dok su jedni za apsolutnu zabranu, drugi smatraju da je to cenzura i kontraproduktivan čin, kojim bi se samo povećala tražnja.
Kao jedno od mogućih rešenja se pre desetak godina pojavilo baš u Nemačkoj, u kojoj je 70 godina bilo onemogućeno štampanje ovog dela, i to zahvaljujući bavarskoj vladi koja je imala autorska prava. Pošto su sedam decenija nakon Hitlerove smrti istekla ta prava, 2016. godine je štampano novo izdanje, ali ne tek tako, već kao kritičko izdanje koje je praćeno hiljadama naučnih komentara i fusnota.
U Srbiji se, međutim, "Majn kampf" štampa u originalu jer, kako navodi jedan od izdavača, "istorija i Drugi svetski rat su već sve rekli".
"Zato smo se odlučili da je štampamo izvorno, onako kako je Hitler i napisao, bez naših komentara, bez bilo kakvog uvoda ili pogovora. Tek sirovi tekst prepun ksenofobije, mizoginije, mržnje prema svemu drugačijem. Pročitajte i donesite svoj sud", navodi izdavač čija se knjiga nalazi u velikom broju knjižara u našoj zemlji, a prenosi Insajder.
Predsednik Jevrejske opstine Beograd Aron Fuks navodi da "Majn kampf" nije jedina sporna knjiga, da su i ideje iz nekih drugih knjiga bile i ostale pogubne po čovečanstvo, te da zato sve to ne bi smelo da bude lako dostupno. Literalno gledano, kaže on, Hitlerova knjiga je beznačajna, ali smatra da bi je trebalo izučavati kao deo istoriografije, jer ona jeste osnova onoga što se dogodilo uoči i tokom Drugog svetskog rata.
"Zabrana ili nezabrana knjige je pitanje koju političku poruku hoćemo da pošaljemo. Ako zabranjujemo takvu knjigu - mi hoćemo da demonstriramo da smo protiv ideja koje su sadržane u toj knjizi, a ne da je zabranjujemo zabrane radi. Samim činom zabrane hoćemo tu ideju da stavimo van konteksta društvenog diskursa, kao nešto o čemu nema rasprave. Svi koji bi tu knjigu kupili kao 'zabranjeno voće' tim činom bi sebe izmestili iz mejnstrima", rekao je Fuks na Insajder televiziji.
On je ispričao da je njegova baka s majčine strane preživela Aušvic, da je 1941. imala 16 godina i da pre rata nije imala prilike da pročita "Majn kampf", ali se sećala da su svi u kući slušali Hitlerove govore i da su bili izuzetno zabrinuti iako rat još nije bio stigao u Jugoslaviju.
"Sasvim sigurno da su s razlogom bili uplašeni onim što sledi. Nije to bila prva pojava antisemitizma kao takvog, Hitler u 'Majn kampfu' nije čak ni autentičan po pitanju antisemitizma, tu su sadržani mitovi i legende različitih antisemitskih autora. To ništa nije novo, samo je to steklo razmere koje nikada do tada nije bilo", dodao je Fuks.
Hitler je knjigu pisao tokom boravka u zatvoru u Minhenu nakon neuspešnog pokušaja državnog udara 1923. godine. Prvi put je objavljena 1925/26. godine i u njoj se nalaze stvari koje će se kasnije videti u Drugom svetskom ratu, pre svega antisemitizam i ideja prodora na istok. Ova knjiga se zapravo smatra pretečom Holokausta.
Politikolog Radivoje Jovović kaže da današnje čitanje "Majn kampfa" u nekritičkom izdanju definitivno može da služi samo za promociju i afirmaciju vrednosti iz te knjige.
"Ta knjiga je onlajn i te kako dostupna, ako se izda u štampanom izdanju to nužno ne znači da će proizvesti bogzna kakav prodor do čitalačke publike, ali izdati je u nekritičkom izdanju znači u izvesnom smislu normalizovati prisustvo tih političkih ideja, predstaviti ih kao legitimne političke ideje koje mogu slobodno da se nadmeću sa drugim političkim ideologijama u savremenom, demokratski otvorenom društvu. To je jedna velika opasnost", smatra on.
Nije cenzura već odbrana slobodnog društva
Kako kaže, zabranu "Majn kampfa" ne bi nazivao cenzurom već odbranom demokratskog, slobodnog društva. Govor mržnje i netrpeljivosti se, naglašava on, mora suzbijati kako bi društvo ostalo slobodno, otvoreno i demokratsko.
"Karl Poper je objasnio njegov paradoks tolerancije rekavši - da bi društvo ostalo tolerantno moramo da budemo netolerantni prema netolerantnima. Da bismo imali slobodno, otvoreno i demokratsko društvo, moramo svim političkim idejama koje ne ugrožavaju različite društvene segmente, prava i slobode građana da dopustimo da se takmiče, ali isto tako moramo da sankcionišemo one političke ideje, pokrete, partije i pojedince koji otvoreno zastupaju fašističke, nacističke stavove i govor mržnje i netrpeljivosti", naveo je Jovović.
Kao problem našeg društva on, između ostalog, izdvaja nedostatak škola demokratije u osnovnim i srednjim školama, te nedostatak obrazovanja za kritički mislećeg građanina.
"Mi u školama ne učimo dovoljno o tome šta je fašizam, šta je nacionalsocijalizam bio. Učimo da su se neki ratovi desili, učimo čak i kako su neki domaći kolaboracionisti bili sasvim legitimni politički prvaci koji su se na ovim prostorima nadmetali. Mladi ljudi izađu iz škola, postanu punoletni i, nažalost, veoma često plodno tlo za plasiranje ovakvih ideja", kazao je on.
Pročitaj još
S druge strane, istoričar Bojan Dimitrijević se protivi zabrani knjiga, jer, kako kaže, "svaka knjiga je dobrodošla i ima svoju publiku, a kakva će biti njena recepcija uvek pokaže vreme". On smatra da zabrana proizvodi kontraefekat, jer će ljudi upravo zato želeti da imaju takvu knjigu, bez obzira o čemu se u njoj radi.
A kada je reč o "Majn kampfu", on ocenjuje da je Hitlerova politička moć uticala da ta marginalna knjiga postane njegov kredo.
"I neke druge knjige mogu isto tako da se stave u red sa 'Majn kampfom' - 'Godine raspleta' Slobodana Miloševića ili Komunistički manifest, itd. Mnoge druge knjige su mnoga druga zla napravile. Svaku knjigu treba posmatrati u vremenu kada je nastala, a ova je nastala dvadesetih godina (20. veka), kada nastaje i jedan broj sličnih knjiga u Nemačkoj, kao posledica Prvog svetskog rata i poraza u njemu, a ne kao koncept za budućnost. Činjenica da je, kada je Hitler postao to što je postao, knjiga dobila na drugom čitanju", naveo je Dimitrijević na Insajder televiziji.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Na granici sa Hrvatskom zaplenjeno 19 kilograma marihuane među dečjim parfemima
22.05.2026.•
0
Oko 19 kilograma marihuane sakrivene u prijavljenom tovaru zaplenjeno je na graničnom prelazu Šid sa Hrvatskom, saopštila je Uprava carine.
Zaštitnik građana apelovao da protest na Slaviji bude miran, na nadležne da postupaju profesionalno
22.05.2026.•
0
Zaštitnik građana Zoran Pašalić pozvao je građane koji će učestvovati na studentskom protestu na Slaviji, u subotu 23. maja, da pokažu ličnu odgovornost, uzdržanost i poštovanje prema svakom ko ima drugačije mišljenje.
ANEM pozvao medijske radnike da se jave na Sigurnu liniju ako budu ometani sutra na protestu
22.05.2026.•
0
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) pozvala je medijske radnike da se jave na sirugnu liniju ako budu ometani na sutrašnjem protestu u Beogradu.
Prva zajednička vežba Srbije i NATO: Prikazane borbene i spasilačke operacije kod Bujanovca
22.05.2026.•
0
Prva zajednička multinacionalna taktička vojna vežba Vojske Srbije i NATO održana je danas na poligonu "Borovac" kod Bujanovca, uz prisustvo visokih zvanica, saopštilo je Ministarstvo odbrane Srbije.
Najava borbe protiv SNS funkcionera: Vučićev obračun ili predstava za javnost?
22.05.2026.•
13
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je ponovo obračun sa bahatim funkcionerima iz sopstvenih redova, a kao alat za to predstavio je svoju ideju o portalu preko kojeg će građani moći da ih prijavljuju.
Od uviđaja do obdukcije: Koji su koraci u istrazi posle pronalaska tela kod Inđije?
22.05.2026.•
4
Identifikacija tela pronađenog u opštini Inđija je težak, dugotrajan i komplikovan proces, upozoravaju forenzičari, komentarišući dalji razvoj događaja u slučaju ubistva na Senjaku u Beogradu.
Paunović: Vlast čini sve da zamagli Milićevu odgovornost u slučaju Senjak
22.05.2026.•
10
Ubistvo u restoranu u Beogradu glavna je tema u javnosti nakon hapšenja Veselina Milića, međutim, Više javno tužilaštvo (VJT) se, kako deluje, više fokusira na izveštavanje medija o ovom slučaju.
Nenadić: Nezgrapna izjava Marte Kos
22.05.2026.•
3
Programski direktor ogranizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić ocenio je kao "nezgrapnu" izjavu evropske komesarke za proširenje Marte Kos koja je pozdravila izmene četiri izborna zakona u Srbiji.
Vučić: Izbori će biti između septembra i novembra, predlog Merca nije zadovoljavajuć za Srbiju
22.05.2026.•
42
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će vanredni parlamentarni izbori biti održani "nekad u periodu od septembra do novembra".
Tužilaštvu ni posle mesec i po dana nije dostavljen obdukcioni nalaz poginulog radnika
22.05.2026.•
1
Treće osnovno tužilaštvo u Beogradu ni mesec i po dana nakon pogibije 38-godišnjeg kineskog radnika na gradilištu novog savskog mosta uprkos urgencijama nije dobilo obdukcioni nalaz.
Nemet: Mladi u Srbiji i Mađarskoj sve glasnije ustaju protiv korupcije
21.05.2026.•
8
Beogradski nadbiskup, kardinal Ladislav Nemet je izjavio da su mladi ljudi u Evropi simbol nade, i da upravo mladi u zemljama poput Srbije ili Mađarske sve više dovode u pitanje korupciju i autoritarne strukture.
Dok se čeka odluka o NIS-u, Srbija ubrzano povećava naftne rezerve
21.05.2026.•
4
Dan pre isteka roka za promenu vlasničke strukture u Naftnoj industriji Srbije, američka administracija, koja je odredila 22. maj kao novi rok, još uvek se nije oglasila o daljem produženju vremena za pregovore.
Brnabić: Ne bih baš rekla da imamo bratske odnose sa Rusijom
21.05.2026.•
29
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je danas u Pragu da odnose Srbije i Rusije ne bi nazvala bratskim.
Vučić: Sa 99,9 odsto sigurnosti znamo da je pronađeno telo A. N, niko ne sme ovako da strada
21.05.2026.•
34
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da sa velikom verovatnoćom 99,9 odsto može da se pretpostavi da telo koje je pronađeno u buretu je ubijeni A.N.
Telo pronađeno u buretu, pitanje ostaje: Da li su službe morale da znaju za sastanak na Senjaku?
21.05.2026.•
27
U buretu, koje je otkopano na teritoriji opštine Inđija u prisustvu javnih tužilaca, policije i forenzičara, pronađeno je telo za koje se veruje da bi moglo da pripada Aleksandru Nešoviću, za kojim se tragalo.
Poslanici vlasti i opozicije o hapšenju Veselina Milića: Skroz suprotna viđenja
21.05.2026.•
1
Od hapšenja načelnika beogradske policije Veselina Milića prošle sedmice, zbog sumnje da je učestvovao u prikrivanju ubistva Aleksandra Nešovića Baje u restoranu, odgovornost njemu nadređenih još uvek izostaje.
U Srbiji manji broj košnica zbog uginuća pčela, evropski problem zbog falsifikovanja meda
21.05.2026.•
1
U Srbiji je registrovano preko 1,6 miliona košnica, međutim realan broj može biti manji zbog velikog uginuća pčela prošle godine, rekao je predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.
Đorđević: U Gornjim i Donjim Nedeljicama sprovodi se eksproprijacija za projekat "Jadar"
21.05.2026.•
8
U Gornjim i Donjim Nedeljicama sprovodi se eksproprijacija zemljišta za infrastrukturne projekte povezane sa projektom "Jadar", uprkos tvrdnjama vlasti da se od istog odustalo, tvrdi advokat Luka Đorđević.
Pritvor za sedmoro srpskih direktora na Kosovu, Petković traži da budu oslobođeni
21.05.2026.•
3
Osnovni sud u Prištini odredio je danas pritvor do mesec dana za sedmoro Srba, direktora zdravstvenih i obrazovnih ustanova u Gračanici.
Komentari 45
Brbonjac
Dejan
Nego
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar