Hitlerov "Majn kampf" u Srbiji u slobodnoj prodaji, kupuju ga mahom mladići: Treba li ga zabraniti?
Knjiga "Majn kampf" (Moja borba), antisemitsko delo i politički manifest Adolfa Hitlera, slobodno se prodaje u Srbiji - ima je u velikom broju knjižara, štampaju je dve izdavačke kuće.
Foto: 021.rs
Godišnje se, kažu izdavači, proda oko hiljadu primeraka, a najčešći kupci su mladići od 15 do 20 godina.
Decenijama se širom sveta raspravlja o tome treba li ovu "knjigu zla" zabraniti, ali su i po tom pitanju mišljenja podeljena - dok su jedni za apsolutnu zabranu, drugi smatraju da je to cenzura i kontraproduktivan čin, kojim bi se samo povećala tražnja.
Kao jedno od mogućih rešenja se pre desetak godina pojavilo baš u Nemačkoj, u kojoj je 70 godina bilo onemogućeno štampanje ovog dela, i to zahvaljujući bavarskoj vladi koja je imala autorska prava. Pošto su sedam decenija nakon Hitlerove smrti istekla ta prava, 2016. godine je štampano novo izdanje, ali ne tek tako, već kao kritičko izdanje koje je praćeno hiljadama naučnih komentara i fusnota.
U Srbiji se, međutim, "Majn kampf" štampa u originalu jer, kako navodi jedan od izdavača, "istorija i Drugi svetski rat su već sve rekli".
"Zato smo se odlučili da je štampamo izvorno, onako kako je Hitler i napisao, bez naših komentara, bez bilo kakvog uvoda ili pogovora. Tek sirovi tekst prepun ksenofobije, mizoginije, mržnje prema svemu drugačijem. Pročitajte i donesite svoj sud", navodi izdavač čija se knjiga nalazi u velikom broju knjižara u našoj zemlji, a prenosi Insajder.
Predsednik Jevrejske opstine Beograd Aron Fuks navodi da "Majn kampf" nije jedina sporna knjiga, da su i ideje iz nekih drugih knjiga bile i ostale pogubne po čovečanstvo, te da zato sve to ne bi smelo da bude lako dostupno. Literalno gledano, kaže on, Hitlerova knjiga je beznačajna, ali smatra da bi je trebalo izučavati kao deo istoriografije, jer ona jeste osnova onoga što se dogodilo uoči i tokom Drugog svetskog rata.
"Zabrana ili nezabrana knjige je pitanje koju političku poruku hoćemo da pošaljemo. Ako zabranjujemo takvu knjigu - mi hoćemo da demonstriramo da smo protiv ideja koje su sadržane u toj knjizi, a ne da je zabranjujemo zabrane radi. Samim činom zabrane hoćemo tu ideju da stavimo van konteksta društvenog diskursa, kao nešto o čemu nema rasprave. Svi koji bi tu knjigu kupili kao 'zabranjeno voće' tim činom bi sebe izmestili iz mejnstrima", rekao je Fuks na Insajder televiziji.
On je ispričao da je njegova baka s majčine strane preživela Aušvic, da je 1941. imala 16 godina i da pre rata nije imala prilike da pročita "Majn kampf", ali se sećala da su svi u kući slušali Hitlerove govore i da su bili izuzetno zabrinuti iako rat još nije bio stigao u Jugoslaviju.
"Sasvim sigurno da su s razlogom bili uplašeni onim što sledi. Nije to bila prva pojava antisemitizma kao takvog, Hitler u 'Majn kampfu' nije čak ni autentičan po pitanju antisemitizma, tu su sadržani mitovi i legende različitih antisemitskih autora. To ništa nije novo, samo je to steklo razmere koje nikada do tada nije bilo", dodao je Fuks.
Hitler je knjigu pisao tokom boravka u zatvoru u Minhenu nakon neuspešnog pokušaja državnog udara 1923. godine. Prvi put je objavljena 1925/26. godine i u njoj se nalaze stvari koje će se kasnije videti u Drugom svetskom ratu, pre svega antisemitizam i ideja prodora na istok. Ova knjiga se zapravo smatra pretečom Holokausta.
Politikolog Radivoje Jovović kaže da današnje čitanje "Majn kampfa" u nekritičkom izdanju definitivno može da služi samo za promociju i afirmaciju vrednosti iz te knjige.
"Ta knjiga je onlajn i te kako dostupna, ako se izda u štampanom izdanju to nužno ne znači da će proizvesti bogzna kakav prodor do čitalačke publike, ali izdati je u nekritičkom izdanju znači u izvesnom smislu normalizovati prisustvo tih političkih ideja, predstaviti ih kao legitimne političke ideje koje mogu slobodno da se nadmeću sa drugim političkim ideologijama u savremenom, demokratski otvorenom društvu. To je jedna velika opasnost", smatra on.
Nije cenzura već odbrana slobodnog društva
Kako kaže, zabranu "Majn kampfa" ne bi nazivao cenzurom već odbranom demokratskog, slobodnog društva. Govor mržnje i netrpeljivosti se, naglašava on, mora suzbijati kako bi društvo ostalo slobodno, otvoreno i demokratsko.
"Karl Poper je objasnio njegov paradoks tolerancije rekavši - da bi društvo ostalo tolerantno moramo da budemo netolerantni prema netolerantnima. Da bismo imali slobodno, otvoreno i demokratsko društvo, moramo svim političkim idejama koje ne ugrožavaju različite društvene segmente, prava i slobode građana da dopustimo da se takmiče, ali isto tako moramo da sankcionišemo one političke ideje, pokrete, partije i pojedince koji otvoreno zastupaju fašističke, nacističke stavove i govor mržnje i netrpeljivosti", naveo je Jovović.
Kao problem našeg društva on, između ostalog, izdvaja nedostatak škola demokratije u osnovnim i srednjim školama, te nedostatak obrazovanja za kritički mislećeg građanina.
"Mi u školama ne učimo dovoljno o tome šta je fašizam, šta je nacionalsocijalizam bio. Učimo da su se neki ratovi desili, učimo čak i kako su neki domaći kolaboracionisti bili sasvim legitimni politički prvaci koji su se na ovim prostorima nadmetali. Mladi ljudi izađu iz škola, postanu punoletni i, nažalost, veoma često plodno tlo za plasiranje ovakvih ideja", kazao je on.
Pročitaj još
S druge strane, istoričar Bojan Dimitrijević se protivi zabrani knjiga, jer, kako kaže, "svaka knjiga je dobrodošla i ima svoju publiku, a kakva će biti njena recepcija uvek pokaže vreme". On smatra da zabrana proizvodi kontraefekat, jer će ljudi upravo zato želeti da imaju takvu knjigu, bez obzira o čemu se u njoj radi.
A kada je reč o "Majn kampfu", on ocenjuje da je Hitlerova politička moć uticala da ta marginalna knjiga postane njegov kredo.
"I neke druge knjige mogu isto tako da se stave u red sa 'Majn kampfom' - 'Godine raspleta' Slobodana Miloševića ili Komunistički manifest, itd. Mnoge druge knjige su mnoga druga zla napravile. Svaku knjigu treba posmatrati u vremenu kada je nastala, a ova je nastala dvadesetih godina (20. veka), kada nastaje i jedan broj sličnih knjiga u Nemačkoj, kao posledica Prvog svetskog rata i poraza u njemu, a ne kao koncept za budućnost. Činjenica da je, kada je Hitler postao to što je postao, knjiga dobila na drugom čitanju", naveo je Dimitrijević na Insajder televiziji.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Proizvođači mleka u utorak dele mleko građanima u Kraljevu, prosuće ga i pred gradsku upravu
29.12.2025.•
0
Predsednik Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja, Milorad Majstorović, rekao je da će vlasnici farmi u utorak građanima Kraljeva deliti mleko i prosuti nekoliko tona pred gradsku upravu.
Nađen vozač koji je u Nišu oborio ženu na pešačkom i pobegao
29.12.2025.•
0
Niška policija podneće krivičnu prijavu protiv G.Đ. (78) zbog sumnje da je danas na Vizantijskom bulevaru automobilom udario ženu na pešačkom prelazu i pobegao, saopštila je policija.
Za budući Muzej staklarstva u Paraćinu izdvojeno još 84 miliona dinara
29.12.2025.•
0
Za završetak radova na opremanju zgrade budućeg Muzeja staklarstva u Paraćinu, Ministarstvo kulture je namenilo 84 miliona dinara, a od 2022. je za realizaciju tog projekta dato 157,6 miliona dinara.
Studenti dve nedelje u kampanji "od vrata do vrata": U kojim mestima i kako je sve izgledalo?
29.12.2025.•
2
Pre jučerašnje akcije prikupljanja potpisa širom zemlje, studenti su deset dana proveli kucajući na vrata građana širom Srbije.
Profesor Romčević: Prostor gde je bio Ćacilend bi trebalo prekopati, a zemlju zameniti
29.12.2025.•
0
Šatorska naseobina Ćacilend toliko je zagadila prostor između Doma Narodne skupštine i Novog dvora u kojem je Predsedništvo Srbije, da bi taj prostor trebalo - prekopati.
Potvrđena optužnica protiv bivše gradonačelnice Niša Dragane Sotirovski
29.12.2025.•
2
Viši sud u Nišu potvrdio je optužnicu protiv bivše gradonačelnice Niša Dragane Sotirovski zbog zloupotrebe službenog položaja, saznaje agencija Beta u u toj pravosudnoj ustanovi.
Kolima udario ženu u Nišu i pobegao, policija traga za njim
29.12.2025.•
0
Policija u Nišu traga za vozačem automobila koji je danas udario ženu (45) na Vizantijskom bulevaru, a zatim pobegao.
Grupa trubača iz Srbije proterana iz Hrvatske
29.12.2025.•
10
Grupi uličnih trubača iz Srbije otkazan je boravak i zabranjen ulazak u Hrvatsku pošto su na Badnji dan, 24. decembra, u Osijeku zatečeni bez odgovarajućih dozvola za rad, saopštila je osječko-baranjska policija.
Novi radari postavljeni širom Srbije, poznate neke od lokacija u Vojvodini
29.12.2025.•
3
Pre nekoliko dana sa radom su počeli novi "super radari", koji su postavljeni na više lokacija širom Srbije.
Milan St. Protić: Super akcija studenata, ali nedostaju tri ključna koraka da se pobedi Vučić
29.12.2025.•
17
Istoričar i nekadašnji diplomata Milan St. Protić ocenio je da je studentska akcija i prikupljanje potpisa pokazala jasno i pismeno protivljenje građana aktuelnoj vlasti.
Kazna za neposlušnost i podršku studentima: Otkazi i pritisci širom Srbije
29.12.2025.•
19
Stotine ljudi širom Srbije dobili su otkaze ili su premešteni na niža radna mesta zbog podrške ili učešća u protestima, ali i zbog odbijanja da idu na skupove Srpske napredne stranke.
Do sutra traju prijave osmaka za završni ispit i izbor trećeg predmeta
29.12.2025.•
0
Oko 98 odsto učenika osmih razreda podnelo je prijave za završni ispit, rekao je pomoćnik ministra prosvete Ivan Ćilerdžić.
Uklonjeni šatori Ćacilenda ispred Skupštine Srbije, postavljaju se montažni objekti
29.12.2025.•
40
Šatorsko naselje ispred Skupštine Srbije, u kom su pristalice vlasti boravile od marta, uklonjeno je tokom noći a na tom prostoru radnici trenutno postavljaju montažne objekte uoči predstojećih praznika.
Inspekcija pojačano kontroliše hranu pred praznike
29.12.2025.•
0
Veterinarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede pojačano kontroliše hranu pred novogodišnje i božićne praznike.
Glišić: Studenti dramatično uvećavali broj potpisa tokom jučerašnje akcije
29.12.2025.•
28
Ministar za javna ulaganja Darko Glišić izjavio je da su studenti u blokadi dramatično uvećavali potpise, koje su dobijali juče u okviru akcije "Raspiši pobedu" sa zahtevom za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Bocan-Harčenko: Gaspromnjeft nastavlja da snabdeva Srbiju gorivom
29.12.2025.•
2
Kompanija "Gaspromnjeft" i NIS zajedno sa srpskom vladom nastavljaju da snabdevaju zemlju gorivom i nakon stupanja na snagu američkih sankcija protiv NIS-a 9. oktobra.
Lazović: Srbija bi mogla u EU 2032. ako SNS bude smenjena sa vlasti
29.12.2025.•
13
Kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović ocenio je da bi Srbija mogla da postane članica EU do 2032, ukoliko bi Srpska napredna stranka bila smenjena sa vlasti i ukoliko bi bila formirana proevropska vlada.
Preliminarni rezultati izbora na Kosovu: Samoopredeljenju 49,30 odsto glasova, Srpskoj listi 4,74 odsto
29.12.2025.•
0
Na izborima za skupštinu privremenih prištinskih institucija Samoopredeljenje je osvojilo 429.979 ili 49,30 odsto glasova, dok je Srpska lista osvojila 41.335 glasova, odnosno 4,74 odsto.
Studenti danas objavljuju onlajn formular, podršku će moći da im pruži i dijaspora
29.12.2025.•
6
Onlajn formular u okviru studentske akcije "Raspiši pobedu", biće dostupan od danas, 29. decembra za dijasporu.
Studentkinje: Scenario da SNS pobedi na vanrednim izborima nije moguć
29.12.2025.•
36
Dve studentkinje su, nakon masovne podrške građana akciji "Raspiši pobedu", rekle da su sigurne da je scenario po kom bi Srpska napredna stranaka (SNS) pobedila na tim vanrednim izborima, "apsolutno nemoguć".
Komentari 45
Brbonjac
Dejan
Nego
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar