Mijatović: Eksploatacija litijuma mogla bi da krene 2030. godine, rudarska struka nije protiv

Autor: Insajder

Info

22.10.2024.

21:47 > 22:02

Generalni sekretar Saveza inženjera rudarstva Srbije Predrag Mijatović rekao je da bi kopanje litijuma u Jadru, ukoliko Rio Tinto dobije zeleno svetlo, moglo da krene 2030. godine.

Smatra da, iako Srbiji nedostaju inspektori, postoje instituti koji, u saradnji sa državom, mogu da vrše nadzor nad eksploatacijom, prenosi Insajder.

Ističe i da kod ovakvih projekata uvek postoji potencijalni rizik od uništavanja životne sredine, ali da to ne znači da će se to i desiti u praksi.

Iskopavanje litijuma u dolini Jadra čeka konačnu reč struke, koja je, kako se dosad videlo, podeljena po ovom pitanju.

Tako Mijatović smatra da je projekat "Jadar" potpuno bezbedan za podzemne vode, dok recimo hidrogeolog Zoran Stevanović smatra da je projekat suviše opasan za prirodni rezervoar vode za crne dane u Mačvi.

"Čak ni profesor Stevanović nije decidno protiv ovog projekta, on je rekao da to izgleda tehnički lepo i doterano napravljeno, ali on ima ličnu sumnju da taj projekat može da se bezbedno razvije. Izvorišta u Mačvi se nalaze u aluvionu Drine, koja je udaljena nekih 17-18 kilometara od ovog mesta gde bi se u budućnosti otvorio rudnik. Prema tome, postoji rizik zagađenja tih voda u aluvionu, međutim niko nije objasnio mehanizam na koji će zagađenje da uđe u taj sistem", naveo je Mijatović.

Rudarska struka nije protiv

Upitan kako građani da se osećaju ako stručnjaci nisu usaglašeni oko ovog projekta, Mijatović navodi da rudarska struka nije protiv i da te stručnjake treba slušati.

"Treba verovati onima koji su prvo istražili ležište i koji će tek da naprave projekat eksploatacije, pripreme i dobijanja, tj. tehnološke prerade jadarita u sirovinu. Taj deo struke, koliko sam ja čuo dosad, nije protiv. To je osnovni segment. Ta struka govori da ti bitni ili ključni elementi mogu svi da budu prevaziđeni. Znači, nema 100 odsto sigurnosti, nema 100 odsto ekološke zaštite sredine kada je u pitanju rudarstvo, uvek postoji mogućnost nekog rizika. I vožnja kola je rizik. Dakle, ovo je potencijalno, ne mora da znači da će se desiti uništavanje životne sredine", naveo je sagovornik Insajdera.

Naveo je da u našoj zemlji već dobro rade rudnici olova i cinka.

"A u pitanju su daleko opasniji reagensi koji se koriste za dobijanje tih koncentrata nego što će se u budućnosti koristiti u Jadru. Svi ti rudnici, ta njihova jalovišta i ceo taj sistem je siguran. Radi godinama bez problema. Ne znam u čemu je sad problem ovde odjedanput, pa sad kod Jadra ne može ništa da funkcioniše kako bi inače trebalo da funkcioniše", kaže Mijatović.

Na pitanje ko može da uspostavi nadzor ako znamo da nam nedostaje inspektora u toj oblasti - imamo tek tri rudarska i tri geološka inspektora na republičkom nivou, Mijatović je rekao da je tačno da nam nedostaju ti kadrovi, ali da to ne bi moralo da predstavlja problem.

"Nije stvar da li mi imamo inspektora ili ne. U Srbiji ima dosta kvalitetnih kolega koji rade po različitim institutima, to su i fiziko-hemičari, hemičari i biolozi... Ima nekoliko instituta u Srbiji. Inspektori sprovode nadzor i gledaju pravnu regulativu, da li se u rudarstvu pridržavaju projekta koji je napravljen za rudnik, da li se poštuju sve mere zaštite i ljudi i opreme. Ne samo rudnik, nego svaki proizvodni pogon ima svoja pravila kako se radi, kako se postupa u svim situacijama", naveo je on.

Dodaje da se moraju poštovati sve tehničke procedure i pravila koja važe u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom.

"Konkretno, kada se bude radilo za ovaj rudnik litijuma, tu se moraju doneti odluke ko će nadzirati ceo taj sistem. Postoje instituti, koji u saradnji sa državom, mogu da budu nadzor nad eksploatacijom litijuma na ovom području. Normalno, mora se i primeniti najsavremenija oprema", naveo je Mijatović.

Kod nas najviše litijuma i bakra

Na pitanje na šta računa Evropa iz Srbije, a na šta Srbija može da računa iz Evrope kada je reč o kritičnim sirovinama, Mijatović je kazao da mi nemamo u izobilju mineralnih sirovina, a da su litijum i bakar najviše zastupljeni.

"Litijum spada u grupu kritičnih mineralnih sirovina koji je na spisku kritičnih sirovina koji je napravila ne samo EU, nego i SAD i Australija. To su sirovine koje su neophodne za nesmetan rad, razvoj i rast njihovih industrija. Na spisku EU o kritičnim sirovinama nalazi se blizu 50 sirovina. Najvećim delom su to metalične mineralne sirovine. Među njima je i litijum, ima tu još i aluminijuma, antimona, arsena i ceo jedan niz lantanida, to su retki elementi retkih zemalja. Sve te mineralne sirovine potrebne su za razvoj savremenih tehnologija da bi se postigla nulta emisija CO2 i za obnovljive izvore energije", dodao je Mijatović.

Opširnije o ovoj temi čitajte na Insajderu.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Rio Tinto litijum

Komentari 31

Hronološki Najpopularniji

Dzoni

30.10.2024 • 08:02

Cuj rizik je kad vozis auto...pa to je toliko imbecilna izjava porediti rizik od saobracajne nezgode i unistenja nanavek rezervoara pijace vode za 2 miliona ljudi i ekosistema tj dela teritorije...NIGDE u svetu ne postoji rudnik litijuma na gusto naseljenom podrucju i poljoprivrednom zemljistu, nigde u svetu, prave od Srbije deponiju i truju stanovnistvo

0 0 0
Majs

23.10.2024 • 17:22

Rudnik

Koja rudarska struka.Ona što je plaćena od Rio tinta. Sram vas bilo.

7 7 0
Razumenko

23.10.2024 • 14:21

Čista laž i lobiranje

Ovaj eksperiment, najvišeg rizika, narod neće dozvoliti po cenu života. "Stručnjaci" koji su plaćeni da lobiraju, od strane RT, ne mogu ubediti razuman narod da je u njegovom interesu trajno trovanje i uništavanje prostora gde živi. Nigde u svetu se ne eksploatiše litijum u naseljenim prostorima, pa se to neće kopati ni u Srbiji. Rizik eksperimenta je ogroman i kopanjaneće biti!

15 14 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.