Prve linije pomoći: Ko pruža podršku ženama žrtvama porodičnog nasilja u seoskim sredinama
Žene na selima ređe prijavljuju nasilje u porodici, iako se procenjuje da je nasilje u ovim domaćinstvima vrlo rasprostranjeno.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Delimično je to zbog straha od osude okoline, koja je u velikoj meri patrijarhalno vaspitana, a delimično zbog toga što su im institucije udaljene, nedostupne, ili su predstavnici institucija, poput policajaca blisko povezani sa njihovim nasilnicima.
Najsigurniji prostori za žene koje preživljavaju nasilje su širom Srbije udruženja žena. Na selima, međutim, nema mnogo ženskih organizacija koje se bave rodnom ravnopravnošću, odnosno borbom protiv nasilja prema ženama.
Učesnice istraživanja Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost polova (2010) ističu neophodnost udruživanja žena na selima, kao način da se unapredi njihov kvalitet života. Čak i kada se to udruživanje odnosi na proizvodnu i zanatsku delatnost, svaki prostor u kom borave žene može biti siguran za deljenje strahova i nesigurnosti.
O tome ko je na prvoj liniji kada treba pružiti pomoć ženama žrvama porodičnog nasilja u seoskim sredinama u Srbiji, razgovarali smo sa Andrijanom Čović iz Udruženja "Femplatz" i sa Nevenom Ostojić iz Ženskog centra Užice.
Nevena Ostojić za 021.rs kaže da se žene na selu vrlo retko odlučuju da prijave nasilje koje trpe, a da poveravanje može da krene od najbližih srodnika ili članova porodice.
"Institucije im zaista nisu dostupne i to jeste veliki problem, pre svega zato što većina njih nema prevozno sredstvo, to jest, same ne voze, zavisne su vrlo često i od samog nasilnika da bi uopšte stigle do grada ili neke institucije. Zatim, mali broj autobuskih linija autobuskog prevoza. Vrlo često njima treba dosta da samo dođu do autobuskog stajališta u njihovom selu. Često imaju i mnogo obaveza i na imanju i oko dece i oko životinja, tako da je vrlo nezgodno da one odvoje recimo čitav dan da odu autobusom jednim ujutru i jednim uveče da se vrate, koliko ih ima. Tako da je to za njih zaista nezgodno i nekako zaista dugo oklevaju da se uopšte uključe institucije u to", objašnjava naša sagovornica.
Situacija se, ocenjuje ona, dosta razlikuje od opštine do opštine, od sela do sela. Od toga kojoj lokalnoj samoupravi pripadate, može u velikoj meri da zavisi da li ćete dobiti adekvatnu zaštitu i podršku.
Ženski centar "Užice" u kom Nevena Ostojić radi kao psihološkinja postoji od 1998. godine, a nastao je kao rezultat inicijative 15 žena čiji cilj je bio da se u lokalnoj sredini progovori o realnom položaju žena. Od 2012. godine sastavni deo rada organizacije je i borba protiv rodno zasnovanog nasilja, što je rezultiralo uspostavljanjem SOS telefona za žene sa iskustvom nasilja u avgustu 2015. godine.
"Mi, na primer, pratimo i rad institucija u Zlatiborskom okrugu i Jugozapadnoj Srbiji i optrilike znamo kako funkcionišu određene opštine, šta gde mogu dobiti, u kojim mestima postoje službe za pravnu i psihološku pomoć, i koje institucije u tom mestu će zaista moći da dobiju adekvatnu podršku. Tako da uvek možemo da razmenimo te informacije, da ih uputimo, da propratimo kroz tu proceduru, šta su zaista dobile ili uspele da ostvare, bilo to u Centru za socijalni rad ili nekoj drugoj ustanovi lokalne samouprave. Zaista je to dosta individualno, ali opet se trudimo da prikupimo sve relevantne podatke upravo zbog tih naših korisnica kako bismo mogle da ih uputimo na pravi način", navodi Ostojić.
Andrijana Čović iz Udruženja žena "Femplatz" koje je radilo istraživanje o položaju žena na selima u Srbiji, kaže da su udruženja žena zapravo najzastupljeniji tip udruživanja građanki i građana sa sela.
"Ipak, vrlo se razlikuje nivo razumevanja od udruženja do udruženja. Vrlo mali procenat njih je edukativno usmeren, u tom smislu da će se baviti unapređenjem položaja žena. To su uglavnom razni tradicionalni radovi, humanitarni rad i tako dalje. Tek tamo gde se vide veze sa nekim ženskim organizacijama koje su pri nekim većim centrima ili većim gradovima, tu postoje sistemi podrške kroz ženske organizacije", objašnjava Čović.
Kako dodaje naša sagovornica, kada su, tokom istraživanja, pitale žene sa sela kome se obraćaju ili kome bi se obratil eu situacijama nasilja, one su, među prvima, navodile udruženja žena.
"Dakle, one prepoznaju ženske organizacije kao izvor podrške i informacija i imaju saznanja kako do njih da dođu, što je vrlo dobro. Velika prednost je u tome što ženske organizacije imaju različit način komunikacije i pružanja informacija, što se one trude da budu otvorene i da njihova podrška bude prilagođena potrebama njihovih korisnica, te je način komunikacije da ne mora lično da se dođe, nego mogu i drugi tipovi razgovora, da li je to vajber, sms, telefon i to u velikoj meri olakšava ženama da dođu do ženskih organizacija. Ta vrsta podrške koja nije formalna, nije kroz institucije, za njih puno znači", naglašava ona.
Isto primećuje i Ostojić, te dodaje da je u okviru Ženskog centra, sprovođen program koji se bavio ženama sa sela i njihovim ekonomskim osnaživanjem. Kroz taj program osnovana su mnoga udruženja u zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji, kojima su one pomogle.
"Vođene su kroz to kako da osnuju udruženje, kako da plasiraju proizvode... U suštini, ti prvi koraci bili su orijentisani na to ekonomsko osnaživanje", navodi ona.
Kako kaže, tokom rada sa ženama na selu, primetile su da su žene koje su aktivne u svojim zajednicama nekako uvek te kojima se njihove sugrađanke obraćaju kada im je potrebna podrška u različitim segmentima života, pa i u izlasku iz nasilnog odnosa.
"Baš zato smo mi, kada smo prepoznale to odlučile da sa tih 12 udruženja sa kojima aktivno sarađujemo održimo jednu obuku gde ćemo im objasniti fenomen nasilja u porodici, kako se dešava, zašto žrtva ostaje u tom odnosu i zbog čega se one ne odlučuju da nasilje prijave, ali i da im objasnimo na koji način one mogu biti ta osoba od poverenja u svojim zajednicama", navodi sagovornica 021.rs.
Pročitaj još
To se, kako kaže Ostojić, odnosi uglavnom na prve korake, gde će one uputiti žene u situaicji nasilja na njihov SOS broj telefona, gde mogu dobiti pravnu, psihološku i socijalnu podršku, ali i na to da znaju šta su nadležnosti institucija u tim slučajevima, kako bi tim ženama mogle da ponude tačne i proverene informacije.
"Zaista se to pokazalo kao dobar model jer veliki broj žena nam se tako preko tih udruženja javljao. Čule su za našu uslugu SOS telefona. Mi smo čak i neke akcije u tim selima organizovale, gde smo delile promo materijale, obaveštavale o uslugama. Isto tako smo sprovele neke vrste intervjua, iz kojih smo saznale više o tome na koji način te žene na selu razmišljaju, šta su njihove osnovne prepreke u izlasku iz nasilja", ističe Ostojić.
Udruživanje žena u seoskim sredinama, gde su one često isključene iz političkog i društvenog života, zato je važno, bez obzira po kom osnovu nastajalo. Ovakva udruženja imaju širi uticaj na čitavu zajednicu, jer predstavljaju prostor u kom žene razgovaraju, dele svoje priče i pomažu jedne drugima.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Ministarka Paunović: Moguće usvajanje Zakona o jedinstvom biračkom spisku početkom novembra
18.10.2025.•
0
Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović izjavila je da bi predlog izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku mogao da se nađe pred poslanicima "jako brzo" i da se usvoji početkom novembra.
DRI: Potrebno unaprediti upravljanje informacionim sistemom eTurista
18.10.2025.•
0
Ministarstvo turizma i omladine Srbije bi trebalo da unapredi upravljanje informacionim sistemom eTurista tako da obezbedi neophodan nivo pouzdanosti sistema i uredi odnos sa pružaocem usluga.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - koliko ste znali?
18.10.2025.•
0
Još jedan 021.rs dnevni kviz je tu za vas.
Kamioni na Batrovcima čekaju oko dva sata
18.10.2025.•
0
Vremenske prilike za vožnju su povoljne, ali vozači ipak treba da voze sporije zbog mogućih vlažnih kolovoza, saopštio je jutros Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Navršava se 28 godina od kada su neonacisti ubili dečaka Dušana Jovanovića u Beogradu
18.10.2025.•
2
Danas se navršava 28 godina od ubistva romskog dečaka Dušana Jovanovića, kog su na ulici u centru Beograda nasmrt pretukli neonacisti.
Drugi dan marša studenata od Novog Pazara do Novog Sada završen u Ušću
17.10.2025.•
1
Studenti koji pešači od Novog Pazara do Novog Sada su za dva dana prešli više od 50 kilometara i stigli do Ušća.
Aleksandar Jovanović Ćuta: Sprema se još jedan ekološki zločin u Mazgošu
17.10.2025.•
0
Šef poslaničke grupe Ekološki ustanak Aleksandar Jovanović pozvao je danas "celu Srbiju da brani selo Mazgoš", koje se nalazi u blizini Dimitrovgrada, gde je planirano da se kopa lignit.
VIDEO: BIA u spotu, uz naslove iz tabloida, navodi da je učestvovala u borbi protiv obojene revolucije
17.10.2025.•
8
Na svečanosti povodom obeležavanja Dana Bezbednosno-informativne agencije (BIA) prikazan je spot u kojem se prezentuju, kako su naveli, rezultati rada ove agencije.
Ministarstvo: Smanjen broj bodova za upis na budžet
17.10.2025.•
0
Ministarstvo prosvete saopštilo je da će biti moguć upis naredne godine studija na teret budžeta sa manje od 48 ESPB bodova.
Sindikati kulture predali Ministarstvu finansija zahteve u vezi sa zaradama
17.10.2025.•
0
Savez samostalnih sindikata Srbije i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija "Nezavisnost" održali su protest zbog lošeg finansijskog stanja radnika u kulturi i zahteve predali Ministarstvu finansija.
Kiselina prosuta po autu članice Zeleno-levog fronta u Smederevu
17.10.2025.•
0
Vozilo članice Zeleno-levog fronta iz Smedereva oštećeno je pošto je po njemu posuta kiselina.
EPS-ova struja bi mogla da poskupi za oko 60 odsto na tržištu EU: Moglo bi papreno da košta privredu
17.10.2025.•
9
Prva na udaru finansijskog mehanizma za prekogradnično usklađivanje cene ugljenika bile Elektroprivreda Srbije (EPS), koja snabdeva strujom većinu kompanija.
Tužilaštvo podiglo optužnicu protiv bivše gradonačelnice Niša
17.10.2025.•
0
Više javno tužilaštvo u Nišu podiglo je optužnicu protiv bivše gradonačelnice Niša Dragane Sotirovski, koja se tereti za zloupotrebu službenog položaja.
Radnik na gradilištu Naučno-tehnološkog parka u Nišu pao sa visine, životno ugrožen
17.10.2025.•
2
Muškarac je tokom jučerašnjeg dana pao sa visine na gradilištu u Naučno-tehnološkom parku (NTP) u Nišu.
Tužilaštvo i Vučić se oglasili o Vujadinu Saviću: Istraga o curenju informacija
17.10.2025.•
22
Slučaj bivšeg fudbalera Vujadina Savića privukao je pažnju nakon što su se u javnosti pojavili detalji iz njegovog privatnog života.
Prorektor za nastavu BU: Upisano 12.000 studenata od planiranih 15.000 u novu školsku godinu
17.10.2025.•
2
Na ukupno 106 studijskih programa Univerziteta u Beogradu je u tri upisna roka u školskoj 2025/2026. godini upisano više od 12.000 studenata.
Drugi dan šetnje ka Novom Sadu: Studenti iz Novog Pazara danas pešače ka Baljevcu
17.10.2025.•
2
Studenti iz Novog Pazara nastavili su da pešače ka Novom Sadu.
Dekanica Filološkog fakulteta dobila poziv na saslušanje: Nije organizovana nastava tokom blokada
17.10.2025.•
0
Dekanica Filološkog fakulteta u Beogradu Iva Draškić Vićanović pozvana je na saslušanje pred Prekršajnim sudom.
Uhapšen osumnjičeni za ubistvo u Beogradu, sumnja se da je ubijen Cetinjanin sa Interpolove liste
17.10.2025.•
9
Muškarac koji je ubijen u Beogradu na vodi je Filip Ivanović, Cetinjanin iz kriminalnog miljea, pišu beogradski mediji.
Zaharova: Moskva i Beograd zajedno traže rešenje za prevazilaženje problema sankcija NIS-u
17.10.2025.•
14
Moskva i Beograd nastavljaju zajedničku potragu za optimalnim rešenjem kako bi prevazišli probleme koje je administracija Sjedinjenih Američkih Država napravila sankcijama protiv Naftne industrije Srbije.
Komentari 1
Žena
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar