Prve linije pomoći: Ko pruža podršku ženama žrtvama porodičnog nasilja u seoskim sredinama
Žene na selima ređe prijavljuju nasilje u porodici, iako se procenjuje da je nasilje u ovim domaćinstvima vrlo rasprostranjeno.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Delimično je to zbog straha od osude okoline, koja je u velikoj meri patrijarhalno vaspitana, a delimično zbog toga što su im institucije udaljene, nedostupne, ili su predstavnici institucija, poput policajaca blisko povezani sa njihovim nasilnicima.
Najsigurniji prostori za žene koje preživljavaju nasilje su širom Srbije udruženja žena. Na selima, međutim, nema mnogo ženskih organizacija koje se bave rodnom ravnopravnošću, odnosno borbom protiv nasilja prema ženama.
Učesnice istraživanja Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost polova (2010) ističu neophodnost udruživanja žena na selima, kao način da se unapredi njihov kvalitet života. Čak i kada se to udruživanje odnosi na proizvodnu i zanatsku delatnost, svaki prostor u kom borave žene može biti siguran za deljenje strahova i nesigurnosti.
O tome ko je na prvoj liniji kada treba pružiti pomoć ženama žrvama porodičnog nasilja u seoskim sredinama u Srbiji, razgovarali smo sa Andrijanom Čović iz Udruženja "Femplatz" i sa Nevenom Ostojić iz Ženskog centra Užice.
Nevena Ostojić za 021.rs kaže da se žene na selu vrlo retko odlučuju da prijave nasilje koje trpe, a da poveravanje može da krene od najbližih srodnika ili članova porodice.
"Institucije im zaista nisu dostupne i to jeste veliki problem, pre svega zato što većina njih nema prevozno sredstvo, to jest, same ne voze, zavisne su vrlo često i od samog nasilnika da bi uopšte stigle do grada ili neke institucije. Zatim, mali broj autobuskih linija autobuskog prevoza. Vrlo često njima treba dosta da samo dođu do autobuskog stajališta u njihovom selu. Često imaju i mnogo obaveza i na imanju i oko dece i oko životinja, tako da je vrlo nezgodno da one odvoje recimo čitav dan da odu autobusom jednim ujutru i jednim uveče da se vrate, koliko ih ima. Tako da je to za njih zaista nezgodno i nekako zaista dugo oklevaju da se uopšte uključe institucije u to", objašnjava naša sagovornica.
Situacija se, ocenjuje ona, dosta razlikuje od opštine do opštine, od sela do sela. Od toga kojoj lokalnoj samoupravi pripadate, može u velikoj meri da zavisi da li ćete dobiti adekvatnu zaštitu i podršku.
Ženski centar "Užice" u kom Nevena Ostojić radi kao psihološkinja postoji od 1998. godine, a nastao je kao rezultat inicijative 15 žena čiji cilj je bio da se u lokalnoj sredini progovori o realnom položaju žena. Od 2012. godine sastavni deo rada organizacije je i borba protiv rodno zasnovanog nasilja, što je rezultiralo uspostavljanjem SOS telefona za žene sa iskustvom nasilja u avgustu 2015. godine.
"Mi, na primer, pratimo i rad institucija u Zlatiborskom okrugu i Jugozapadnoj Srbiji i optrilike znamo kako funkcionišu određene opštine, šta gde mogu dobiti, u kojim mestima postoje službe za pravnu i psihološku pomoć, i koje institucije u tom mestu će zaista moći da dobiju adekvatnu podršku. Tako da uvek možemo da razmenimo te informacije, da ih uputimo, da propratimo kroz tu proceduru, šta su zaista dobile ili uspele da ostvare, bilo to u Centru za socijalni rad ili nekoj drugoj ustanovi lokalne samouprave. Zaista je to dosta individualno, ali opet se trudimo da prikupimo sve relevantne podatke upravo zbog tih naših korisnica kako bismo mogle da ih uputimo na pravi način", navodi Ostojić.
Andrijana Čović iz Udruženja žena "Femplatz" koje je radilo istraživanje o položaju žena na selima u Srbiji, kaže da su udruženja žena zapravo najzastupljeniji tip udruživanja građanki i građana sa sela.
"Ipak, vrlo se razlikuje nivo razumevanja od udruženja do udruženja. Vrlo mali procenat njih je edukativno usmeren, u tom smislu da će se baviti unapređenjem položaja žena. To su uglavnom razni tradicionalni radovi, humanitarni rad i tako dalje. Tek tamo gde se vide veze sa nekim ženskim organizacijama koje su pri nekim većim centrima ili većim gradovima, tu postoje sistemi podrške kroz ženske organizacije", objašnjava Čović.
Kako dodaje naša sagovornica, kada su, tokom istraživanja, pitale žene sa sela kome se obraćaju ili kome bi se obratil eu situacijama nasilja, one su, među prvima, navodile udruženja žena.
"Dakle, one prepoznaju ženske organizacije kao izvor podrške i informacija i imaju saznanja kako do njih da dođu, što je vrlo dobro. Velika prednost je u tome što ženske organizacije imaju različit način komunikacije i pružanja informacija, što se one trude da budu otvorene i da njihova podrška bude prilagođena potrebama njihovih korisnica, te je način komunikacije da ne mora lično da se dođe, nego mogu i drugi tipovi razgovora, da li je to vajber, sms, telefon i to u velikoj meri olakšava ženama da dođu do ženskih organizacija. Ta vrsta podrške koja nije formalna, nije kroz institucije, za njih puno znači", naglašava ona.
Isto primećuje i Ostojić, te dodaje da je u okviru Ženskog centra, sprovođen program koji se bavio ženama sa sela i njihovim ekonomskim osnaživanjem. Kroz taj program osnovana su mnoga udruženja u zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji, kojima su one pomogle.
"Vođene su kroz to kako da osnuju udruženje, kako da plasiraju proizvode... U suštini, ti prvi koraci bili su orijentisani na to ekonomsko osnaživanje", navodi ona.
Kako kaže, tokom rada sa ženama na selu, primetile su da su žene koje su aktivne u svojim zajednicama nekako uvek te kojima se njihove sugrađanke obraćaju kada im je potrebna podrška u različitim segmentima života, pa i u izlasku iz nasilnog odnosa.
"Baš zato smo mi, kada smo prepoznale to odlučile da sa tih 12 udruženja sa kojima aktivno sarađujemo održimo jednu obuku gde ćemo im objasniti fenomen nasilja u porodici, kako se dešava, zašto žrtva ostaje u tom odnosu i zbog čega se one ne odlučuju da nasilje prijave, ali i da im objasnimo na koji način one mogu biti ta osoba od poverenja u svojim zajednicama", navodi sagovornica 021.rs.
Pročitaj još
To se, kako kaže Ostojić, odnosi uglavnom na prve korake, gde će one uputiti žene u situaicji nasilja na njihov SOS broj telefona, gde mogu dobiti pravnu, psihološku i socijalnu podršku, ali i na to da znaju šta su nadležnosti institucija u tim slučajevima, kako bi tim ženama mogle da ponude tačne i proverene informacije.
"Zaista se to pokazalo kao dobar model jer veliki broj žena nam se tako preko tih udruženja javljao. Čule su za našu uslugu SOS telefona. Mi smo čak i neke akcije u tim selima organizovale, gde smo delile promo materijale, obaveštavale o uslugama. Isto tako smo sprovele neke vrste intervjua, iz kojih smo saznale više o tome na koji način te žene na selu razmišljaju, šta su njihove osnovne prepreke u izlasku iz nasilja", ističe Ostojić.
Udruživanje žena u seoskim sredinama, gde su one često isključene iz političkog i društvenog života, zato je važno, bez obzira po kom osnovu nastajalo. Ovakva udruženja imaju širi uticaj na čitavu zajednicu, jer predstavljaju prostor u kom žene razgovaraju, dele svoje priče i pomažu jedne drugima.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Tužilaštvo: Utvrditi identitet onih koji prete Veselinu Miliću u zatvoru
20.06.2026.•
1
Više javno tužilaštvo naložilo je da se bez odlaganja formira predmet i preduzmu sve zakonom predviđene radnje u cilju utvrđivanja identiteta osoba koja upućuju pretnje osumnjičenom Veselinu Miliću u Okružnom zatvoru.
Nišlije se bune: Milion dinara potrošeno na "ozelenjavanje" starih vozila plastičnom travom
20.06.2026.•
0
Profesorka Pravnog fakulteta i odbornica Skupštine Niša Tamara Milenković Kerković saopštila je danas da je u ime Udruženja "Nišlije da se pitaju" podnela prijavu budžetskoj inspekciji Ministarstva finansija.
Tužilac Stamenković: Nije dovoljno saopštenje, VJT mora da opravda svoje tvrdnje o "zvučnom topu"
20.06.2026.•
4
Petnaest meseci od velikog studentskog protesta u Beogradu slučaj "zvučni top" vratio se u fokus javnosti.
Antonijević: Nismo bili blizu građanskog rata, država je imala kontrolu nad dešavanjima nakon protesta
20.06.2026.•
5
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević izjavio je danas da društvo u Srbiji nije bilo blizu građanskog rata, nakon protesta 15. marta, jer su, kako je naveo institucije bile "dovoljno jake".
Počinje letnji raspust: Spremite se na gužve na granicama i putevima ka moru
20.06.2026.•
0
Zbog početka školskog raspusta očekuje se povećan broj vozila na autoputevima ka Egejskom i Jadranskom moru, saopštio je jutros Auto-moto savez Srbije (AMSS).
SSP: Tokom noći vandalizovane naše prostorije u Beogradu
20.06.2026.•
4
Predsednik Izvršnog odbora Stranke slobode i pravde (SSP) Dalibor Jekić izjavio je danas da se tokom noći između četvrtka i petka, oko 00.45 časova, dogodio napad na prostorije centrale SSP-a.
Pešak teže povređen u Ostružnici
20.06.2026.•
0
U pet saobraćajnih nezgoda koje su se dogodile tokom prošle noći u Beogradu pet osoba je lakše, a jedna teže povređena.
Potvrđeno pet kandidatura za glavnog državnog tužioca Kosova
20.06.2026.•
0
Tužilački savet Kosova (TSK) je potvrdio listu od pet kandidata za glavnog državnog tužioca Kosova.
BIRODI analizirao RTS emisiju o zvučnom topu: Sumnja u kršenje prava građana
20.06.2026.•
37
Biro za društvena istraživanja (Birodi) saopštio je, na osnovu analize emisije RTS o navodnoj organizovanoj pripremi simulacije upotrebe zvučnog topa 15. marta 2025. godine, da sumnja u kršenje prava građana.
Izvučen novi Loto milioner, ovog puta Džoker
20.06.2026.•
1
U 49. kolu Loto igre, izvučen je dobitnik Džokera vrednog 520.000 evra, odnosno 63.369.160 dinara, a srećni listić uplaćen je u Brusu, saopštila je Državna lutrija Srbije.
Studenti u blokadi objavili program skupa na Vidovdan u Kraljevu
19.06.2026.•
3
Studenti u blokadi objavili su na društvenim mrežama program skupa koji će biti održan u Kraljevu na Vidovdan, 28. juna.
Er Srbija mora da ukloni objavu sa podacima bivše zaposlene po nalogu Poverenika
19.06.2026.•
5
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti naložio je kompaniji Er Srbija da u roku od osam dana obriše lične podatke bivše zaposlene iz objave na mreži Iks.
Pravnici i civilni sektor: Da vlast nema veze sa "zvučnim topom", sprovela bi temeljnu istragu
19.06.2026.•
22
Da ova vlast nema nikakve veze sa upotrebom zvučnog oružja ili sredstva na protestu 15. marta, ona ne bi radila sve ono što je radila u proteklih 15 meseci, već bi sprovela temeljnu istragu, smatra pravnik Vladica Ilić.
RTS: Kvadratura kruga će i dalje biti deo našeg programa, Stanković podneo zahtev za prestanak radnog odnosa
19.06.2026.•
9
Branko Stanković, autor i voditelj emisije “Kvadratura kruga”, posle višedecenijskog rada u RTS-u, podneo je zahtev za sporazumni prestanak radnog odnosa uz isplatu novčane naknade, objavljeno je na sajtu Javnog servisa.
Redakcija N1 dobila još jednu u nizu pretnji
19.06.2026.•
1
Redakcija N1 dobila je u komentaru na portalu još jednu u nizu pretnji, koje stižu gotovo svakodnevno, objavila je danas televizija N1 na svom sajtu.
Komentari 1
Žena
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar