Prve linije pomoći: Ko pruža podršku ženama žrtvama porodičnog nasilja u seoskim sredinama
Žene na selima ređe prijavljuju nasilje u porodici, iako se procenjuje da je nasilje u ovim domaćinstvima vrlo rasprostranjeno.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Delimično je to zbog straha od osude okoline, koja je u velikoj meri patrijarhalno vaspitana, a delimično zbog toga što su im institucije udaljene, nedostupne, ili su predstavnici institucija, poput policajaca blisko povezani sa njihovim nasilnicima.
Najsigurniji prostori za žene koje preživljavaju nasilje su širom Srbije udruženja žena. Na selima, međutim, nema mnogo ženskih organizacija koje se bave rodnom ravnopravnošću, odnosno borbom protiv nasilja prema ženama.
Učesnice istraživanja Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost polova (2010) ističu neophodnost udruživanja žena na selima, kao način da se unapredi njihov kvalitet života. Čak i kada se to udruživanje odnosi na proizvodnu i zanatsku delatnost, svaki prostor u kom borave žene može biti siguran za deljenje strahova i nesigurnosti.
O tome ko je na prvoj liniji kada treba pružiti pomoć ženama žrvama porodičnog nasilja u seoskim sredinama u Srbiji, razgovarali smo sa Andrijanom Čović iz Udruženja "Femplatz" i sa Nevenom Ostojić iz Ženskog centra Užice.
Nevena Ostojić za 021.rs kaže da se žene na selu vrlo retko odlučuju da prijave nasilje koje trpe, a da poveravanje može da krene od najbližih srodnika ili članova porodice.
"Institucije im zaista nisu dostupne i to jeste veliki problem, pre svega zato što većina njih nema prevozno sredstvo, to jest, same ne voze, zavisne su vrlo često i od samog nasilnika da bi uopšte stigle do grada ili neke institucije. Zatim, mali broj autobuskih linija autobuskog prevoza. Vrlo često njima treba dosta da samo dođu do autobuskog stajališta u njihovom selu. Često imaju i mnogo obaveza i na imanju i oko dece i oko životinja, tako da je vrlo nezgodno da one odvoje recimo čitav dan da odu autobusom jednim ujutru i jednim uveče da se vrate, koliko ih ima. Tako da je to za njih zaista nezgodno i nekako zaista dugo oklevaju da se uopšte uključe institucije u to", objašnjava naša sagovornica.
Situacija se, ocenjuje ona, dosta razlikuje od opštine do opštine, od sela do sela. Od toga kojoj lokalnoj samoupravi pripadate, može u velikoj meri da zavisi da li ćete dobiti adekvatnu zaštitu i podršku.
Ženski centar "Užice" u kom Nevena Ostojić radi kao psihološkinja postoji od 1998. godine, a nastao je kao rezultat inicijative 15 žena čiji cilj je bio da se u lokalnoj sredini progovori o realnom položaju žena. Od 2012. godine sastavni deo rada organizacije je i borba protiv rodno zasnovanog nasilja, što je rezultiralo uspostavljanjem SOS telefona za žene sa iskustvom nasilja u avgustu 2015. godine.
"Mi, na primer, pratimo i rad institucija u Zlatiborskom okrugu i Jugozapadnoj Srbiji i optrilike znamo kako funkcionišu određene opštine, šta gde mogu dobiti, u kojim mestima postoje službe za pravnu i psihološku pomoć, i koje institucije u tom mestu će zaista moći da dobiju adekvatnu podršku. Tako da uvek možemo da razmenimo te informacije, da ih uputimo, da propratimo kroz tu proceduru, šta su zaista dobile ili uspele da ostvare, bilo to u Centru za socijalni rad ili nekoj drugoj ustanovi lokalne samouprave. Zaista je to dosta individualno, ali opet se trudimo da prikupimo sve relevantne podatke upravo zbog tih naših korisnica kako bismo mogle da ih uputimo na pravi način", navodi Ostojić.
Andrijana Čović iz Udruženja žena "Femplatz" koje je radilo istraživanje o položaju žena na selima u Srbiji, kaže da su udruženja žena zapravo najzastupljeniji tip udruživanja građanki i građana sa sela.
"Ipak, vrlo se razlikuje nivo razumevanja od udruženja do udruženja. Vrlo mali procenat njih je edukativno usmeren, u tom smislu da će se baviti unapređenjem položaja žena. To su uglavnom razni tradicionalni radovi, humanitarni rad i tako dalje. Tek tamo gde se vide veze sa nekim ženskim organizacijama koje su pri nekim većim centrima ili većim gradovima, tu postoje sistemi podrške kroz ženske organizacije", objašnjava Čović.
Kako dodaje naša sagovornica, kada su, tokom istraživanja, pitale žene sa sela kome se obraćaju ili kome bi se obratil eu situacijama nasilja, one su, među prvima, navodile udruženja žena.
"Dakle, one prepoznaju ženske organizacije kao izvor podrške i informacija i imaju saznanja kako do njih da dođu, što je vrlo dobro. Velika prednost je u tome što ženske organizacije imaju različit način komunikacije i pružanja informacija, što se one trude da budu otvorene i da njihova podrška bude prilagođena potrebama njihovih korisnica, te je način komunikacije da ne mora lično da se dođe, nego mogu i drugi tipovi razgovora, da li je to vajber, sms, telefon i to u velikoj meri olakšava ženama da dođu do ženskih organizacija. Ta vrsta podrške koja nije formalna, nije kroz institucije, za njih puno znači", naglašava ona.
Isto primećuje i Ostojić, te dodaje da je u okviru Ženskog centra, sprovođen program koji se bavio ženama sa sela i njihovim ekonomskim osnaživanjem. Kroz taj program osnovana su mnoga udruženja u zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji, kojima su one pomogle.
"Vođene su kroz to kako da osnuju udruženje, kako da plasiraju proizvode... U suštini, ti prvi koraci bili su orijentisani na to ekonomsko osnaživanje", navodi ona.
Kako kaže, tokom rada sa ženama na selu, primetile su da su žene koje su aktivne u svojim zajednicama nekako uvek te kojima se njihove sugrađanke obraćaju kada im je potrebna podrška u različitim segmentima života, pa i u izlasku iz nasilnog odnosa.
"Baš zato smo mi, kada smo prepoznale to odlučile da sa tih 12 udruženja sa kojima aktivno sarađujemo održimo jednu obuku gde ćemo im objasniti fenomen nasilja u porodici, kako se dešava, zašto žrtva ostaje u tom odnosu i zbog čega se one ne odlučuju da nasilje prijave, ali i da im objasnimo na koji način one mogu biti ta osoba od poverenja u svojim zajednicama", navodi sagovornica 021.rs.
Pročitaj još
To se, kako kaže Ostojić, odnosi uglavnom na prve korake, gde će one uputiti žene u situaicji nasilja na njihov SOS broj telefona, gde mogu dobiti pravnu, psihološku i socijalnu podršku, ali i na to da znaju šta su nadležnosti institucija u tim slučajevima, kako bi tim ženama mogle da ponude tačne i proverene informacije.
"Zaista se to pokazalo kao dobar model jer veliki broj žena nam se tako preko tih udruženja javljao. Čule su za našu uslugu SOS telefona. Mi smo čak i neke akcije u tim selima organizovale, gde smo delile promo materijale, obaveštavale o uslugama. Isto tako smo sprovele neke vrste intervjua, iz kojih smo saznale više o tome na koji način te žene na selu razmišljaju, šta su njihove osnovne prepreke u izlasku iz nasilja", ističe Ostojić.
Udruživanje žena u seoskim sredinama, gde su one često isključene iz političkog i društvenog života, zato je važno, bez obzira po kom osnovu nastajalo. Ovakva udruženja imaju širi uticaj na čitavu zajednicu, jer predstavljaju prostor u kom žene razgovaraju, dele svoje priče i pomažu jedne drugima.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
VJT u Beogradu: Policija od 1. do 15. juna, zaplenila više od 190 kilograma narkotika
16.06.2025.•
0
Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je policija od 1. do 15. juna, po nalogu VJT, zaplenila više od 190 kilograma različitih vrsta narkotika, zbog čega je uhapšeno ukupno 18 osoba.
Jerinić (ZLF): SNS predlaže da terensku kontrolu biračkog spiska sprovodi MUP
16.06.2025.•
0
Narodne poslanice parlamentarne opozicije, Danijela Nestorović i Jelena Jerinić, kritikovale su Nacrt zakona o jedinstvenom biračkom spisku i predlog poslanika SNS-a da birački spisak kontroliše MUP.
Osnovno javno tužilaštvo u Zaječaru oglasilo se povodom prijava za mito na izborima
16.06.2025.•
0
Osnovno javno tužilaštvo u Zaječaru oglasilo se zvaničnim saopštenjem pred večerašnji protest u tom gradu koji je najavljen ispred ovog tužilaštva.
Zaštitinik građana: Kosovske vlasti vrše sistemsku diskriminaciju Srba
16.06.2025.•
0
Zaštitnik građana Zoran Pašalić upozorio je da kosovske vlasti vrše "ozbiljnu sistemsku diskriminaciju" nad Srbima i apelovao na međunarodne aktere da u punom kapacitetu zaštite njihova prava.
Dojava o bombi na FPN, policajci je nisu pronašli: Zaposlenima i studentima savetovano da ne ulaze
16.06.2025.•
0
Uprava Fakulteta političkih nauka saopštila je da je zbog dojave o bombi iz bezbednosnih razloga obavestila zaposlene da sutra ne dolaze na posao.
Bivša partnerka Darka Glišića: Tri nekretnine za četiri godine, napredovanje na poslu
16.06.2025.•
0
Bivša partnerka ministra Darka Glišića brzo je napredovala u poslu i za četiri godine je kupila čak tri stana. Međutim, za dva stana tvrdi da nisu njena.
I Vučićev pokret organizuje skup u Beogradu na Vidovdan: "Građani ne treba da brinu"
16.06.2025.•
3
Pokret za narod i državu, čiji inicijator je predsednik republike Srbije Aleksandar Vučić, održaće 28. juna u Beogradu svoj skup, istog dana kada su i studenti u blokadi najavili protest na Vidovdan.
VIDEO: Počela izgradnja pruge od Zemun Polja do Nacionalnog stadiona
16.06.2025.•
0
Počela je izgradnja pruge od Zemun Polja do Nacionalnog stadiona, u okviru priprema za međunarodnu specijalizovanu izložbu "Ekspo 2027".
Studenti: Ako bude izbora, pobedićemo, uskoro kompletan program i lista profesionalaca
16.06.2025.•
29
Na velikom studentskom protestu 28. juna neće biti nasilja, jer studente ne zanima nasilje, već Srbija.
Meštanin Aleksandrovca pretukao svoju suprugu
16.06.2025.•
0
Policija u Kraljevu uhapsila je G. J. (55) iz okoline Aleksandrovca zbog sumnje da je pretukao svoju suprugu.
Jedan od napadača na građane tokom "Zastani Srbijo" ispred FDU osuđen na uslovnu kaznu
16.06.2025.•
1
Milija Koldžić na osnovu sporazuma o priznanju krivice, koji je zaključio sa tužilaštvom, osuđen je u Višem sudu u Beogradu na uslovnu kaznu zatvora od pola godine sa rokom provere od dve godine.
Analitičar Milivojević: Opozicija ne sluša dovoljno studente, da vrati mandate i napusti Skupštinu
16.06.2025.•
11
Opozicione stranke nedovoljno osluškuju stavove studenata i građana i treba da vrate mandate i napuste Skupštinu Srbije umesto što "izigravaju paravan vlasti".
Zaječarac ispalio više hitaca u suprugu: Sumnjiči se za pokušaj ubistva
16.06.2025.•
0
Č. Đ. (72) iz okoline Zaječara uhapšen je zbog pokušaja ubistva 67-godišnje supruge.
U subotu i kalendarski stiže leto
16.06.2025.•
1
Leto počinje u subotu u 4.42 sata za stanovnike severne hemisfere, saopštilo je Astronomsko društvo "Ruđer Bošković".
Policija pojačano kontroliše da li su vozači pijani ili drogirani
16.06.2025.•
4
Saobraćajna policija će od danas, 16. juna do nedelje, 22. juna pojačano kontrolisati saobraćaj, pre svega da li vozači voze pijani ili drogirani.
Najavljene prijave zbog dešavanja u Zaječaru i Kosjeriću: "Bili paraposmatrači iz Vojvodine"
16.06.2025.•
16
Programski direktor organizacije CRTA Raša Nedeljkov najavio je da će ta organizacija narednih dana podneti krivične prijave zbog dešavanja tokom izbornog procesa u Kosjeriću i Zaječaru.
Poslanici Skupštine Srbije nastavljaju zasedanje: Na redu medijski zakoni
16.06.2025.•
0
Poslanici Skupštine Srbije će u 10 časova nastaviti raspravu po amandmanima na tri medijska zakona.
Stojković: Brnabić nije nadležna za profesorske zahteve
16.06.2025.•
4
Profesorka beogradskog Biološkog fakulteta Biljana Stojković izjavila je da predsednica parlamenta Ana Brnabić nije nadležna za zahteve profesora.
.jpg "Šabić o lokalnim izborima:")
Šabić o lokalnim izborima: "Brine odnos tužilaštva prema mnoštvu činjenica o neregularnostima"
15.06.2025.•
0
Advokat i pravni analitičar Rodoljub Šabić ocenio je da se, nakon lokalnih izbora u Kosjeriću i Zaječaru, pravosuđe Srbije suočava sa zadatkom koji je više od same zaštite izbornih prava građana.
U Beogradu uhapšen lažni "policijski" trojac: "Priveli" žrtvu, pretresli je i opljačkali
15.06.2025.•
1
Policija u Beogradu privela je tri osobe zbog razbojništva i lažnog predstavljanja.
Komentari 1
Žena
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar