Srbija će do 2052. imati znatno manje stanovnika, a opstanak nekih opština biće ugrožen
Srbija će za 30-tak godina imati oko 1,5 miliona stanovnika manje, a najviše će se isprazniti jug i istok, koji će biti siromašniji za 445.000 ljudi u odnosu na poslednji popis 2022. godine.
Foto: 021.rs
To su procene Republičkog zavoda za statistiku (RZS) prema "srednjem očekivanom scenariju", prenosi Danas.
Najveći gubitak stanovništva do 2052. godine, od oko 50 odsto u odnosu na poslednji popis, imaće borska (55 odsto) i zaječarska oblast (skoro 50 odsto), dok će se, očekivano, najmanje isprazniti beogradska i južnobačka oblast, za nešto manje od deset odsto.
Region Vojvodine će izgubiti četvrtinu stanovništva.
Mada će 2052. u pet gradova: Beogradu, Novom Sadu, Novom Pazaru, Kragujevcu i Nišu, živeti skoro polovina ukupnog stanovništva, najveći grad na jugu i istoku zemlje, Niš, imaće 35.000 građana manje nego 2022.
Demografska slika buduće Srbije još je pesimističnija kada se u projekciju uvrsti podatak RZS da će 2052. godine broj dece do 14 godina biti dvostruko manji od broja osoba starijih od 65 godina, kojih će biti sve više.
Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju nije odgovorilo na pitanja Danasa o tome šta država čini da se ovakav scenario bar ublaži, a nezavisni stručnjaci upozoravaju da je "minut do 12" za daleko ozbiljniju populacionu, demografsku i politiku ravnomernog regionalnog razvoja.
Bujanovac će imati više stanovnika od Vranja
Republički zavod za statistiku u Projekciji stanovništva Republike Srbije 2022 - 2052. navodi da će prema srednjem očekivanom scenariju, broj stanovnika 2052. godine biti 5.224.762, što predstavlja pad od oko 22 odsto u odnosu na 2022.
Osnovni razlozi takvog pada su negativni prirodni priraštaj, koji u proseku iznosi 86 odsto, i "negativna neto migracija", odnosno veći broj odseljenih u odnosu na doseljene.
U pet gradova, u kojima će tada živeti oko polovina ukupnog stanovništva, po popisu iz 1992. godine živelo je 30 odsto, a po popisu iz 2022. oko 40 odsto ukupnog broja.
Prema sadašnjoj projekciji, do 2052. značajno će porasti broj opština sa manje od 5.000 stanovnika, kojih gotovo nije bilo u prethodnom periodu, kao i opština koje će imati od 5.000 do 10.000 stanovnika.
Region južne i istočne Srbije, koji je po popisu iz 2022. imao oko 1,4 miliona stanovnika, pašće na 963.879.
Najveći grad u ovom delu Srbije, Niš, spašće sa 250.648 stanovnika na 215.764.
Prema ovoj projekciji, najviše stanovnika izgubiće Crna Trava i Lebane, kojima je ugrožen opstanak.
I Babušnica i Dimitrovgrad izgubiće veliki deo stanovništva, oko polovine.
Pritom će u ove dve opštine više od 40 odsto građana biti starije od 65 godina.
Izuzetak od ovog neslavnog populacionog pravila su Preševo i Bujanovac, u kojima će broj žitelja porasti za oko deset odsto.
Može se očekivati da će u Bujanovcu biti više stanovnika nego u Vranju, koje je sada najveća teritorijalna jedinica Pčinjskog okruga.
Ministar Tončev: Ravnomerni razvoj nije moguće rešiti bez stvarne, a ne statističke regionalizacije
Novica Tončev, ministar bez portfelja zadužen za oblast unapređenja razvoja nedovoljno razvijenih opština, kojih je inače najviše na jugu i istoku zemlje, tvrdi da Vlada Srbije ulaže ozbiljan napor, kako bi unapredila uslove života i poslovanja u njima, te doprinela očuvanju stanovništva.
To dokazuje i formiranje Kabineta koji se bavi ovim opštinama 2020. godine, kaže on za Danas.
"Ako pogledate javne pozive i drugih ministarstava i Fonda za razvoj videćete da se opštinama koje pripadaju trećoj i četvrtoj grupi razvijenosti daju određene povlastice prilikom konkurisanja. Deo ovih opština pritim ima i status pograničnih mesta i zato moramo uložiti više napora u njihovom očuvanju", kaže.
On precizira da Kabinet za čiji je rad odgovoran svake godine 80 odsto ukupnog budžeta izdvaja za sufinansiranje projekata za unapređenje infrastrukture, nabavku komunalne i druge opreme, izgradnju, renoviranje i opremanje objekata u svojini tih opština.
Iz svakodnevnog kontakta sa predstavnicima tih opština, uočen je nedostatak stručnog kadra, zbog čega njegov kabinet organizuje besplatne edukacije za zaposlene.
"Svakog dana insistiram na povećanju sredstava za ulaganje u ove opštine i moram da istaknem da dobra volja postoji i da će se u najskorije vreme to i sprovesti", kaže Tončev.
Na pitanje šta bi u bližoj budućnosti trebalo preduzeti da se spreči ovaj negativni demografski i populacioni trend, posebno na "najsiromašnijem jugu", on kaže da je iz razgovora sa predstavnicima nerazvijenih opština proizašlo "nekoliko potencijalnih sistemskih rešenja", koja će biti u fokusu njegovog kabineta.
"Potrebno je doneti Zakon o razvoju izrazito nedovoljno razvijenih opština. Ovim zakonom sistemski bi se uredila ulaganja u ovakve opštine, a prvenstveno ulaganje republičkih javnih preduzeća, kao što su Putevi Srbije, Srbijavode i druga. Ona bi trebalo da imaju obavezu da shodno propisanim kriterijumima ulažu deo budžeta u ove opštine", kaže on.
Potrebno je, takođe, doneti Zakon o Fondu za razvoj izrazito nedovoljno razvijenih opština, koji bi bio osnov da se određena budžetska sredstva usmeravaju isključivo ovim opštinama.
"Sadašnjim zakonskim rešenjima o Fondu za razvoj Republike Srbije najveći deo odobrenih sredstava odlazi na regione Beograd i Vojvodina", kaže on.
Tončev dodaje da je neophodno i osnivanje Fonda za finansiranje nedostajućih sredstava potrebnih za učešće u programima prekogranične saradnje, jer postojeći IPA programi predviđaju predfinansiranje projekata za koje izrazito nedovoljno razvijene opštine nemaju novca.
Neophodno je, takođe, izmeniti postojeća zakonska rešenja tako da najveći deo naknade za korišćenje prirodnih dobara bude prihod budžeta opštine.
"Povećanje transfera lokalnim samoupravama je možda trenutno prioritet jer oni nisu menjani od 2014. godine u nominalnom iznosu, pa jedinice lokalne samouprave ne mogu da izvršavaju zakonom predviđene obaveze", kaže on.
"Ravnomerni regionalni razvoj nije moguće rešiti bez stvarne regionalizacije. Sada imamo samo statističke regione i okruge koji su osnovani uredbom", kaže Tončev.
Jug Srbije je sličan afričkim zemljama, zato obrazovani ljudi odlaze
Mladen Jovanović, nezavisni stručnjak za pitanja decentralizacije i regionalizacije, te nekadašnji direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju, kaže za Danas da najnovija projekcija RZS o padu broja stanovnika u Srbiji nije ništa novo, jer sličan trend postoji od 2016. godine.
On kaže da je potpuno jasno da je posebno loša situacija na jugu i istoku Srbije, koji je politički i ekonomski diskriminisan u centralizovanoj državi, kakva je Srbija.
Prema njegovim rečima, jug Srbije je postao rezervoar kvalitetne radne snage za Beograd, a sve više i za Novi Sad, gde odlaze uglavnom obrazovani ljudi koji sa sobom nose veliki ekonomski i drugi potencijal.
Jug Srbije je pritom utočište nekvalitetnih investicija, odnosno nekvalitetnih radnih mesta koja se pre svega oslanjaju na fizicki rad, ocenjuje.
Kada diplomirani psiholog ili lekar imaju izbor između nezaposlenosti ili motanja kablova u Nišu, sa jedne, i preseljenja u Beograd, pa i Novi Sad, sa druge strane, jasno je šta će izabrati, kaže.
"Kao da je u Srbiji granica - Sava i Dunav. Kao da je Vlada Srbije postavila granicu neoliberalnog kolonijalizma južno od Save i Dunava, gde caruju loše strane investicije, a eksploatacija prirodnih resursa i ekološki problemi su najveći. Kolonijalna politika Vlade jug Srbije vidi kao izvor jeftine radne snage i mesto jeftine eksploatacije resursa. Jug Srbije je jako sličan afričkim zemljama", kaže Jovanović.
On dodaje da se "na sve to prosečna srpska plata na jugu vidi samo na televiziji", što dodatno gradi "atmosferu bespomoćnosti juga i uverenje da njegovi žitelji ne mogu da imaju bolju budućnost".
"Dok god se jug Srbije politički opredeljuje za partije koje imaju centrale u Beogradu, i dok god političari sa juga slušaju samo svog beogradskog šefa a ne ljude sa kojima žive, stvari se ne mogu promeniti nabolje. Dok god građani juga čekaju da im Beograd donese zlatno doba, toga neće biti. Jug Srbije mogu da učine boljim za život samo građani koji tu žive", zaključuje Jovanović.
Pročitaj još
.jpg "U Novom Sadu se iznajmljuje skoro 25.000 stanova")
Starijih od 65 godina biće više od trećine stanovništva
Prema projekciji RZS, prosečna starost u Srbiji, koja već spada u zemlje sa "starim" stanovništvom, nastaviće se.
U periodu od 2022. do 2052. ona će porasti za 2,6 godina, tako da će prosečni stanovnik imati 46,4 godine, umesto sadašnjih 43,8.
Zastupljenost građana starijih od 65 godina u ukupnom stanovništvu porašće sa 21,9 odsto na 28,5 odsto, a najstarijih od 80 i više godina, sa 4,5 odsto na 7,3 odsto.
"Zbog visokog učešća starije populacije u ukupnom stanovništvu, uz Crnu Travu, demografski najugroženije biće opštine Negotin, Golubac, Boljevac, Bosilegrad, Osečina i Nova Varoš. Relativno povoljnija starosna struktura beleži se u opštinama Sjenica, Tutin, Novi Pazar, Opovo i Žabalj", navodi RZS.
Do kraja projekcionog perioda predviđa se da će stopa fertiliteta (plodnost jedne populacije, prim. aut.) biti do 1,7 deteta po ženi, a da će životni vek biti produžen za skoro šest godina.
Sve je krenulo nizbrdo tokom ratnih devedesetih
RZS navodi da je prelomna tačka, nakon koje je započeo pad stanovništva u Srbiji, bila 1991. godina.
"Sve do tada, broj stanovnika Srbije rastao je i to pretežno zahvaljujući pozitivnom prirodnom priraštaju. Međutim, usled nepovoljnih ekonomskih i društvenih promena koje su se dogodile krajem 20. veka- ratni sukobi na prostoru bivše SFRJ, ekonomske sankcije, priliv izbeglica i interno raseljenih lica- tokom devedesetih godina broj stanovnika počinje da opada, a potom se opadajući trend nastavlja sve do 2022. godine, što potvrđuje i poslednji Popis stanovništva", navodi RZS.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Ekološki ustanak pokreće građanski referendum o Generalštabu: "Ovo je borba za kulturni identitet"
19.11.2025.•
1
Ekološki ustanak najavio je pokretanje građanskog referenduma na temu zgrade Generalštaba.
Automobilom usmrtio starijeg čoveka u Nišu, pa pobegao: Policija traga za vozačem
19.11.2025.•
0
Niška policija traga za vozačem koji je usmrtio 70-godišnjeg pešaka u ovom gradu.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja i jedan poklon
19.11.2025.•
16
Novi 021.rs kviz je pred vama, a danas je tu i poklon.
VIDEO U Kragujevcu protest solidarnosti sa Novosađanima: "Nedopustivo ponašanje policije"
19.11.2025.•
2
U Kragujevcu je organizovan protest solidarnosti sa građanima u Novom Sadu, koji su svedočili policijskoj brutalnosti u ponedeljak, 17. novembra.
Tužilaštvo traži pritvor za devet od 18 osumnjičenih za falsifikovanje dokumenata: Deo se branio ćutanjem
19.11.2025.•
0
Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK) predložilo je određivanje pritvora za devet od 18 saslušanih pripadnika organizovane kriminalne grupe osumnjičene za falsifikovanje dokumenata.
Više desetina zdravstvenih ustanova u Srbiji u dugovima: Rade i sa blokiranim računima
19.11.2025.•
5
Najmanje 26 zdravstvenih ustanova u Srbiji već godinama ima blokirane račune sa ukupnim dugom od gotovo dve milijarde dinara ili 17 miliona evra, pokazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS).
Dve nove usluge za vozače na portalu eUprava: Pregled prekršaja i izjašnjenje o upravljanju vozilom
19.11.2025.•
4
Na portalu eUprava uvedene su dve nove elektronske usluge: pregled saobraćajnih prekršaja i izjašnjenje o upravljanju vozilom u vreme saobraćajnog prekršaja.
Valjevski gimnazijalci izašli iz blokade: Očekujemo dosledno i zakonito postupanje svih nadležnih
19.11.2025.•
0
Učenici Valjevske gimnazije prekinuli su blokadu škole nakon dve nedelje, a poručuju da "borba još nije završena".
Pojačana kontrola autobusa i teretnih vozila: Sankcionisani vozači zbog brze vožnje, u pijanom stanju...
19.11.2025.•
1
Saobraćajna policija sankcionisala je u poslednja dva dana više stotina vozača autobusa i teretnih vozila zbog vožnje u alkoholisanom stanju, prekoračenjem vremena upravljanja, kao i prekoračenjem brzine kretanja.
Hrka podržala Jaćimovićev predlog o blokadi Beograda: "Konačno da se ujedinimo"
19.11.2025.•
10
Dijana Hrka, majka Stefana koji je poginuo u padu nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, podržala je predlog autoprevoznika Milomira Jaćimovića o blokadi Beograda, pozivajući Novosađane da se odazovu tom pozivu.
Poverenica: Bivši direktor Centra za socijalni rad Gadžin Han diskriminisao radnice, odbile da idu na skup SNS
19.11.2025.•
0
Bivši direktor Centra za socijalni rad Gadžin Han Zoran Todorović diskriminisao je dve radnice koje su odbile da idu na miting Sprske napredne stranke (SNS) u Jagodini.
Godinu dana od napada na studente FDU tokom odavanja pošte: U subotu šetnja do Palate pravde i RTS-a
19.11.2025.•
0
U subotu, 22. novembra, obeležava se godinu dana od napada na studente Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu. Ovaj događaj bio je jedan od povoda i za početak studentskih blokada.
Skupština Kosova nije izglasala Konjufcu za premijera: Sledi ponovno raspisivanje izbora
19.11.2025.•
0
Skupština Kosova na današnjoj vanrednoj sednici nije izglasala kandidata Samoopredeljenja Gljauka Konjufcu za novog premijera.
VIDEO: Automobilom se zaleteo na studente u Beogradu, saobraćajna policija nije reagovala
19.11.2025.•
4
Tokom odavanja 16-minutne pošte nastradalima 1. novembra, ispred Pravnog fakulteta u Beogradu, došlo je do incidenta kada se automobil zaleteo na studente redare.
"Ministarska se ne odbija": Nikola Selaković lično pritiskao gradski zavod u vezi sa Generalštabom
19.11.2025.•
12
Ministar kulture Nikola Selaković je od direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, Aleksandra Ivanovića tražio dostavljanje dokumenta kojim se predlaže ukidanje svojstva kulturnog dobra za Generalštab.
Leskovački kraj u borbi sa poplavama: Voda se izlila u dvorišta i na puteve, kanali prepuni
19.11.2025.•
1
Za samo 24 sata u leskovačkom kraju palo je 50 litara kiše po metru kvadratnom. Ista količina vode pala je i pre desetak dana.
Radnik banke proneverio novac 20 klijenata: Prisvojio skoro 740.000 evra
19.11.2025.•
10
B. K. (45) iz Aranđelovca uhapšen je zbog pronevere u obavljanju privredne delatnosti.
Udruženje arhitekata Srbije pisalo Kušneru: Odmah zaustavite projekat na mestu Generalštaba
19.11.2025.•
15
Udruženje arhitekata Srbije (UAS) saopštilo je da je uputilo otvoreno pismo Džaredu Kušneru u vezi sa planiranim investicionim projektom na lokaciji Generalštaba.
Više hiljada građana na području Lučana, Gornjeg Milanovca i Čačka bez struje zbog snega
19.11.2025.•
3
Više hiljada građana na području Lučana, Gornjeg Milanovca i Čačka ostalo je bez struje zbog problema u snabdevanju izazvanih snežnim padavinama.
Nemački list: Srbiji se mora jasno reći da će postati deo EU, ali potreban odlučan nastup prema Vučiću
19.11.2025.•
20
Zapadnom Balkanu se mora jasno reći da će postati deo EU, pa i Srbiji iako su njeni stanovnici u regionu najkritičniji prema EU.
Radi izgradnje Trampove kule: Katastar ukinuo zaštitu Generalštaba
19.11.2025.•
14
Sa razrušenih zgrada Generalštaba, Kasarne 7. puka i zgrade Starog Generalštaba u Beogradu koje će postati deo stambeno-hotelskog kompleksa "Trampove kule", katastar je skinuo svojstvo zaštićenog kulturnog dobra.
Komentari 16
T
Neko iz struke
Pa cim vidim takvog ministra, jasno ti je da je demografija u negativnom saldu i zasto je to tako.
Ssy
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar