Ove godine, kancelarija Fondacije Hajnrih Bel u Beogradu obeležava neformalnih 25 godina postojanja.
Sredinom decembra u Kulturnom centru Grad održana je i javna debata tim povodom, kao i projekcija dela filmskog serijala kojim Fondacija obeležava ovaj značajni jubilej.
Kada govorimo o Fondaciji Hajnrih Bel u Beogradu i njenih 25 godina aktivnosti u Srbiji, govorimo i o skupu ciljeva, misija i saradnji koje evoluiraju od devedesetih do danas. Od vremena ratova i sankcija, preko petooktobarskih promena do povratka istaknutih političkih aktera devedesetih na vlast, a i u skladu sa dinamičnim "gibanjima" i na globalnim poljima u pogledu gorućih problema (poznog) kapitalizma, na dnevni rad sve više dolaze i teme poput urbanog planiranja, (ne)priuštivog stanovanja, ali i nezavisne kulturne scene u stalnom nerazumevanju sa nadležnim državnim, pokrajinskim i gradskim resorima.
U petodelnom dokumentarcu koji je beogradska kancelarija HBS-a snimila povodom neformalne 25-ogodišnjice, upravo ova pitanja pripadaju najdužoj, četvrtoj epizodi. Razmišljanje o urbanim zajedničkim dobrima počelo je kao serija razgovora početkom 2010-ih, i publikacija o tome kakav grad treba da težimo da stvorimo, iz čega je nastao ekosistem partnerskih organizacija koje se na različite načine bave ovim temama, kao i obiman katalog progresivnog i maštovitog rada na nezavisnoj kulturi, kolaborativnim modelima upravljanja zajedničkim dobrima, izvan hegemonijskog obrasca nacionalizma i privatnog vlasništva.
"Pitanja stanovanja, prostora i nezavisne kulture povezuje potreba da imamo zajednička dobra i da zajednički njima upravljamo, za razliku od dominantnog modela u kome privatni vlasnik određenog dobra, ali i država, ima apsolutnu kontrolu nad njim", naglašava Milan Bogdanović, programski koordinator HBS Beograd.
Ministarstvo prostora je danas udruženje koje je prepoznato po svom monitoringu planova za javne prostore, njihovoj odbrani od devastiranja ili predavanja budzašto u ruke privatnog kapitala i investitora, a za njihovu aktivnost sve više su zainteresovane i manje lokalne gradske zajednice, "obični ljudi" odlučni da odbrane svoj parkić, igralište za decu, deo šume, ili druge vrste ugroženog javnog prostora.
"Danas svedočimo strukturnom ugrožavanju javnih prostora kroz privatizaciju, odnosno pre toga komodifikaciju javnog prostora, a planovi se prilagođavaju projektu koji je došao na red", pojašnjava Jovana Timotijević, programska koordinatorka Ministarstva prostora, u četvrtoj epizodi HBS-ovog dokumentarnog serijala.
"Pitanje komodifikacije prostora podrazumeva tretman prostora i prostornih resursa u gradu kao čiste robe, gde se onda njihova upotrebna vrednost manje vrednuje od razmenske vrednosti. U stvari se, kroz tu transformaciju razumevanja grada i gradskog prostora, dešava i nekakva transformacija planiranja i načina na koji – i za koga – planiramo prostor grada. Danas se grad planira, oblikuje, i usmerava ka interesima privilegovanih grupa i pojedinaca, umesto u javnom interesu i za potrebe svih nas", kaže ona.
Sa druge strane, sagovornici iz Ministarstva prostora ističu da je stanovanje gorući problem i "bomba koja čeka da eksplodira", kako navodi programski koordinator Marko Aksentijević.
"Jedini razlog što se nepriuštivo stanovanje ne oseća više u društvu, jeste to što postoji nasleđeni stambeni fond koji je privatizovan devedesetih i prelazi iz generacije u generaciju. To krpi većinu ekonomskih računica preživljavanja u gradu", dodaje.
On navodi da je dodatni problem to što se srpska ekonomija u velikoj meri bazira na tržištu nekretnina sa velikom produkcijom nenaseljenog stambenog prostora.
"To je uglavnom druga, treća ili četvrta nekretnina onih koji već imaju osnovni dom, jer sticajem okolnosti u Srbiji zapravo i ne postoji neko drugo tržište kapitala gde bi se novac investirao i štedeo. Država nema interesa ni da se bavi poreklom tog novca, a kamoli priuštivim stanovanjem […]", smatra Aksentijević.
Jedan od inovativnijih i (u Evropi) sve dinamičnijih koncepata je stambeno zadrugarstvo, kao način (samo)organizovanja onih kojima su stanovi po tržišnim cenama nepriuštivi, bilo da se radi o kupovini ili najmu.
"U poslednjih deset godina koliko se mi ovom temom bavimo, delimično se svest promenila i stasale su generacije koje su shvatile da možda nikada neće doći do svog ličnog stana. U društvu nejednakosti, ovakvom vrstom organizovanja može da se stvori neka interna solidarnost, jednakost među nejednakima", navodi Ana Džokić, suosnivačica platforme Ko gradi grad.
Nije slučajnost to što su pitanja urbanog planiranja i upravljanja (javnim) prostorima tesno povezana sa radom nezavisne kulturne scene. Kao i drugde u svetu, nepriuštivost (privatnih) prostora po tržišnim cenama se pokazuje kao problem za kvalitetnu produkciju u domenu kulture, dok prostori koje bi kulturna scena mogla da koristi često godinama i decenijama stoje zapušteni, u limbu između nekadašnjeg pripadanja gradu ili državi, a pre nego što će postati privatna svojina investitora.
Radomir Lazović, danas poznat u javnosti kao narodni poslanik iz Zeleno-levog fronta, svojevremeno je bio suosnivač organizacije MikroArt i Ulične galerije u Beogradu.
"Krenuli smo od upotrebe javnih prostora za umetničku produkciju, ali se onda logično nameću pitanja kome pripadaju javni prostori. Zatim smo krenuli da razgovaramo o tome kakva umetnost treba da bude – da li ona treba da služi samo lepoti, ili i nekom drugom kritičkom izražavanju; pa o tome šta je društvo i kakvo ono treba da bude, kakvo je mesto pojedinca u tom društvu i slično, što su možda pitanja koja kreću iz aktivizma, ali su par ekselans politička pitanja", kaže on.
Luka Knežević Strika iz Nezavisne kulturne scene Srbije (NKSS), govoreći za dokumentarni serijal o samom pojmu "nezavisnosti", naglašava da bilo koje delovanje u društvu ne može niti treba da bude nezavisno - ono je u najboljem slučaju međuzavisno.
A u srži tog delovanja je zagovaranje boljih uslova za radnike i radnice u kulturi, umetnike i umetnice, reagovanje na probleme poput zakona u kulturi, do realizacije godišnjih konkursa Ministarstva kulture, i statusa nezavisnih umetnika.
Takođe, rad na nezavisnoj kulturi se pokazao uspešnim sredstvom za razbijanje hegemonijskog obrasca regionalnih nacionalizama, omogućavajući razmenu ideja između umetnika iz Srbije, Crne Gore, Kosova, kao i drugih susednih zemalja.
Pripadnici intervetne jedinice policije, u punoj opremi za razbijanje demonstracija, intervenisali su u Ulici kneza Miloša kod Skupštine Srbije gde je Dijana Hrka danas u 11.52 započela štrajk glađu.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić sazvala je za 4. novembar sednicu parlamenta na čijem će dnevnom redu biti leks specijalis za projekat kompanije Džareda Kušnera, zeta Donalda Trampa, na mestu Generalštaba.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da bi grubi građevinski radovi na Nacionalnom stadionu u Surčinu trebalo da budu završeni do 28. februara 2027.
Ministar informisanja Boris Bratina izjavio je da će izbori biti poslednja prilika za veliki haos, kada očekuje, kako navodi, rušenje biračkih mesta i ometanje glasanja.
Načelnik Uprave saobraćajne policije MUP-a Slaviša Lakićević izjavio je da je od početka godine u saobraćajnim nesrećama poginulo osmoro dece a sva ona su život izgubila kao putnici u vozilu.
Profesor na Pravnom fakultetu Miodrag Jovanović ocenjuje da dok je ova vlast na čelu države, institucije neće u punom kapacitetu raditi da obezbede jednakost pred zakonom.
U američkom Senatu predstavljen je predlog zakona pod nazivom "Western Balkans Democracy and Prosperity Act" (Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana).
Politikolog Cvijetin Milivojević ocenio je da na stavove domaćih vlasti, pre svega predsednika Srbije Aleksandra Vučića, utiču istraživanja javnog mnjenja - odnosno mišljenja njegovog biračkog tela.
Učesnici masovnog skupa u Novom Sadu uvereni su da je Srbiji potreban novi početak i traže nove izbore, ali predsednik Srbije Aleksandar Vučić za to ne želi ni da čuje i njega zanima isključivo opstanak na vlasti.
Darija Kisić smenjena je sa funkcije direktorke Instituta Torlak koji je već duže vreme u teškoj finansijskoj situaciji. Ona je međutim dobila novu direktorsku funkciju.
Bivši predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je kao "licemerno" sinoćno izvinjenje sadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića studentima i građanima koji su protiv vlasti.
Reporteri bez granica (RSF) objavili su listu 34 "predatora slobode medija" koji su 2025. godine napadali novinare i pravo na informisanje među kojima je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
