Ove godine, kancelarija Fondacije Hajnrih Bel u Beogradu obeležava neformalnih 25 godina postojanja.
Sredinom decembra u Kulturnom centru Grad održana je i javna debata tim povodom, kao i projekcija dela filmskog serijala kojim Fondacija obeležava ovaj značajni jubilej.
Kada govorimo o Fondaciji Hajnrih Bel u Beogradu i njenih 25 godina aktivnosti u Srbiji, govorimo i o skupu ciljeva, misija i saradnji koje evoluiraju od devedesetih do danas. Od vremena ratova i sankcija, preko petooktobarskih promena do povratka istaknutih političkih aktera devedesetih na vlast, a i u skladu sa dinamičnim "gibanjima" i na globalnim poljima u pogledu gorućih problema (poznog) kapitalizma, na dnevni rad sve više dolaze i teme poput urbanog planiranja, (ne)priuštivog stanovanja, ali i nezavisne kulturne scene u stalnom nerazumevanju sa nadležnim državnim, pokrajinskim i gradskim resorima.
U petodelnom dokumentarcu koji je beogradska kancelarija HBS-a snimila povodom neformalne 25-ogodišnjice, upravo ova pitanja pripadaju najdužoj, četvrtoj epizodi. Razmišljanje o urbanim zajedničkim dobrima počelo je kao serija razgovora početkom 2010-ih, i publikacija o tome kakav grad treba da težimo da stvorimo, iz čega je nastao ekosistem partnerskih organizacija koje se na različite načine bave ovim temama, kao i obiman katalog progresivnog i maštovitog rada na nezavisnoj kulturi, kolaborativnim modelima upravljanja zajedničkim dobrima, izvan hegemonijskog obrasca nacionalizma i privatnog vlasništva.
"Pitanja stanovanja, prostora i nezavisne kulture povezuje potreba da imamo zajednička dobra i da zajednički njima upravljamo, za razliku od dominantnog modela u kome privatni vlasnik određenog dobra, ali i država, ima apsolutnu kontrolu nad njim", naglašava Milan Bogdanović, programski koordinator HBS Beograd.
Ministarstvo prostora je danas udruženje koje je prepoznato po svom monitoringu planova za javne prostore, njihovoj odbrani od devastiranja ili predavanja budzašto u ruke privatnog kapitala i investitora, a za njihovu aktivnost sve više su zainteresovane i manje lokalne gradske zajednice, "obični ljudi" odlučni da odbrane svoj parkić, igralište za decu, deo šume, ili druge vrste ugroženog javnog prostora.
"Danas svedočimo strukturnom ugrožavanju javnih prostora kroz privatizaciju, odnosno pre toga komodifikaciju javnog prostora, a planovi se prilagođavaju projektu koji je došao na red", pojašnjava Jovana Timotijević, programska koordinatorka Ministarstva prostora, u četvrtoj epizodi HBS-ovog dokumentarnog serijala.
"Pitanje komodifikacije prostora podrazumeva tretman prostora i prostornih resursa u gradu kao čiste robe, gde se onda njihova upotrebna vrednost manje vrednuje od razmenske vrednosti. U stvari se, kroz tu transformaciju razumevanja grada i gradskog prostora, dešava i nekakva transformacija planiranja i načina na koji – i za koga – planiramo prostor grada. Danas se grad planira, oblikuje, i usmerava ka interesima privilegovanih grupa i pojedinaca, umesto u javnom interesu i za potrebe svih nas", kaže ona.
Sa druge strane, sagovornici iz Ministarstva prostora ističu da je stanovanje gorući problem i "bomba koja čeka da eksplodira", kako navodi programski koordinator Marko Aksentijević.
"Jedini razlog što se nepriuštivo stanovanje ne oseća više u društvu, jeste to što postoji nasleđeni stambeni fond koji je privatizovan devedesetih i prelazi iz generacije u generaciju. To krpi većinu ekonomskih računica preživljavanja u gradu", dodaje.
On navodi da je dodatni problem to što se srpska ekonomija u velikoj meri bazira na tržištu nekretnina sa velikom produkcijom nenaseljenog stambenog prostora.
"To je uglavnom druga, treća ili četvrta nekretnina onih koji već imaju osnovni dom, jer sticajem okolnosti u Srbiji zapravo i ne postoji neko drugo tržište kapitala gde bi se novac investirao i štedeo. Država nema interesa ni da se bavi poreklom tog novca, a kamoli priuštivim stanovanjem […]", smatra Aksentijević.
Jedan od inovativnijih i (u Evropi) sve dinamičnijih koncepata je stambeno zadrugarstvo, kao način (samo)organizovanja onih kojima su stanovi po tržišnim cenama nepriuštivi, bilo da se radi o kupovini ili najmu.
"U poslednjih deset godina koliko se mi ovom temom bavimo, delimično se svest promenila i stasale su generacije koje su shvatile da možda nikada neće doći do svog ličnog stana. U društvu nejednakosti, ovakvom vrstom organizovanja može da se stvori neka interna solidarnost, jednakost među nejednakima", navodi Ana Džokić, suosnivačica platforme Ko gradi grad.
Nije slučajnost to što su pitanja urbanog planiranja i upravljanja (javnim) prostorima tesno povezana sa radom nezavisne kulturne scene. Kao i drugde u svetu, nepriuštivost (privatnih) prostora po tržišnim cenama se pokazuje kao problem za kvalitetnu produkciju u domenu kulture, dok prostori koje bi kulturna scena mogla da koristi često godinama i decenijama stoje zapušteni, u limbu između nekadašnjeg pripadanja gradu ili državi, a pre nego što će postati privatna svojina investitora.
Radomir Lazović, danas poznat u javnosti kao narodni poslanik iz Zeleno-levog fronta, svojevremeno je bio suosnivač organizacije MikroArt i Ulične galerije u Beogradu.
"Krenuli smo od upotrebe javnih prostora za umetničku produkciju, ali se onda logično nameću pitanja kome pripadaju javni prostori. Zatim smo krenuli da razgovaramo o tome kakva umetnost treba da bude – da li ona treba da služi samo lepoti, ili i nekom drugom kritičkom izražavanju; pa o tome šta je društvo i kakvo ono treba da bude, kakvo je mesto pojedinca u tom društvu i slično, što su možda pitanja koja kreću iz aktivizma, ali su par ekselans politička pitanja", kaže on.
Luka Knežević Strika iz Nezavisne kulturne scene Srbije (NKSS), govoreći za dokumentarni serijal o samom pojmu "nezavisnosti", naglašava da bilo koje delovanje u društvu ne može niti treba da bude nezavisno - ono je u najboljem slučaju međuzavisno.
A u srži tog delovanja je zagovaranje boljih uslova za radnike i radnice u kulturi, umetnike i umetnice, reagovanje na probleme poput zakona u kulturi, do realizacije godišnjih konkursa Ministarstva kulture, i statusa nezavisnih umetnika.
Takođe, rad na nezavisnoj kulturi se pokazao uspešnim sredstvom za razbijanje hegemonijskog obrasca regionalnih nacionalizama, omogućavajući razmenu ideja između umetnika iz Srbije, Crne Gore, Kosova, kao i drugih susednih zemalja.
"Srbija će biti uz Rusiju", poruka je zvaničnika Beograda dan nakon što su Sjedinjene Države upozorile na ulogu Rusije u destabilizaciji Zapadnog Balkana.
Predizborni miting "Za Srbiju, za našu porodicu" Srpske napredne stranke (SNS) održan je u Beogradskoj areni, a počeo je oko 16 časova muzičkim programom u kojem su nastupali uglavnom izvođači narodne muzike.
Advokat Rodoljub Šabić ocenio je da slučaj u kom je policija od studenata zaplenila oko dva miliona dinara predstavlja još jedan u sve dužem spisku zabrinjavajućih primera nezakonitog postupanja policije.
Profesor na Šumarskom fakultetu Branko Glavonjić poručio je građanima da na vreme počnu sa nabavkom drvnog peleta tokom cele godine i da kupovinu rasporede po mesecima, kako bi se troškovi ravnomernije rasporedili.
Potpredsednik Pokreta slobodnih građana Aris Movsesijan ocenio je da se Srbija potezima poput posete ruskog ministra za ekonomski razvoj Maksima Rešetnjikova svesno udaljava od EU i gura u sve dublju političku izolaciju.
Socijaldemokratska stranka (SDS) donela je na današnjoj sednici Glavnog odbora odluku da pruži pomoć i punu podršku studentskim listama na lokalnim izborima koji će biti održani u 10 gradova i opština.
U domu Ane Alapić Mihajlović dani počinju uvek isto. Rutina se ne menja. Ana uvežbano presvlači svog sina, potom menja tupfere koji se nalaze ispod njegove traheostome i gastrostome, a jutarnja nega zahteva i drugo.
Lider pokreta Kreni-Promeni, Savo Manojlović, ocenio je da odluka predsednika Srbije Aleksandra Vučića da danas organizuje miting u beogradskoj Areni predstavlja pokušaj da se kontroliše prisustvo građana.
Uz svu buku koja se u regionu podigla, reklo bi se da su CM-400 pogodile svoj pravi cilj, bez potrebe da ih iko montira na MiG - propagandno delanje sa obe strane Dunava.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova uhapsili su u Mladenovcu M. T. (28) nakon što je u njegovom automobilu pronađeno vatreno oružje i veća količina municije.
Stranka slobode i pravde saopštila je danas da je Savet Evrope (SE) prihvatio zahteve srpske opozicije i poslaće ad hok posmatračku misiju za predstojeće lokalne izbore koji se održavaju 29. marta u 10 gradova i opština
"Vučić čini sve da očuva utisak neokrnjene snage, neophodan za zadržavanje pokolebanih birača. Odatle i borba takoreći na život i smrt čak i za najmanju jedinicu lokalne samouprave".
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova podneće krivične prijave protiv T. A. (34), K. A. (29) i D. J. (48) zbog sumnje da su putem lažne investicione platforme "OKE Green" prevarili veći broj građana za više miliona
Ispred zgrade Rektorata u Beogradu danas od 15 časova biće održana tribina na kojoj će se razgovarati o sudbini Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
“Upotrebna dozvola, po postojećem Zakonu o planiranju i izgradnji, u našem slučaju je isključivo birokratski korak“, pravda direktor EXPO 2027 Danilo Jerinić to što lex specialisom nije obavezno izdavanje ove dozvole.
Generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić izjavio je za RTS da znaju ko je haker koji je izvršio krađu podataka iz korisničke baze i da je u pitanju osoba koja se nalazi "istočno od Srbije".
Daleko od očiju javnosti i bez zvučnih imena iz vlasti, u Ambasadi Češke u Beogradu potpisan je Memorandum o razumevanju između Škoda Grupe i MIND Parka u Kragujevcu o lokalizaciji proizvodnje šinskih vozila u Srbiji.
