Ove godine, kancelarija Fondacije Hajnrih Bel u Beogradu obeležava neformalnih 25 godina postojanja.
Sredinom decembra u Kulturnom centru Grad održana je i javna debata tim povodom, kao i projekcija dela filmskog serijala kojim Fondacija obeležava ovaj značajni jubilej.
Kada govorimo o Fondaciji Hajnrih Bel u Beogradu i njenih 25 godina aktivnosti u Srbiji, govorimo i o skupu ciljeva, misija i saradnji koje evoluiraju od devedesetih do danas. Od vremena ratova i sankcija, preko petooktobarskih promena do povratka istaknutih političkih aktera devedesetih na vlast, a i u skladu sa dinamičnim "gibanjima" i na globalnim poljima u pogledu gorućih problema (poznog) kapitalizma, na dnevni rad sve više dolaze i teme poput urbanog planiranja, (ne)priuštivog stanovanja, ali i nezavisne kulturne scene u stalnom nerazumevanju sa nadležnim državnim, pokrajinskim i gradskim resorima.
U petodelnom dokumentarcu koji je beogradska kancelarija HBS-a snimila povodom neformalne 25-ogodišnjice, upravo ova pitanja pripadaju najdužoj, četvrtoj epizodi. Razmišljanje o urbanim zajedničkim dobrima počelo je kao serija razgovora početkom 2010-ih, i publikacija o tome kakav grad treba da težimo da stvorimo, iz čega je nastao ekosistem partnerskih organizacija koje se na različite načine bave ovim temama, kao i obiman katalog progresivnog i maštovitog rada na nezavisnoj kulturi, kolaborativnim modelima upravljanja zajedničkim dobrima, izvan hegemonijskog obrasca nacionalizma i privatnog vlasništva.
"Pitanja stanovanja, prostora i nezavisne kulture povezuje potreba da imamo zajednička dobra i da zajednički njima upravljamo, za razliku od dominantnog modela u kome privatni vlasnik određenog dobra, ali i država, ima apsolutnu kontrolu nad njim", naglašava Milan Bogdanović, programski koordinator HBS Beograd.
Ministarstvo prostora je danas udruženje koje je prepoznato po svom monitoringu planova za javne prostore, njihovoj odbrani od devastiranja ili predavanja budzašto u ruke privatnog kapitala i investitora, a za njihovu aktivnost sve više su zainteresovane i manje lokalne gradske zajednice, "obični ljudi" odlučni da odbrane svoj parkić, igralište za decu, deo šume, ili druge vrste ugroženog javnog prostora.
"Danas svedočimo strukturnom ugrožavanju javnih prostora kroz privatizaciju, odnosno pre toga komodifikaciju javnog prostora, a planovi se prilagođavaju projektu koji je došao na red", pojašnjava Jovana Timotijević, programska koordinatorka Ministarstva prostora, u četvrtoj epizodi HBS-ovog dokumentarnog serijala.
"Pitanje komodifikacije prostora podrazumeva tretman prostora i prostornih resursa u gradu kao čiste robe, gde se onda njihova upotrebna vrednost manje vrednuje od razmenske vrednosti. U stvari se, kroz tu transformaciju razumevanja grada i gradskog prostora, dešava i nekakva transformacija planiranja i načina na koji – i za koga – planiramo prostor grada. Danas se grad planira, oblikuje, i usmerava ka interesima privilegovanih grupa i pojedinaca, umesto u javnom interesu i za potrebe svih nas", kaže ona.
Sa druge strane, sagovornici iz Ministarstva prostora ističu da je stanovanje gorući problem i "bomba koja čeka da eksplodira", kako navodi programski koordinator Marko Aksentijević.
"Jedini razlog što se nepriuštivo stanovanje ne oseća više u društvu, jeste to što postoji nasleđeni stambeni fond koji je privatizovan devedesetih i prelazi iz generacije u generaciju. To krpi većinu ekonomskih računica preživljavanja u gradu", dodaje.
On navodi da je dodatni problem to što se srpska ekonomija u velikoj meri bazira na tržištu nekretnina sa velikom produkcijom nenaseljenog stambenog prostora.
"To je uglavnom druga, treća ili četvrta nekretnina onih koji već imaju osnovni dom, jer sticajem okolnosti u Srbiji zapravo i ne postoji neko drugo tržište kapitala gde bi se novac investirao i štedeo. Država nema interesa ni da se bavi poreklom tog novca, a kamoli priuštivim stanovanjem […]", smatra Aksentijević.
Jedan od inovativnijih i (u Evropi) sve dinamičnijih koncepata je stambeno zadrugarstvo, kao način (samo)organizovanja onih kojima su stanovi po tržišnim cenama nepriuštivi, bilo da se radi o kupovini ili najmu.
"U poslednjih deset godina koliko se mi ovom temom bavimo, delimično se svest promenila i stasale su generacije koje su shvatile da možda nikada neće doći do svog ličnog stana. U društvu nejednakosti, ovakvom vrstom organizovanja može da se stvori neka interna solidarnost, jednakost među nejednakima", navodi Ana Džokić, suosnivačica platforme Ko gradi grad.
Nije slučajnost to što su pitanja urbanog planiranja i upravljanja (javnim) prostorima tesno povezana sa radom nezavisne kulturne scene. Kao i drugde u svetu, nepriuštivost (privatnih) prostora po tržišnim cenama se pokazuje kao problem za kvalitetnu produkciju u domenu kulture, dok prostori koje bi kulturna scena mogla da koristi često godinama i decenijama stoje zapušteni, u limbu između nekadašnjeg pripadanja gradu ili državi, a pre nego što će postati privatna svojina investitora.
Radomir Lazović, danas poznat u javnosti kao narodni poslanik iz Zeleno-levog fronta, svojevremeno je bio suosnivač organizacije MikroArt i Ulične galerije u Beogradu.
"Krenuli smo od upotrebe javnih prostora za umetničku produkciju, ali se onda logično nameću pitanja kome pripadaju javni prostori. Zatim smo krenuli da razgovaramo o tome kakva umetnost treba da bude – da li ona treba da služi samo lepoti, ili i nekom drugom kritičkom izražavanju; pa o tome šta je društvo i kakvo ono treba da bude, kakvo je mesto pojedinca u tom društvu i slično, što su možda pitanja koja kreću iz aktivizma, ali su par ekselans politička pitanja", kaže on.
Luka Knežević Strika iz Nezavisne kulturne scene Srbije (NKSS), govoreći za dokumentarni serijal o samom pojmu "nezavisnosti", naglašava da bilo koje delovanje u društvu ne može niti treba da bude nezavisno - ono je u najboljem slučaju međuzavisno.
A u srži tog delovanja je zagovaranje boljih uslova za radnike i radnice u kulturi, umetnike i umetnice, reagovanje na probleme poput zakona u kulturi, do realizacije godišnjih konkursa Ministarstva kulture, i statusa nezavisnih umetnika.
Takođe, rad na nezavisnoj kulturi se pokazao uspešnim sredstvom za razbijanje hegemonijskog obrasca regionalnih nacionalizama, omogućavajući razmenu ideja između umetnika iz Srbije, Crne Gore, Kosova, kao i drugih susednih zemalja.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Onde gde se "svi znaju", na famoznom lokalu, novinarima je još teže. Pretnje, ucene, finansijsko davljenje dolaze glave i poslednjim poštenim lokalnim medijima u Srbiji, dok oni naklonjeni režimu zgrću novac.
Kriminalca koji je drogiran, bez vozačke dozvole vozio migrante po drumovima Srbije ugrožavajući ogroman broj drugih ljudi policija je uspela da zaustavi nakon tristotinak kilometara.
Putnički automobili na graničnim prelazima čekaju do sat vremena, dok su zadržavanja za kamione do tri sata, saopštio je danas Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Ministarstvo prosvete Crne Gore preporučilo je osnovnim školama da u ovom trenutku odlože eventualno planirane ekskurzije u Srbiju zbog situacije u toj zemlji, potvrđeno je agenciji Beta u tom ministarstvu.
Medijska i novinarska udruženja uputila su Ministarstvu informisanja i telekomunikacija predlog izmena procesa projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja.
Javno preduzeće "Putevi Srbije" našlo se u centru pažnje Vlade Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) zbog ozbiljnih finansijskih problema i nagomilanih dugovanja.
Dosadašnja Direktorka produkcije televizije na Radio-televiziji Srbije (RTS) Biljana Carević smenjena je sa tog mesta, saopštilo je Udruženje novinara Srbije (UNS).
Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Zaječaru u toku su veštačenja u sklopu dopune istrage protiv D.D. i S.J, osumnjičenih da su marta prošle godine u okolini Bora ubili dvogodišnju devojčicu Danku Ilić.
Ukrajina bezuspešno pokušava da pronađe nekadašnjeg tajkuna Petra Diminskog, zbog učešća u saobraćajnoj nesreći u kojoj je jedna žena poginula 2017. godine.
Mreža od 24 internet portala u vlasništvu penzionisanog oficira Slavka Stijakovića dobila je od 2021. godine blizu pola miliona evra na konkursima za finansiranje medija.
Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Demo Beriša izjavio je danas da je rešenje krize u Srbiji u uspostavljanju dijaloga, ali da organi države trenutno nemaju sagovornika na drugoj strani.
