Prvi put stići do specijaliste - ravno dobitku na lutriji: Čekanje na preglede u Srbiji

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Info

08.01.2025.

15:30 > 13:31

Krajem decembra spektakularno je najavljen povratak 16 lekara u Srbiju, što je ministar zdravlja Zlatibor Lončar okarakterisao kao "jedan u nizu uspeha srpskog zdravstva".

Prvi put stići do specijaliste - ravno dobitku na lutriji: Čekanje na preglede u Srbiji

Foto: Pixabay

S druge strane, iako nema preciznih podataka o tome, neke organizacije poput Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, tvrde da Srbiju godišnje napusti između 500 i 600 lekara.

Sve ovo odražava se na pacijente kojima je pristup zdravstvenoj nezi otežan. Osim manjka lekara, analize pokazuju i da je oprema u mnogim zdravstvenim ustanovama zastarela.

Prema analizi "Zdravstveno stanje stanovništva Grada Novog Sada 2023. godine" Instituta za javno zdravlje Vojvodine u ustanovama primarne zdravstvene zaštite "uočava se značajan nedostatak kadra u službama: za zdravstvenu zaštitu odraslog stanovništva, predškolske dece, žena, polivalentnoj patronaži, kao i oftalmologiji i otorinolaringologiji. Posebno je nepovoljna situacija u zdravstvenoj zaštiti predškolske dece i oftalmologiji gde je broj zaposlenih specijalista dvostruko manji od preporučenog normativa", navedeno je u analizi Instituta.

U analizi Instituta za javno zdravlje napominje se potreba za prijem i edukaciju kadrova, nabavka nove i zamena dotrajale opreme i uvođenje novih zdravstvenih tehnologija.

Takođe, ističe se i neophodnost za preventivni rad, sistematske preglede i skrininge, ali i edukaciju građana.

O svemu tome su za 021.rs svedočili i naši čitaoci koji su odgovorili na anketu o stanju zdravstvenog sistema u Srbiji.

Većina čitalaca je u našoj anketi odgovorila da kombinuje državno i privatno zdravstvo, dok se manjina oslanja samo na privatno.

Nešto više od 30 odsto čitalaca odgovorilo je da termin za pregled ne čekaju više od nedelju dana, dok ostatak preglede čeka, po više od nedelju dana i više od mesec dana, a skoro 20 odsto je navelo da na termin za pregled čeka i po nekoliko meseci.

Prvi put stići do specijaliste - ravno dobitku na lutriji

Većina čitalaca koji su odgovorili na anketu, skoro 91 odsto smatra da građanima nije dostupno blagovremeno lečenje.

Kao najveće probleme u domaćem zdravstvu, čitaoci su navodili nedostatak stručnog kadra, nedostatak empatije, površne preglede, korupciju, zastarelu organizaciju i dotrajalu opremu.

"Prvi put stići do specijaliste je ravno dobitku na lutriji. Na primer, kod očnog je termin uhvaćen nakon 13 meseci, endokrinolog za godišnju kontrolu nakon pet meseci, fizijatar isto godinu dana... Naravno, u međuvremenu sve to odradim privatno i ostavim u godini dana više od 150.000 dinara privatnim ustanovama, umesto da odem na raskošno letovanje", napisala je jedna čitateljka.

Ester ima retku bolest koja napada unutrašnje organe i zglobove. Kako kaže za 021.rs, otkad je počela da se leči, stalno je prebacuju sa jednog, drugog, pa na trećeg lekara.

"Sada čekam još tri meseca na pregled, a treba da se javim na kontrolu. Ja ne mogu više da plaćam privatnike, ja sam prosvetna radnica. Kada sam na bolovanju, 65 odsto od plate prosvetara, možete zamisliti kako je. Morala sam da prodam i kola i svašta nešto. Ja od novembra ne mogu da dobijem pregled kod doktorke, a trebalo je krajem novembra da se javim na kontrolu, sa rezultatima", kaže Ester.

Bez uputa neće da vas pogledaju

Milan ima multipla sklerozu. Velike probleme ima zbog organizacije rada medicinskih službi.

"Kada imate hroničnu bolest u bilo koju, pa i MS, vi uglavnom nemate način da predvidite kada će ta bolest da se pogorša. To pogoršanje može da se desi i uveče, i preko dana, i za vikend, i za praznik. Znači, to nije sada da bolest tempira, e sad će da se desi u ponedeljak ujutru, pa sad ja imam vremena da ja to sve lepo skupim papire, pa upute i tako. Kada je multipla skleroza u pitanju, pogoršanja mogu nekad da budu takva da ne zahtevaju nikakvu hitnu terapiju, ali može da se desi da, recimo, ustanete slepi ili da ne možete da hodate. Hoću da kažem da se desilo nešto preko noći i da morate da reagujete jer što god duže ostaje u tom stadijumu, jel, pogoršanja, veća je šansa da vam se oštete nervi i da bude to oštećenje trajnog karaktera. To znači da mora da se hitno leči, a terapija je, tj. gašenje požara tog koji je nastao, je kortikosteroidna terapija koja se zove pulsna terapija i koja se daje u okviru dnevne bolnice bilo kojeg kliničkog centra ili čak i doma zdravlja ako u tom domu zdravlja ima", priča on za 021.rs.

Kako kaže, terapija je relativno jeftina, ali je problem što za nju morate da "legnete na bolnički krevet da vam sestra uključi infuziju i da provedete sat, dva da taj lek istekne u vas i tako tri do pet, nekad sedam dana, svaki dan dolazite da u tu istu bolnicu da vam se daje terapija".

"Posle tih nekoliko dana pogoršanje je obično ugašeno i to pogoršanje bolesti obično prestaje. I ukoliko ste to sada na vreme sve uradili, u okviru multiple skleroze vam se gotovo svi simptomi povlače ili se povlači 90 odsto i vi nastavljate svoj normalan život. Međutim, ako vi to ne možete ili ne stignete da dobijete u tom nekom, da kažemo, relativno kratkom vremenskom roku, to oštećenje koje nastaje tokom pogoršanja može da postane trajno i da onda ne postoji terapija nikakva na svetu koja to može da popravi, pa vam ostane da ili hramljete, ili da ne vidite dobro, ili da ste slepi, ili da nešto ne čujete, ili da vam zuji u ušima", objašnjava sagovornik 021.rs.

Kako kaže posledice mogu biti od najbanalnijih do najozbiljnijih zbog toga što vam terapija nije data na vreme.

"Ono što je prva glupost je što vama za dnevnu bolnicu treba uput od lekara, opšte prakse. Znači vi ne možete tako da kada uopšte praktikujete da banete i da dođete u deset uveče ili vikendom ili jel? To mora sve da se najavi, to mora sve da bude pripremljeno, najavljeno i da uzmete taj papir što znači da ako vam se desi recimo pogoršanje petak ili u subotu ili za neki praznik, zaboravite na uput. Bez uputa neće da vas prime u dnevnoj bolnici, neće da vas pogledaju uopšte, što je apsurd. A dnevna bolnica sama po sebi uopšte nema nekog lekara uopšte prakse ili dežurnog neurologa koji bi vam izdao taj uput ili da kaže, e da, vama je potrebna terapija, daj da vam spasimo oči ili da vam spasimo hod", priča Milan.

Kako dodaje, dešavalo se da dnevne bolnice ne rade vikendima, ne rade praznicima i da pacijenti ne prime terapiju ili moraju da je preskaču.

"To je katastrofa. Katastrofa sa stanovišta medicine, lekova, uopšte, gubi se svaka poenta i smisao cele te terapije. I ja mislim da su svi ovi problemi rešivi, pošto mi imamo institucije, mi imamo, da kažemo, mehanizam, mi imamo procedure, mi imamo doktore, sestre. Imamo opremu, imamo lekove. Jedino što nemamo to je organizacija rada. Znači da se to promeni. Znači da se ukine taj uput ili da se uput izda na licu mesta jer niko ili većina nas koji smo bolovali od nečega ne bismo dolazili tek tako da ih pitamo za junačko zdravlje, da im izmere pritisak", kaže naš sagovornik.

Očekuje se od pacijenta da "pogura" svoj položaj na listi čekanja davanjem mita

Naša čitateljka Gorica, godinama ima sve izraženiji problem sa disanjem, gde gotovo uvek, u večernjim i noćnim satima, ne može da dišem na obe nozdrve i imam začepljenja.

"Svojoj izabranoj doktorki sam se obratila verujući da imam problem sa sinusima, ali je ustanovljeno da imam snažnu devijaciju nosnih kanala koju je potrebno operisati. Problem počinje već prilikom potrebe da me pregleda lekar specijalista, odnosno rinolog. Saznajem da u Vojvodini postoje dva rinologa, te jedna jedina specijalistkinja koja može da me operiše u Novom Sadu. Ta doktorka radi u Kliničkom centru Vojvodine, na klinici za ORL, a sa pacijentima radi jedan jedini dan - petkom. Ušla sam u vrlo tešku borbu da uopšte dođem do te doktorke, odnosno da dobijem termin, gde će vas sestra uputiti da vreme zakazanog pregleda nije ni bitno - dođite ujutro, pa čekajte i po šest, sedam sati", kaže ona.

Dodaje da je posle nekoliko meseci "natezanja, pregleda, čekanja rezultata, vijanja doktorke petkom", stavljena na listu čekanja bez ikakvog pisanog traga ili papira koji bi ponela sa sobom.

"Doktorka mi je rekla da će me sestra zvati na telefon kad dođe vreme za zakazivanje operacije. To mi je rekla u novembru 2023. godine, do danas me niko nije zvao. Od nekolicine kontakata čujem da je ovo standardna 'procedura' kad se očekuje od pacijenta da 'potpomogne' svoj položaj na listi čekanja davanjem mita. Jedan rinolog, koji radi preglede, alergo-testove i operacije, na nekoliko hiljada građana nije normalno stanje, ali jeste normalizovano", ističe ona.

Ljudi za invalidsku penziju "suptilni neprijatelji države"

Da je situacija u zdravstvu loša potvrđuje i slučaj njenog oca.

"Moj otac ima ono što se kolokvijalno naziva 'voda u kolenu', odnosno u oba kolena. Ovo je stanje koje zahteva operaciju i, vremenom, osoba nije u mogućnosti da stoji zbog ogromnih bolova. Stanje se pogoršava ako imate komorbiditete (gojaznost, na primer), što je i ovde slučaj", navodi Gorica.

Nakon što je ultrazvukom ustanovljeno stanje, njen otac od hirurga na Klinici za ortopediju KCV saznaje da je potrebno da operiše oba kolena, da ga to čini hitnim slučajem (prioritetnim) za operaciju prvog kolena (za drugo ne), ali da je lista čekanja sedam do devet godina.

"Hirurg ga ni ne stavlja na listu čekanja i obeshrabruje ga. U međuvremenu, moj otac je na višemesečnom bolovanju jer ne može da stoji, a po zanimanju je kuvar/mesar. Zbog bolovanja ne prima celu platu, poslodavcu je problem jer ima zaposlenog na bolovanju na kog ne može da računa i ne bi bilo neobično da dođe do zaključka da mu se više isplati da otpusti zaposlenog na bolovanju i zaposli radno sposobnu osobu na slobodno mesto. U tom slučaju, moj otac bi završio na birou, gde bi mu nudili poslove koje vrlo verovatno ne bi mogao da obavlja, a živeo bi od mesečne naknade za nezaposlene, koja je oko 30.000 dinara", objašnjava naša čitateljka.

"Operacija oba kolena, koja je u ovom slučaju neophodna, značila bi odlazak u invalidsku penziju, od koje moj otac (koji ima nekoliko godina da odradi do starosne penzije) ne bi mogao da preživi jer je niža i od naknade za nezaposlene. Za ovo stanje, kao i za operacije kukova, u Srbiji su izuzetno duge liste čekanja, što ukazuje na decenijsko izraženo 'trošenje' građana srednje dobi koji su na fizičkim poslovima, rade u lošim uslovima, za male plate i nemaju dovoljan broj slobodnih dana", ističe Gorica.

Kako dodaje, sve veći broj građana ove dobi (rođeni pedesetih i šezdesetih) sve ranije idu u invalidsku penziju, nemaju dostojanstven životni standard, podižu udeo radno nesposobnog stanovništva i "država ih potom označava kao suptilne neprijatelje jer su opterećenje po penzioni sistem".

"Kad bi zdravstveni sistem bio efikasan, ovaj problem bi bio manje izražen. Takođe je veoma verovatno da samo oni koji imaju da daju mito rešavaju problem svoje pozicije na listi čekanja za operaciju, te bi rešavanje problema značilo i da bi izostala potreba za davanjem mita", zaključuje ona.

Prema aktuelnim podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, pacijent upisan na listu čekanja za ugradnju proteze kolena koji se na listu čekanja prijavio u decembru 2024. godine, na red bi mogao da stigne u decembru 2027. godine. Za magnetnu rezonancu glave se u Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici čeka se od dva do pet meseci. Gužve su i u domovima zdravlja, gde je manjak lekara opšte prakse poslednjih nekoliko godina očigledan, a nedostaje i pedijatara, ginekologa i drugih specijalista.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 19

Hronološki Najpopularniji

Nenad

08.01.2025 • 22:42

Lekar

Ja sam lekar u tercijarnoj zdravstvenoj ustanovi. Slazem se da je tesko zakazati pregled kod specijaliste i subspecijaliste, ali isto tako je i besmisleno slati nekog sa polimorfnim tegobama kod specijaliste, a narocito nekog sa tegobama koje vrlo cesto nemaju nikakve veze sa njegovom specijalistickom delatnoscu. To je gubljenje vremena. Drugo, umiru nam mladi ljudi. Treba raditi na preventivi tih ljudi, a ne na preventivi nekog u devetoj deceniji zivota. U tim godinama su to bolesti, a ne preventiva. Kao zakljucak bih naveo da se mora uraditi bolja edukacija izabranih lekara i pruziti zdravstvena zastita sto pre i sto bolje na nivou doma zdravlja. Tercijarne ustanove treba da budu za najkomplikovanije slucajeve. A vrlo cesto se sve to zaobilazi i pacijenti hrle bez uputa na hitne prijeme misleci da ce nesto dobiti, a u stvari sem papira ne dobiju nista. Specijalisti i subspecijalisti bez odgovarajuce plate na zalost nisu zainteresovani za rad. Radi se da bi se odradilo i otislo kuci. A kvalitet usluge nula. Na zalost vecina lekara ce u buducnosti preci da radi u privatni sektor, drzavne bolnice ce biti za socijalne slucajeve. Mnogi lekari pocinju da se bave poslom koji nema veze s medicinom, mnogi odlaze. A lecice nas…..? Vracare?

13 2 +11
zzzz

08.01.2025 • 20:21

Psihijatrija

Ljudi sa depresijom na primer, cije patnje nisu vidljive, mogucnost da dobijju pomoc otezano je zakazivanjem kod lekara opste medicine da bi dobili uput, pa zakazivanje i cekanje kod psihijatra, pa ponovo cekanje za recept .... Strasno je sto je medju ljudima koji se ubiju najvise depresivnih.

20 4 +16
cubi

08.01.2025 • 20:08

Veliki uspesi naprednih klovnova..Nazalost oni stizu na red a mi mozemo samo da molimo Boga..

21 20 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.