Protesti zahvatili veći deo Balkana, pa utihnuli: Studenti u Srbiji najistrajniji u zahtevima
Prvih nekoliko meseci ove godine na Balkanu, obeležili su masovni protesti građana i studenata.
Uprkos činjenici da su u nekim državama protesti utihnuli, studentski bunt u Srbiji i dalje opstaje.
Međutim, od početka 2025. godine protesta je bilo od Atine do Budimpešte i od Istanbula do Beograda i Podgorice.
Nažalost, tragedije su uglavnom bile najčešći okidač protesta.
Pad nadstrešnice Železničke stanice u kojoj je poginulo 16 osoba, a jedna osoba je zadobila teške telesne povrede, zatim požar u diskoteci u Kočanima u Severnoj Makedoniji gde je stradalo 62 osobe, a više od 100 ljudi i mladih je povređeno, potom masovno ubistvo na Cetinju i sudar vozova u Grčkoj koji se dogodio 2023. godine, sve su to nesagledive tragedije zbog kojih su građani izašli na ulice tražeći odgovornost.
Protesti su izbili i zbog ugrožavanja demokratskih sloboda i ljudskih prava, kao i zbog represije autoritarnih režima, piše N1.
Međutim, kod brojnih protesta na Balkanu postoji još jedna stvar koja ih povezuje, a to je korupcija, odnosno nezadovoljstvo građana rasprostranjenom korupcijom, koja je počela da odnosi i ljudske žrtve, navodi ovaj portal.
Neke proteste poput onih u Turskoj i Grčkoj obeležilo je i nasilje i represija država, dok su studentski protesti u Srbiji bili nenasilni, osim kada su bili na meti napadi, poput zaletanja automobilima u masu ili prebijanjem studenata bejbzol palicama.
Srbija
Protesti u Srbiji polako se bliže šestom mesecu trajanja. Zbog svoje masovnosti i dužine trajanje predstavljaju i u ovom trenutku najjači otpor vladajućem režimu u Srbiji, a studentski pokret u Srbiji trenutno predstavlja najveći takav pokret na tlu evropskog kontinenta.
Studentska borba u Srbiji, pored toga što je konstantna od novembra prošle godine do danas, takođe brojkama na pojedinim skupovima pokazuje i najveću masovnost na ovim našim prostorima, imajući u vidu brojeve učesnika u poređenju sa veličinom zemlje, odnosno brojem stanovnika.
Protesti u Srbiji počeli su odmah nakon što je u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu poginulo 16 ljudi, među kojima su žrtve i deca. Ovo je izazvalo reakciju građana koji su na ulicama iskazali nezadovoljstvo zbog ovakvog događaja, ali i zbog toga što se radi o stanici koja je dva puta svečano otvarana, kao i zbog sumnje na ozbiljnu korupciju imajući u vidu cenu ovog projekta.
Protesti dobijaju novu dimenziju i snagu nakon što su studenti širom Srbije stupili u blokade univerziteta i fakulteta. Studentske blokade počele su nakon napada na studente Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu tokom odavanja pošte stradalima ispred ove ustanove.
Studentima su se ubrzo pridružili i prosvetni radnici, ali i učenici srednjih škola. U obustavi nastave bile su srednje i osnovne škole, negde je ta obustava bila potpuna, a negde se odrađivao zakonski minimum. A pored prosvete, koja podnosi najveću žrtvu ove borbe, gde su prosvetari u obustavi ostali i bez plata zbog odmazde režima prema njima, ustale su i druge profesije – radnici u kulturi, advokati, poljoprivrednici…
Bila su organizovana i dva generalna štrajka, a protesti na Slaviji u decembru prošle godine u Beogradu i najveći skup u novijoj istoriji Srbije 15. marta pokazali su snagu studentskih protesta i to koliko aktuelni režim izaziva otpor kod građana, ali i to koliko je oslabljen.
Tog 15. marta je na velikom studentskom protestu "15. za 15" u Beogradu, prema podacima Arhiva javnih skupova, bilo između 275.000 i 325.000 ljudi.
Ovaj broj je posebno impozantan imajući u vidu da je vlast, odnosno režim, na sve moguće načine vršila opstrukciju tog skupa, prvo brutalnom kampanjom zastrašivanja ljudi, danima je putem režimskih medija najavljivano kako će se desiti ogromno nasilje, ali i time što su tog dana bili obustavljeni polasci za Beograd iz drugih gradova, a i u samom Beogradu je obustavljen javni prevoz.
Međutim, ni ovi pokušaji vlasti nisu zaustavili stotine hiljada ljudi.
Severna Makedonija
Nezapamćena tragedija u Severnoj Makedoniji, kada su poginule 62 mlade osobe u diskoteci u Kočanima 16. marta pokrenula je proteste u toj zemlji.
Tokom jednog od protesta u Severnoj Makedoniji učesnici su demolirali ugostiteljski objekat u vlasništvu osobe koja je rukovodila diskotekom u Kočanima, a koja nije imala dozvolu za rad, kao ni protivpožarni izlaz.
Skupovi su se održavali širom Severne Makedonije. Na skupove je pozvala neformalna grupa "Ko je sledeći?" (Кој е следен?), a kako bi iskazali jedinstvo i saosećanje u najtežim trenucima.
Glavna poruka sa srpskih protesta "Korupcija ubija" ovog puta se čula i u Severnoj Makedoniji. Isto kao što su mnogi videli korupciju u slučaju pada nadstrešnice u Novom Sadu, tako su i u slučaju ove diskoteke građani videli problem korupcije.
Tokom protesta formirana je i grupa "Studentski plenum", a koji je pozvala studente Severne Makedonije da se organizuju sa svojim koleginicama i kolegama i da zajedno odluče kako da se bore protiv "trulog i korumpiranog sistema".
Inače, i srpski studenti u blokadi organizovani su putem studentskih plenuma.
Crna Gora
Crnogorski studenti zahtevali su na ulicama odgovornost čelnika bezbednosnog sektora te zemlje zbog tragedije na Cetinju u kojoj je stradalo 13 ljudi, kada je 1. januara na Cetinju A. M. ubio ove ljude, među kojima je bilo i dvoje dece.
Oni su bili okupljeni oko neformalne grupe "Kamo sjutra". Oni su tražeći pravdu na protestima blokirali ulice i puteve.
Na protestima u Srbiji se uzvikivalo "Ruke su vam krvave" i mahalo otiscima crvenih šaka, simbolima srpskih protesta, a ovi simboli našli su se na protestima u Crnoj Gori.
Inače, ovo masovno ubistvo na Cetinju bio je drugi masovni zločin u tom gradu u manje od tri godine, kada je u avgustu 2022. Vuk Borilović ubio 11 sugrađana, među kojima je takođe bilo dvoje dece.
Mađarska
Poslednjih nedelja protesti se održavaju i u Mađarskoj. Uzrok svega bila je zabrana Prajda, odnosno donošenje anti-LGBT+ regulative. Takođe, ovi protesti pokazuju i da autokratski režim mađarskog premijera Viktora Orbana polako ulazi u svoju završnu fazu.
Veliki broj Mađara izašao je na ulice nakon odluke parlamenta te zemlje da zabrani Paradu ponosa. Inače, mađarskim parlamentom dominira Orbanova nacionalistička partija Fides.
Kako pišu mediji, nedavna istraživanja javnog mnenja pokazuju da opozicioni lider ima prednost u odnosu na Orbana, a neki su ocenili ovaj Orbanov obračun kao suzbijanje demokratskih sloboda uoči izbora sledeće godine.
Demonstranti su tokom protesta i blokirali mostove u Budimpešti.
Turska
Hapšenje opozicionog lidera i gradonačelnika Istanbula Ekrema Imamoglua, glavnog protivnika aktuelnom turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu na narednim predsedničkim izborima, pokrenulo je u martu masovne proteste i u Turskoj.
Ovaj talas antivladinih protesta najveći je u poslednjih deset godina. Na ulicama su izašli u Istanbulu, Ankari, Izmiru i mnogim drugim turskim gradovima, zahtevajući oslobađanje Imamoglua.
Imamoglu je bio priveden zbog optužbi za korupciju, što je on odbacio, a Republikanska narodna stranka, čiji kandidat je Imamoglum, više puta je istakla da je ovo hapšenje politički motivisano. Sa druge strane, turska vlada insistira na tome da pravosuđe radi nezavisno i bez političkog uplitanja.
Na ovim protestima su se pojavile i viralne slike na kojima se vidi kako policija juri osobu maskiranu u Pikačua.
Turske vlasti su udarac uzvratile represijom, te je policija upotrebila suzavac i biber sprej kako bi rasterale okupljene. Policija je uhapsila na hiljade ljudi zbog učešća u kako su ocenili "ilegalnim demonstracijama".
Inače, Arhiv javnih skupova analizirao je protest protiv hapšenja gradonačelnika Istanbula na kom je učestvovalo blizu 150.000 građana na 90.000 m². Tom prilikom je Arhiv naveo da je taj protest u Istanbulu u odnosu na broj stanovnika, bio ekvivalentan skupu od 13.500 ljudi u Beogradu.
Grčka
I u Grčkoj su krajem februara bili organizovani ogromni protesti, najveći od 80-tih godina prošlog veka. Povod za masovan izlazak Grka na ulice je bila najteža železnička nesreća u istoriji te zemlje, koja se desila 28. februara 2023. godine kod Tempija, u centralnoj Grčkoj.
Tada je nastradalo 57 osoba, uglavnom mladih, koji su se vraćali u Solun na fakultete. Dve godine kasnije stotine hiljada ljudi izašlo je na ulice gradova i tražilo odgovornost za tragediju.
Generalni štrajk trajao je 24 sata, a vazdušni, pomorski i železnički saobraćaj su bili obustavljeni. Zbog štrajka su bila zatvorena i preduzeća, dok su pozorišta otkazala predstave.
Centar glavnog grada Grčke je bio prepun ljudi, a tokom protesta je došlo i do sukoba sa policijom, kada su neki od okupljenih bacili Molotovljeve koktele, a policija je uzvratila suzavcem.
Protesti su održani u 346 grčkih gradova. Međutim, protesti su prestali.
Nedavno su Grci izašli na ulice, predvođeni sindikatima, na proteste zbog niskih plata.
Pročitaj još
Rumunija
Rumuniju već mesecima potresa politička kriza, a tokom ovog perioda bilo je organizovano više protesta. Sve je počelo kada je Ustavni sud te zemlje poništio izbore dva dana pre drugog kruga zbog navoda o ruskom uplitanju.
Protestovali su protiv poništavanja predsedničkih izbora. Kada je Centralna izborna komisija odbacila kandidaturu Kalina Đorđeskua, desničarskog političara i pobednika poništenog, prvog kruga predsedničkih izbora, to je izazvalo sukobe njegovih pristalica i policije na ulicama Bukurešta.
Proteste su organizovale i organizacije koje podržavaju dokument pod naslovom "Manifest za Evropu". U tom dokumentu se navodi da je potrebna jača veza Rumunije sa EU, a protiv bilo kakvog saveza ili partnerstva sa Rusijom.
Okupljenim na proevropskim protestima skandirali su "Rumunija - Evropa" i nosili su zastave Rumunije, Ukrajine i Evropske unije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Skupština usvojila autentično tumačenje leks specijalisa za Generalštab
03.12.2025.•
0
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su na sednici Predlog autentičnog tumačenja leks specijalisa za Generalštab sa 140 glasova za, dok je protiv glasalo 30, od ukupno prisutnih 177 poslanika.
Ministarstvo: Ne postoje dozvole za istraživanje zlata i bakra na lokalitetu Studena kod Niša
03.12.2025.•
0
Ministarstvo rudarstva i energetike saopštilo je da za lokalitet "Studena" kod Niša ne postoje važeće dozvole za geološka istraživanja metaličnih sirovina, među kojima su i bakar i zlato.
Milan Antonijević izabran za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti
03.12.2025.•
2
Skupština Srbije izabrala je danas Milana Antonijevića za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Profesor Saobraćajnog fakulteta: Za određene prekršaje uvesti zabranu vožnje sa oduzimanjem vozila
03.12.2025.•
2
Profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić izjavio je da bi novčana kazna za prekršaje u saobraćaju trebalo da bude proporcionalna primanjima kako bi "bolela" isto i onog ko zarađuje više i onog ko zarađuje manje.
EPS podseća: Papirni račun za struju zamenite elektronskim, platite do 20. u mesecu - i dobijete popust
03.12.2025.•
2
Elektroprivreda Srbije preporučila je građanima da papirni račun za struju zamene elektronskim, plate ga do 20. u mesecu i na taj način ostvare popust od sedam odsto.
MUP povodom Dana osoba sa invaliditetom: "Vozači, poštujte rezervisana parking mesta"
03.12.2025.•
3
Ministarstvo unutrašnjih poslova pozvalo je vozače da poštuju parking mesta rezervisana za osobe sa invaliditetom, navodeći da je reč o "osnovnom pravu i uslovu za ravnopravno učešće u saobraćaju".
Tužilaštvo: Nikola Selaković nije danas saslušan jer je došao samoinicijativno
03.12.2025.•
19
Javno tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je da je ministar kulture Nikola Selaković samoinicijativno jutros došao u to tužilaštvo, iako za danas nije bilo zakazano njegovo saslušanje u slučaju Generalštab.
Skupština usvojila budžet za 2026. godinu
03.12.2025.•
0
Skupština Srbije usvojila je sa 143 glasa "za" od ukupno 182 poslanika Zakon o budžetu za 2026. godinu u načelu.
Načelnik saobraćajne policije: Pooštravamo kazne u saobraćaju, naročito za povratnike u prekršajima
03.12.2025.•
10
Načelnik Uprave saobraćajne policije Slaviša Lakićević upozorio je da je čovek glavni uzročnik saobraćajnih nesreća, u 95-96 procenata, i naveo da se radi na izmeni zakona kako bi se znatno pooštrile kazne.
Nenadić: Sve što je bilo loše na prošlim izborima, u Negotinu, Mionici i Sečnju bilo još lošije
03.12.2025.•
2
Programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić ocenio je da su izborni uslovi u Srbiji danas lošiji nego na prethodnim republičkim izborima.
Nikola Selaković jutros u pratnji Đukanovića došao u tužilaštvo, pa dobio poziv na saslušanje
03.12.2025.•
24
Ministar kulture Nikola Selaković došao je jutros oko osam sati u Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK) na saslušanje.
Marko Đurić: Dali smo sve od sebe, ostavili srce na terenu da SAD shvate naše argumente o NIS-u
03.12.2025.•
71
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je da je tokom njegove posete Vašingtonu najvažnija adresa za razgovore o energetici i o situaciji u vezi sa NIS-om Stejt department.
FOTO: Zaustavljen u Prokuplju, policija mu u gepeku našla više od osam kilograma marihuane
03.12.2025.•
0
Prokupačka policija uhapsila je Č. P. (59) zbog trgovine drogom i zaplenila više od 8,7 kilograma marihuane.
Britanski Telegraf: Ovako ili onako - Rusi ispali iz igre, posledica po Srbiju - ide ka Zapadu
03.12.2025.•
14
Čak i dok Donald Tramp nudi Vladimiru Putinu dogovor za okončanje rata, njegove najnovije sankcije zadale su ruskom lideru ozbiljan udarac koji bi mogao trajati i nakon potencijalnog primirja, piše britanski Telegraf.
"Zajedno raspisujemo pobedu": Studenti najavili veliki protest za 28. decembar
03.12.2025.•
13
Studenti u blokadi najavili su veliki protest za 28. decembar.
Zorana Mihajlović u odbrani Rio Tinta: Protesti protiv kopanja litijuma organizovana i plaćena priča
03.12.2025.•
34
Bivša ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je da su protesti protiv Rio Tinta organizovana i plaćena priča.
Poslanici Skupštine Srbije danas glasaju o 58 tačaka dnevnog reda
03.12.2025.•
1
Skupština Srbije završila je juče rad, a predsednica parlamenta Ana Brnabić odredila je današnji dan za glasanje o svih 58 tačaka dnevnog reda.
CIK Kosova ponovo nije sertifikovao Srpsku listu za vanredne parlamentarne izbore
02.12.2025.•
0
Centralna izborna komisija (CIK) Kosova ponovo danas nije sertifikovala Srpsku listu za vanredne parlamentarne izbore 28. decembra.
Obeležen dan 204. vazduhoplovne brigade
02.12.2025.•
2
Pripadnici 204. vazduhoplovne brigade su obeležili Dan jedinice - 2. decembar, u spomen na dan kada je 1949. formiran 204. lovački avijacijski puk, čije tradicije nastavlja ova jedinica Vojske Srbije.
Zašto Vučić govori o istovremenim parlamentarnim i predsedničkim izborima?
02.12.2025.•
25
Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, gotovo godinu dana odbija da raspiše parlamentarne izbore, a sada najavljuje da bi uz njih mogli biti održani i predsednički, iako po Ustavu nema pravo na novi mandat.
Komentari 15
Karneval
D
Da se ne lazemo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar