Protesti zahvatili veći deo Balkana, pa utihnuli: Studenti u Srbiji najistrajniji u zahtevima

Autor: N1

Info

20.04.2025.

18:37 > 19:00

Prvih nekoliko meseci ove godine na Balkanu, obeležili su masovni protesti građana i studenata.

Uprkos činjenici da su u nekim državama protesti utihnuli, studentski bunt u Srbiji i dalje opstaje.

Međutim, od početka 2025. godine protesta je bilo od Atine do Budimpešte i od Istanbula do Beograda i Podgorice.

Nažalost, tragedije su uglavnom bile najčešći okidač protesta.

Pad nadstrešnice Železničke stanice u kojoj je poginulo 16 osoba, a jedna osoba je zadobila teške telesne povrede, zatim požar u diskoteci u Kočanima u Severnoj Makedoniji gde je stradalo 62 osobe, a više od 100 ljudi i mladih je povređeno, potom masovno ubistvo na Cetinju i sudar vozova u Grčkoj koji se dogodio 2023. godine, sve su to nesagledive tragedije zbog kojih su građani izašli na ulice tražeći odgovornost.

Protesti su izbili i zbog ugrožavanja demokratskih sloboda i ljudskih prava, kao i zbog represije autoritarnih režima, piše N1.

Međutim, kod brojnih protesta na Balkanu postoji još jedna stvar koja ih povezuje, a to je korupcija, odnosno nezadovoljstvo građana rasprostranjenom korupcijom, koja je počela da odnosi i ljudske žrtve, navodi ovaj portal.

Neke proteste poput onih u Turskoj i Grčkoj obeležilo je i nasilje i represija država, dok su studentski protesti u Srbiji bili nenasilni, osim kada su bili na meti napadi, poput zaletanja automobilima u masu ili prebijanjem studenata bejbzol palicama.

Srbija

Protesti u Srbiji polako se bliže šestom mesecu trajanja. Zbog svoje masovnosti i dužine trajanje predstavljaju i u ovom trenutku najjači otpor vladajućem režimu u Srbiji, a studentski pokret u Srbiji trenutno predstavlja najveći takav pokret na tlu evropskog kontinenta.

Studentska borba u Srbiji, pored toga što je konstantna od novembra prošle godine do danas, takođe brojkama na pojedinim skupovima pokazuje i najveću masovnost na ovim našim prostorima, imajući u vidu brojeve učesnika u poređenju sa veličinom zemlje, odnosno brojem stanovnika.

Protesti u Srbiji počeli su odmah nakon što je u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu poginulo 16 ljudi, među kojima su žrtve i deca. Ovo je izazvalo reakciju građana koji su na ulicama iskazali nezadovoljstvo zbog ovakvog događaja, ali i zbog toga što se radi o stanici koja je dva puta svečano otvarana, kao i zbog sumnje na ozbiljnu korupciju imajući u vidu cenu ovog projekta.

Protesti dobijaju novu dimenziju i snagu nakon što su studenti širom Srbije stupili u blokade univerziteta i fakulteta. Studentske blokade počele su nakon napada na studente Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu tokom odavanja pošte stradalima ispred ove ustanove.

Studentima su se ubrzo pridružili i prosvetni radnici, ali i učenici srednjih škola. U obustavi nastave bile su srednje i osnovne škole, negde je ta obustava bila potpuna, a negde se odrađivao zakonski minimum. A pored prosvete, koja podnosi najveću žrtvu ove borbe, gde su prosvetari u obustavi ostali i bez plata zbog odmazde režima prema njima, ustale su i druge profesije – radnici u kulturi, advokati, poljoprivrednici…

Bila su organizovana i dva generalna štrajka, a protesti na Slaviji u decembru prošle godine u Beogradu i najveći skup u novijoj istoriji Srbije 15. marta pokazali su snagu studentskih protesta i to koliko aktuelni režim izaziva otpor kod građana, ali i to koliko je oslabljen.

Tog 15. marta je na velikom studentskom protestu "15. za 15" u Beogradu, prema podacima Arhiva javnih skupova, bilo između 275.000 i 325.000 ljudi.

Ovaj broj je posebno impozantan imajući u vidu da je vlast, odnosno režim, na sve moguće načine vršila opstrukciju tog skupa, prvo brutalnom kampanjom zastrašivanja ljudi, danima je putem režimskih medija najavljivano kako će se desiti ogromno nasilje, ali i time što su tog dana bili obustavljeni polasci za Beograd iz drugih gradova, a i u samom Beogradu je obustavljen javni prevoz.

Međutim, ni ovi pokušaji vlasti nisu zaustavili stotine hiljada ljudi.

Severna Makedonija

Nezapamćena tragedija u Severnoj Makedoniji, kada su poginule 62 mlade osobe u diskoteci u Kočanima 16. marta pokrenula je proteste u toj zemlji.

Tokom jednog od protesta u Severnoj Makedoniji učesnici su demolirali ugostiteljski objekat u vlasništvu osobe koja je rukovodila diskotekom u Kočanima, a koja nije imala dozvolu za rad, kao ni protivpožarni izlaz.

Skupovi su se održavali širom Severne Makedonije. Na skupove je pozvala neformalna grupa "Ko je sledeći?" (Кој е следен?), a kako bi iskazali jedinstvo i saosećanje u najtežim trenucima.

Glavna poruka sa srpskih protesta "Korupcija ubija" ovog puta se čula i u Severnoj Makedoniji. Isto kao što su mnogi videli korupciju u slučaju pada nadstrešnice u Novom Sadu, tako su i u slučaju ove diskoteke građani videli problem korupcije.

Tokom protesta formirana je i grupa "Studentski plenum", a koji je pozvala studente Severne Makedonije da se organizuju sa svojim koleginicama i kolegama i da zajedno odluče kako da se bore protiv "trulog i korumpiranog sistema".

Inače, i srpski studenti u blokadi organizovani su putem studentskih plenuma.

Crna Gora

Crnogorski studenti zahtevali su na ulicama odgovornost čelnika bezbednosnog sektora te zemlje zbog tragedije na Cetinju u kojoj je stradalo 13 ljudi, kada je 1. januara na Cetinju A. M. ubio ove ljude, među kojima je bilo i dvoje dece.

Oni su bili okupljeni oko neformalne grupe "Kamo sjutra". Oni su tražeći pravdu na protestima blokirali ulice i puteve.

Na protestima u Srbiji se uzvikivalo "Ruke su vam krvave" i mahalo otiscima crvenih šaka, simbolima srpskih protesta, a ovi simboli našli su se na protestima u Crnoj Gori.

Inače, ovo masovno ubistvo na Cetinju bio je drugi masovni zločin u tom gradu u manje od tri godine, kada je u avgustu 2022. Vuk Borilović ubio 11 sugrađana, među kojima je takođe bilo dvoje dece.

Mađarska

Poslednjih nedelja protesti se održavaju i u Mađarskoj. Uzrok svega bila je zabrana Prajda, odnosno donošenje anti-LGBT+ regulative. Takođe, ovi protesti pokazuju i da autokratski režim mađarskog premijera Viktora Orbana polako ulazi u svoju završnu fazu.

Veliki broj Mađara izašao je na ulice nakon odluke parlamenta te zemlje da zabrani Paradu ponosa. Inače, mađarskim parlamentom dominira Orbanova nacionalistička partija Fides.

Kako pišu mediji, nedavna istraživanja javnog mnenja pokazuju da opozicioni lider ima prednost u odnosu na Orbana, a neki su ocenili ovaj Orbanov obračun kao suzbijanje demokratskih sloboda uoči izbora sledeće godine.

Demonstranti su tokom protesta i blokirali mostove u Budimpešti.

Turska

Hapšenje opozicionog lidera i gradonačelnika Istanbula Ekrema Imamoglua, glavnog protivnika aktuelnom turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu na narednim predsedničkim izborima, pokrenulo je u martu masovne proteste i u Turskoj.

Ovaj talas antivladinih protesta najveći je u poslednjih deset godina. Na ulicama su izašli u Istanbulu, Ankari, Izmiru i mnogim drugim turskim gradovima, zahtevajući oslobađanje Imamoglua.

Imamoglu je bio priveden zbog optužbi za korupciju, što je on odbacio, a Republikanska narodna stranka, čiji kandidat je Imamoglum, više puta je istakla da je ovo hapšenje politički motivisano. Sa druge strane, turska vlada insistira na tome da pravosuđe radi nezavisno i bez političkog uplitanja.

Na ovim protestima su se pojavile i viralne slike na kojima se vidi kako policija juri osobu maskiranu u Pikačua.

Turske vlasti su udarac uzvratile represijom, te je policija upotrebila suzavac i biber sprej kako bi rasterale okupljene. Policija je uhapsila na hiljade ljudi zbog učešća u kako su ocenili "ilegalnim demonstracijama".

Inače, Arhiv javnih skupova analizirao je protest protiv hapšenja gradonačelnika Istanbula na kom je učestvovalo blizu 150.000 građana na 90.000 m². Tom prilikom je Arhiv naveo da je taj protest u Istanbulu u odnosu na broj stanovnika, bio ekvivalentan skupu od 13.500 ljudi u Beogradu.

Grčka

I u Grčkoj su krajem februara bili organizovani ogromni protesti, najveći od 80-tih godina prošlog veka. Povod za masovan izlazak Grka na ulice je bila najteža železnička nesreća u istoriji te zemlje, koja se desila 28. februara 2023. godine kod Tempija, u centralnoj Grčkoj.

Tada je nastradalo 57 osoba, uglavnom mladih, koji su se vraćali u Solun na fakultete. Dve godine kasnije stotine hiljada ljudi izašlo je na ulice gradova i tražilo odgovornost za tragediju.

Generalni štrajk trajao je 24 sata, a vazdušni, pomorski i železnički saobraćaj su bili obustavljeni. Zbog štrajka su bila zatvorena i preduzeća, dok su pozorišta otkazala predstave.

Centar glavnog grada Grčke je bio prepun ljudi, a tokom protesta je došlo i do sukoba sa policijom, kada su neki od okupljenih bacili Molotovljeve koktele, a policija je uzvratila suzavcem.

Protesti su održani u 346 grčkih gradova. Međutim, protesti su prestali.

Nedavno su Grci izašli na ulice, predvođeni sindikatima, na proteste zbog niskih plata.

Rumunija

Rumuniju već mesecima potresa politička kriza, a tokom ovog perioda bilo je organizovano više protesta. Sve je počelo kada je Ustavni sud te zemlje poništio izbore dva dana pre drugog kruga zbog navoda o ruskom uplitanju.

Protestovali su protiv poništavanja predsedničkih izbora. Kada je Centralna izborna komisija odbacila kandidaturu Kalina Đorđeskua, desničarskog političara i pobednika poništenog, prvog kruga predsedničkih izbora, to je izazvalo sukobe njegovih pristalica i policije na ulicama Bukurešta.

Proteste su organizovale i organizacije koje podržavaju dokument pod naslovom "Manifest za Evropu". U tom dokumentu se navodi da je potrebna jača veza Rumunije sa EU, a protiv bilo kakvog saveza ili partnerstva sa Rusijom.

Okupljenim na proevropskim protestima skandirali su "Rumunija - Evropa" i nosili su zastave Rumunije, Ukrajine i Evropske unije.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

blokada fakulteta

Komentari 15

Hronološki Najpopularniji

Karneval

21.04.2025 • 09:09

Možda protesti u Srbiji duže traju ali ne donose nikakav rezultat. Masovno ali mlako i neubedljivo. Narod nije raspoložen za generalni štrajk tako da se ne može ništa posebno očekivati od protesta.

11 6 +5
D

21.04.2025 • 08:21

D

U Srbiji je najgore i ja sam bio skeptican prema ovakvim protestima i studentima ali sam se prevario. Ubrzo ce doci do izbora gde ce vodja AV izgubiti. Sve ima svoj pocetak i kraj ovi su na kraju i to niko ne moze zaustaviti. Ceka se povoljan trenutak jer zapad vidi da od AV ne moze vise nista ocekivati obecano i njiova podrska polako i sigurno opada. Protiv mladosti niko nije dobio borbu niti ce ikada moci narocito kada ti stane obrazovanje.

13 15 -2
Da se ne lazemo

21.04.2025 • 07:39

Sve je uzalud

23 19 +4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.