Kad žene progovore: Silovanje i prolazak kroz sistem
Ona ga uglavnom poznaje.
Foto: Sanja Pantić, Olivia Solis
On je komšija, neko koga je viđala u prolazu, kolega, simpatija, partner, stanodavac, porodični prijatelj, otac.
Branila se koliko je mogla. Ponekad se potpuno zamrzla.
Bila je dete, tinejdžerka, devojka, žena, baka. U svojoj kući, u svom dvorištu, u njegovom autu ili stanu, na ulici, u kafiću, kod prijatelja.
Silovanje je gotovo uvek prijavila odmah. Onda je pričala šta joj je uradio mnogo puta: policiji, doktorima, tužiocima, sudiji i veštacima, advokatima, porodici, prijateljima…
Policija se nekad potrudila da skupi dokaze, a nekad nije. Doktori su nekad zapisali, opisali i fotografisali svaku povredu dovoljno dobro, nekad nisu. Tužilaštvo je nekada pokretalo istragu, često odbacilo krivičnu prijavu…
Od silovanja do presude prošlo je u proseku dve godine i pet meseci. Najbrže je bilo kad je priznao – tri meseca. Nekad je trajalo godinama…
Ona koja je ušla u sudnicu na kraju bi često čula da je proglašen krivim i osuđen na oko pet godina zatvora. To je i minimalna kazna.
Ona neko vreme ne bi izlazila napolje. Promenila bi stan ili posao, ili prestala da ide u školu. Bila joj je neophodna pomoć psihologa ili psihijatra.
Ona kojoj sistem nije ni poverovao, nije ni postala deo ove statistike.
A žena poput nje je najviše.
Ovo ne znači da se broj silovanja smanjio, već da žene ovu vrstu nasilja ne prijavljuju, a da državne institucije ni ne evidentiraju svaku prijavu.
Istražujući kako se u Srbiji procesuiraju silovanja, šest medija - BIRN, Bujanovačke, Glas Šumadije, Južne vesti, Ozon pres i 021 - analiziralo je desetine presuda donetih u slučajevima silovanja širom Srbije od 2022. godine do danas.
One pokazuju da se pred sudovima najčešće nađu napadači koje su žene prijavile odmah. Gotovo svi su nižeg nivoa obrazovanja i bez stalnog posla.
Ovi osuđeni napadači su, međutim, manjina. Optužnice ne budu podignute protiv oko polovine prijavljenih.
Ne postoje posebni protokoli po kojima policija, tužilaštva i zdravstveni radnici postupaju kada su u pitanju istrage o seksualnom nasilju. Presude pokazuju da nije neobično da se dokazi ne prikupe dovoljno dobro da budu upotrebljivi na sudu.
Srbija je ratifikovala Konvenciju o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici Saveta Evrope (Istanbulska konvencija) još 2013. i obavezala se da će izmeniti pravnu regulativu i doneti niz mera koje će, između ostalog, omogućiti bolju i efikasniju zaštitu i podršku žrtvama silovanja.
U međuvremenu, međutim, nije bilo nikakvih značajnih pomaka kada je u pitanju procesuiranje silovanja i podrška osobama koje su ga preživele.
Tamni broj
Oko pet odsto žena u Srbiji - njih 170.000 - preživelo je seksualno nasilje posle svoje 15. godine, pokazalo je istraživanje OEBS-a iz 2019. godine.
Tri godine kasnije, čak 9.2 odsto ispitanica koje su učestvovale u istraživanju organizacije Femplatz reklo je da je doživelo silovanje ili pokušaj silovanja u javnom prostoru.
Većina žena ne prijavi slučaj.
Kao i u drugim delovima sveta, u Srbiji silovanje spada u jedno od dela za koja se veruje da imaju najviši "tamni broj" - ovo je izraz koji se u kriminalističkoj statistici koristi za nepoznati broj krivičnih dela, onih koja nisu prijavljena.
"To je trend, ne samo kod nas, nego i u celom svetu, gde je najveća tamna brojka upravo kod prijava seksualnog nasilja", kaže Jasmina Nikolić, direktorka Viktimološkog društva Srbije.
Istraživanja o tome zašto žrtve ne prijavljuju silovanja – nema, kao ni kampanja sa ciljem podizanja svesti o seksualnom nasilju i pravima osoba koje su ga preživele, pokazuje izveštaj Saveta Evrope.
Nikolić smatra da žrtve ne prijavljuju silovanja iz niza razloga - često jer su počinioci njima poznate osobe, a žrtve osećaju krivicu, strah i stid da prijave seksualno nasilje, ali i zato što je pravosudni sistem "neprilagođen" i retraumatizira žrtve.
"Znamo kakav je odnos uopšte krivično-pravnog sistema - od prijavljivanja, pa do procesuiranja prema žrtvama - da se one više tretiraju kod su one nasilnice, nego da su žrtve", kaže ona.
Podaci o prijavama su neujednačeni - brojevi koje je novinarima dostavio MUP znatno su niži od brojeva koje objavljuje Republički zavod za statistiku.
Bez obzira na to čiji se podaci gledaju, pokazuju da je prijava iz decenije u deceniju sve manji.
Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra objašnjava da se mnoge prijave ni ne evidentiraju, a žene često i odvraćaju od prijava.
"To što pokazuje državna statistika, to su očigledno podaci samo o onim slučajevima gde je tužilaštvo odlučilo da preduzme krivično gonjenje, to jest da sprovodi istragu, a da se faktički svi slučajevi prijave silovanja gde tužilaštvo nije donelo tu odluku - da se ti slučajevi nigde ne beleže", objašnjava Macanović.
Podaci koje je MUP dostavio BIRN-u pokazuju "broj dela", ne broj „događaja“, kako se recimo beleži svaka prijava za porodično nasilje.
"To su ono što u tužilaštvu zovu takozvani KTR predmeti, škart predmeti, gde dođe neka informacija o događaju koja je tamo negde, završi u tužilaštvu… Faktički ne postoji evidencija toga da se vidi koliko je bilo u stvari tih prijava u tim KTR spisima, odnosno policija neće da da podatak o tome koliko je uopšte žena devojčica i možda muškaraca došlo i prijavilo silovanje, a da je tužilac rekao nema tu dela, ili da su - ono što se često dešava - žrtve silovanja u samoj policiji odgovorene od podnošenja prijave, jer im je rečeno da ukoliko se ne dokaže, protiv njih će biti pokrenut postupak za lažno prijavljivanje", kaže Macanović.
Milena Božović, javna tužiteljka, dodaje da je važna i uloga medija. Ona objašnjava da se javnost retko obaveštava o presudama koje su donete, dok s druge strane tabloidi invazivno izveštavaju o ovim predmetima, često pokušavajući da diskredituju žrtvu.
"Nema dovoljno promocije osuđujućih presuda. Ti predmeti se ne prate, tako da nema te promocije, u smislu da ohrabre žene da znaju da postoje osuđujuće presude. S druge strane imate tabloide, sada gotovo svako ko želi, advokat ili stranka, može da ima oglasnu tablu preko tabloida i da tu vrši razapinjanje žrtve. Prate se njihovi životi, pogotovo kad su u pitanju poznate ličnosti, izvlači se nešto iz njihove prošlosti, što često i nije tačno, tako da mislim da žene kad vide šta može i njima da se dogodi, odustanu. Nisu tu samo tabloidi, tu su i društvene mreže - Instagram, Fejbuk, Tviter, svi komentarišu njihov život", objašnjava Božović.
Bez posebnih pravila
Jedna od obaveza Srbije, po usvajanju Istanbulske konvencije, jeste otvaranje centara za žrtve seksualnog nasilja, gde bi na jednom mestu mogle da dobiju zdravstvenu, psihološku i pravnu pomoć, kao i da prijave nasilje, daju izjave i obave preglede neophodne za prikupljanje dokaza.
Ovakvi centri postoje samo u Vojvodini i trenutno ih ima pet – u Novom Sadu, Zrenjaninu, Kikindi, Sremskoj Mitrovici i Vrbasu, ali nije ih otvorila država, već nevladina organizacija Centar za podršku ženama.
Otvoreni su i rade uz pomoć sredstava međunarodne zajednice, pa se i zatvaraju kada te pomoći nema.
Država bi trebalo da otvori jedan ovakav centar na svakih 200.000 stanovnika, ali nema ni naznaka da će se to dogoditi. Kako se navodi u poslednjem izveštaju Saveta Evrope, Srbija nije ni pokušala da obezbedi sredstva za njihov rad.
Dok u centrima u Vojvodini žrtva na jednom mestu može da obavi sve - prijavu, preglede, forenziku - i na kraju dobije čistu garderobu i podršku, u ostatku Srbije njen susret sa sistemom i prolazak kroz njega zavisiće u velikoj meri od toga koliko su kvalifikovane prve osobe koje će susresti kad prijavi slučaj - policajci i lekari.
"Moje neko mišljenje i iskustvo je da to zavisi od pojedinca, ko bude u tom trenutku na nekom mestu, što nije dobro naravno. Ne postoje protokoli o postupanju, nego se oni u neke opšte protokole ubacuju i onda se uvek može provući nešto što nije adekvatno", kaže Jasmina Nikolić iz Viktimološkog društva Srbije.
U Srbiji ne postoje posebni protokoli po kojima policija, zdravstveni radnici i pravosudni organi postupaju u slučajevima seksualnog nasilja.
Dok iz Ministarstva zdravlja nisu odgovorili na pitanja novinara, iz Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva pravde navode da se postupa u skladu sa krivičnim zakonima, Zakonom o policiji odnosno i opštim protokolima za postupanje u slučaju nasilja na ženama.
Ovi protokoli, međutim, detaljnije određuju obaveze i standarde u postupanju u slučajevima porodičnog nasilja i sem opštih smernica, nisu primenjivi na slučajeve seksualnog nasilja.
"Nikada se nismo uskladili sa onim sto su standardi u svetu. Autonomni ženski centar najmanje 15 godina unazad, ako ne i duže, piše Ministarstvu zdravlja, ili drugim ministarstvima, da se donese takva vrsta protokola kada je u pitanju prijavljivanje seksualnog nasilja. I to nikada nije usvojeno", kaže Vanja Macanović.
Ona objašnjava da bi to trebalo da bude objedinjeni protokol za policiju, zdravstvene ustanove, tužilaštvo, ali i druge u sistemu. Ovaj protokol trebalo bi da omogući da sistem bude usredsređen na žrtvu - da joj se pruži podrška, da se kvalitetno prikupe dokazi, efikasno sprovede istraga i da ona ne doživi retraumatizaciju.
Susret sa policijom
Osobama koje su preživele silovanje, prvi susret sa sistemom je susret sa policijom.
Čak i kada žrtva prvo potraži lekarsku pomoć, osim u slučajevima teških povreda, doktori će je uputiti u policiju, jer ne mogu da uzimaju briseve koji će kasnije biti korišćeni u sudskom postupku bez naredbe tužilaštva ili suda.
Dok u većim gradovima obično postoje posebna policijska odeljenja za krvne i seksualne delikte, u manjim mestima često ih nema.
U praksi, policajci kojima žrtve po prvi put moraju da izgovore šta im se desilo, često su inspektori koji se bave opštim kriminalom i nemaju iskustva ili znanja o seksualnim deliktima.
Biljana Branković, advokatica iz Niša čiju klijentkinju je tukao i silovao bivši partner u manjem mestu u okolini Niša, kaže da su njenu klijentkinju sa vidnim povredama po celom telu, policajci saslušali i poslali kući.
"S obzirom na to da se ovaj slučaj desio u malom mestu, tu je procedura bila jako loše sprovedena… Ona je imala ujutru kontakt sa policijom, ali je to tako ostalo, mislim nedorečeno, to se konstatovalo tamo šta je bilo, kako je bilo", objašnjava Branković.
Njena klijentkinja je na lekarske preglede, koji se rade u slučajevima silovanja, otišla tek pošto ju je advokatica uputila.
"Pitam je l’ se tuširala, a mama mi kaže sprema se. Ni slučajno ne. Mama pita kako da se ne istušira, jer ona je sva… on je nju valjao po zemlji, ja sam videla slike, ono je zaista bilo strašno, a njena mama pita kako da je ovakvu vodim. Ponavljam, sreća da su me zvale. To je jedna normalna reakcija svakog čoveka, da ne pričamo o tom nekom psihološkom momentu - šta je doživela, pa hoće da spere vodom sa sebe", opisuje advokatica.
Propusti u radu policije kasnije su omogućili odbrani da osporava neke dokaze, dodaje advokatica.
"Ti neki u startu, da kažem propusti policije - kojih je bilo - imali su za posledicu [...] kad je optužnica stupila na snagu, pa kad se krenulo sa suđenjem, onda je odbrana to koristila", kaže Branković koja je uz svoju klijentkinju bila od početka.
Od trenutka prijave, pa kroz ceo postupak, žrtve silovanja imaju pravo na pravnog zastupnika, kao i oštećeni u bilo kojoj drugoj vrsti krivičnog postupka. Kasnije, u toku sudskog postupka, on im može biti dodeljen i po službenoj dužnosti, odnosno besplatno.
Brojanje povreda
Po prijavi policiji, odmah se obaveštava tužilaštvo koje rukovodi predistražnim postupkom, i dežurni tužilac je taj koji bi trebalo da, na osnovu informacija dobijenih od policije, naredi prikupljanje dokaza - uzimanje briseva i garderobe.
"U zavisnosti od njenog stanja, policija može da je fotografiše. Lice se upućuje najčešće u ginekološko-akušersku kliniku ili u kliničko-bolnički centar - to zavisi od povreda: da li su to opekotine, da li su to neki prelomi, da li ima vidljivih promena… Uključuje se sigurno lekar ginekolog i još neki lekar koji će izvršiti fizički pregled", objašnjava Milena Božović.
Iako je Ministarstvo zdravlja još 2010. uvelo prvi formular koji lekari popunjavaju kada na pregled dođu žene koje su preživele nasilje ili lekar sumnja da jesu, praksa pokazuje da ga lekari ne popunjavaju uvek u slučajevima silovanja. Iz ovog Ministarstva nisu odgovorili na molbe novinara za intervju.
U formularu bi lekari trebalo da napišu šta se dogodilo i detaljno zapišu, opišu i fotografišu sve povrede - kako bi ovaj dokument kasnije mogao da bude korišćen u sudskom postupku.
Ipak, u šest od 45 presuda koje su novinari analizirali, navode se problemi u vezi sa lekarskim pregledima.
U Požarevcu, sud je proglasio optuženog krivim za silovanje, ali se iz presude vidi da je odbrana pokušala da negira silovanje, koristeći činjenicu da su brisevi uzeti tek dan kasnije.
"Okolnosti da je biološki materijal uzet tek nakon jednog dana, ni u kom slučaju ne mogu se pripisati u krivicu oštećenoj, jer je ista nesporno hospitalizovana, a okolnost da ginekološki pregled nije blagovremeno odmah izvršen je stvar neorganizacije Opšte bolnice, a ne nikako činjenice koju odbrana pokušava da prikaže, da i nije bilo silovanja, jer kao što je napred rečeno, prilikom prvog pregleda, već u 20 časova i 24 minuta, oštećena je lekarima jasno ukazivala da je bila prisiljena na seksualni odnos", piše u presudi.
U predmetu u Vranju, gde je silovatelj proglašen krivim, u samoj presudi se navodi da je ginekološki pregled bio "uopšten, manjkav i nepotpun", te da zato veštaci nisu mogli da utvrde uzroke konstatovanih povreda.
U ovom istom gradu, gde je žena preživela grupno silovanje, ginekološki pregled je urađen nekoliko sati posle prijave, ali su druge povrede pregledane i zabeležene tek sutradan, kada je žrtva bila u Hitnoj pomoći.
U Jagodini, policija žrtvu nije odvela u Službu hitne pomoći radi pregleda i konstatovanja povreda, jer – kako je na sudu svedočio policijski inspektor – nije sama "ukazala da ima povrede". Žrtva je bila maloletnica, koja nikada nije imala seksualne odnose.
Odvedena je samo na ginekološki pregled gde je konstatovano da nije povređena. Ipak, neurolog kod kog je uznemirena došla dan kasnije u izveštaju je napisao da ima povrede i opisao ih.
Na sudu je veštak sudske medicine potvrdio da se iz dostupne medicinske dokumentacije vidi da je imala krvne podlive na oba ručna zgloba, oguljen lakat i krvni podliv preko grudi.
Iako je svedočila da je više puta tražila da prestane da je dodiruje, vrištala i pokušavala da ga odgurne, u obrazloženju suda stoji da se za povrede ne može utvrditi kada su nastale, jer nisu zabeležene na pregledu posle napada, niti ih je tužilaštvo navelo u optužnici.
"Niko nije bio preterano zainteresovan za njen predmet. Njen otac je već bio poznat policiji i niko nije bio raspoložen da radi", kaže advokat koji ju je zastupao Željko Ljubanić.
Sud je u oslobađajućoj presudi naveo da su njih dvoje "na jedan nevešt i nespretan način obavili seksualni odnos."
Vanja Macanović kaže da tužilaštva najčešće izdaju naredbe da se uzmu samo ginekološki brisevi i da nije neobično da se ostale povrede ne pregledaju, ili ne opišu dovoljno dobro.
Pre nekih 20 godina, u Beogradu je, kaže, praksa beogradske policije i Instituta za sudsku medicinu bila da žrtve odmah pregledaju forenzičari sudske medicine koji su detaljno zapisivali, opisivali i fotografisali povrede, ali i uzimali druge tragove, poput podnokatnog sadržaja, ako bi žrtva ogrebala napadača.
"To jesu skupe analize, ali to može da se uzme, da se sačuva, pa ako treba - onda da se radi [analiza]... Ali to vam sve zavisi od ljudi. Kad je ta inspektorka, koja se tada bavila krvnim i seksualnim deliktima, otišla, nekako je ta saradnja zamrla i mi više ne vidimo da to postoji", kaže Macanović.
Tužiteljka Božović objašnjava da je sadašnja praksa da se veštačenje radi za potrebe sudskog postupka.
"U toj prvoj fazi najčešće nije prisutan lekar sudske medicine. Sudska medicina, šta znači? Znači za potrebe sudskog postupka. Ono što je važno jeste da su te povrede od strane izvršnog lekara, ginekologa i onog lekara koji je vršio klinički pregled, dobro opisane. Tad će lekar sudske medicine po našoj naredbi, naredbi tužilaštva ili suda, da odredi vrstu i težinu povreda, čime su te povrede nanete i kakve su posledice proizvele po samu oštećenu", objašnjava tužiteljka.
Macanović kaže da osobe koje su preživele silovanje mogu da odu i same na Institut za sudsku medicinu kako bi bile pregledane, ali u tom slučaju - same i plaćaju pregled.
Put do pravde
Oko jedne polovine prijava dovede do podizanja optužnog predloga, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Novinari nisu analizirali optužne predloge, ali analiza predmeta koji su doveli do presuda, pokazuje da je 70 odsto žena, čije su prijave dovele do optužnica, slučaj prijavila odmah ili dan posle napada.
"Vi morate imati dovoljno dokaza za optuženje. Zato je važna ta prva faza kada se dokazi prikupljaju, da se prikupe na kvalitetan način. [...] Kao i kod svakog krivičnog dela, što više vremena prođe… Dakle, nama posle 72 sata skoro da nestaju biološki tragovi. Možda imate izjave određenih svedoka, nešto na osnovu telefona, ako možete da utvrdite lokaciju, neku razmenu poruka…", objašnjava tužiteljka Božović značaj prvih dana po zločinu.
Iz polovine presuda je jasno da je u napadu korišćena sila i na ženama su postojali tragovi povreda.
U većini slučajeva, žrtve su poznavale i mogle da identifikuju silovatelja, a među njima su komšije, muževi, momci, kolege, roditelji, poznanici iz grada.
Oni koji se nađu na optuženičkoj klupi gotovo uvek su nižeg nivoa obrazovanja – skoro polovina ima završenu samo osnovnu školu, a većina njih je nezaposlena ili obavlja povremene poslove.
Ovo, međutim, ne znači da među silovateljima nema onih obrazovanijih i imućnijih.
"Naravno da je nemoguće. Mogu da pretpostavljam, kao što i Vi pretpostavljate, da se žene teže odlučuju da krenu u postupke protiv nekih poznatih osoba. Mislim, šta pričamo, imamo ovde javne ličnosti protiv kojih postupci traju večno i znamo kako su žrtve prošle kroz njih, to su osvešćene žene koje su svesno ušle u taj postupak. Tako da sigurno ima žene koje uopšte ne ulaze u neki postupak, ne prijavljuju, ali ima sigurno onih [nasilnika] koji plaćaju skupe advokate, koji nemaju nikakvih obzira, koji su vrlo drski, nema nikakvog respekta prema žrtvama, pa i u toku samog suđenja žrtve ili odustanu ili u principu se završi tako što presuda ili se odbaci", objašnjava Jasmina Nikolić iz Viktimološkog društva Srbije.
Glumice Milena Radulović i Iva Ilinčić, koje su sa još nekoliko polaznica škole glume, podnela prijavu protiv poznatog učitelja glume Mikija Aleksića zbog silovanja i seksualnog uznemiravanja, u javnosti su dobile podršku, ali i brutalne napade. Preispitivao se njihov karakter, secirali životi uz pitanje "zašto nisu odmah prijavile". Četiri i po godine od prijave, slučaj je i dalje u toku. Radulović je svedočila na tri ročišta, a Aleksićevi advokati i sam Aleksić postavljali su joj pitanja od kojih su se mnogi zgrozili. Ona je, međutim, istrajala.
Istrajnost žena u mnogim predmetima koji su epilog dobili na sudu, imala je značajnu ulogu - njihovi silovatelji osuđeni su upravo zbog iskaza koje su one dale pred sudom. Pored njihovih svedočenja, značaj su imala i mišljenja veštaka o njima – da li su sklone manipulacijama, preuveličavanju, da li mogu da verno shvate i prenesu događaje, koji im je stepen inteligencije i razumevanje događaja.
"Bez svedočenja žrtve ne mogu ovi postupci da se izguraju do kraja. I to je ono što je u stvari najteže, kako motivisati žrtvu da ostane do kraja, sa svim ovim što se dešava u postupku i ovim načinom ispitivanja i davanja tolikih iskaza toliko puta i pre nego što se dođe do suda. Bez nje taj postupak ne može", kaže Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.
Tokom postupka, žrtve mogu biti izložene brutalnim ispitivanjima advokata i optuženih.
"U 80 odsto slučajeva su to osobe koje žrtve poznaju [...] koji vrlo dobro zna koje su njene, kako da kažem, slabosti. I posebno zna ako je ona imala neke probleme u domenu adolescencije ili nečega… onda se to koristi u odbrani. Da su žrtve takve i takve, ona je imala te probleme, imala ovakve. I onda se to koristi, kao da je žrtva sve umislila i nije se desilo", kaže Macanović.
Do kraja postupka, većina žena mora najmanje pet puta da govori o onome što je preživela: policiji, lekarima, tužiocima, veštacima i pred sudom na ročištu. Za većinu njih ovo je traumatično iskustvo.
"Svako ispitivanje oštećene pred sudom… Zaista je bio psihički problem kako će ona to izdržati. Verujte mi, svaka njena priprema za to saslušanje je trajala ovde, kod mene u kancelariji, nekoliko sati. I pri tome, najmanje dva ili tri puta u toku tog razgovora meni oštećena kaže ja ovo više ne mogu, ja ovo jednostavno više ne mogu, ja hoću da odustanem. Naravno, ja kao njen punomoćnik ne mogu da je nateram da ona to uradi, ja sam tu zbog nje, nije ona tu zbog mene. Ja sam samo svojom, da kažem, ne upornošću, ali svojim autoritetom koji imam kod nje, uspela da je pre svega smirim, što je najbitnije, a da onda idemo dalje. I eto, ona je jednostavno uspela da do kraja učestvuje u tom postupku koji je tako okončan", opisuje advokatica Biljana Branković iz Niša.
Iako žrtve silovanja mogu dobiti status posebno osetljivog svedoka, analiza presuda pokazuje da ga je u poslednje tri godine u 45 predmeta koji su novinarima dostavljeni, imalo samo njih deset. Klijentkinja Biljane Branković je jedna od njih.
Ovaj status znači da žrtva ne mora da se suočava direktno sa nasilnikom u sudnici, već na ročištu svedoči iz druge prostorije putem video linka, kao i da joj pitanja ne može postavljati direktno okrivljeni ni njegovi advokati, već sudija ili psiholog.
Većina onih čije presude su novinari dobili, ovaj status dobila je na predlog veštaka ili psihijatra, ali mogu ga tražiti i same, preko svojih zastupnika, ili to za njih može da učini tužilaštvo.
Tužiteljka Milena Božović očekuje da će se položaj oštećenih u pravosudnom sistemu Srbije olakšati, pošto je krajem prošle godine usvojen Pravilnik o radu i postupanju službe za pružanje podrške i pomoći oštećenima i svedocima.
Ovim pravilnikom, objašnjava Božović, predviđa se da sud oštećenoj dostavi brošuru sa informacijama o ovoj službi i njenim pravima.
U ovoj službi su pravnici, ali po potrebi može biti angažovan psiholog, koji će nakon individualne procene svake žrtve, sastaviti lični list oštećene. Ovaj list, koji sadrži podatke o njenom stanju, procenu da li je sposobna za suđenje, da li se plaši, zatim se dostavlja sudu.
"[Tako sud] ima predstavu na koji način da je zaštiti, da taj kontakt sa okrivljenim u sudnici za nju ne bude opet naporan i neka nova trauma. Služba će da je sačeka preko sudske straže na ulazu u zgradu, to je sve važno. Da je sačeka, da je otprati do sudnice, da joj pre suđenja objasni ko se sve nalazi u sudnici, kakav je raspored, gde sedi okrivljeni", objašnjava tužiteljka.
Božović ističe da je za stranke u ovakvim i sličnim predmetima veoma važno da budu što detaljnije informisane o svemu što sledi.
"Ja sam baš imala neku međunarodnu pravnu pomoć gde su žrtve trgovine ljudima devojke koje su radile u inostranstvu. Postupam po zamolnici, gde se uključujemo direktno u sudnicu i gde je moja uloga, kao tužioca iz Srbije, samo da konstatujem njeno prisustvo. Dakle, ja ne smem ništa drugo. Ona je pristupila sa podrškom, bio je neko iz nevladinih organizacija, krenula da daje iskaz, ali njoj nisu rekli iz te inostrane zemlje da su u sudnici prisutni i okrivljeni. Ona je slobodno davala iskaz, sve je to išlo preko Skajpa i na kraju, kad je došla skoro do kraja, ima okrivljeni pitanja. Ona je tek tad shvatila da je ona ceo svoj iskaz davala pred njima. I ona je preda mnom doživala stvarno jedan veliki šok. Mi smo morali da prekinemo to svedočenje. Eto, koliko je svaki detalj bitan. Sve je važno - i saopštiti im gde ko sedi i ko je prisutan i sve što može da im se olakša", opisuje ona.
Minimalne kazne
Suđenja u proseku traju oko dve i po godine. Suđenje u kom je Biljana Branković zastupala žrtvu trajalo je skoro četiri.
"Bilo je puno pretresa, mislim zaista ne znam sad tačno koliko, ali otprilike desetak, što je za ovakav predmet, s moje tačke gledišta, nedopustivo mnogo. Tri puta je došlo do izmene sudećeg sudije, što je opet za ovakav predmet nedopustivo mnogo, i nedopustivo uopšte. A onako u zagradi ću reći da nam je to uobičajeno za sve predmete. Na prste jedne ruke mogu da nabrojim predmete u kojima jedan te isti sudija počne i završi predmet, što je opet stvar organizacije", kaže ona.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u poslednjih šest godina, godišnje donošeno do 25 presuda za silovanje, dok je pre toga broj presuda na godišnjem nivou bio najmanje duplo viši.
Najveći procenat osuđenih za silovanje, osuđen je na kaznu između pet i deset godina zatvora.
U presudama koje su novinari analizirali najčešća kazna bila je minimalnih pet godina. Na ovu kaznu su tako bili osuđivani oni koji su ženama polomili nos i rebra, ili učestvovali u grupnom silovanju.
Pojedini sudovi su donosili osuđujuće presude i u predmetima u kojima nije zabeležena upotreba sile, niti povrede na žrtvama, dok su drugi u sličnim slučajevima donosili oslobađajuće presude.
Presude za silovanje, međutim, mahom nisu bile kraj procesa za žene koje su preživele silovanje. Sve žrtve koje su tokom postupka istakle imovinsko-pravni zahtev upućene su na to da odštetu traže u parničnom postupku.
Tokom tog procesa žrtve čeka da ponovo sve ispričaju u sudnici i da se ponovo suoče sa pitanjima branilaca i onog koga su tužile - silovatelja.
Vodič za osobe koje su preživele silovanje
Prvi koraci
- Ne menjajte odeću i ne tuširajte se: Zbog očuvanja dokaza, pokušajte da ne menjate odeću, ne tuširate se i ne perete ruke pre medicinskog pregleda.
- Obratite se nekome ko može da vam bude podrška: Pozovite osobu od poverenja – prijateljicu, člana porodice, advokata ili organizaciju koja pruža pomoć žrtvama seksualnog nasilja.
- Hitna pomoć: Ukoliko vam je potrebna hitna medicinska pomoć, obratite se lekaru i tražite da popune obrazac za evidentiranje i dokumentovanje nasilja.
- Specijalizovani centri: Obratite se specijalizovanim centrima za žrtve seksualnog nasilja, ukoliko se silovanje dogodilo ili živite ne teritoriji Novog Sada, Zrenjanina, Kikinde, Sremske Mitrovice ili Vrbasa
Prijava
- Policija: Možete prijaviti silovanje u najbližoj policijskoj stanici ili pozivom na broj 192. Pre potpisivanja izjave, proverite da li je uneto sve što ste rekli, a smatrate važnim i tražite kopiju.
- Tužilaštvo: Prijavu možete podneti i direktno nadležnom javnom tužiocu.
- Organizacije za podršku: Nevladine organizacije, poput Autonomnog ženskog centra, mogu vam pomoći u procesu prijave i pružiti podršku.
Medicinski pregled
- Dokumentovanje povreda: Posle prijave, policija će vas uputiti na ginekološki ili/i lekarski pregled. Medicinski radnici će obaviti pregled i dokumentovati povrede, što može biti ključni dokaz u postupku. Ukoliko vas policija uputi samo na ginekološki pregled, možete sami otići kod lekara, privatnog ili državnog, ili na Institut za sudsku medicinu, kako bi vaše povrede bilo dokumentovane. Tražite kopije izveštaje lekara i ponesite ih sa sobom.
- Plaćanje pregleda: Pregledi na Institutu za sudsku medicinu se plaćaju, ukoliko ih nije naložilo tužilaštvo ili sud. Autonomni ženski centar ima fond za ove preglede i možete im se obratiti kako bi oni pokrili troškove.
Psihološka i pravna podrška
- Psihološka pomoć: Potražite pomoć psihologa ili savetovališta kako biste se suočili sa traumom. Ovu vrstu podrške možete dobiti besplatno od organizacija kao što su Viktimološko društvo Srbije i Autonomni ženski centar.
- Pravna pomoć: Organizacije poput Autonomnog ženskog centra pružaju i psihološku i pravnu podršku. Ukoliko dođe do sudskog postupka, možete dobiti i besplatnu pravnu pomoć od države. Obratite se službama za pružanje podrške i pomoći oštećenima i svedocima koje postoje u svim višim sudovima u zemlji.
Sudski postupak
- Istraga: Nakon prijave, tužilaštvo pokreće istragu.
- Optužnica: Ako postoje dovoljni dokazi, podiže se optužnica protiv počinioca.
- Suđenje: Tokom suđenja, možete tražiti status posebno osetljivog svedoka. Ovo znači da se nećete suočavati sa okrivljenim, niti će okrivljeni i njegovi advokati moći direktno da vam postavljaju pitanja. Imate pravo da budete obavešteni o toku postupka i da prisustvujete suđenju.
Korisni kontakti
Policija: 192
Hitna pomoć: 194
Autonomni ženski centar: +381 11 266 22 34
Viktimološko društvo Srbije: +381 11 22 88 040
Centar za podršku ženama: + 381 23 0 437 343
Akcija protiv trgovine ljudima ASTRA: + 381 11 785 0000 + 381 1+ 381 11 785
SOS telefon za žene žrtve nasilja: 0800 100 100
Mreža „Žene protiv nasilja” (spisak i kontakti ženskih organizacija širom Srbije): https://www.zeneprotivnasilja.net/o-nama/spisak-organizacija
Autorke: Gordana Andrić, Ljubica Jocić (Južne vesti), Jelena Zorić
Saradnice i saradnici na istraživanju: Ivana Jovanović (Bujanovačke), Jovanka Nikolić (Glas Šumadije), Zoran Strika (021), Radmilo Marković (BIRN)
Urednica: Gordana Andrić
Ilustracije: Sanja Pantić
Dizajn: Olivia Solis
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Vučić: Srbija ne izvozi municiju
23.06.2025.•
0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija danas ne izvozi ništa od municije, već ona ide u "kasarne i stokove".
Zvaničnik NATO: I dalje očekujemo da Srbija omogući procesuiranje odgovornih za Banjsku
23.06.2025.•
0
NATO i dalje očekuje od vlasti Srbije da obezbede procesuiranje odgovornih za nasilje na Kosovu 2023. godine, izjavio je zvaničnik zapadne vojne alijanse.
Iz saobraćaja isključeno skoro 1.800 pijanih i 70 drogiranih vozača
23.06.2025.•
0
Saobraćajna policija je tokom pojačane kontrole protekle nedelje iz saobraćaja isključila 1.812 vozača koji su pijani upravljali vozilom i 70 vozača koji su vozili drograni.
Uhapšen još jedan saradnik bivše gradonačelnice Niša: "Muljanjem" došao do 181 milion dinara
23.06.2025.•
1
Niška policija uhapsila je S. M. (50) zbog zloupotrebe službenog položaja u pomaganju.
Objavljena rešenja testa iz srpskog jezika
23.06.2025.•
0
Učenici osmog razreda danas su polagali test iz srpskog, odnosno maternjeg jezika.
Ništa od Skupštine Kosova: Propao i 36. pokušaj konstituisanja
23.06.2025.•
0
Skupština Kosova ni danas nije konstituisana iz 36. puta zbog nedostatka kvoruma za formiranje izborne komisije za izbor predsednika parlamenta.
Akademska zajednica 15. dan blokira raskrsnicu kod Vlade: Ne odustaje do ispunjenja zahteva
23.06.2025.•
1
Članovi akademske zajednice 15. dan protestuju ispred Vlade Srbije, blokirajući raskrsnicu Nemanjine i Ulice kneza Miloša, gde će, kako su najavili, ostati do ispunjenja zahteva.
Vučić: Imaćemo najmoćniju malu armiju u svetu, biće digitalna, a vraćamo i obavezni vojni rok
23.06.2025.•
25
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će posle promena koje će biti sprovedene u narednom periodu u Vojsci Srbije ona postati jedna od najmoćnijih malih armija u svetu.
Dve traume - silovanje i prijavljivanje
23.06.2025.•
0
Upozorenje: Ovaj tekst sadrži opise koji mogu biti uznemirujući nekim čitaocima. Neka imena su izmenjena ili uklonjena.
Nastavljeno prepucavanje dve frakcije POKS-a: Ukinut beogradski odbor, ali je dobio predsednicu
23.06.2025.•
0
Pokret obnove Kraljevine Srbije (POKS) jednoglasnom odlukom Predsedništva stranke raspustio je beogradski odbor.
Srbija godišnje dobija 80.000 novih penzionera: "Starosna granica za sada ostaje ista"
23.06.2025.•
2
Srbija u proseku godišnje dobija između 75.000 i 80.000 novih penzionera, ali starosna granica za odlazak u penziju za sada ostaje ista, izjavio je direktor Fonda PIO Relja Ognjenović.
Vladimir Đukanović brani službu bezbednosti: To je srce države, najbolji mladi ljudi da rade za nju
23.06.2025.•
4
Član Predsedništa SNS Vladimir Đukanović poručio je da je služba bezbednosti "srce države".
Dačić: Policija će tokom studentskog protesta na Vidovdan biti jednako profesionalna kao i do sada
23.06.2025.•
14
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da će policija za vreme vidovdanskog skupa 28. juna u Beogradu, koji su najavili studenti, "biti profesionalna, kao i do sada".
Šapić ne odustaje od spomenika Draži Mihailoviću: Odbijen za prvu lokaciju, tu je predlog za novu
23.06.2025.•
0
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić želi da se spomenik generalu Dragoljubu Draži Mihailoviću podigne na Ušću.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - o svemu
23.06.2025.•
3
Nova radna nedelja, novi 021.rs dnevni kviz je pred vama.
O skupu na Vidovdan: "Neće biti 'Dan D' već početak kraja diktatora, ne pecati se na Ćacilend"
23.06.2025.•
34
Učesnici emisije "Utisak nedelje" poručili su da studentski protest u Beogradu 28. juna, na Vidovdan, "neće biti Dan D", i da nasilje nikada nije bio izbor studenata.
Klime će morati da se sklone sa fasada zgrada - gde ih premestiti i ko će to plaćati?
23.06.2025.•
43
Rok za uklanjanje spoljnih jedinica klima sa uličnih strana fasada objekata javne namene u zaštićenoj okolini kulturnih dobara je 4. avgust ove godine.
Osmaci danas polažu test iz srpskog jezika
23.06.2025.•
0
Učenici osmog razreda danas, 23. juna polažu završni test iz srpskog odnosno maternjeg jezika, što je prvi predmet od tri koja će polagati u okviru male mature.
Dojava o bombi na Fakultetu organizacionih nauka, u ponedeljak niko ne sme da boravi u zgradi
22.06.2025.•
6
Na zvaničnu mejl adresu Fakulteta organizacionih nauka 15. juna 2025. godine stigao je anonimni mejl u kojem se navodi da će 23. juna 2025. godine biti postavljen eksploziv na tom Fakultetu.
Brnabić o izvozu oružja Izraelu: Žao mi je zbog ratova, moramo da prodajemo ono što proizvedemo
22.06.2025.•
50
Predsednica Skupštine Ana Brnabić izjavila je, povodom kritika što Srbija izvozi naoružanje Izraelu, da joj je "žao zbog ratova", ali da Srbija oružje i municiju koju proizvodi - mora da prodaje".
Komentari 2
Peca
Буђ
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar