Srebrenica u udžbenicima iz istorije u Srbiji: Šta se uči, šta se izbegava?
U poslednjoj generaciji udžbenika u Srbiji povećan je prostor posvećen ratovima 90-tih, ali je on "iskorišćen na najpogrešniji mogući način", kažu eksperti.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Vlasti u Srbiji strogo se protive određenju zločina u Srebrenici kao genocida i izričito ga negiraju. Dojče vele (DW) je istraživao kako se u takvoj političkoj atmosferi tumači istorija, te da li je i kako Srebrenica predstavljena u udžbenicima istorije u Srbiji.
Šta piše u udžbenicima iz istorije?
"Za razliku od ranijih godina, kada se Srebrenica pominjala najčešće u jednoj većoj zagradi u kojoj bi bili poređani zločini raznih strana, gotovo bez objašnjenja, situacija je danas nešto drugačija", objašnjava za DW istoričarka i univerzitetska profesorka Dubravka Stojanović.
Ona kaže da je u poslednjoj generaciji objavljenih udžbenika povećan prostor posvećen ratovima devedesetih, ali da je on "iskorišćen na najpogrešniji mogući način".
Stojanović ističe da su, osim u jednom udžbeniku u kome se navode presude sudova u Hagu bez komentara, u drugim udžbenicima autori ušli u debatu sa sudovima, koje su osnovale Ujedinjene nacije.
"Glavni cilj tih argumenata je negiranje genocida ili potpuna relativizacija onoga što se dogodilo u Srebrenici. To se čini tako što se u jednom udžbeniku navodi činjenica da se radilo o zarobljenim muškarcima koji su streljani, ali i da je jedan broj njih poginuo u borbama, čime se gubi karakter masovnog i sistematskog zločina napravljenog sa ciljem da se ubiju svi muški stanovnici", ukazuje profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu.
"U drugoj knjizi se navodi da je omogućen transport žena i dece, što izgleda gotovo kao humanitarna akcija, a ne kao čin etničkog čišćenja", kaže sagovornica DW.
Ističe i da se zločin u toj knjizi opravdava tvrdnjom da Srebrenica „nije bila demilitarizovana zona UN“, kako je bilo predviđeno, "kao da to može opravdati ubijanje tolikog broja stanovnika".
Napominje da se u jednom od udžbenika ulazi i u debatu o broju žrtava, te se navodi da "istoričari nisu saglasni s navedenim brojevima, da su oni preterani ili čak da ih ni sud nije tačno utvrdio, a ne kaže se da se masovne grobnice još uvek pronalaze".
Analizom dostupnih knjiga iz istorije do sličnih zaključaka došli su i drugi istraživači. Analiza Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) o načinu na koji domaći udžbenici istorije prikazuju ratove devedesetih, pokazuje da se u 15 od 16 analiziranih udžbenika za osnovnu i srednju školu Srebrenica pominje, "ali tako da se kreira kontekst u kome je genocid opravdan", objašnjava za DW Marko Milosavljević iz YIHR.
On ocenjuje da je ovo oblik "institucionalnog poricanja", koji je u skladu s njihovim nalazima o negiranju genocida, što su predstavnici vlasti učinili najmanje 40 puta tokom prošle godine.
"Ovo pokazuje državnu politiku obrazovanja o ratu i ratnim zločinima, dok se stalnim prebiranjem po brojevima i identitetu žrtava one nipodaštavaju", naglašava Milosavljević.
Neslaganja i unutar struke
Osim udžbenika koji Srebrenicu prikazuju na različite načine, neslaganje oko toga treba li i kako decu podučavati ovakvim događajima postoji i među profesorima istorije.
Prema mišljenju nekih od njih, nije prošlo dovoljno vremena da bi se znanje učvrstilo u stručnoj zajednici, a podaci iz presuda nisu dovoljni da bi se nešto smatralo naučnom istinom.
"To metodološki nije istorija, nije prošlo dovoljno vremena, niti imamo arhive. To se zove prepričavanje skorijih događaja, za šta niko nije stručan, jer se nije etabliralo. Vi imate iskaze svedoka, presude, memoare raznih učesnika tih događaja, ali to je za nauku malo. Bilo bi glupo da predajem učenicima nešto, a ni sam ne znam više od njih na tu temu", kaže za DW profesor istorije Pete beogradske gimnazije Marko Pištalo.
Istoričar Pištalo zamera svojim kolegama što uopšte pristaju da pišu udžbenike o "stvarima od juče", jer u situaciji kada od nekog događaja nije prošlo ni pedeset godina, pisanje "ispadne pristrasno, navijački i politički kontrolisano".
"Jednom rečju, u najmanje bude nauke. Udžbenici se pišu do juče, ali oni nisu obrađeni kako nauka i istorija zahtevaju, već uključuju priklanjanje nekoj strani. Poenta lekcija je da pokažem šta je istorija, koliko vremena treba da prođe i na osnovu čega se piše, jer se u suprotnom stvarno sve svede na floskulu da istoriju pišu pobednici", objašnjava profesor.
Pročitaj još
Situacija u školama - kontrolisani haos
Istraživanje YIHR o stavovima mladih o tim temama pokazuje da je znanje ispitanika, prema njihovoj ličnoj proceni, "veoma skromno", te da poseduju više znanja o događajima u kojima su Srbi bili žrtve.
Od 910 ispitanika, najveći procenat je kao najveći zločin počinjen na prostoru bivše Jugoslavije navelo operacije Oluju i Bljesak. S druge strane, ubistvo Bošnjaka u Srebrenici 38 odsto je navelo kao genocid, dok 34 odsto nije znalo šta da odgovori.
Situaciju u kojoj jedan deo profesora ne zna kako da predaje te lekcije, drugi odbija da ih predaje – iako su predviđene nastavnim planom i programom – a deca ne znaju smeju li i koga da pitaju za informacije, istoričar Dragan Popović ocenjuje kao "kontrolisani haos" koji stalnim "podgrevanjem nacionalističkog narativa", živim održava aktuelna vlast.
Kao autor prve istoriografske studije o Srebrenici, koja je objavljena u Srbiji i sam je više puta učestvovao u edukacijama profesora na temu ratova devedesetih. Na osnovu toga stekao je utisak da su i profesori i učenici zainteresovani da saznaju kako da pristupe tim temama, ali da im je potrebna pomoć da se u tome snađu.
"Trideset godina je prošlo od rata u BiH, nije da nema istorijske distance, ali ja ne verujem da smo u ovom trenutku blizu scenarija u kom se deci ispričaju sudski utvrđene činjenice i to bude dovoljno. Zato je najbolje da se sa decom barem razgovara o tome da narativ koji čuju sa mejnstrim medija nije jedini postojeći narativ. Da na nivou kurikuluma imamo neke utvrđene činjenice. A pošto je tema definitivno politički relevantna i aktuelna, da im se predoči da postoje različita tumačenja i da pojedini ljudi pokušavaju da negiraju zločin", ističe Popović za DW.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Ljajić: Ne borimo se da pobedimo, već da naši poslanici budu presudni
19.09.2026.•
0
Nosilac liste Sandžačke demokratske partije (SDP) i Crnogorske demokratske partije (CDP) Rasim Ljajić poručio je da će, nakon izbora, "oni biti jači i da će se pitati, ko god pobedio".
Ekološke organizacije večeras protestuju zbog rasprodaje prirodnih resursa
19.09.2026.•
1
Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS) i četiri ekološka udruženja najavili su za danas protest na platou kod Terazijske česme u Beogradu zbog "nekontrolisane rasprodaje zemlje i prirodnih resursa".
Srbija centar: Dva člana Predsedništva napuštaju stranku, ne podržavaju izlazak na izbore
19.09.2026.•
2
Stranka Srbija centar (Srce) saopštila je da su dva člana Predsedništva najavila napuštanje stranke.
Živković: Nelogično da neko ko je dva, tri puta bojkotovao izbore sad izlazi i misli da pobedi
19.09.2026.•
11
Nekadašnji premijer Srbije Zoran Živković ocenio je da su građani u Studentskoj listi pronašli alternativu aktuelnoj vlasti, a da je opozicija trebalo da stane uz studente i formira "referendumski front".
Pokret "Mi - Snaga naroda" potvrdio da je Nestorović dobro: Svojevoljno je otišao na pregled
18.09.2026.•
5
Pokret "Mi - Snaga naroda" saopštio je da je zdravstveno stanje Branimira Nestorovića stabilno.
SPC dobija od Ministarstva za rad 12 miliona dinara kao podršku Verskom dobrotvornom starateljstvu
18.09.2026.•
7
Ministarka u tehničkom mandatu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski potpisala je ugovor za 12 miliona dinara podrške Verskom dobrotvornom starateljstvu u Beogradu.
Jakšić: Najneizvesniji izbori od višestranačja, SNS prvi put ima opasnog konkurenta
18.09.2026.•
5
Naprednjaci su sada prvi put suočeni sa rivalima koji su i te kako moćni, a predstojeći izbori su najneizvesniji od početka višestranačja u Srbiji, smatra politički komentator Boško Jakšić.
RIK: Proglašena lista Autentična desnica i lista Narodne Srbije, koja neće učestvovati na izborima
18.09.2026.•
8
Republička izborna komisija proglasila je izbornu listu "Autentična desnica - Miloš Jovanović", koju su podneli Nova Demokratska stanka Srbije i Monarhisti, za predstojeće parlamentarne izbore.
Srdanović o TV duelu sa Vučićem: Apsolutno nema potrebe za razgovorom sa osobom koja to nije zaslužila
18.09.2026.•
31
Tokom pauze biciklističke ture studenata u blokadi "Čuvari Ustava", pojavio se prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović koji je prokomentarisao dosadašnju predizbornu kampanju liste na kojoj se nalazi.
Alimpić: Lažne manjinske liste doprineće neregularnosti izbora
18.09.2026.•
10
Član Gradske izborne komisije Beograda Zoran Alimpić je izjavio da će učešće lažnih manjinskih lista na parlamentarnim izborima 25. oktobra u Srbiji doprineti neregularnosti izbornog procesa.
Izbori za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina raspisani za 8. novembar
18.09.2026.•
0
Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u tehničkom mandatu Demo Beriša raspisao je izbore za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina za 8. novembar.
BIRODI traži od Agencije za sprečavanje korupcije da utvrdi da li predsednik krši zakon
18.09.2026.•
1
Biro za društvena istraživanja ocenio je da Agencija za sprečavanje korupcije mora da utvrdi da li predsednik Srbije Aleksandar Vučić krši Zakon o sprečavanju korupcije.
Muškarac iz Subotice uhapšen u Nišu zbog kokaina i psihoaktivnih tableta
18.09.2026.•
0
Muškarac iz Subotice uhapšen je jer je policija u Nišu, na auto-putu, u njegovom automobilu pronašla 20 kilograma tableta.
Da li postoji referendumska atmosfera?
18.09.2026.•
15
Od kad su raspisani izbori u javnosti se često pominje "referendumska atmosfera", aludirajući na to da u izbornoj trci učestvuju dva glavna aktera, lista oko vladajuće SNS i Studentska lista.
Opozicija o nedolasku fon der Lajen: EU neće da bude iskorišćena, šamar Vučiću
18.09.2026.•
7
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen otkazala je posetu Srbiji koju je trebalo da poseti u okviru svoje turneje po Balkanu, a kao razlog navela izbore. Predstavnici opozicije izneli su različite stavove o
Komentari 16
Particulare matter
Najodgovorniji zločinci su osudjeni na zasluzene kazne. Srbija je oglasena odgovornom što genocid nije sprečila ni kaznila.
Genocid su izvršili pripadnici vojske republike srpske.
Слободан
1914
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar