Požari u Srbiji: Uzroci, posledice i lekcije koje nadležni ne uče

Autor: 021.rs

Info

12.07.2025.

14:45 > 14:45

Veliki broj požara je prethodnih dana zahvatio Borski, Šumadijski, Rasinski, Toplički i Jablanički okrug. Više od 800 žarišta pojavilo se širom Srbije i ostavilo iza sebe spaljene kuće, imanja i štale.

Poslednji požari na jugu Srbije pokazuju koliko naša država uopšte ne funkcioniše u ekstremnim vremenskim uslovima, kaže meteorološkinja i profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Ana Vuković Vimić.

"Mi smo na granici da budemo prosečno jedan mesec u visokom riziku od požara. Do sredine veka bićemo puna tri meseca u tom riziku od požara, poput Grčke, Turske... I taj trend raste", rekla je ona za N1.

Dodaje da je država upoznata sa klimatskim promenama i sa svim problemima koji će se dešavati, ali da se ne radi na rešavanju.

"Treba da se poboljša sistem ranih upozorenja, da ona budu dosta ranije. U Evropi se ide na to da narod i hitne službe budu spremne 72 sata pre nastanka katastrofe. To podrazumeva da RHMZ izdaje dosta ranije upozorenja na različite katastrofe, pa i na požare. Ali i preciznije u prostoru, da bi se službe mogle bolje da pripreme", rekla je Vuković Vimić.

Prema njenim rečima, kapaciteti našeg Sektora za vanredne situacije nisu dovoljni da se suoče i sa požarima, poplavama i sa vetrovima koji ruše infrastrukturu.

"U izgradnju nove infrastrukture moraju da uđu proračuni novih ekstrema, što kod nas do sada nije bio slučaj. Mi imamo program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove gde postoji mera za obezbeđivanje boljih kapaciteta u RHMZ, odnosno kupovinu kompjutera i softvera uz pomoć kojih bi se računalo ranije. Taj novac, međutim, nije došao u zavod, onemogućen je taj razvoj", naglasila je ona.

Takođe, kako kaže, da bi se katastrofe mogle da predvide ranije, i MUP treba da izmeni svoju metodologiju za procenu rizika i izradu plana spasavanja.

Profesor Fakulteta bezbednosti Vladimir Cvetković ističe za RTS da država i čitavo društvo moraju mnogo temeljnije i ozbiljnije da rade na preventivnom delovanju, sa desetogodišnjom strategijom.

"Nacionalna strategija koju smo mi izradili 2022. godine, a prethodna je prestala da važi 2017, nije usvojena, niti su izrađeni stručno-operativni planovi zaštite i spasavanja. Takođe, nije izvršena analiza horizontalne i vertikalne usklađenosti propisa, ukinut je budžetski fond za vanredne situacije, nivo obučenosti stručnih službi je na nekom srednjem ili niskom nivou, a nedovoljno investiramo u sistem zaštite i spasavanja", navodi Cvetković.

Napominje i da je broj vatrogasaca-spasioca u Srbiji na vrlo malom nivou.

"Imamo u vidu da imamo oko 3.600 vatrogasaca i oko 350 dobrovoljnih vatrogasnih društava. Ujedno, sistem za rano upozoravanje i uzbunjivanje ne funkcioniše u odgovarajućoj meri, dok sve države u Evropskoj uniji i u regionu, osim Albanije, imaju univerzalni jedinstveni informacijski sistem kojim mi ne raspolažemo. Važno je i to što u ovom trenutku ne postoji edukacija građana", smatra profesor Fakulteta bezbednosti.

Odgovarajući na pitanje o tvrdnjama predstavnika države da je u slučaju nedavnih gotovo orkanskih vetrova bilo neizbežno da se požari prošire, Cvetković ističe da je to tačno, ali da bi uz odgovarajuće sisteme ranog upozorenja tako nešto moglo da se predupredi.

"Problem u vanrednim situacijama jeste da ne smemo čekati da se nešto dogodi, pa onda da reagujemo, već moramo deset godina unapred da razmišljamo i da preduzimamo sve preventivne mere. Nauka jasno ukazuje da primenom određenih organizacionih preventivnih mera sve to može da se spreči. Ovo nisu prvi šumski požari. Kada se dogode vanredne situacije, morate da izvučete pouke i sve greške da identifikujete", navodi on.

Cvetković ističe da je neophodno da Srbija poveća broj vatrogasaca i spasilaca, kao i da u sistem još bolje uključi volontere i Gorsku službu spasavanja.

"Sistem upravljanja u vanrednim situacijama smanjenja rizika ne čine samo vatrogasci spasioci, već i policija, službe hitne pomoći, štabovi za vanredne situacije, kao i jedinice civilne zaštite. Najveći problem je što mi u propisima imamo obavezu da sve lokalne samouprave formiraju jedinice civilne zaštite, a postavlja se pitanje zašto te jedinice ne učestvuju u sistemu zaštite i spasavanja. Ozbiljan problem je zašto ne edukujemo pripadnike tih jedinica. A osim njih, svi su dužni da se uključe u sistem zaštite i spasavanja, čak i privredni subjekti koji moraju da preduzmu preventivne mere", navodi Cvetković.

Državni revizori su krajem prošle godine istakli da je Srbija ispod evropskog standarda koji predviđa da na hiljadu stanovnika dolazi jedan vatrogasac. U Srbiji, naime, jedan vatrogasac-spasilac dolazi na 1.865 stanovnika (indeks 0,5). Kada se profesionalnim vatrogascima dodaju i pripadnici dobrovoljnih vatrogasnih društava ovaj odnos se popravlja (indeks raste na 0,8), ali je i dalje ispod evropskog proseka.

Poseban problem predstavlja njihova nejednaka teritorijalna raspodeljenost, upozorili su revizori.

"Nedostatak i nejednaka teritorijalna raspodeljenost kadrovskih kapaciteta u oblasti vatrogastva (profesionalnih i dobrovoljnih) može dovesti do neefikasnog reagovanja u slučaju požara (dugo vreme stizanja u slučaju požara usled udaljenosti ovih jedinica od mesta nastanka požara) što može dovesti dо značajne materijalne štete i eventualnih ljudskih žrtava", upozorila je Državna revizorska institucija.

Podaci pokazuju da je prosečna starost vozila vatrogasno-spasilačkih jedinica 27 godina, dok polovina objekata u kojima borave nije u potpunosti u skladu sa potrebama.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Požar

Komentari 11

Hronološki Najpopularniji

Лука

12.07.2025 • 21:46

Из кабинета председника јављено је да ће авиони РАФАЛИ бити опремљени за гашење пожара. Опрема стиже из Француске у децембру. Кошта 866 милиона евра.

1 6 -5
XzX

12.07.2025 • 17:38

Drp nauka

Nadležni brzo uče samo ono što vodi trpanju novca u privatne džepove.

8 10 -2
ima, kako nema

12.07.2025 • 17:28

Drzava Srbija je imala strategiju za zastitu od pozara. Pre nekih 20ak godina, zapocela je kampanja kako Srbiju mogu od pozara da spasu ruski avioni. Nakon jedne takve "epidemije" pozara po Srbiji, rusi su i dobili na poklon bazu na jugu Srbije, koju su nazvali nekakvim humanitarnim centrom. Te godine ruski avioni, su i gasili pozare po Srbiji, da se valjda pokaze kako je poklanjanje baze bila ispravna stvar. Kasnije rusi vise nikada nisu gasili pozare, a sada je i vrapcima jasno da to nije nikakva humanitarna, vec spijunska baza. Tako da pitanje, zasto Srbija nema neke druge strategije za gasenje pozara, najbolje da pitate Dacica, Tadica, ove dss-ovce i skoro pa celu politicku scenu, posto su u tome manje vise svi bili jednoglasni, osim nekoliko dezurnih "domacih izdajnika".

3 7 -4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.