Okreće li Berlin leđa Vučiću: "Ne bi trebalo milijardama da podržavamo autokratu"
U poslednje vreme u nemačkoj političkoj javnosti sve su češće naznake da se politički establišment polako okreće od Aleksandra Vučića kao bezbednosnog jamstva za region. Jedina stranka koja iskače je AfD piše Dojče vele.
Foto: 021.rs (arhiva)
Nemačka politika već decenijama u Aleksandru Vučiću vidi jamstvo stabilnosti i bezbednosti na Balkanu. Od Angele Merkel preko Olafa Šolca pa do Fridriha Merca.
Kritike na neke aspekte njegove vladavine su doduše oduvek bile prisutne, no Vučić je kako Berlinu, tako i Briselu, bio previše važan u nekim najvažnijim procesima stabilizacije zapadnog Balkana poput normalizacije odnosa Srbije i Kosova te držanja pod kontrolom Milorada Dodika. Stoga se nije želelo da se Vučić kritikama previše odvraća od EU integracija, piše DW.
Tu su naravno i privredni aspekti poput činjenice da je Nemačka najveći strani ulagač u Srbiji, a odnedavno i pitanje strateške saradnje oko eksploatacije litijuma u dolini Jadra.
Ali u poslednje vreme su primetne sve češće naznake da bi ova ljubav iz koristi mogla da pukne. Nemačka se doduše drži upadljivo rezervisano, kada je u pitanju podrška studentskim protestima koji od novembra prošle godine Srbiju drže u šahu i koji su upereni protiv aktuelne vlasti u Beogradu, ali izgleda da je strpljenje mnogima u Berlinu pri kraju, što je vidljivo iz sve češćih kritika na račun Vučića, navodi se u tekstu.
Čini se da je kap koja je prelila čašu Vučićev nedavni odlazak na proslavu 80. godišnjice pobede u Pekingu. Tamo se srpski predsednik rukovao s autokratama, a posebno srdačan je bio susret s Vladimirom Putinom, kojeg je nemački kancelar Fridrih Merc (Hrišćansko-demokratska unija CDU) pre nekoliko dana nazvao najvećim ratnim zločincem današnjice. Povrh svega, Vučić je visokog predstavnika za BiH Kristijana Šmita nazvao "gaulajterom", a poslanike Evropskog parlamenta koji su prisustvovali protestima u Srbiji, "ološem".
Od stabilizacionog do destabilizacionog faktora
Prilikom jedne rasprave u Berlinu pre nekoliko dana, spoljnopolitički portparol poslaničkog kluba Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) Adis Ahmetović nije krio svoje razočaranje razvojem situacije u Srbiji ali i Bosni i Hercegovini, a za destabilizaciju u regionu krivi isključivo Vučića.
Pročitaj još
"Vučić je postao destabilizacioni faktor ne samo za Srbiju nego i za Bosnu i Hercegovinu, Kosovo i Crnu Goru“, rekao je Ahmetović i rezignirano zaključio kako je Berlin "godinama igrao na pogrešnu kartu".
Izgleda da je i vladajućoj Uniji CDU/CSU sve više neugodno kada je prozivaju da ne izražava dovoljnu kritiku na račun vlasti u Beogradu. Na upit DW-a o najnovijim ispadima srpskog predsednika, potpredsednik parlamentarne grupe za Jugoistočnu Evropu iz redova vladajućeg CDU-a Mihael Brand je bio više nego jasan.
"Srbija pod Vučićem sve se više udaljava od Evrope i još se čvršće vezuje uz Putina i Si Đinpinga. To što Vučić sada još i visokog predstavnika u BiH naziva 'nacistom', a poslanike Evropskog parlamenta 'ološem', mora imati posledice“, nedvosmislen je Brand.
On zaključuje kako Berlin i Brisel treba dobro da razmisle o daljoj podršci Vučiću. „Ne bi trebalo milijardama da podržavamo autokratu, koji Evropu proglašava neprijateljem, bori se protiv sopstvenog naroda i agresivno nastupa protiv suseda“, zaključio je demohrišćanski političar.
Sličnu kritiku na račun Vučića nedavno je izrazio i doajen CDU-ove EU politike Elmar Brok.
Adis Ahmetović — poslanik SPD-a, koalicionog partnera Brandovog CDU-a, takođe se osvrnuo na konkretne verbalne napade Vučića na Šmita i EU političare i to smestio u dosadašnja saznanja o SNS-ovom političaru.
"Aleksandar Vučić poznat je po svojim verbalnim provokacijama, s obzirom na to da je tokom rata u Bosni bio novinar tadašnjeg propagandnog TV-kanala 'Kanal S'. Kada argumenti više ne pomažu, poseže se duboko u disonantnu retoričku kutiju. Ključ za mir i stabilnost u regionu leži u Beogradu. Da je Srbija funkcionalna država s demokratijom i vladavinom prava, ne bi bilo ni sukoba u susedstvu. Vučić retorički podmeće požare kako bi skrenuo pažnju sa svog unutrašnjopolitičkog neuspeha“, direktan je Ahmetović.
Iako više nije, za razliku od SPD-a u novoj vladi, stranka Zelenih preko parlamentarnih predstavnika može uticati na nemačku spoljnu politiku. Izvestilac stranke Zeleni za zapadni Balkan i u ovom izbornom razdoblju je Boris Mijatović. On je Vučića optužio da nakon 10 meseci, proteste sada pokušava da spreči silom.
"Od sredine avgusta država pod Aleksandrom Vučićem sada sve češće koristi suzavac i pendreke kako bi sprečila dosad mirne proteste. Na najoštriji način osuđujemo primenu nasilja i pokušaje zastrašivanja mirnih demonstranata, kao i svaki dalji oblik eskalacije, bilo da se radi o vojnim pretnjama države ili retoričkim pretnjama", rekao je Mijatović.
Političar Zelenih, koji je tokom poslednjeg izbornog razdoblja često boravio u Srbiji, između ostalog i kao posmatrač na izborima, smatra da su Vučićevi verbalni ispadi usmereni protiv pripadnika zelene frakcije u EU parlamentu, sramotni. "Osuđujemo ovu vrstu komunikacije i očekujemo od gospodina Vučića da se međunarodni ugovori poštuju, ali i da se poštuju njihove institucije i njihovi predstavnici", zaključio je Mijatović.
Iz relativno jedinstvenog stava poslaničkih klubova u Bundestagu izdvaja se jedino gledište najveće opozicione grupe u parlamentu, Alternative za Nemačku (AfD). Aleksander Volf, poslanik AfD-a i član spoljnopolitičkog odbora Bundestaga rekao je kako je AfD zabrinut događajima u BiH, te naglasio kako poređenja s nacizmom "naravno treba u načelu izbegavati, osobito u napetim situacijama ili nestabilnim regionima“.
No za razliku od predstavnika ostalih stranaka s kojima je DW razgovarao, predstavnik AfD-a smatra da je uzrok problema na Balkanu negde drugde. "AfD glavni razlog destabilizacije zemlje vidi manje u izjavama Vučića ili Dodika, a više u sve autokratskijem ponašanju EU-a i UN-a, te unitarističkim nastojanjima Bošnjaka na reviziji Dejtonskog sporazuma", kaže Volf.
Volf, koji je u julu izazvao ogorčenje Bundestaga odbivši da upotrebi pojam genocid za događaje u Srebrenici, smatra da i poternica protiv Milorada Dodika služi huškanju jedne etničke grupe protiv druge te je zaključio:
"Bosna i Hercegovina ne može opstati kao centralizovana država, a Bošnjaci ne bi trebalo da uskraćuju prava svojih manjina, posebno Hrvata i Srba. Samovoljna menjanja izbornog zakona ili krivičnog zakonika u stranačke svrhe treba odbaciti. Dodik je demokratski izabran predsednik Republike Srpske i kao takvog ga, posebno ako ga referendum u oktobru potvrdi na funkciji, treba poštovati", naveo je on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Komisija Vrhovnog tužilaštva preuzela predmet o postupanju Krička prema studentima
02.11.2026.•
1
Tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković kaže da je Komisija za kontrolu rada svih tužilaštava preuzela nekoliko predmeta Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu koji su "od izuzetnog interesa za javnost".
Šta se sve dogodilo u prvoj nedelji Vučićevog pada: Hapšenja, ostavke, preletanja
02.11.2026.•
2
Prošlo je nedelju dana od kako je Srpska napredna stranka izgubila većinu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Smena vlasti u korist Studentske liste pokrenula je niz događaja, čak i pre konstituisanja Parlamenta.
Slučaj "garaža Vlade": Tužilaštvo snimke kamera tražilo sedam dana od događaja, MUP tvrdi da su obrisani
02.11.2026.•
1
U postupku protiv Marka Krička i drugih pripadnika JZO, koje su studenti optužili za fizičko i psihičko maltretiranje u garaži Vlade Srbije, MUP je saopštio da snimci nadzornih kamera iz te noći ne postoje.
Studentkinja Nikolina Sinđelić više od godinu dana nije saslušana po prijavi protiv Marka Kričaka
02.11.2026.•
0
Studentkinja Nikolina Sinđelić izjavila je da više od godinu dana nije saslušana po krivičnoj prijavi koju je podnela protiv nekadašnjeg načelnika Jedinice za obezbeđivanje određenih ličnosti i objekata Marka Kričaka.
Savo Manojlović: Ispitati zašto su informacije o pomilovanjima postale javne tek nakon izbora
02.11.2026.•
1
Lider pokreta Kreni-promeni Savo Manojlović ocenio je da bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić snosi punu političku odgovornost za odluke koje je doneo o pomilovanju.
Među pomilovanima optuženi za gaženje studentkinje: Njen otac kaže da je van sebe od šoka
02.11.2026.•
3
Ratko Ponjavić, otac studentkinje Sonje koja je povređena u Beogradu tokom studentske blokade kada je na nju naleteo automobil, kaže da ga je u šoku zbog vesti o tome da je vozač Marko Pavlović pomilovan.
Ninić podneo tužbu protiv Orlića: Zaposleni u BIA imali radnu obavezu da skupljaju glasove za SNS
02.11.2026.•
9
Advokat Ivan Ninić saopštio je da je Tužilaštvu za organizovani kriminal danas podneo krivičnu prijavu protiv direktora BIA i rukovodstva te službe u Kragujevcu, Smederevu i Paraćinu.
Makron čestitao Srdanoviću pobedu
02.11.2026.•
12
Predsednik Francuske Emanuel Makron čestitao je nosiocu Studentske liste Iliji Srdanoviću pobedu na parlamentarnim izborima u Srbiji.
Vučić pomilovao Dijanu Hrkalović i još četiri osobe
02.11.2026.•
28
Viši sud u Beogradu saopštio je da su mu danas, 2. novembra, iz Ministarstva pravde dostavljene odluke predsednika Srbije o pomilovanju pet osoba, među kojima je i bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović.
Tužilaštvo u Aleksincu formiralo predmet zbog navoda o kupovini glasova za Zukorlićevu listu
02.11.2026.•
1
Osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu saopštilo je danas da je formiralo predmet povodom objava na društvenim mrežama o navodnoj kupovini glasova na biračkom mestu u selu Glogovica.
EDS: Prijava stanja brojila putem aplikacije funkcioniše bez problema
02.11.2026.•
1
Elektrodistribucija Srbije saopštila je da prijava stanja brojila posredstvom aplikacije ED Srbije funkcioniše nesmetano.
Studenti FON-a o hapšenjima: Ili su institucije proradile ili je to razračunavanje unutar bivšeg režima
02.11.2026.•
6
Studenti u blokadi Fakulteta organizacionih nauka (FON) saopštili su da su hapšenja prethodnih dana "po nalogu institucija koje konačno rade svoj posao ili međusobna razračunavanja unutar bivšeg režima".
Bolnica u Novom Pazaru o smrti novorođenčeta: Formirana komisija za stručni nadzor
02.11.2026.•
0
Na Odeljenju za ginekologiju i akušerstvo Opšte bolnice Novi Pazar 30. oktobra preminulo je novorođenče, a bolnica je saopštila da je obavljena obdukcija i formirana komisija za stručni nadzor koja već radi na slučaju.
RIK: Konstitutivna sednica Skupštine najkasnije do 10. decembra
02.11.2026.•
3
Konačni rezultati izbora očekuju se najkasnije početkom naredne nedelje, nakon čega počinju da teku rokovi za dodelu poslaničkih mandata i konstituisanje novog saziva Skupštine Srbije.
Savet za borbu protiv korupcije: Izmeniti lex specialis za "Expo 2027" zbog bezbednosti građana
02.11.2026.•
3
Savet za borbu protiv korupcije preporučio je Vladi Srbije da, radi bezbednosti građana i učesnika, izmeni lex specialis - Zakon o posebnim postupcima radi realizacije "Expo Belgrade 2027".
Tužilaštvo: Sumnja da je Davor Macura izneo 45 milijardi dinara iz trezora
02.11.2026.•
54
Davor Macura se sumnjiči da je iz trezora izneo 45 milijardi dinara.
Davor Macura uhapšen, određeno mu zadržavanje
02.11.2026.•
7
Vlasniku Alta banke Davoru Macuri određeno je zadržavanje do 48 sati.
Fajnenšel tajms: ECB proveravala srpsku Alta banku zbog pranja novca, zatvaranje pogodilo Ruse u Srbiji
02.11.2026.•
3
Evropska centralna banka proveravala je nedavno zatvorenu Alta banku zbog sumnje na pranje novca, a oduzimanje licence posebno je pogodilo Ruse koji žive u Srbiji, piše Fajnenšel tajms (FT).
Komentari 16
Сремац
Boeser Wolf
Miloš
Što se tiče onog političkog dela ulaganja putem kojekakvih fondacija, i tu im se isporučivalo šta žele, od zakona o udžbenicina do zakona o izvršiteljima i sl. I tu su zaradili.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar