Nemački list: Kopanje litijuma u Srbiji neizvodljivo, otpor suviše jak, oteraće Nemce kao nekada naciste

Autor: Dojče vele

Info

22.09.2025.

11:54

Eksploatacija litijuma u Srbiji politički je neizvodljiva. A pored toga, Srbija nije jedina u Evropi s nalazištima, piše "Frankfurter algemajne cajtung".

Nemački list: Kopanje litijuma u Srbiji neizvodljivo, otpor suviše jak, oteraće Nemce kao nekada naciste

Foto: 021.rs

"I danas mnogi stručnjaci smatraju da bi eksploatacija litijuma u Srbiji, ako bi se sprovodila po najvišim ekološkim standardima, mogla da bude dobitna kombinacija za sve", navodi nemački list, prenosi Dojče vele.

"Srbija bi kroz najveću direktnu investiciju u svojoj istoriji mogla da se učvrsti kao nezaobilazan deo evropskog lanca vrednosti u industriji budućnosti i da stvori visokokvalifikovana radna mesta. Zemlje Evropske unije smanjile bi svoju zavisnost od Kine, a kroz povezivanje svojih industrijskih interesa s interesima Srbije vezale bliže za sebe tu balkansku državu koja politički balansira između Istoka i Zapada."

Ali, kako se ocenjuje u analizi lista iz Frankfurta, sve je očiglednije da je eksploatacija litijuma u Srbiji politički neizvodljiva.

"U ovom trenutku je isključeno da bi neka vlada u Beogradu, bilo koja, politički mogla da preživi pokretanje eksploatacije litijuma. Otpor u zemlji je preveliki. Nema drugog političkog pitanja u Srbiji koje ujedinjuje toliko društvenih grupa kao otpor eksploataciji litijuma: levičare i desničare, mlade i stare, nacionaliste i liberale, a posebno - grad i selo."

Pritom je, kako ukazuje Frankfurter algemajne cajtung, poseta tadašnjeg nemačkog kancelara Olafa Šolca Srbiji u junu prošle godine poduhvat učinila još manje verovatnim nego što je bio do tada.

"I ranije je u zemlji kružilo tumačenje da bogati Zapad želi da iskoristi siromašnu Srbiju kao koloniju za sirovine. Dolazak nemačkog kancelara dodatno je oživeo narativ koji je na Balkanu ionako popularan, a naročito u Srbiji ga je lako aktivirati - onaj o zlim Nemcima. Njih su, kako se podseća, već jednom, od 1941. do 1945, proterali kao okupatore - pa će i sada."

Racionalna rasprava odavno je nestala, činjenice više ne igraju nikakvu ulogu, piše list iz Frankfurta i kao simboličan primer navodi izjavu jednog gradonačelnika bosanskog provincijskog grada u čijoj okolini takođe leže nalazišta litijuma. On je nedavno u užem krugu rekao da bi eksploatacija litijuma bila ekonomski nešto najbolje što bi moglo da zadesi njegov region - "Ali ne mogu da nađem 50 stanovnika koji su za to".

"Slična je atmosfera i u Srbiji. Vučić, koji ni posle deset meseci ne uspeva da obuzda masovne proteste protiv svoje vlasti, politički je oslabio", ocenjuje nemački list.

U članku se citira izjava Milana Niča, stručnjaka Nemačkog društva za spoljnu politiku iz Berlina, koji smatra da "od projekta eksploatacije litijuma u Srbiji neće biti ništa" i objašnjava da to ima veze i sa krhkom političkom situacijom u zemlji koju mesecima potresaju protesti.

"Za privredu je važno da stvari budu predvidljive i planirane", podseća Nič.

"Rio Tinto je već uložio novac, napravio planove s određenim rokovima, ali svi ti planovi i rokovi su propali", kaže Nič i dodaje da je ta kompanija, prema njegovim informacijama, sada pred odustajanjem od projekta u Srbiji i da se više ne očekuje da bi eksploatacija mogla u dogledno vreme da se realizuje.

Pored toga, Srbija nije jedina zemlja u Evropi s nalazištima litijuma.

"Postoje i drugi projekti eksploatacije litijuma, bolje pripremljeni i s političkim okolnostima koje su predvidljivije", kaže Nič.

A u Srbiji je, dodaje, "projekat zaglavljen u političkom ćorsokaku".

I jedan bivši član nemačke vlade, koji nije želeo da mu se ime navede, izražava sličan skepticizam, navodi se u članku.

U suštini, zaključuje Franfurter algemajne cajtung, "samo još srpska opozicija veruje da je litijumski projekat realan. Ona, makar, čini sve da održi tu debatu živom, jer je za nju tvrdnja da Vučić planira rasprodaju srpskih interesa nemačkoj industriji važno sredstvo mobilizacije".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 50

Hronološki Najpopularniji

Mića

24.09.2025 • 14:58

namera je jasna

Jasno je ko dan. Da bi srpsku javnost ubedio da je kopanje litijuma korisno, nemački list piše o glupim Srbima koji su propustili da na kopanju litijuma zarade. Znaju da će srpske novine preneti njihov članak i tako njihovu propaganda proširiti po Srbiji. Dakle, oni imaju nameru da otvore rudnik u Srbiji (nisu odustali!) a cilj članka je da nas ubedi da se tome ne opiremo, jer ćemo navodno na tome zaraditi.

13 6 +7
Običan Srbin

24.09.2025 • 14:42

Ne smeju kopati

Oni koji zagovaraju kopanje litijuma u Srbiji prećutkuju da naša nalazišta litijuma ne sadrže samo litijum nego i bor i arsen koji su takođe toksični. Kopanje litijuma bi nas izložilo riziku ne samo od trovanja litijumom, nego i borom i arsenom.

14 5 +9
Limun žut

23.09.2025 • 14:35

E ta Evropa

Nemci sledeće godine otvaraju rudnik Zinnwald, drugi u Ruhr oblasti se priprema.
Australijska laboratorija je " došla" do izvanrednog po prirodu veoma dobar načina separacija rude , tako da je i taj problem rešen. Biće kopanja kod njih, a kod nas će mo i dalje vikati "marš" ali idemo svi u Nemačku da tamo radimo u rudnicima lithium.
Po običaju, tada će mo kukati na sav glas , arlaukati ko sirene hitne pomoći, kako nas je država (i ko god bio na vlasti) oterala u beli svet.
Umesto da prihvatimo najnovija naučna dostignuća nauke u vezi iskopavanja lithium, mi će mo i dalje "marširati"
Nama nikad ništa ne valja. Mi nismo ljudi, mi smo tuga......puna egoizma i neznanja.

59 81 -22

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.