Najnovije|Oglasi za posao|Radio 021 live

Šta je sve sporno kod nove legalizacije divlje gradnje: Od bezbednosti do nefer odnosa prema poštenima

Autor: 021.rs

Info
23.09.2025.
08:13 > 08:41
"Konačno svoj na svome", tako predsednik Aleksandar Vučić najavljuje novi zakon o legalizaciji.
Šta je sve sporno kod nove legalizacije divlje gradnje: Od bezbednosti do nefer odnosa prema poštenima
Foto: 021.rs
Cena pristupačna, a procedura jednostavna, samo su neki epiteti kojima se opisuje proces legalizacije objekata koji su van granica zakona. 
 
Sadržaj teksta zakona, koji nije sasvim jasan i poznat, već u petak ide pred Vladu Srbije. 
 
Mnogo nejasnoća i otvorenih pitanja ostavlja takva najava, poput onih kako će se uz pomoć jednog papira nelegalno uvesti u legalno, ali i kako se prethodnih godina gradilo bez dozvole, imajući u vidu da je to krivično delo?
Ta nova najava za građevinsku inženjerku Bojanu Gažo je populistička mera i demagoški trik, a kao jedan od mogućih razloga vidi i potrebu da se popuni budžet.
 
"Ovim se otvara put malverzacijama u urbanističkim sredinama i mogućnost da se abolira malverzacija koja se godinama izvodi s izgradnjom objekata. I šta to znači? Sad neko ko je unazad godinama pokušavao da prema zakonu uradi svu tu dokumentaciju i da se bavi uopšte administracijom i da ulaže novac, jer tu je mnogo sredstava uloženo - vi kad hoćete da gradite objekat postoji čitava procedura kako vi idete prvo na dobijanje lokacijskih uslova, pa projekat za građevinsku dozvolu i sve što ide, to su veliki troškovi. Sad će se svesti na to da vi za 100 evra možete sve da preskočite i da uknjižite objekte koji su izgrađeni poslednjih godina bez građevinske dozvole", kaže za Insajder građevinska inženjerka Gažo.
 
Pita i koliko domaća administracija to može da isprati, dodajući da ne treba zanemariti rad katastra. Ono što posebno naglašava jeste da sada imamo zakon koji definiše da se radi projekat ozakonjenja koji obuhvata izveštaj o zatečenom stanju objekta.
 
"Inženjeri se izjašnjavaju o tome da je objekat za koji je podnet zahtev za uknjižbu stabilan, da je izgrađen u skladu sa zakonom koji je važio u tom trenutku kada je on izgrađen. Mi sad u potpunosti isključujemo taj deo, odnosno taj stručni deo kojim će biti potvrđeno kakvo je stanje tih objekata koji će biti uknjiženi", pojašnjava Gažo.
Profesor Nikola Seneši, investicioni savetnik, upozorava za Insajder da se ovim zakonom otvara prostor za pravnu nesigurnost i urušavanje osnovnih principa pravičnosti i bezbednosti. Seneši ističe za Insajder da su najavljene promene obavijene velikim informacijskim vakumom i da javnost još ne zna tačno kako će zakon izgledati, niti kroz kakvu će stručnu i parlamentarnu proceduru proći.
 
"Ono što za sada znamo jeste da će proces legalizacije, navodno, biti digitalizovan i ubrzan; klikom na ortofoto snimak i prijavom vlasništva. Ali, da li to znači da ćemo imati kuće i zgrade koje su zapravo upitnog kvaliteta, koje niko neće proveriti, a koje su legalizovane? I da onda sutra može nešto da se desi", navodi Seneši.
 
 
Navodi da prethodni zakon, koji je donet dok je Ministarstvo građevine vodila Zorana Mihajlović, nije bio loš. Ipak, kako ističe, njegova primena nije bila uspešna zbog neefikasne administracije. Seneši sumnja da katastar ima kapacitet da iznese tu reformu.
 
"Katastar ima višegodišnji problem da reši 500 hiljada predmeta. Prosečno vreme rešavanja predmeta je dugo. E, šta će se destiti kada dobije još tri miliona ili četiri miliona predmeta", pita Seneši.
 
Posebno ističe nepravdu prema građanima koji su prošli kroz legalne, skupe i komplikovane procedure.
 
"Ljudi koji su gradili po zakonu, platili sve takse i ispoštovali svu dokumentaciju sada gledaju kako neko legalizuje objekat za 100 evra, bez ikakve kontrole. Kakva se poruka šalje ljudima koji su prošli proceduru? Država se zasniva na principu pravičnosti, odnosno mora da se zasniva na principu pravičnosti", napominje Seneši, dodajući da će najviše koristi od tog rešenja imati ljudi koji su zidali nelegalne objekte i koji će, umesto da idu u zatvor, sada za 100 evra da legalizuju sve što treba.
 
Kao poseban problem navodi i činjenicu da ne znamo kako će se proveravati osnov sticanja i vlasništva, što otvara prostor za brojne pravne sporove i nesigurnosti u prometu nepokretnosti.
Na još jedan problem je za N1 ukazala agentkinja za nekretnine Katarina Lazarević, koja je rekla da će masovna legalizacija uzdrmati tržište nekretnina, ali i da će od nje najviše koristi imati oni koji su gradili nelegalno.
 
"To će dovesti do određenog pada na tržištu nekretnina, ali svakako zgrade i stanovi koji će biti iz legalizacije neće imati istu cenu kao stanovi i kuće koji su legalno građeni. Pre svega oni će dobiti rešenje iz katastra da je to njihovo vlasništvo, ali kao što su rekli, tamo neće pisati kakve su instalacije, kakva je stabilnosti kakva je izolacija", objašnjava sagovornica N1.
 
Kaže da je brine i kako će banke davati kredite, jer kako objašnjava, do sada su tražile kompletnu dokumentaciju o objektu, a rešenje o uknjižbi to ne može da ponudi.
 
 
Objašnjava i da je ovo samo "uknjižba", a ne klasična legalizacija, koja samo omogućava vlasniku da dokaže kako je to njegova svojina. Rešenje o uknjižbi, odnosno vlasnički list, sada će biti dovoljan umesto kompletne dokumentacije o stanu koji se otuđuje.
 
"Ljudi će biti srećni da mogu sve to da uknjiže, naročito investitori koji su prešišali po dva-tri sprata, njima je ovo odlična mogućnost, a oni koji su gradili legalno će se pitati da li je to moralo baš tako da bude", zaključuje Lazarević.
 
Građevinski inženjer Danijel Dašić za Danas podseća da ovaj predlog predsednika predstavlja već viđenu poruku Velimira Ilića, gde je isto pričao o 100 evra za legalizaciju kuće.
 
"Razlika je u tome što 'borba' za legalizaciju i ozakonjenje divlje gradnje nije uspela u zadnjih deset godina da izađe na kraj sa nešto preko milion nelegalnih objekata, tako da je ovo obećanje predsednika o rešavanju blizu pet miliona nelegalnih objekata, koliko ih ima sada, u samo par meseci, u najmanju ruku smešno", ukazuje on.
 
Kako kaže, trenutno važećim Zakonom o ozakonjenju objekata iz 2015. godine pojam ozakonjenja nije definisan, kao što je prethodnim zakonom definisan pojam legalizacije.
 
"Prethodni zakon legalizaciju definiše kao naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole za objekat ili deo objekta koji je izgrađen, rekonstruisan ili dograđen bez građevinske dozvole, odnosno koji se koristi bez upotrebne dozvole. S druge strane, tumačeći zakon o ozakonjenju možemo zaključiti da ozakonjenje objekata predstavlja naknadno odobrenje izvedenih radova za objekat ili deo objekta koji je izgrađen, rekonstruisan ili dograđen bez građevinske dozvole, odnosno koji se koristi bez upotrebne dozvole. Dakle, razlika je u tome što se postupkom legalizacije naknadno dobijala građevinska ili upotrebna dozvola, što je dalje omogućavalo upis u katastar nepokretnosti po redovnoj proceduri", objašnjava Dašić.
 
 
Upotrebna dozvola garantuje sigurnost korišćenja objekta, što je bilo omogućeno legalizacijom, podseća on.
 
"Ozakonjenjem se, s druge strane, ne dobija naknadno ni građevinska, niti upotrebna dozvola, već se samim rešenjem o ozakonjenju stiče uslov za upis u registar katastra nepokretnosti", pojašnjava on.
 
Sagovornik beogradskog lista sumnja na potencijalnu povezanost i sa Ekspo projektom.
 
"Ukoliko se jasno ne definiše, recimo, rok trajanja ovog zakona, moguće je da će se sva gradnja oko Ekspo podvesti pod ovaj propis. A svi znamo koliko predsednika 'žulja' nedostatak 'majčinog sina koji bi sada hteo nešto da potpiše', nakon raspada sistema napredne ugradnje u infrastrukturne projekte", ukazuje on.
 
Ko je sve do sada obećavao istu stvar?
 
Vlasti u Srbiji pokušale su da reše ovaj problem još devedesetih godina kada je bilo nekoliko stotina hiljada nerešenih predmeta legalizacije. Međutim, danas, 2025. godine imamo ih gotovo pet miliona, piše Danas. Na svakih nekoliko godina donošeni su novi zakoni, smišljane nove taktike, prećeno je da će se rušiti, da više nema nelegalne gradnje, ali sve je ostalo samo na tome, a problem je postajao sve veći.
 
Prvi zakon o legalizaciji donesen je još davne 1997. godine. Redom od 2003, pa preko 2006, zatim 2009, 2011, 2013, 2015, 2018, pa preko 2020, 2023. godine do danas imali smo uvek neke izmene, nove zakone i promene. I gotovo uvek ista obećanja, da će to rešiti problem brzo i jeftino.
 
Davne 2009. godine, tadašnji ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić izjavio je da će novousvojeni propisi uvesti red i omogućiti "masovnu, jeftinu i efikasnu legalizaciju" bespravnih objekata.
 
Zatim smo imali izjavu nekadašnjeg ministra Velimira Ilića 2013. godine, koji je kazao da će novi zakon "omogućiti upis prava vlasništva za oko 1,3 miliona objekata u Srbiji". Ilić je istakao da je ovo trajno rešenje i da su odbačene ranije komplikovane procedure, te da je sada dovoljan upis u katastar uz osnovnu dokumentaciju, dok će imovinsko-pravni odnosi morati da se reše u roku od dve godine. On je još pre toga poručio da će svi nelegalno sagrađeni objekti u Srbiji biti katastarski uknjiženi i na taj način steći status legalnih objekata, a da će prosečna cena uknjiženja za kuću iznositi oko 100 evra.
 
 
Posle toga smo imali novi zakon 2015. godine, kada je gotovo identične poruke kao što slušamo danas, slala tadašnja ministarka Zorana Mihajlović.
 
"Želimo da uvedemo red u građevinarstvo i stavimo tačku na problem legalizacije. Hoćemo na brz i jeftin način da sprovedemo legalizaciju", izjavila je ona tada.
 
Mihajlović je podsetila da je to šesti zakon o legalizaciji u prethodnih 18 godina i poručila da "više neće biti novih zakona i produžavanja rokova". Takođe je naglasila da nijedan raniji zakon nije zaustavio bespravnu gradnju, te da se ovom reformom uvodi nulta tolerancija na nove nelegalne objekte.
 
Dodatno, ona je objasnila da novi zakon o legalizaciji predviđa da je za legalizaciju porodične kuće do 100 metara kvadratnih u Beogradu potrebno prosečno oko 100 evra.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

legalizacija objekata legalizacija nekretnina

Komentari 51

Hronološki Najpopularniji

  • Rade

    23.09.2025 • 19:25
    Pošteni
    A kako su se ti "pošteni" legalizovali,zaboravljate da je do 2015 god bila dozvoljena legalizacija i za manje pare.

  • Stole kg

    23.09.2025 • 17:39
    Mnogo toga nije pošteno pa se živi. Naj bitnija je država i normalno porez da se plati kupuje se prodaje se ali sigurno neće da bude cena kao kada je sve čisto legalno. I normalno ko kupuje i taj novac daje mora da plati inžinjera građevinskog da proceni da li je to dobro. Mislim da svi dobijaju.

  • Ceca

    23.09.2025 • 16:51
    Bravo!
    Vi što vam ništa ne valja što ova vlast uradi nemojte da podnosite zahtev ,a ja ću podneti ,jer kuće nisu izmišlšljene nego postoje ,pa se pitam šta bih ste vi uradili ,uzeli bagere i sve srušili ,to vam je ideologija inače da Srbija stane.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 51 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Ministarka građevinarstva o legalizaciji divlje gradnje za 100 evra: To nije nagrada za prevarante
Ministarka građevinarstva o legalizaciji divlje gradnje za 100 evra: To nije nagrada za prevarante
Vučić: Vlasnici 4,8 miliona nelegalnih objekata sad će moći lako da ih uknjiže za 100 evra
Vučić: Vlasnici 4,8 miliona nelegalnih objekata sad će moći lako da ih uknjiže za 100 evra
Menja se vlasnička struktura:
Menja se vlasnička struktura: "Gasprom" ustupio svoje akcije u NIS-u, zadržao samo jednu

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

Najkomentarisanije