Šta je sve sporno kod nove legalizacije divlje gradnje: Od bezbednosti do nefer odnosa prema poštenima
"Konačno svoj na svome", tako predsednik Aleksandar Vučić najavljuje novi zakon o legalizaciji.
Foto: 021.rs
Cena pristupačna, a procedura jednostavna, samo su neki epiteti kojima se opisuje proces legalizacije objekata koji su van granica zakona.
Sadržaj teksta zakona, koji nije sasvim jasan i poznat, već u petak ide pred Vladu Srbije.
Mnogo nejasnoća i otvorenih pitanja ostavlja takva najava, poput onih kako će se uz pomoć jednog papira nelegalno uvesti u legalno, ali i kako se prethodnih godina gradilo bez dozvole, imajući u vidu da je to krivično delo?
Ta nova najava za građevinsku inženjerku Bojanu Gažo je populistička mera i demagoški trik, a kao jedan od mogućih razloga vidi i potrebu da se popuni budžet.
"Ovim se otvara put malverzacijama u urbanističkim sredinama i mogućnost da se abolira malverzacija koja se godinama izvodi s izgradnjom objekata. I šta to znači? Sad neko ko je unazad godinama pokušavao da prema zakonu uradi svu tu dokumentaciju i da se bavi uopšte administracijom i da ulaže novac, jer tu je mnogo sredstava uloženo - vi kad hoćete da gradite objekat postoji čitava procedura kako vi idete prvo na dobijanje lokacijskih uslova, pa projekat za građevinsku dozvolu i sve što ide, to su veliki troškovi. Sad će se svesti na to da vi za 100 evra možete sve da preskočite i da uknjižite objekte koji su izgrađeni poslednjih godina bez građevinske dozvole", kaže za Insajder građevinska inženjerka Gažo.
Pita i koliko domaća administracija to može da isprati, dodajući da ne treba zanemariti rad katastra. Ono što posebno naglašava jeste da sada imamo zakon koji definiše da se radi projekat ozakonjenja koji obuhvata izveštaj o zatečenom stanju objekta.
"Inženjeri se izjašnjavaju o tome da je objekat za koji je podnet zahtev za uknjižbu stabilan, da je izgrađen u skladu sa zakonom koji je važio u tom trenutku kada je on izgrađen. Mi sad u potpunosti isključujemo taj deo, odnosno taj stručni deo kojim će biti potvrđeno kakvo je stanje tih objekata koji će biti uknjiženi", pojašnjava Gažo.
Profesor Nikola Seneši, investicioni savetnik, upozorava za Insajder da se ovim zakonom otvara prostor za pravnu nesigurnost i urušavanje osnovnih principa pravičnosti i bezbednosti. Seneši ističe za Insajder da su najavljene promene obavijene velikim informacijskim vakumom i da javnost još ne zna tačno kako će zakon izgledati, niti kroz kakvu će stručnu i parlamentarnu proceduru proći.
"Ono što za sada znamo jeste da će proces legalizacije, navodno, biti digitalizovan i ubrzan; klikom na ortofoto snimak i prijavom vlasništva. Ali, da li to znači da ćemo imati kuće i zgrade koje su zapravo upitnog kvaliteta, koje niko neće proveriti, a koje su legalizovane? I da onda sutra može nešto da se desi", navodi Seneši.
Navodi da prethodni zakon, koji je donet dok je Ministarstvo građevine vodila Zorana Mihajlović, nije bio loš. Ipak, kako ističe, njegova primena nije bila uspešna zbog neefikasne administracije. Seneši sumnja da katastar ima kapacitet da iznese tu reformu.
"Katastar ima višegodišnji problem da reši 500 hiljada predmeta. Prosečno vreme rešavanja predmeta je dugo. E, šta će se destiti kada dobije još tri miliona ili četiri miliona predmeta", pita Seneši.
Posebno ističe nepravdu prema građanima koji su prošli kroz legalne, skupe i komplikovane procedure.
"Ljudi koji su gradili po zakonu, platili sve takse i ispoštovali svu dokumentaciju sada gledaju kako neko legalizuje objekat za 100 evra, bez ikakve kontrole. Kakva se poruka šalje ljudima koji su prošli proceduru? Država se zasniva na principu pravičnosti, odnosno mora da se zasniva na principu pravičnosti", napominje Seneši, dodajući da će najviše koristi od tog rešenja imati ljudi koji su zidali nelegalne objekte i koji će, umesto da idu u zatvor, sada za 100 evra da legalizuju sve što treba.
Kao poseban problem navodi i činjenicu da ne znamo kako će se proveravati osnov sticanja i vlasništva, što otvara prostor za brojne pravne sporove i nesigurnosti u prometu nepokretnosti.
Pročitaj još
Na još jedan problem je za N1 ukazala agentkinja za nekretnine Katarina Lazarević, koja je rekla da će masovna legalizacija uzdrmati tržište nekretnina, ali i da će od nje najviše koristi imati oni koji su gradili nelegalno.
"To će dovesti do određenog pada na tržištu nekretnina, ali svakako zgrade i stanovi koji će biti iz legalizacije neće imati istu cenu kao stanovi i kuće koji su legalno građeni. Pre svega oni će dobiti rešenje iz katastra da je to njihovo vlasništvo, ali kao što su rekli, tamo neće pisati kakve su instalacije, kakva je stabilnosti kakva je izolacija", objašnjava sagovornica N1.
Kaže da je brine i kako će banke davati kredite, jer kako objašnjava, do sada su tražile kompletnu dokumentaciju o objektu, a rešenje o uknjižbi to ne može da ponudi.
Objašnjava i da je ovo samo "uknjižba", a ne klasična legalizacija, koja samo omogućava vlasniku da dokaže kako je to njegova svojina. Rešenje o uknjižbi, odnosno vlasnički list, sada će biti dovoljan umesto kompletne dokumentacije o stanu koji se otuđuje.
"Ljudi će biti srećni da mogu sve to da uknjiže, naročito investitori koji su prešišali po dva-tri sprata, njima je ovo odlična mogućnost, a oni koji su gradili legalno će se pitati da li je to moralo baš tako da bude", zaključuje Lazarević.
Građevinski inženjer Danijel Dašić za Danas podseća da ovaj predlog predsednika predstavlja već viđenu poruku Velimira Ilića, gde je isto pričao o 100 evra za legalizaciju kuće.
"Razlika je u tome što 'borba' za legalizaciju i ozakonjenje divlje gradnje nije uspela u zadnjih deset godina da izađe na kraj sa nešto preko milion nelegalnih objekata, tako da je ovo obećanje predsednika o rešavanju blizu pet miliona nelegalnih objekata, koliko ih ima sada, u samo par meseci, u najmanju ruku smešno", ukazuje on.
Kako kaže, trenutno važećim Zakonom o ozakonjenju objekata iz 2015. godine pojam ozakonjenja nije definisan, kao što je prethodnim zakonom definisan pojam legalizacije.
"Prethodni zakon legalizaciju definiše kao naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole za objekat ili deo objekta koji je izgrađen, rekonstruisan ili dograđen bez građevinske dozvole, odnosno koji se koristi bez upotrebne dozvole. S druge strane, tumačeći zakon o ozakonjenju možemo zaključiti da ozakonjenje objekata predstavlja naknadno odobrenje izvedenih radova za objekat ili deo objekta koji je izgrađen, rekonstruisan ili dograđen bez građevinske dozvole, odnosno koji se koristi bez upotrebne dozvole. Dakle, razlika je u tome što se postupkom legalizacije naknadno dobijala građevinska ili upotrebna dozvola, što je dalje omogućavalo upis u katastar nepokretnosti po redovnoj proceduri", objašnjava Dašić.
Upotrebna dozvola garantuje sigurnost korišćenja objekta, što je bilo omogućeno legalizacijom, podseća on.
"Ozakonjenjem se, s druge strane, ne dobija naknadno ni građevinska, niti upotrebna dozvola, već se samim rešenjem o ozakonjenju stiče uslov za upis u registar katastra nepokretnosti", pojašnjava on.
Sagovornik beogradskog lista sumnja na potencijalnu povezanost i sa Ekspo projektom.
"Ukoliko se jasno ne definiše, recimo, rok trajanja ovog zakona, moguće je da će se sva gradnja oko Ekspo podvesti pod ovaj propis. A svi znamo koliko predsednika 'žulja' nedostatak 'majčinog sina koji bi sada hteo nešto da potpiše', nakon raspada sistema napredne ugradnje u infrastrukturne projekte", ukazuje on.
Ko je sve do sada obećavao istu stvar?
Vlasti u Srbiji pokušale su da reše ovaj problem još devedesetih godina kada je bilo nekoliko stotina hiljada nerešenih predmeta legalizacije. Međutim, danas, 2025. godine imamo ih gotovo pet miliona, piše Danas. Na svakih nekoliko godina donošeni su novi zakoni, smišljane nove taktike, prećeno je da će se rušiti, da više nema nelegalne gradnje, ali sve je ostalo samo na tome, a problem je postajao sve veći.
Prvi zakon o legalizaciji donesen je još davne 1997. godine. Redom od 2003, pa preko 2006, zatim 2009, 2011, 2013, 2015, 2018, pa preko 2020, 2023. godine do danas imali smo uvek neke izmene, nove zakone i promene. I gotovo uvek ista obećanja, da će to rešiti problem brzo i jeftino.
Davne 2009. godine, tadašnji ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić izjavio je da će novousvojeni propisi uvesti red i omogućiti "masovnu, jeftinu i efikasnu legalizaciju" bespravnih objekata.
Zatim smo imali izjavu nekadašnjeg ministra Velimira Ilića 2013. godine, koji je kazao da će novi zakon "omogućiti upis prava vlasništva za oko 1,3 miliona objekata u Srbiji". Ilić je istakao da je ovo trajno rešenje i da su odbačene ranije komplikovane procedure, te da je sada dovoljan upis u katastar uz osnovnu dokumentaciju, dok će imovinsko-pravni odnosi morati da se reše u roku od dve godine. On je još pre toga poručio da će svi nelegalno sagrađeni objekti u Srbiji biti katastarski uknjiženi i na taj način steći status legalnih objekata, a da će prosečna cena uknjiženja za kuću iznositi oko 100 evra.
Posle toga smo imali novi zakon 2015. godine, kada je gotovo identične poruke kao što slušamo danas, slala tadašnja ministarka Zorana Mihajlović.
"Želimo da uvedemo red u građevinarstvo i stavimo tačku na problem legalizacije. Hoćemo na brz i jeftin način da sprovedemo legalizaciju", izjavila je ona tada.
Mihajlović je podsetila da je to šesti zakon o legalizaciji u prethodnih 18 godina i poručila da "više neće biti novih zakona i produžavanja rokova". Takođe je naglasila da nijedan raniji zakon nije zaustavio bespravnu gradnju, te da se ovom reformom uvodi nulta tolerancija na nove nelegalne objekte.
Dodatno, ona je objasnila da novi zakon o legalizaciji predviđa da je za legalizaciju porodične kuće do 100 metara kvadratnih u Beogradu potrebno prosečno oko 100 evra.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu saslušan u policiji u svojstvu građanina
27.03.2026.•
0
Dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu Danijel Sinani je, nakon saslušanja u svojstvu građanina u Upravi kriminalističke policije u vezi sa smrću studentkinje, rekao da je u policiji sve bilo "vrlo profesionalno".
Advokat Čedomir Stojković pušten iz pritvora
27.03.2026.•
0
Advokat Čedomir Stojković pušten je na slobodu nakon što mu je istekla mera određenog pritvora, prenela je Nova.rs.
Građani ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu ostavljaju cveće i pale sveće
27.03.2026.•
0
Studenti, profesori i građani dolaze večeras do beogradskog Filozofskog fakulteta, kako bi odali poštu studentkinji koja je sinoć stradala.
Fon Bekerat: EU još mnogo treba da uradi da prenese činjenice o Uniji građanima Srbije
27.03.2026.•
2
Šef Delegacije EU u Srbiji Andreas fon Bekerat kaže da EU treba još mnogo da uradi da prenese prave informacije o Uniji građanima Srbije koji su u nedavnoj anketi pokazali sumnju u prave motive Unije za proširenje.
Fakultetu srpskih studija dozvola za rad: "Sprovode silu, ne mogu samo da uzmu programe Filozofskom fakultetu"
27.03.2026.•
6
Ministar prosvete uručio je danas dozvolu za rad Fakultetu srpskih studija Univerziteta u Nišu pošto je, po njegovim rečima, ta ustanova zadovoljila sve standarde koje je postavilo Nacionalno akreditaciono telo.
Tužilaštvo: Utvrđuje se da li je na Filozofskom fakultetu počinjeno krivično delo nesavestan rad u službi
27.03.2026.•
0
Više javno tužilaštvo u Beogradu (VJT) saopštilo je da je njihovo odeljenje za suzbijanje korupcije naložilo policiji da obavi razgovore sa dekanom i drugim zaposlenima na beogradskom Filozofskom fakultetu.
AMSS: Kiša će tokom vikenda otežavati vožnju
27.03.2026.•
0
Auto moto savez Srbije (AMSS) je upozorio vozače da će, zbog jače kiše, uslovi za vožnju tokom vikenda biti teži.
Delegacija SE o poseti Srbiji: U fokusu novosadska tragedija, Mrdićevi zakoni, izbori
27.03.2026.•
0
Delegacija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PACE) boravila je u Beogradu 23. i 24. marta radi posmatranja ispunjavanja preuzetih obaveza Srbije prema Savetu Evrope.
UNS: Zaprepašćujuće izveštavanje Informera o smrti studentkinje
27.03.2026.•
8
Udruženje novinara Srbije saopštilo je da je zaprepašćeno načinom na koji Informer izveštava o tragičnom stradanju studentkinje u Beogradu.
Misija Saveta Evrope: Sloboda medija u Srbiji na najnižem nivou, novi vidovi zastrašivanja novinara
27.03.2026.•
8
Sloboda medija u Srbiji je na "najnižem istorijskom nivou", sa upotrebom špijunskih softvera za zastrašivanje novinara i neadekvatnom reakcijom policije i nadležnih institucija.
Uhapšen Lozničanin zbog nelegalne eksploatacije šljunka iz Drine i Jadra
27.03.2026.•
6
Policija je uhapsila P.D. (70) iz Loznice osumnjičenog za više krivičnih dela protiv životne sredine, saopštilo je MUP.
Oglasili se Filozofski fakultet i studenti u blokadi povodom smrti studentkinje
27.03.2026.•
2
Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu izrazio je danas najiskrenije saučešće porodici prijateljima i kolegama tragično preminule studentkinje.
Nadzor na Filozofskom fakultetu Beogradu nakon smrti studentkinje
27.03.2026.•
0
Ministarstvo prosvete započeće vanredni inspekcijski nadzor nad zakonitošću rada Filozofskom fakulteta u Beogradu, nakon stradanja studentkinje.
Istoričaru Milošu Koviću zabranjen ulazak u Hrvatsku
27.03.2026.•
19
Istoričar i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Miloš Ković potvrdio je da mu je zabranjen ulazak u Hrvatsku.
Novi Pazar: Studenti ostaju u pritvoru, odbijene žalbe advokata
27.03.2026.•
2
Sudsko veće Osnovnog suda u Novom Pazaru odbilo je danas žalbe advokata dvojice studenata iz tog grada na određivanje pritvora do 30 dana.
Spoljna politika Srbije: Ima li strategije kod Vučića?
27.03.2026.•
11
Predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića i albanskog premijera Edija Rame o ubrzavanju integracija zemalja Zapadnog Balkana u EU, koje bi se odrekle prava veta kao nove članice Evropske unije, odbijen je u Briselu.
Smrt studentkinje u Beogradu: Policija na Filozofskom fakultetu, oglasio se tužilac
27.03.2026.•
0
Pripadnici policije ušli su u zgradu Filozofskog fakulteta, nakon što je u četvrtak uveče pronađeno beživotno telo studentkinje na platou ispred zgrade ove ustanove.
Bez nastave na Filozofskom fakultetu u Beogradu nakon smrti studentkinje
27.03.2026.•
0
Na Filozofskom fakultetu u Beogradu danas neće biti nastave zbog smrti dvadesetpetogodišnje studentkinje.
SRCE: U Egiptu solarna elektrana četiri puta jeftinija nego u Srbiji
27.03.2026.•
5
Energetski projekat izgradnje solarne elektrane u Srbiji, vredan 1.9 milijardi evra još uvek nije ni počeo, a u Egiptu identičan projekat se realizuje i to četiri puta jeftinije, poručuju u stranci SRCE.
Potvrđena optužnica za ubistvo devojčice Danke Ilić
27.03.2026.•
14
Viši sud u Negotinu potvrdio je optužnicu za ubistvo dvogodišnje devojčice Danke Ilić u martu 2024. godine.
Komentari 56
Ismail
I problem je rešen.
Nataša
Aca
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar