Šta je sve sporno kod nove legalizacije divlje gradnje: Od bezbednosti do nefer odnosa prema poštenima
"Konačno svoj na svome", tako predsednik Aleksandar Vučić najavljuje novi zakon o legalizaciji.
Foto: 021.rs
Cena pristupačna, a procedura jednostavna, samo su neki epiteti kojima se opisuje proces legalizacije objekata koji su van granica zakona.
Sadržaj teksta zakona, koji nije sasvim jasan i poznat, već u petak ide pred Vladu Srbije.
Mnogo nejasnoća i otvorenih pitanja ostavlja takva najava, poput onih kako će se uz pomoć jednog papira nelegalno uvesti u legalno, ali i kako se prethodnih godina gradilo bez dozvole, imajući u vidu da je to krivično delo?
Ta nova najava za građevinsku inženjerku Bojanu Gažo je populistička mera i demagoški trik, a kao jedan od mogućih razloga vidi i potrebu da se popuni budžet.
"Ovim se otvara put malverzacijama u urbanističkim sredinama i mogućnost da se abolira malverzacija koja se godinama izvodi s izgradnjom objekata. I šta to znači? Sad neko ko je unazad godinama pokušavao da prema zakonu uradi svu tu dokumentaciju i da se bavi uopšte administracijom i da ulaže novac, jer tu je mnogo sredstava uloženo - vi kad hoćete da gradite objekat postoji čitava procedura kako vi idete prvo na dobijanje lokacijskih uslova, pa projekat za građevinsku dozvolu i sve što ide, to su veliki troškovi. Sad će se svesti na to da vi za 100 evra možete sve da preskočite i da uknjižite objekte koji su izgrađeni poslednjih godina bez građevinske dozvole", kaže za Insajder građevinska inženjerka Gažo.
Pita i koliko domaća administracija to može da isprati, dodajući da ne treba zanemariti rad katastra. Ono što posebno naglašava jeste da sada imamo zakon koji definiše da se radi projekat ozakonjenja koji obuhvata izveštaj o zatečenom stanju objekta.
"Inženjeri se izjašnjavaju o tome da je objekat za koji je podnet zahtev za uknjižbu stabilan, da je izgrađen u skladu sa zakonom koji je važio u tom trenutku kada je on izgrađen. Mi sad u potpunosti isključujemo taj deo, odnosno taj stručni deo kojim će biti potvrđeno kakvo je stanje tih objekata koji će biti uknjiženi", pojašnjava Gažo.
Profesor Nikola Seneši, investicioni savetnik, upozorava za Insajder da se ovim zakonom otvara prostor za pravnu nesigurnost i urušavanje osnovnih principa pravičnosti i bezbednosti. Seneši ističe za Insajder da su najavljene promene obavijene velikim informacijskim vakumom i da javnost još ne zna tačno kako će zakon izgledati, niti kroz kakvu će stručnu i parlamentarnu proceduru proći.
"Ono što za sada znamo jeste da će proces legalizacije, navodno, biti digitalizovan i ubrzan; klikom na ortofoto snimak i prijavom vlasništva. Ali, da li to znači da ćemo imati kuće i zgrade koje su zapravo upitnog kvaliteta, koje niko neće proveriti, a koje su legalizovane? I da onda sutra može nešto da se desi", navodi Seneši.
Navodi da prethodni zakon, koji je donet dok je Ministarstvo građevine vodila Zorana Mihajlović, nije bio loš. Ipak, kako ističe, njegova primena nije bila uspešna zbog neefikasne administracije. Seneši sumnja da katastar ima kapacitet da iznese tu reformu.
"Katastar ima višegodišnji problem da reši 500 hiljada predmeta. Prosečno vreme rešavanja predmeta je dugo. E, šta će se destiti kada dobije još tri miliona ili četiri miliona predmeta", pita Seneši.
Posebno ističe nepravdu prema građanima koji su prošli kroz legalne, skupe i komplikovane procedure.
"Ljudi koji su gradili po zakonu, platili sve takse i ispoštovali svu dokumentaciju sada gledaju kako neko legalizuje objekat za 100 evra, bez ikakve kontrole. Kakva se poruka šalje ljudima koji su prošli proceduru? Država se zasniva na principu pravičnosti, odnosno mora da se zasniva na principu pravičnosti", napominje Seneši, dodajući da će najviše koristi od tog rešenja imati ljudi koji su zidali nelegalne objekte i koji će, umesto da idu u zatvor, sada za 100 evra da legalizuju sve što treba.
Kao poseban problem navodi i činjenicu da ne znamo kako će se proveravati osnov sticanja i vlasništva, što otvara prostor za brojne pravne sporove i nesigurnosti u prometu nepokretnosti.
Pročitaj još
Na još jedan problem je za N1 ukazala agentkinja za nekretnine Katarina Lazarević, koja je rekla da će masovna legalizacija uzdrmati tržište nekretnina, ali i da će od nje najviše koristi imati oni koji su gradili nelegalno.
"To će dovesti do određenog pada na tržištu nekretnina, ali svakako zgrade i stanovi koji će biti iz legalizacije neće imati istu cenu kao stanovi i kuće koji su legalno građeni. Pre svega oni će dobiti rešenje iz katastra da je to njihovo vlasništvo, ali kao što su rekli, tamo neće pisati kakve su instalacije, kakva je stabilnosti kakva je izolacija", objašnjava sagovornica N1.
Kaže da je brine i kako će banke davati kredite, jer kako objašnjava, do sada su tražile kompletnu dokumentaciju o objektu, a rešenje o uknjižbi to ne može da ponudi.
Objašnjava i da je ovo samo "uknjižba", a ne klasična legalizacija, koja samo omogućava vlasniku da dokaže kako je to njegova svojina. Rešenje o uknjižbi, odnosno vlasnički list, sada će biti dovoljan umesto kompletne dokumentacije o stanu koji se otuđuje.
"Ljudi će biti srećni da mogu sve to da uknjiže, naročito investitori koji su prešišali po dva-tri sprata, njima je ovo odlična mogućnost, a oni koji su gradili legalno će se pitati da li je to moralo baš tako da bude", zaključuje Lazarević.
Građevinski inženjer Danijel Dašić za Danas podseća da ovaj predlog predsednika predstavlja već viđenu poruku Velimira Ilića, gde je isto pričao o 100 evra za legalizaciju kuće.
"Razlika je u tome što 'borba' za legalizaciju i ozakonjenje divlje gradnje nije uspela u zadnjih deset godina da izađe na kraj sa nešto preko milion nelegalnih objekata, tako da je ovo obećanje predsednika o rešavanju blizu pet miliona nelegalnih objekata, koliko ih ima sada, u samo par meseci, u najmanju ruku smešno", ukazuje on.
Kako kaže, trenutno važećim Zakonom o ozakonjenju objekata iz 2015. godine pojam ozakonjenja nije definisan, kao što je prethodnim zakonom definisan pojam legalizacije.
"Prethodni zakon legalizaciju definiše kao naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole za objekat ili deo objekta koji je izgrađen, rekonstruisan ili dograđen bez građevinske dozvole, odnosno koji se koristi bez upotrebne dozvole. S druge strane, tumačeći zakon o ozakonjenju možemo zaključiti da ozakonjenje objekata predstavlja naknadno odobrenje izvedenih radova za objekat ili deo objekta koji je izgrađen, rekonstruisan ili dograđen bez građevinske dozvole, odnosno koji se koristi bez upotrebne dozvole. Dakle, razlika je u tome što se postupkom legalizacije naknadno dobijala građevinska ili upotrebna dozvola, što je dalje omogućavalo upis u katastar nepokretnosti po redovnoj proceduri", objašnjava Dašić.
Upotrebna dozvola garantuje sigurnost korišćenja objekta, što je bilo omogućeno legalizacijom, podseća on.
"Ozakonjenjem se, s druge strane, ne dobija naknadno ni građevinska, niti upotrebna dozvola, već se samim rešenjem o ozakonjenju stiče uslov za upis u registar katastra nepokretnosti", pojašnjava on.
Sagovornik beogradskog lista sumnja na potencijalnu povezanost i sa Ekspo projektom.
"Ukoliko se jasno ne definiše, recimo, rok trajanja ovog zakona, moguće je da će se sva gradnja oko Ekspo podvesti pod ovaj propis. A svi znamo koliko predsednika 'žulja' nedostatak 'majčinog sina koji bi sada hteo nešto da potpiše', nakon raspada sistema napredne ugradnje u infrastrukturne projekte", ukazuje on.
Ko je sve do sada obećavao istu stvar?
Vlasti u Srbiji pokušale su da reše ovaj problem još devedesetih godina kada je bilo nekoliko stotina hiljada nerešenih predmeta legalizacije. Međutim, danas, 2025. godine imamo ih gotovo pet miliona, piše Danas. Na svakih nekoliko godina donošeni su novi zakoni, smišljane nove taktike, prećeno je da će se rušiti, da više nema nelegalne gradnje, ali sve je ostalo samo na tome, a problem je postajao sve veći.
Prvi zakon o legalizaciji donesen je još davne 1997. godine. Redom od 2003, pa preko 2006, zatim 2009, 2011, 2013, 2015, 2018, pa preko 2020, 2023. godine do danas imali smo uvek neke izmene, nove zakone i promene. I gotovo uvek ista obećanja, da će to rešiti problem brzo i jeftino.
Davne 2009. godine, tadašnji ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić izjavio je da će novousvojeni propisi uvesti red i omogućiti "masovnu, jeftinu i efikasnu legalizaciju" bespravnih objekata.
Zatim smo imali izjavu nekadašnjeg ministra Velimira Ilića 2013. godine, koji je kazao da će novi zakon "omogućiti upis prava vlasništva za oko 1,3 miliona objekata u Srbiji". Ilić je istakao da je ovo trajno rešenje i da su odbačene ranije komplikovane procedure, te da je sada dovoljan upis u katastar uz osnovnu dokumentaciju, dok će imovinsko-pravni odnosi morati da se reše u roku od dve godine. On je još pre toga poručio da će svi nelegalno sagrađeni objekti u Srbiji biti katastarski uknjiženi i na taj način steći status legalnih objekata, a da će prosečna cena uknjiženja za kuću iznositi oko 100 evra.
Posle toga smo imali novi zakon 2015. godine, kada je gotovo identične poruke kao što slušamo danas, slala tadašnja ministarka Zorana Mihajlović.
"Želimo da uvedemo red u građevinarstvo i stavimo tačku na problem legalizacije. Hoćemo na brz i jeftin način da sprovedemo legalizaciju", izjavila je ona tada.
Mihajlović je podsetila da je to šesti zakon o legalizaciji u prethodnih 18 godina i poručila da "više neće biti novih zakona i produžavanja rokova". Takođe je naglasila da nijedan raniji zakon nije zaustavio bespravnu gradnju, te da se ovom reformom uvodi nulta tolerancija na nove nelegalne objekte.
Dodatno, ona je objasnila da novi zakon o legalizaciji predviđa da je za legalizaciju porodične kuće do 100 metara kvadratnih u Beogradu potrebno prosečno oko 100 evra.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Novi protest zaposlenih u Apotekama Beograd sutra ispred zgrade Vlade: Nije im isplaćeno devet plata
10.02.2026.•
0
Zaposleni Apoteka Beograd za sutra, sredu, 11. februar su najavili novi protest ispred zgrade vlade Srbije jer im nije isplaćeno devet plata.
Večeras u Kragujevcu skup podrške aktivisti čiji je automobil demoliran
10.02.2026.•
0
Zborovi građana Kragujevca najavili su za večeras protes u znak podrške aktivisti Stevanu Mihailoviću čiji je automobil noćas demoliran.
Uhapšeni rukovodioci leskovačke ustanove za stare: Oštetili državni budžet za sedam miliona dinara
10.02.2026.•
0
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova uhapsili su bivšu direktorku Ustanove za odrasle i starije u Leskovcu G. S. (65) i rukovodioca te ustanove D. Đ (50).
Ministarstvo unutrašnjih poslova radi na unapređenju sistema "Pronađi me"
10.02.2026.•
0
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) nastaviće saradnju sa Centrom za nestalu i zlostavljanu decu i na unapređenju sistema "Pronađi me", saopšteno je danas.
Portparol Evropske komisije: Izmene pravosudnih zakona u Srbiji ozbiljan korak unazad
10.02.2026.•
2
Stav Evropske unije (EU) o pravosudnim zakonima u Srbiji je nepromenjen i to je ozbiljan korak unazad, izjavio je portparol Evropske komisije Gijom Mersije (Guillaume Mercier) za portal Savremena politika.
VJT u Beogradu: Požar u Specijalnom sudu izbio zbog kvara svetiljke na plafonu
10.02.2026.•
4
Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je danas da je požar, koji je izbio 19. januara u zgradi Specijalnog suda u Ustanikoj ulici, nastao zbog kvara na ugradnoj neonskoj svetiljki u plafonu.
VJT u Čačku vodi istragu o smrti četvorogodišnje devojčice: Postupak pokrenuo i zaštitnik građana
10.02.2026.•
3
Više javno tužilaštvo u Čačku vodi istragu o smrti četvorogodišnje devojčice iz okoline tog grada, koja je preminula nakon operacije krajnika.
Libija će učestvovati na Ekspu 2027
10.02.2026.•
2
Libija će učestvovati na izložbi Ekspo 2027, što će doprineti bilateralnim odnosima, izjavila je danas ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević.
Vučić u petak i subotu u Minhenu na sastancima sa predstavnicima EU
10.02.2026.•
5
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas u Beogradu, da će se u petak i subotu, u Minhenu sastati sa predstavnicima Evropske unije.
Smenjena direktorka Gimnazije u Vranju zbog podrške maturantima u blokadi
10.02.2026.•
3
Suzana Mišić Stanković smenjena je s funkcije direktorke Gimnazije "Bora Stanković" u Vranju zbog podrške maturantima u blokadi, objavili su lokalni mediji.
Vučić o studentskom pokretu: "Na strani sam tih mladih ljudi"
10.02.2026.•
28
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, komentarišući navodno menjanje mišljenja javnosti o studentskom pokretu, poručio je da se "oni konačno bave politikom", kao i da je "na strani tih mladih ljudi".
Roditelji na frontu: Kako deca boraca gledaju na ratove devedesetih
10.02.2026.•
9
Više od četvrt veka prošlo je od kraja ratova na teritoriji bivše Jugoslavije - kako deca rođena posle tog rata, a čiji su roditelji bili na frontu danas gledaju na sve što je bilo?
Sindikat: Otkazi u Juri neći biti i poslednji, stanje u domaćoj auto-industriji zabrinjavajuće
10.02.2026.•
2
Samostalni sindikat metalaca Srbije saopštio je da kompanija Jura Leskovac planira da zaposlenima ponudi sporazumne raskide ugovora o radu.
Pravosudna profesija saglasna da su Mrdićevi zakoni loši, a samo vojvođanski advokati obustavili rad - zašto?
10.02.2026.•
10
Advokatska komora Vojvodine je obustavila rad na jedan dan, sa zahtevom Ministarstvu pravde da hitno predloži izmene seta takozvanih "Mrdićevih zakona".
Bratina: Izbori za članove Saveta REM-a će biti ponovljeni, ali bez pregovora, uz direktno glasanje
10.02.2026.•
2
Ministar informisanja Boris Bratina izjavio je da "ima saznanja" da će čitava procedura za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) biti ponovljena.
Zbog pomeranja trase gasovoda: 550.000 potrošača u zapadnoj Srbiji biće bez gasa 12. februara
10.02.2026.•
1
Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je za RTS da će 12. februara od šest sati do ponoći skoro 550.000 potrošača u zapadnoj Srbiji biti bez gasa zbog pomeranja trase gasovoda.
Smene i pritisci u SAJ-u - nema mesta za nelojalne
10.02.2026.•
25
U Specijalnoj antiterorističkoj jedinici (SAJ) u toku su opsežne smene profesionalnih pripadnika te elitne policijske jedinice.
Najgori plasman u protekle dve decenije: Srbija najkorumpiranija u regionu
10.02.2026.•
28
Srbija je po Indeksu percepcije korupcije za 2025. godinu zauzela 116. poziciju među ukupno 182 zemlje i teritorije u svetu.
"Svoj na svome": Stiglo dva i po miliona prijava nelegalnih objekata, prva rešenja očekuju se narednih dana
10.02.2026.•
6
Prva rešenja za upis nelegalnih objekata građani mogu da očekuju već u narednim danima, potvrdio je državni sekretar u resornom ministarstvu Ranko Šekularac.
Od Skoplja do Kruševca - ko su firme i osobe povezane sa uzgojem marihuane
10.02.2026.•
4
Među vlasnicima makedonske firme za medicinski kanabis Alphapharm, u čijim je prostorijama u Skoplju zaplenjeno oko devet tona marihuane, nalaze se i državljani Srbije povezani sa firmama iz Kruševca.
Komentari 56
Ismail
I problem je rešen.
Nataša
Aca
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar