"Da ne bi bila trojanski konj Rusije": Ideja probnog članstva u EU - šta bi to značilo za Srbiju
Ideja probnog članstva u EU se povremeno javlja kao mogući kompromis između država članica koje zagovaraju ubrzano proširenje i onih koje smatraju da EU najpre mora da završi svoje unutrašnje reforme.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
Pitanje proširenja EU ponovo se vratilo na dnevni red, a sa njim i ideja o probnom članstvu zemalja, koje bi bile pod nadzorom i imale ograničeno pravo glasa. Poslednji put o tome je početkom ovog meseca govorila komesarka za proširenje EU Marta Kos koja je navela da bi nove članice EU mogle biti stavljene "na probni rok" kako bi se sprečilo da se po ulasku u EU ponašaju kao trojanski konj Rusije.
Koliko je realno da će EU ovu ideju prihvatiti i šta bi to značilo za Srbiju, koja trenutno nazaduje u integracijama kaskajući za Crnom Gorom i Albanijom, pitanja su koja u ovom trenutku nameću.
Internacionalni sekretar PSG Natan Albahari za Danas kaže da koncept "probnog članstva" za sada postoji isključivo na teorijskom nivou i nije deo pravnog okvira Evropske unije.
"To je ideja koja se povremeno javlja kao mogući kompromis između država članica koje zagovaraju ubrzano proširenje i onih koje smatraju da EU najpre mora da završi svoje unutrašnje reforme kako nove članice ne bi usporavale donošenje odluka", navodi on.
I dodaje da, ukoliko bi se takav koncept zaista usvojio, on bi predstavljao korak unazad za zemlje kandidate, jer bi ih stavio u položaj država drugog reda u odnosu na ostale članice.
"Ostaje otvoreno pitanje da li bi te unutrašnje reforme EU ikada bile u potpunosti završene i da li bi kandidati uopšte dobili šansu da pređu iz 'probnog' u punopravno članstvo, ili bi u tom nepravednom statusu ostali na duže staze. Iako je razumljivo zašto pojedine članice ne žele da dodatno povećaju broj mogućih veta u Savetu EU, pa čak i zašto postoji izvesna frustracija u Uniji zbog negativnih iskustava sa 'raznim Orbanima', ti problemi se ne rešavaju stvaranjem segregacije unutar EU, već razvojem i demokratizacijom društava", pojašnjava Albahari.
Prema njegovim rečima, region Zapadnog Balkana, a posebno Srbija, ne bi se našao u ovakvoj poziciji da je poslednju deceniju iskoristio za brže i ozbiljnije reforme.
"Da je postojala jasna politička volja vlasti u Srbiji da zemlju približi EU, deset godina je bilo više nego dovoljno da se sprovedu sve neophodne reforme i usvoje ključni zakoni. Umesto toga, vlast SNS nikada nije pokazala spremnost da menja sebe niti društvo u skladu sa evropskim vrednostima. EU se posmatrala isključivo kao bankomat, pa su se reformski procesi sprovodili samo onoliko koliko je bilo potrebno da se obezbede fondovi i investicije, ali ne i one reforme koje bi mogle da ugroze opstanak režima". rezimira Albahari.
Zbog toga, nastavlja on, danas uopšte ne čudi što se iz pojedinih evropskih krugova čuju ideje o "probnom članstvu“ za zemlje poput Srbije.
Nešto drugačije misli potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak. On za Danas kaže da treba sačekati i videti šta će pisati u predlogu EU koji je već trebalo da bude poznat, ali se očekuje početkom 2026.
Međak podseća da se o faznom proširenju i priključenju priča već godinama, ali da je to sad došlo u prvi plan jer je pitanje proširenja aktuelizovano.
Prema njegovim rečima, suština je u nepoverenju koje stare države članice imaju prema novim i načinu da se to prevaziđe na način da nove članice ne bi imale pravo veta u ograničenom periodu.
"Nove države članice bi učestvovale u svim oblastima u kojima se glasa kvalifikovanom većinom, što je 95 odsto svih oblasti, isto kao i ostale države članice bez razlike. Ali ne bi imale pravo veta u oblastima gde postoji to pravo. To su budžet, odnosno višegodišnji finansijski okvir EU, zajednička spoljna i bezbednosna politika i proširenje za naredne države. Uglavnom se priča o tome jer bi na taj način države, koje su već članice, a nemaju poverenja u buduće nove, to prihvatile", pojašnjava on.
Pročitaj još
On dodaje i da bi druga stvar mogla da bude pojačan nadzor novih država članica u oblstima vladavine prava, demokratije, izborima i mogućnost isključenja ukoliko nova država pravi ozbiljne korake unazad.
"Naravno, sve bi bilo u vrlo jasnim slučajevima i ograničenom periodu. Spominju se dve ili tri godine. Ta država bi, kad istekne taj period, bila članica kao i svaka druga. Pritom ne bi postojala mogućnost da država članica blokira novu članicu da izađe iz tog statusa, nego bi se to automatski radilo protokom vremena. Na taj način bi se senzibilizovale stare države da prihvate nove. Druga opcija tome je da nema proširenja i to je sada problem", ukazuje on.
Međak kaže da nema problem s prelaznim rokovima, jer bi u tom slučaju nove članice imale mnogo više prava nego sada, ali neki period ne bi imale pravo veta.
"Imale bi pravo glasa u glasanju kvalifikovanom većinom što je mnogo više nego što imamo danas, ali ne bi imale pravo veta kao druge države članice. I sad je to pitanje političke odluke. Za građane to apsolutno nikakve razlike ne bi imalo. Tu je pitanje kolika bi bila pregovaračka moć nove države u okviru EU. Bila bi manja, ali i dalje mnogo veća nego danas. Ali što je najbitnije, 99 odluka u Uniji se donosi konsenzusom, a svakim danom se smanjuje taj broj. I sad se razgovara da se ukine jednoglasnost u spoljnoj politici. Znači smanjiće se broj oblasti u kojima će biti pravo veta", navodi Međak.
Kako zaključuje, mi u Srbiji ne možemo zbog toga da se bunimo jer su razlozi zbog kojih zemlje članice nemaju poverenja u nas uglavnom na našoj strani, odnosno mi smo im dali osnov za nepoverenje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Kurti: Srbija napravila grešku kada je naredila svim Srbima da napuste kosovske institucije
20.01.2026.•
1
Premijer Kosova u tehničkom mandatu Aljbin Kurti ocenio je da je Srbija napravila veliku grešku kada je "naredila svim Srbima koji su bili integrisani u kosovski sistem u severnim opštinama da ga napuste".
O "Mrdićevim zakonima": Amandmani ugrožavaju predmete Tužilaštva za organizovani kriminal
20.01.2026.•
7
Tužilaštvo za organizovani kriminal nalazi se ponovo na meti čelnika vlasti, ovog puta usvajanjem amandmana na skupštinskom Odboru za pravosuđe, koji će doneti izmene zakona po predlogu poslanika Uglješe Mrdića.
Macut: Srbija posvećena daljoj saradnji sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta
20.01.2026.•
0
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut sastao se danas sa direktorkom Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MКCК) za Evropu i Centralnu Aziju Arijan Bauer.
Kamioni čekaju do šest sati na Batrovcima, Šid tri sata
20.01.2026.•
0
Na putničkim terminalima graničnih prelaza nema dužih zadržavanja dok kamioni na izlazu iz Srbije čekaju od 40 minuta do šest časova, saopštio je večeras Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Ivan Ristić imenovan za komandanta JZO-a: Iskustvo stekao u DB i SAJ-u
20.01.2026.•
2
Za komandanta Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata danas je postavljen pukovnik policije Ivan Ristić.
Infrastruktura železnice: Zbog loših vremenskih uslova ograničena brzina vozova na pruzi Beograd-Subotica
20.01.2026.•
18
Preduzeće "Infrastruktura železnice Srbije" saopštilo je da je zbog loših vremenskih uslova tokom dana privremeno ograničena brzina vozova na pruzi Beograd-Subotica.
Beogradska filharmonija protiv imenovanja Bojana Suđića za v.d. direktora
20.01.2026.•
1
Beogradska filharmonija saopštila je da se protivi odluci da Bojan Suđić bude v.d. direktora te institucije.
Šesnaest minuta tišine: Čuvaju li blokade još "vatru protesta"?
20.01.2026.•
15
Iako su započele kao kratke, simbolične blokade u znak sećanja na stradale u Novom Sadu, akcije šesnaest minuta tišine održavaju se i danas, međutim javljaju se dileme o njihovoj daljoj ulozi u protestnom pokretu.
Komisija prihvatila primedbe građana: Sve mini hidroelektrane izbrisane iz Prostornog plana Niša
20.01.2026.•
1
Komisija za planove Grada Niša prihvatila je primedbe građana, organizacija i ustanova, i naložila Zavodu za urbanizam brisanje svih lokacija za mini hidroelektrane (MHE) iz nacrta Prostornog plana.
Mali u Davosu razgovarao sa SAD o Ekspo 2027
20.01.2026.•
0
Siniša Mali je u Davosu rekao da je razgovarao sa podsekretarkom Stejt departmenta SAD Sarom Rodžers o učešću SAD na Ekspu 2027 u Beogradu "Igra za čovečanstvo".
RGZ: Za upis bespravnih objekata stiglo više od 825.000 prijava
20.01.2026.•
1
Za upis bespravnih objekata po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima, nazvanom "Svoj na svome", stigle su 825.184 prijave građana.
Udruženje tužilaca Srbije protiv izmena Zakona o javnom tužilaštvu
20.01.2026.•
1
Udruženje tužilaca Srbije usprotivilo se danas predloženim izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu.
Trojac iz Vranja obio garažu Infrastrukture železnice Srbije i iz nje ukrao bakar i opremu
20.01.2026.•
1
Policija u Vranju rasvetlila je tešku krađu za koju se sumnjiče J. Š. (34), M. M. (41) i G. I. (21), svi iz Vranja.
Radnik povređen u Krušiku: Prevezen u Urgentni centar
20.01.2026.•
1
Fabrika Krušik saopštila je da je u prepodnevnim satima u pogonu za izradu pirotehničkih elemenata došlo do samozapaljenja smeše, pri čemu je, kako se navodi, jedan radnik zadobio lakše povrede.
Vučić: Trampove carine uticaće i na Srbiju, imaće prelivajući efekat na nas
20.01.2026.•
7
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će američka carinska politika i ukidanje multilateralnih institucija uticati i na Srbiju.
Novi skup studenata 27. januara u Beogradu, sledeća velika tema - prosveta
20.01.2026.•
18
Studenti u blokadi pozivaju na skup u Beogradu 27. januara kada će se građanima obratiti svi oni koji su se više od godinu dana borili za ispunjenje zahteva i rad institucija.
Koga bi trebalo lustrirati u Srbiji?
20.01.2026.•
46
Studenti su u Novom Sadu predstavili prve tačke svog budućeg programa: lustraciju i punu primenu Zakona o poreklu imovine.
Paunović: Došli smo u situaciju da građani brane Zagorku Dolovac od režima
20.01.2026.•
11
Tužiteljka u penziji Jasmina Paunović kazala je, govoreći o pristiscima na tužilaštvo, da su građani došli u situaciju da brane od režima tužioca Mladena Nenadića i vrhovnu tužiteljku Zagorku Dolovac.
Koliko ljudi u Srbiji prima penziju veću od 230.000 dinara?
20.01.2026.•
21
U Srbiji penziju trenutno prima nešto više od 1,65 miliona građana. Većina penzionera, njih oko 59 odsto, ima mesečna primanja do visine prosečne penzije, koja iznosi nešto više od 50.000 dinara.
Ministarstvo poljoprivrede: Radićemo na podizanju svesti građana o značaju konzumiranja mleka
20.01.2026.•
24
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić održao je sastanak sa predstavnicima udruženja proizvođača mleka, prerađivačke industrije, Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, Privredne komore Srbije...
Komentari 22
Docent
Mirko
Ja
U Ustav ubaciti da je zakonodavstvo Srbije IZNAD zakonodavstva EU u slucaju pridruzenja i onda nastaviti sa pregovorima pa ako se nadje zajednicki interes, sto da ne.
I ja volim Ruse kao Narod ali volim i Ukraince i sve ostale narode, prosto treba saradjivati, sukobi su zlo koje nikome nije potrebno. Cak razumem i zasto je Putin napao iako mi nije drago ali Nato je zaista gurao prst u oko... sada treba sesti pa se i tu dogovoriti nesto realno.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar