Rojtersova analiza: Kako bi Srbija reagovala ako bi Crna Gora pre nje ušla u EU
Podgorica i Tirana su vodeći kandidati za pristupanje Evropskoj uniji, Beograd je u zastoju. Dopisništvo agencije Rojters iz Nemačke analizira kako bi reagovala Srbija ako bi pre nje u EU ušla Crna Gora.
Foto: 021.rs
Decenijama se zemlje Zapadnog Balkana pripremaju za pristupanje EU. Crna Gora i Albanija najdalje su odmakle u svojim naporima da ispune uslove za članstvo, slažu se i stručnjaci, a u Evropskoj uniji, prenosi Dojče vele.
Međutim, u Srbiji, najvećoj i ekonomski najjačoj od šest zemalja kandidata, došlo je do zastoja u procesu reformi.
Zato se postavlja se pitanje da li bi EU trebalo da uskoro primi Crnu Goru i Albaniju, čak i uz rizik da Srbija, sa svojim saveznikom Rusijom, dodatno destabilizuje region?
Stručnjaci i političari koje je intervjuisala agencija Rojters, kažu - da, trebalo bi. Jer bi to ujedno povećalo pritisak na Srbiju.
Kraj pregovora - Crna Gora 2026, Albanija 2027.
Nakon užasa ratova devedesetih godina, Evropska unija je sebi 2003. godine postavila cilj da u zajednicu država dugoročno integriše zemlje Zapadnog Balkana – Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Albaniju.
U svom najnovijem izveštaju o napretku objavljenom početkom novembra, Evropska komisija je potvrdila da Crna Gora može da završi pregovore o pristupanju do kraja 2026. godine. Za Albaniju su briselske vlasti projektovale 2027. godinu.
Međutim, u vezi sa Srbijom je navedeno da je tempo reformi "značajno usporen". Nemačka vlada se trudi da zadrži sve zemlje kandidate, što je pokazalo i to što je ministar spoljnih poslova Johan Vadeful nedavno obišao svih šest zemalja.
Apel nemačkih političara za brzi prijem
"Crna Gora i Albanija su trenutno svojevrsni favoriti. One ispunjavaju svoj domaći zadatak i stoga bi trebalo da im se pruži konkretna prilika za pristupanje", insistira Adis Ahmetović, portparol za spoljnu politiku poslaničke grupe vladajućih nemačkih socijaldemokrata (SPD) u Bundestagu.
"Ako se mi ne pobrinemo za te zemlje, drugi će se pobrinuti - kao što su to već učinile Kina i Rusija", kaže Ahmetović, koji i sam ima porodične korene u Bosni i Hercegovini.
Političarka nemačkih opozicionih Zelenih, Šantal Kopf, koja je, zajedno sa Ahmetovićem, pratila Vadefula na njegovom putovanju po Zapadnom Balkanu, podjednako je jasna.
"Crna Gora i Albanija ne bi trebalo da pate pod politikom srpskog režima, već bi trebalo da budu primljene u EU čim ispune sve kriterijume."
Srbija "samo pucne prstima" i destabilizuje Crnu Goru
Srbija, međutim, očekuje da bude u prvom krugu pristupanja EU. Ako bi, dakle, Crna Gora bila primljena, a Srbija ne - kako bi reagovala vlada u Beogradu?
Od približno 600.000 stanovnika Crne Gore, 33 odsto su etnički Srbi - najnoviji su podaci tamošnjeg državnog zavoda za statistiku. Zbog toga postoji bojazan da bi predsednik Srbije Aleksandar Vučić mogao da pokuša da podstakne nemire u Crnoj Gori nakon njenog pristupanja EU.
"S obzirom na demografski sastav zemlje, Srbija bi trebalo samo da pucne prstima i Crna Gora bi bila destabilizovana", kaže Markus Kajzer, rukovodilac projekta za Zapadni Balkan u beogradskoj kancelariji Fondacije Fridrih Nauman, koja je blisko povezana s opozicionom nemačkom Slobodnom demokratskom partijom (FDP).
Takva zabrinutost postoji i unutar nemačke vlade.
"Srbija trenutno nije verodostojan kandidat"
Evropska unija ne bi trebalo da dozvoli Srbiji, a samim tim indirektno i Rusiji, da diktira njen kurs u vezi s prijemom novih članica, kaže nemački socijaldemokrata Ahmetović. Ujedno naglašava: "U vremenima rastućeg autoritarizma i protekcionizma, EU mora da pokaže da ima snagu da nastavi da raste."
Tina Boriz, šefica istraživanja Zapadnog Balkana i proširenja EU u berlinskom trustu mozgova Aspen-institut, smatra da Srbija trenutno nije verodostojan kandidat za članstvo u EU.
"Ograničenja slobode medija, snažno dominiran politički pejzaž i slaba podela vlasti opterećuju institucionalne strukture", ukazuje Boriz.
Štaviše, Srbija odbija da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU, kaže Boriz i zaključuje da sve to "komplikuje ulogu Srbije u regionu i negativno utiče na njen put ka članstvu u EU".
Srbija da odgovori - da li želi ka EU ili ka Rusiji
Nakon sastanka sa svojim srpskim kolegom Markom Đurićem, nemački ministar spoljnih poslova Vadeful zahtevao je od Beograda "jasnu posvećenost" stavu EU o spoljnoj i bezbednosnoj politici - Srbija mora da osudi rusku agresiju protiv Ukrajine, rekao je.
Đurić je na toj zajedničkoj konferenciji za novinare naglasio: "Srbija želi da što pre postane članica EU".
Ali, zapravo je predsednik Vučić taj koji mora da se obaveže na posvećenost, kaže političar nemačkog SPD-a Ahmetović. Evropska unija, kako dodaje, mora "da zahteva jasan odgovor na pitanje u kom pravcu Srbija želi da ide - ka EU ili ka Rusiji. Taj odgovor prvenstveno mora da dâ predsednik".
Pročitaj još
Prijem Crne Gore bio bi pritisak na Srbiju
Markus Kajzer iz predstavništva Fondacije Fridrih Nauman u Beogradu navodi još jedan razlog za brzo pristupanje Crne Gore i Albanije Evropskoj uniji - to bi, smatra, izvršilo pritisak na Srbiju.
Jer, ako bi došlo do toga "da Srbi u Crnoj Gori uživaju više prednosti zbog članstva u EU nego Srbi u Srbiji, onda bi oni mogli da počnu da preispituju svoj stav".
Prema Kajzerovom mišljenju, EU bi trebalo da učini mnogo više da podrži reformističke snage u Srbiji, kao što su tekući protesti studenata i velikih delova stanovništva protiv vlade u Beogradu.
Što se tiče pristupanja Evropskoj uniji dva vodeća kandidata, Crne Gore i Albanije, on naglašava: "Nekako se mora postići napredak - a to bi bio korak koji bi definitivno imao posledice."
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Kurti: Srbija napravila grešku kada je naredila svim Srbima da napuste kosovske institucije
20.01.2026.•
1
Premijer Kosova u tehničkom mandatu Aljbin Kurti ocenio je da je Srbija napravila veliku grešku kada je "naredila svim Srbima koji su bili integrisani u kosovski sistem u severnim opštinama da ga napuste".
O "Mrdićevim zakonima": Amandmani ugrožavaju predmete Tužilaštva za organizovani kriminal
20.01.2026.•
7
Tužilaštvo za organizovani kriminal nalazi se ponovo na meti čelnika vlasti, ovog puta usvajanjem amandmana na skupštinskom Odboru za pravosuđe, koji će doneti izmene zakona po predlogu poslanika Uglješe Mrdića.
Macut: Srbija posvećena daljoj saradnji sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta
20.01.2026.•
0
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut sastao se danas sa direktorkom Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MКCК) za Evropu i Centralnu Aziju Arijan Bauer.
Kamioni čekaju do šest sati na Batrovcima, Šid tri sata
20.01.2026.•
0
Na putničkim terminalima graničnih prelaza nema dužih zadržavanja dok kamioni na izlazu iz Srbije čekaju od 40 minuta do šest časova, saopštio je večeras Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Ivan Ristić imenovan za komandanta JZO-a: Iskustvo stekao u DB i SAJ-u
20.01.2026.•
2
Za komandanta Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata danas je postavljen pukovnik policije Ivan Ristić.
Infrastruktura železnice: Zbog loših vremenskih uslova ograničena brzina vozova na pruzi Beograd-Subotica
20.01.2026.•
18
Preduzeće "Infrastruktura železnice Srbije" saopštilo je da je zbog loših vremenskih uslova tokom dana privremeno ograničena brzina vozova na pruzi Beograd-Subotica.
Beogradska filharmonija protiv imenovanja Bojana Suđića za v.d. direktora
20.01.2026.•
1
Beogradska filharmonija saopštila je da se protivi odluci da Bojan Suđić bude v.d. direktora te institucije.
Šesnaest minuta tišine: Čuvaju li blokade još "vatru protesta"?
20.01.2026.•
15
Iako su započele kao kratke, simbolične blokade u znak sećanja na stradale u Novom Sadu, akcije šesnaest minuta tišine održavaju se i danas, međutim javljaju se dileme o njihovoj daljoj ulozi u protestnom pokretu.
Komisija prihvatila primedbe građana: Sve mini hidroelektrane izbrisane iz Prostornog plana Niša
20.01.2026.•
1
Komisija za planove Grada Niša prihvatila je primedbe građana, organizacija i ustanova, i naložila Zavodu za urbanizam brisanje svih lokacija za mini hidroelektrane (MHE) iz nacrta Prostornog plana.
Mali u Davosu razgovarao sa SAD o Ekspo 2027
20.01.2026.•
0
Siniša Mali je u Davosu rekao da je razgovarao sa podsekretarkom Stejt departmenta SAD Sarom Rodžers o učešću SAD na Ekspu 2027 u Beogradu "Igra za čovečanstvo".
RGZ: Za upis bespravnih objekata stiglo više od 825.000 prijava
20.01.2026.•
1
Za upis bespravnih objekata po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima, nazvanom "Svoj na svome", stigle su 825.184 prijave građana.
Udruženje tužilaca Srbije protiv izmena Zakona o javnom tužilaštvu
20.01.2026.•
1
Udruženje tužilaca Srbije usprotivilo se danas predloženim izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu.
Trojac iz Vranja obio garažu Infrastrukture železnice Srbije i iz nje ukrao bakar i opremu
20.01.2026.•
1
Policija u Vranju rasvetlila je tešku krađu za koju se sumnjiče J. Š. (34), M. M. (41) i G. I. (21), svi iz Vranja.
Radnik povređen u Krušiku: Prevezen u Urgentni centar
20.01.2026.•
1
Fabrika Krušik saopštila je da je u prepodnevnim satima u pogonu za izradu pirotehničkih elemenata došlo do samozapaljenja smeše, pri čemu je, kako se navodi, jedan radnik zadobio lakše povrede.
Vučić: Trampove carine uticaće i na Srbiju, imaće prelivajući efekat na nas
20.01.2026.•
7
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će američka carinska politika i ukidanje multilateralnih institucija uticati i na Srbiju.
Novi skup studenata 27. januara u Beogradu, sledeća velika tema - prosveta
20.01.2026.•
18
Studenti u blokadi pozivaju na skup u Beogradu 27. januara kada će se građanima obratiti svi oni koji su se više od godinu dana borili za ispunjenje zahteva i rad institucija.
Koga bi trebalo lustrirati u Srbiji?
20.01.2026.•
46
Studenti su u Novom Sadu predstavili prve tačke svog budućeg programa: lustraciju i punu primenu Zakona o poreklu imovine.
Paunović: Došli smo u situaciju da građani brane Zagorku Dolovac od režima
20.01.2026.•
11
Tužiteljka u penziji Jasmina Paunović kazala je, govoreći o pristiscima na tužilaštvo, da su građani došli u situaciju da brane od režima tužioca Mladena Nenadića i vrhovnu tužiteljku Zagorku Dolovac.
Koliko ljudi u Srbiji prima penziju veću od 230.000 dinara?
20.01.2026.•
21
U Srbiji penziju trenutno prima nešto više od 1,65 miliona građana. Većina penzionera, njih oko 59 odsto, ima mesečna primanja do visine prosečne penzije, koja iznosi nešto više od 50.000 dinara.
Ministarstvo poljoprivrede: Radićemo na podizanju svesti građana o značaju konzumiranja mleka
20.01.2026.•
24
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić održao je sastanak sa predstavnicima udruženja proizvođača mleka, prerađivačke industrije, Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, Privredne komore Srbije...
Komentari 40
Sabina
Gv
mece
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar