Prognoze za tržište nekretnina u sledećoj godini: "Cene bi mogle da dođu na realan nivo"

Autor: Danas (Suzana Peljto)

Info

15.12.2025.

20:11 > 12:32

Tržište nekretnina se u ovoj godini stabilizovalo, u manjoj meri čak i posustalo, iako je država uz pomoć kredita za stanove za mlade pokušala da ga pogura.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Prognoze za tržište nekretnina u sledećoj godini: "Cene bi mogle da dođu na realan nivo"

Foto: Pixabay

Razlog posustajanja je ekonomska kriza, ocenjuju sagovornici Danasa. Očekuju da će se aktuelna kriza preliti i na početak sledeće godine, zbog čega predviđaju pad tražnje, a samim tim i pad cena nekretnina.

Poručuju da bi sledeća godina mogla biti "reset" za tržište nekretnina, odnosno da bi cene konačno trebalo da dođu na realne nivoe, nakon nekoliko godina rekordnih iznosa, naročito u Beogradu.

Sagovornici Danasa kažu da čak ni sada nije povećana tražnja i kupovina nekretnina, a nakon kruženja informacija da građani masovno podižu novac sa računa u bankama. Zasad, kako kažu sagovornici beogradskog lista, taj novac ne završava u nekretninama, ali ističu da nije isključeno da će završiti, ako se kriza produbi.

Cene nekretnina u Beogradu trenutno su približno na istom nivou kao prošle godine, eventualno blago više, ali taj rast je, prema rečima investicionog savetnika Nikole Senešija, znatno ispod realne inflacije.

On podseća da je tržište nekretnina ove godine bilo čak podstaknuto i programima poput "stanova za mlade", odnosno povoljnim kreditima koji, kako kaže, nisu predstavljali tržišni mehanizam u klasičnom smislu, pa opet nije došlo do veće tražnje.

"Sasvim sigurno je da je tražnja daleko manja", ističe Seneši.

Upozorava da bi se problemi u kompaniji NIS, koji podrazumevaju dug od oko pola milijarde evra i dodatna rezervisanja, neminovno mogli preliti na bankarski sektor.

"Zbog svega toga bojim se da će tražnja za nekretninama drastično pasti u prvih šest meseci sledeće godine", predviđa Seneši.

Na pitanje da li bi pad tražnje mogao da povuče i pad cena iduće godine, Seneši odgovara da je takav scenario realan. Navodi da veliki projekti, posebno oni u centru Beograda, još drže cene, pa čak beleže i blagi rast, ali ukazuje da je reč o malom broju transakcija koje ne predstavljaju širu sliku tržišta.

"Beograd nije jedini grad u Srbiji. U drugim sredinama već vidimo pad cena", napominje on.

Prema njegovim rečima, tražnja mora da padne, jer je generalno ekonomija slabija: država ima nizak privredni rast, bankarsko finansiranje je pod pritiskom, a veliki priliv novca na koji su se oslanjali projekti poput Beograda na vodi sada traži opipljive rezultate.

"Ovo tržište mora da se resetuje i vrati na ekonomske, a ne na državno-kapitalističke osnove", ocenjuje Seneši.

Podseća i da je kraj godine tradicionalno period u kojem se realizuje veći broj kupovina stanova, između ostalog i zato što su cene sezonski nešto niže. Ipak, naglašava da trenutne geopolitičke tenzije, kao i stanje realne ekonomije u Srbiji, ne ostavljaju mnogo prostora za optimizam.

"Situacija sigurno ne vodi dobrim vestima za tržište nekretnina", zaključuje Seneši.

Agentkinja za nekretnine Katarina Lazarević kaže da cene nekretnina na domaćem tržištu nisu više u odnosu na prošlu godinu, uprkos informacijama koje se povremeno pojavljuju u javnosti. Prema njenim rečima, takve tvrdnje najčešće plasiraju investitori koji imaju veliki broj neprodatih stanova, kao i pojedinci koji veruju da na tržištu i dalje vlada dinamika iz perioda rekordno visokih cena.

"Cene polako, ali sigurno klize nadole", ističe Lazarević.

Najveće korekcije, kako kaže, beleže se u starogradnji, ali i pojedini investitori, posebno kod manjih stanova, pristaju na dogovor kako bi transakcije bile uspešno okončane.

Dodaje da trenutna ekonomska neizvesnost podstiče građane da razmišljaju o ulaganju u nekretnine, ali upozorava da to ne znači da kupci treba da pristaju na previsoke cene.

"Treba gledati da se po realnoj ceni kupi i investira", naglašava ona.

Na tržištu zakupa, prema njenim rečima, primetan je značajan pad aktivnosti, dodajući da je zakup prilično stao u odnosu na isti period prošle godine i da se teško bilo šta izdaje. Jedino za čime postoji stabilnija potražnja jesu mali, kompletno namešteni stanovi u cenovnom rasponu od 350 do 500 evra.

"Sve skuplje od toga se izuzetno sporo izdaje, dok su zakupi od više hiljada evra sasvim stali. I prodaja i izdavanje odvijaju se znatno slabijim intenzitetom u odnosu na prošlu godinu", ističe Lazarević.

Govoreći o očekivanjima za 2026. godinu, Lazarević procenjuje da će cene biti niže.

"Ja mislim da će cene biti niže i nadam se da će se preduzeti odgovarajući koraci da i krediti pojeftine, jer krediti su i dalje nedostižni za mnoge građane, rate su velike, plate ne rastu, a s obzirom na očekivanu inflaciju, to će biti katastrofa za one koje uzimaju kredite", kaže Lazarević.

Kupcima savetuje da biraju kredite sa fiksnom kamatnom stopom, čak i ako je trenutno nešto viša, jer je to bezbednije.

I ponuda usporila, sve manje malih stanova

Što se tiče ponude stanova i građevinske aktivnosti, Lazarević kaže da je situacija veoma slaba, a da je dodatno usporila legalizacija. Dodaje da je u novogradnji ostalo mnogo neprodatih stanova, jer su investitori godinama nudili pretežno velike stanove od oko 120 kvadrata, dok je potražnja za manjim znatno veća.

Kao dobar primer navodi investitore koji grade zgrade sa strukturama od 35, 43, 60 i 85 kvadrata, sa mogućnošću kupovine garaže, što znatno povećava interesovanje.

Tvrdi da je malo stanova manje kvadrature u novogradnji, osim na daljim perifernim lokacijama, gde investitori i dalje pokušavaju da drže visoke cene.

"Juče mi investitor na Karaburmi kaže da će početna cena biti 3.500 evra plus PDV. Kažem mu - gospodine, pa to je Karaburma", priča Lazarević.

Smatra da je došlo vreme da tržište samo uspostavi red, odnosno da periferija mora imati nižu cenu, dok centar treba da zadrži svoju realnu vrednost, ali ne da se svi projekti, samo zato što su novi, prodaju po izuzetno visokim cenama.

"Ljudi smatraju da je nerealno da platiš kvadrat na periferiji 3.500 ili 4.000 evra, a plata je hiljadu - i to retko kod koga. Pa koliko onda treba da imaš para?", ukazuje Lazarević.

Navodi da i država mora da napravi ustupke i smanji opterećenja, jer visoki troškovi ugrađeni u cenu kvadrata dodatno guraju cene naviše.

"Nekad je učešće države bilo 20 do 30 odsto u kvadratu, a sada je užasno, i investitori imaju problem", zaključuje Lazarević.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

nekretnine cena nekretnina

Komentari 46

Hronološki Najpopularniji

Marko Markovic

22.12.2025 • 00:21

KAO SVUDA U SVETU.

Nekretnine će biti sve skuplje i skuplje , rast će biti od 1%do 7 % godišnje!
Svuda su skupe nekretnine!!
O padanju cena nema govora.

6 8 -2
Stop

20.12.2025 • 13:54

Price

Euro skace na 250 jer nemogu vise da ga drze zarobljenog.

20 50 -30
Dragče

20.12.2025 • 00:27

Tvrdo

Čim evro ode na 180 a otiće pašće cena stanova, pitanje je dokle će država moći da sačuva stabilnost ako dodju ovi što se kriju iza studenata eto kvadrat 1200 evri a plate 500 ko bude imo gotovinu nešto će moći da uradi ko bude u kreditu obro je zelen bostan

13 28 -15

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.