Iako još nisu dovoljno testirani: Srbija ne odustaje od malih modularnih nuklearnih reaktora

Autor: Tanjug, Danas (Suzana Peljto)

Info

27.01.2026.

17:10 > 13:39

Srbija planira da do 2042. godine priključi prvih 250 megavata nuklearnih kapaciteta na elektroenergetsku mrežu, a do 2050. ukupno 1.200 megavata.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

To pokazuje izveštaj Svetske nuklearne asocijacije (WNA) predstavljen na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

Za Srbiju bi to, prema proceni Svetske nuklearne asocijacije, značilo izgradnju jednog malog modularnog reaktora do 2042. godine.

Posle tog prvog instaliranog, planira se relativno brz rast kapaciteta, te porast instaliranog kapaciteta na 1.200 megavata do 2049. godine.

U izveštaju, koji prenosi Nuklearna perspektiva, navedeno je i da je Srbija u martu 2024. godine tražila "pomoć od zemalja koje imaju znanje iz oblasti finansiranja i izgradnje malih modularnih reaktora".

Vlada Srbije je 2024. godine ukinula tridesetpetogodišnji moratorijum na proizvodnju nuklearne energije, uveden nakon katastrofe u Černobilju 1986. godine.

Prošle su dve godine otkako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da je Srbija zainteresovana za izgradnju najmanje četiri mala modularna nuklearna reaktora (SMR).

Bilo je to u martu 2024. godine, na Prvom samitu o nuklearnoj energiji u Briselu. Poslednji put je to pomenuo pre nekoliko dana na panelu u okviru "Nedelje održivosti" u Abu Dabiju, gde je izjavio da je Srbija upravo u tom gradu započela razgovore o mogućoj izgradnji malih modularnih nuklearnih reaktora, kako bi u budućnosti obezbedila dodatne količine "zelene i čiste energije", piše Danas.

Ipak, tom prilikom nije precizirao ni sa kojom državom, niti sa kojom kompanijom se ti razgovori vode. Poznato je da je Srbija u poslednje dve godine intezivirala saradnju sa Francuskom u oblasti nuklearne energije i pominje se da bi njene kompanije mogle da rade male modularne reaktore u Srbiji.

Vučić je naglasio da će potražnja za električnom energijom rasti usled razvoja veštačke inteligencije, data-centara i električnih vozila, te da će Srbija morati istovremeno da ulaže u gas, obnovljive izvore energije, ali i u nuklearnu energiju. Sličnu poruku predsednik je poslao i na novogodišnjoj konferenciji za medije, kada je rekao da će Srbiji u budućnosti biti potreban "modularni reaktor" ili nuklearna elektrana.

Energetski stručnjaci u Srbiji nemaju jedinstven stav o izgradnji nuklearne elektrane.

Jedni smatraju da bi upravo nuklearna energija mogla da zameni prljave termoelektrane na ugalj i time istovremeno reši pitanje snabdevanja električnom energijom, zaštite zdravlja ljudi i životne sredine, smanjenja emisija CO₂ i borbe protiv klimatskih promena.

Drugi upozoravaju da bi za Srbiju bilo rizično da ima nuklearnu elektranu "u sopstvenom dvorištu" zbog nedostatka stručnog kadra i dugogodišnje prakse partijskog zapošljavanja nestručnih ljudi na ključnim pozicijama.

Treći ističu da je izgradnja skupa, kao i struja iz nuklearne energije, te da bi Srbija svoje potrebe mogla da pokrije kombinacijom gasa, obnovljivih izvora energije i, delimično, uglja.

Četvrti smatraju da bi najbolje rešenje bilo da Srbija otkupi udeo u nekoj nuklearnoj elektrani u regionu.

Počasni generalni sekretar Srpskog komiteta Svetskog saveta za energiju i član Akademije inženjerskih nauka Srbije Miodrag Mesarović ocenjuje da se u vezi sa malim modularnim reaktorima u poslednje dve godine ništa nije promenilo i da je reč o tehnologiji koja još nije dokazala ni tehničku ni komercijalnu održivost.

Prema njegovim rečima, biće potrebno najmanje deset godina da se sa sigurnošću može reći da su SMR bezbedni i pouzdani.

Kako ističe, većinu projekata razvijaju startap kompanije, uglavnom sa Zapada, koje dobijaju ograničene državne subvencije, a zatim traže strateške partnere među državama kako bi zajedno razvijale tehnologiju.

"Mali modularni reaktori su trenutno pre svega marketing za neku buduću organizaciju njihove gradnje u zemljama koje imaju male energetske potrebe", kaže Mesarović za Danas.

On naglašava da energetske potrebe Srbije znatno prevazilaze kapacitete SMR-ova, čija se snaga, kako kaže, kreće do oko 300 megavata, dok su klasične nuklearne elektrane koje su već decenijama proverene na tržištu snage 1.000 do 1.600 megavata. Zbog toga, prema njegovoj oceni, ta dva koncepta nisu uporediva.

Na pitanje da li neka zemlja već ima izgrađen SMR, Mesarović navodi da nema, dodajući da ih i Poljska i Rumunija najavljuju. Ali Mesarović smatra da te zemlje ovom odlukom ulaze u visoki investicioni i tehnološki rizik, jer ulaze u projekte čiji konačni ishod još nije poznat.

"Ko bi danas ušao u ozbiljnu investiciju u nešto za šta se ne zna kakav će biti krajnji rezultat? To su u suštini eksperimenti koje pokušavaju da sprovedu male kompanije uz državne subvencije", kaže on.

Prema njegovoj oceni, Srbija ne bi trebalo da se opredeljuje za SMR, već za ozbiljne, klasične nuklearne elektrane, i to ne jednu, već više njih - naročito u kontekstu pritisaka da se termoelektrane postepeno gase.

Mesarović ističe da mali reaktori imaju smisla samo u specifičnim uslovima: na udaljenim lokacijama bez pristupa elektroenergetskoj mreži, velike data-centre, industrijske komplekse ili lokalne velike potrošače, poput rudarskih basena.

"To nije rešenje za nacionalnu elektroenergetsku mrežu", naglašava on.

Posebno upozorava na, kako kaže, političku promociju SMR-ova, ističući da njihovi promoteri ne razgovaraju sa stručnjacima, već se obraćaju političarima, često u zemljama sa slabijim institucionalnim kapacitetima, odnosno, kako kaže "koruptivnijim režimima", da bi pronašli partnere za projekte.

"To nije priča za danas. To je priča za neku dalju budućnost, verovatno 25 godina unapred, jer je potrebno najmanje deset godina da se tehnologija uopšte dokaže na tržištu", ističe Mesarović.

Profesorka nuklearnog inženjerstva na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju Jasmina Vujić rekla je ranije za Danas da mali modularni reaktori nisu dobro rešenje za Srbiju.

"Mali modularni reaktori i mikroreaktori 4. generacije na Zapadu neće biti u komercijalnoj proizvodnji za još najmanje 10 do 15 godina. Još ni jedan prototip ovakvih reaktora nije izgrađen na Zapadu", rekla je Vujić ranije za Danas.

Ceo tekst Danasa čitajte OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

nuklearna elektrana nuklearni reaktor

Komentari 18

Hronološki Najpopularniji

Bor Boranin

29.01.2026 • 20:20

IZGUBLJENA PREDSEDNICA?

Eкономисткиња др Зорана Михајловић открила је да мале модуларне нуклеарне електране би биле изузетно добра опција за решење енергетске безбедности Србије. Лепо је то рекла, њена стручност не даје наду да може да одређује које су електране најбоље, а то не препуста инжењерима електро, машинске струке и физичарима нуклеарне струке. Паметније јој је да ову област препусти стручним људима, а не лаицима, као што је она, за област енергетике.

1 2 -1
Ivica

28.01.2026 • 20:53

Hocemo nuklearke, hocemo litijum! I naravno porusiti generalstab!
Bas smo bezbedni od zracenja, a nuklearke su u Madjrskoj, Rumuniji, Bugarskoj, pa na dalje... Jako ce nas spasiti da mi nemamo.
Bas me zanima da neki od ovih strucnjaka objasni a odakle cemo dobiti el.energiju? Od panela? vetrenjaca?

1 0 +1
Gussar

28.01.2026 • 12:38

Mini nuklearne elektrane...

Preživesmo tolike ratove,zadnje bombardovanje ( uranijum i ko zna šta još) na neki način živi smo i posle sankcija i oblike inflacije,pa suše i požare,pa poplave u par navrata,pa coronu...sve to uz "stručnjake" iz SNS..e samo nek se dočepaju dozvole za mini at.bombe da završe posao sa Srbijom i Srbima za navek...Bog nam nešto ne beše naklonjen zadnjih 100 god.ne verujem da će i sada,znači...mislite o tome!!!

0 2 -2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.