Skoro polovina sela u Srbiji napušteno

To je izjavio predsedenik Odbora Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) za selo Dragan Škorić, navodeći da žitelji selo napuštaju u potrazi za boljim životom po gradovima. U uvodnom izlaganju na Okruglom stolu "Selu u susret", akademik Škorić je naveo je da od oko 4.600 sela u Srbiji, oko 1.900 je potpuno napušteno.

Škorić je podsetio na istraživanja da je, za pola veka, od 1950. do 2000, iz sela u gradove Srbije prešlo osam miliona ljudi, dok je u svetu za takav proces potrebno od 120 do 150 godina.

Po Škoriću, u selima Srbije je oko 260.000 muškaraca i više od 100.000 žena blizu pete decenije života koji nisu oženjeni i udati. Srbija se svake godine smanjuje za oko od 35.000 ljudi, jer više građana umire nego što se rađa novih, upozorio je Škorić.

Akademik Škorić je takođe ukazao da na selu gde živi oko 180.000 poljoprivrednih penzionera, čija su prosečna primanja oko 8.000 dinara mesečno, "što je veoma malo".

Bavljenje poljoprivredom na usitnjenim porodičnim gazdinstvima ne omogućava ekonomsku održivost sela u Srbiji i zato se njima mora omogučiti diversifikacija delatnosti, izjavio je Miladin Ševarlić.

Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu je objasnio da ta seoska domaćinstva moraju da se, osim poljoprivredom, bave domaćom radinošću, seoskim turizmom i danas sve aktuelnijim - informatičkim delatnostima.

Ševarlić je utvrdio da je tokom 2011. država "likvidirala" oko 200 zemljoradničkih zadruga, a njihovu imovinu, umesto da vrati zadružnim savezima za osnivanje novih ili poboljšanje rada drugih postoječih zadruga, rasprodala u bescenje preko Republičke direkcije za imovinu. Ševarlić je predložio da deo od 1.500 mladih agronoma, koje je država zaposlila po selima, bude angažovan da radi u zadrugama i oživi njihov rad. Na taj način bi, po Ševarliću, bilo obezbeđeno uspešnije poslovanje poljoprivrednih zadruga, a prometom preko zadruga umesto u zoni "sive" ekonomije i više sredstava za agrarni budžet u Srbiji i više novca za subvencije u poljoprivredi.

Navodeći primer iz prakse u svetu, Ševarlić je napomenuo da je 2008. godine 300 zadružnih sistema u svetu napravilo prihod od 1.400 milijardi dolara, a dve godine kasnije oko 1.678 milijardi dolara.