Srbija i BiH 10 godina prave energetsku predstavu za Brisel
Vlasti u Bosni i Hercegovini i Srbiji potrošile su deset godina na stvaranju administrativnog paravana iza kog pokušavaju da sakriju izostanak stvarne energetske tranzicije.
Foto: Pixabay
To pokazuje istraživanje portala Capital.
Dok se u kabinetima usvajaju dokumenti o "zelenoj" budućnosti, vazduh i dalje smrdi na spaljen ugalj jer su energetski sistemi i dalje čvrsto vezani za ovaj energent.
Međutim, ulazak u 2026. godinu za ove dve zemlje označava kraj perioda u kojem je dekarbonizacija bila isključivo administrativno pitanje i deklarativna obaveza jer mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) od januara postaje direktan finansijski teret na fakturama izvoznika koje isporučuju Evropskoj uniji, svom najvećem spoljnotrgovinskom partneru.
Naime, reč je o svojevrsnoj ekološkoj carini na robu koja u EU stiže iz zemalja koje nemaju porez na zagađenje.
Primera radi, ako je u izradi nekog proizvoda korišćena struja iz termoelektrana na ugalj, njegova cena će drastično skočiti i samim tim proizvod će biti manje konkurentan.
Izvoznici će biti u obavezi da kupuju i sertifikate za svaku tonu emitovanog CO2. To je direktna posledica neusvajanja EU ETS sistema (domaćeg tržišta emisijama), zbog čega će novac od ovih penala, umesto u domaće ekološke projekte, odlaziti direktno u budžet EU.
Istraživanje portala Capital je pokazalo da vlasti imaju deklarativnu opredeljenost, ali da je stvarni nosilac tranzicije privatni sektor.
Na papiru su trenutno milijarde maraka (1 marka = 60,2 dinara) vredni ugovori vezani za projekte u oblasti obnovljivih izvora energije, ali malo koji od njih se realizuje.
Stvorena je svojevrsna energetska fatamorgana, gde vidimo nešto što ne postoji jer smo godinama izloženi političkom marketingu koji vešto prikriva činjenicu da energetski sistem i dalje suštinski počiva na eksploataciji uglja.
Podaci su neumoljivi. Dve susedne zemlje dobijaju oko 70 odsto električne energije iz termoelektrana. Pored toga, pojedini slučajevi ukazuju na to da države bukvalno sabotiraju građansku energiju, izuzetno važan segment u procesu dekarbonizacije.
Reč je o konceptu u kojem obični ljudi prestaju biti samo pasivni kupci struje i postaju prozjumeri - oni koji istovremeno proizvode, troše i dele sopstvenu čistu energiju. Kroz formiranje energetskih zajednica, mogu udruživati sredstva kako bi gradili zajedničke solarne krovove, čime se direktno smanjuju računi za struju i jača energetska nezavisnost lokalnih sredina.
Umesto da profit od prodaje energije odlazi isključivo velikim korporacijama, ovaj model omogućava da se novac zadrži u lokalnom budžetu i usmeri na obnovu fasada, toplotne pumpe i bolji životni standard.
NDC: Javno obećanje kao omča oko vrata
Bosna i Hercegovina i Srbija su ratifikacijom Pariskog sporazuma 2017. godine prihvatile globalni cilj ograničenja rasta temperature, dok su se Sofijskom deklaracijom (2020) politički obavezale na rad ka postizanju karbonske neutralnosti do 2050. godine.
Važno je naglasiti da, iako Deklaracija implicira duboku dekarbonizaciju, ona pravno ne nameće eksplicitnu zabranu uglja niti fiksni zakonski rok za njegovo potpuno ukidanje, već postavlja politički smer ka zelenoj budućnosti.
Prema ažuriranom nacionalno utvrđenom doprinosu (NDC) za BiH iz 2021. godine, država je postavila cilj smanjenja emisija za oko 33 odsto do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu, dok bi uz međunarodnu pomoć taj procenat mogao dostići 37 odsto. Srbija je svojim NDC-om iz 2022. godine predvidela još ambicioznije smanjenje od 40,1 odsto do 2035. godine u odnosu na baznu godinu.
Kroz Ugovor o Energetskoj zajednici, obe zemlje su preuzele obaveze usklađivanja sa ekološkim standardima EU (poput LCPD i IED direktiva), što u praksi znači stroga ograničenja emisija koja čine rad starih termoelektrana ekonomski i tehnički neodrživim.
Države su se takođe obavezale na izradu Integrisanih energetskih i klimatskih planova (NECP), koji treba da trasiraju put ka udelu obnovljivih izvora energije iznad 40 odsto do 2030. godine.
Iako nema zakona o zabrani uglja, preuzeta obaveza pravedne tranzicije jasno ukazuje na pripremu za postepeno gašenje rudarskih sektora radi socijalne stabilnosti oblasti.
To znači da će u dve zemlje oko 32.000 radnika u rudnicima i termoelektranama ostati bez posla. U celokupnom sistemu Elektroprivrede Srbije, koji obuhvata rudnike i termoelektrane, zaposleno je oko 20.000 radnika, dok je u BiH to 12.000. Međutim, treba napomenuti i to da je reč o oblastima u kojima je privreda jako oslonjena na rudarstvo, pa će indirektni udar biti još veći.
Na kraju, dekarbonizacija ostaje proces uslovljen dostupnošću finansijskih i tehničkih resursa, pri čemu brzina zavisi od spremnosti institucija da političke deklaracije pretoče u funkcionalnu zakonsku regulativu.
Eksperti: Od "simulacije" do "perfektne oluje"
Iako su strateški ciljevi definisani, struka upozorava da su BiH i Srbija ostale zarobljene u fazi planiranja, dok stvarna implementacija na terenu opasno kasni.
Profesor emeritus na Fakultetu elektrotehnike u Tuzli Mirza Kušljugić, ekspert iz oblasti elektroenergetskih mreža i sistema, ocenjuje da se u regionu sprovodi proces koji naziva "simuliranom tranzicijom", gde vlasti pod spoljnim pritiskom usvajaju regulative koje suštinski ne razumeju niti planiraju da implementiraju.
"Mi preuzimamo taj regulatorni okvir, ali ga ne implementiramo. Pod spoljnim pritiskom pravimo planove i dokumente jer smo obavezni, ali ih ne shvatamo ozbiljno. Očigledno je da ni vlade ni elektroprivrede nisu ušle u tranziciju", upozorava Kušljugić.
Ovakva inertnost, prema njegovoj oceni, stvara rizik od potpunog ekonomskog kolapsa u oblastima koje zavise od fosilnih goriva.
Kušljugić ističe da, ukoliko se nastavi sa ignorisanjem digitalizacije i decentralizacije, regionu preti scenario kojim se više neće moći upravljati.
"Ako nastavimo da simuliramo, velika je opasnost da dođemo do perfektne oluje, odnosno do procesa kojima se ne može upravljati", zaključuje on.
Rešenje vidi u drastičnom pojednostavljenju pravila za male proizvođače i maksimalnom korišćenju fleksibilnosti postojećih hidroelektrana koje bi služile kao baterije za balansiranje energije iz sunca i vetra.
Pročitaj još
Na sličan problem u Srbiji ukazuje Ognjan Pantić, ekspert za javne politike energetske tranzicije u Beogradskoj otvorenoj školi, fokusirajući se na to da države izbegavaju da povuku jasne poteze kada su u pitanju najveći zagađivači, čak i kada to nalažu decenijski sporazumi.
"'Slon u sobi' i dalje ostaju termoelektrane. Srbija je kroz ključna strateška dokumenta praktično odbila da se decidno izjasni o tačnom datumu dekarbonizacije. Termoelektrane Kolubara i Morava trebalo je da prestanu sa radom još 2023. godine, prema Ugovoru o osnivanju Energetske zajednice", podseća Pantić.
On predlaže da država konačno povuče hrabar korak i definiše precizne datume gašenja najnerentabilnijih postrojenja, uz istovremeno usmeravanje subvencija ka socijalno ugroženim građanima za energetsku sanaciju domova, umesto subvencionisanja fosilnih giganata.
Ceo tekst pročitajte na sajtu Capital.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Država proverava zasade maline: Razlike na terenu i u evidencijama gazdinstava
29.06.2026.•
0
Prvi nalazi monitoringa zasada maline širom Srbije pokazuju da postoje slučajevi u kojima stvarno stanje na terenu nije u potpunosti usklađeno sa podacima koji se vode u evidencijama.
Poskupljuju cigarete pojedinih proizvođača: Nove cene važe od danas
29.06.2026.•
0
U julu je došlo do uobičajenog povećanja cena cigareta za 10 dinara zbog rasta specifične akcize. Elektronske cigarete i nesagorevajući duvan takođe podležu godišnjem povećanju akciza, koje će rasti do 2030. godine
Šta smo videli i čuli na skupovima vlasti i studenata u Beogradu i Kraljevu?
29.06.2026.•
2
Studenti su održali skup u Kraljevu pod nazivom "Sve se vidi na Vidovdan", dok je dan ranije održan veliki skup vladajuće SNS u Beogradu. Predsednik Srbije je najavio ostavku, a studenti pozvali na odgovornost.
Srbija među najlošijim zemljama u Evropi po pitanju energetske tranzicije
29.06.2026.•
9
Srbija se nalazi na 79. mestu po stanju energetskih sistema sa 52,8 poena od mogućih 100, što je ispod svetskog proseka (57,3 poena), pokazao je Indeks energetske tranzicije (Indeks ETI).
Goci: Vučić kozmetičkim promenama neće spasiti evropsku budućnost Srbije
29.06.2026.•
3
Generalni sekretar Evropske demokratske partije i poslanik u Evropskom parlamentu Sandro Goci izjavio je da predsednik Aleksandar Vučić ne treba da veruje da će kozmetičkim promenama spasiti evropsku budućnost Srbije.
.jpg "Nakon Vučićeve najave ostavke: Objavljen kalkulator rokova za vanredne izbore")
Nakon Vučićeve najave ostavke: Objavljen kalkulator rokova za vanredne izbore
29.06.2026.•
4
Organizacija CRTA podsetila je građane, nevladine organizacije i medije, da je na njihovom sajtu dostupan kalkulator rokova za održavanje vanrednih izbora u Srbiji.
VIDEO: Objavljena procena koliko je ljudi bilo na studentskom skupu "Sve se vidi na Vidovdan"
29.06.2026.•
7
Arhiv javnih skupova objavio je procenu koliko je juče bilo ljudi na studentskom skupu "Sve se vidi na Vidovdan" u Kraljevu.
FOTO Expo dobija 3D skulpture: Više od milion evra za džojstik, ljuljašku, koficu i lopaticu...
29.06.2026.•
16
Više od 1,2 miliona evra, preduzeće "Expo 2027" dalo je firmi Skulptor d.o.o. da napravi džinovske 3D figure za potrebe izložbe "Expo 2027" u Beogradu.
EPS upozorio na SMS prevaru: Pominje se dug zbog struje i preti izvršiteljima
29.06.2026.•
1
Elektroprivreda Srbije upozorila je građane na pojavu lažnih SMS poruka.
Manojlović: Na ulicama gradova u Srbiji nema nijedne cisterne sa vodom
29.06.2026.•
5
Predsednik inicijative Kreni-promeni Savo Manojlović izjavio je da na ulicama Beograda i drugih većih gradova u Srbiji za sada nema nijedne cisterne sa pijaćom vodom.
Vučić za prva četiri meseca u centralnim informativnim emisijama bio 67 sati, Macut "nevidljiv"
29.06.2026.•
6
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je od 1. januara do 30. aprila ove godine prisutan 67 sati u centralnim informativnim emisijama na sedam televizija.
Srbija otvara konzulat u Centralnoafričkoj Republici
29.06.2026.•
1
Vlada Srbije donela je odluku o otvaranju konzulata Srbije u Banguiu u Centralnoafričkoj Republici, sa počasnim konzulom na čelu.
Tužilaštvo traži da se utvrdi ko je odgovoran za izazivanje panike na Music Weeku
29.06.2026.•
1
Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva uputilo je policiji zahtev za prikupljanje obaveštenja radi identifikovanja lica koja su na društvenim mrežama postavljala lažne objave.
Ministarstvo apeluje na građevinare: Obezbediti radnicima češće pauze, više vode i zaštitu od sunca
29.06.2026.•
1
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture apelovalo je danas na sve poslodavce i zaposlene u oblasti građevinarstva da usled najavljenih visokih temperatura dosledno primenjuju propisane mere bezbednosti.
Dva vojvođanska grada bila najvrelija u Srbiji u 10h
29.06.2026.•
0
U Srbiji je u 10 sati najtoplije bilo u Somboru i Kikindi, gde su izmerena 34 stepena, dok je najsvežije na Kopaoniku, gde su izmerena 22 stepena, objavljeno je na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).
Vučić najavio ostavku: "To ne znači i kraj njegove politike"
29.06.2026.•
19
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poznat je po tome što želi da ima uticaj na sva područja društva. A sada je najavio ostavku.
.jpg "Predsednik opštine Lučani nakon curenja amonijaka u Guči: Vazduh je bezbedan")
Predsednik opštine Lučani nakon curenja amonijaka u Guči: Vazduh je bezbedan
29.06.2026.•
1
Predsednik opštine Lučani Milija Milenković izjavio je da je situacija u Guči, nakon akcidenta kada je iz hladnjače iscurio amonijak, pod kontrolom.
MUP: Nije bilo incidenta na muzičkom festivalu na Ušću, niko nije povređen
29.06.2026.•
0
Ministarstvo unutrašnjih poslova i Hitn pomoć negirali su za N1 navode koji su se pojavili na društvenim mrežama, da je sinoć na završnici Belgrade Music Week festivala došlo do incidenata u kojima je bilo povređenih.
Vladimir Đukanović: Zaboli smo glogov kolac u srce blokadera
29.06.2026.•
42
Član Predsedništva SNS Vladiimir Đukanović naveo je da je skup koji je održala vladajuća stranka tokom vikenda u Beogradu bio "glogov kolac u srce blokaderskog pokreta".
Komentari 9
Deks
C16
/
lozista na ugalj nisu desetkovana vec stotkovana.
u ulicama u kojima se lozilo ostao je jedan ili nijedan odzak. prodjite telepom ako ne verujete. grbavicom se ne lozi vec 20 godina, stara detelinara nema vise ni jedan odzak
ipak ste zagadjivaci vi finiji
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar