Sve teže do doma: Statistika pokazuje koliko građani Srbije troše na stanovanje, a koliko oni u EU
Stanovanje je za milione Evropljana postalo jedan od najvećih udara na kućni budžet, a Srbija se nalazi među zemljama u kojima građani sve teže podnose ove troškove.
Foto: Pixabay
Prema podacima Eurostata, 7,9 odsto stanovnika Srbije živi u domaćinstvima koja za stanovanje izdvajaju više od 40 odsto raspoloživih prihoda, što je iznad proseka Evropske unije. Posebno su ugroženi građani sa niskim primanjima, kod kojih troškovi krova nad glavom uzimaju još veći deo novca potrebnog za svakodnevni život, piše Euronews.
Cene stanova u EU porasle su u proseku za 69 odsto između 2015. godine i drugog kvartala 2026. godine, prema podacima Eurostata. U pojedinim državama članicama cene su se više nego udvostručile, dok su kirije i troškovi energije takođe nastavili da rastu.
"Evropa se suočava sa stambenom krizom koju podstiču rast cena nekretnina i sve veći troškovi stanovanja", saopštio je Evropski savet.
Eurostat pokazatelj koji meri udeo ljudi koji na stanovanje troše više od 40 odsto raspoloživog dohotka naziva stopom preopterećenosti troškovima stanovanja. Na nivou Evropske unije, ona je u 2025. godini iznosila 7,7 odsto.
"Glavni uzroci preopterećenosti troškovima stanovanja jesu rastući izdaci za stanovanje, bilo da je reč o kirijama ili cenama nekretnina, koje u mnogim gradovima naglo rastu, u odnosu na skroman rast prihoda, posebno kod stanovništva sa najnižim primanjima", izjavila je za Euronews Business dr Hana Vidmer sa ETH Univerziteta u Cirihu.
Grčka prednjači, Srbija iznad proseka EU
Grčka ima najvišu stopu preopterećenosti troškovima stanovanja u Evropi među zemljama za koje su dostupni podaci. U poređenje je uključeno 27 država članica EU, dve zemlje Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA) i pet zemalja kandidata za članstvo u EU.
Tokom 2025. godine, 26,4 odsto stanovnika Grčke živelo je u domaćinstvima koja su na stanovanje trošila više od 40 odsto svog raspoloživog dohotka. To je više od tri puta iznad proseka EU, koji iznosi 7,7 odsto.
Danska je na drugom mestu među članicama EU, sa 14,7 odsto. Slede Nemačka (11,2 odsto) i Švedska (10,8 odsto). Iznad evropskog proseka nalaze se i Estonija (8,8 odsto), Češka (8,2 odsto) i Luksemburg (8,1 odsto).
Grčka ima najvišu stopu preopterećenosti troškovima stanovanja u Evropi
Van EU, visoke stope beleže se u Švajcarskoj (15,3 odsto) i Norveškoj (13,5 odsto). Među zemljama kandidatima za članstvo, pored Srbije (7,9 odsto), iznad proseka EU nalaze se Turska (10 odsto) i Crna Gora (8,7 odsto).
Sa druge strane, Kipar ima najnižu stopu - samo 2,4 odsto stanovnika troši više od 40 odsto raspoloživog dohotka na stanovanje. Niske stope beleže i Hrvatska (3,2 odsto), Slovenija (3,5 odsto) i Slovačka (3,5 odsto).
Različite zemlje, različiti uzroci stambene krize
"S obzirom na veoma različite okolnosti, posebno kada je reč o ekonomiji i sistemima socijalne zaštite, uzroci visokog udela troškova stanovanja u prihodima u Grčkoj, Švajcarskoj i Danskoj nisu isti. Ni posledice nisu iste", izjavila je za Euronews Business Rike Skovgard Nilsen, viša istraživačica sa Univerziteta u Olborgu.
Ona je dodala da se iznos novca koji ljudima preostaje nakon plaćanja kirije znatno razlikuje u ove tri zemlje, kao i troškovi života. Zbog toga se razlikuju i posledice koje stambeni troškovi imaju po domaćinstva.
Dr Marijeta Hafner sa Tehnološkog univerziteta u Delftu istakla je da, kada troškovi stanovanja, poput cena nekretnina, kirija, energenata, kamatnih stopa i inflacije, rastu brže od prihoda, povećava se i njihov udeo u ukupnim prihodima domaćinstava. Vremenom raste i broj ljudi koji na stanovanje izdvajaju više od 40 odsto svojih prihoda.
"Verovatno je da će rastući troškovi energije biti jedan od glavnih pokretača daljeg povećanja troškova stanovanja tokom naredne godine", rekla je ona.
Među najvećim ekonomijama EU, Španija (7,2 odsto), Francuska (6,4 odsto) i Italija (5 odsto) beleže stope niže od proseka Unije, dok je Nemačka sa 11,2 odsto među zemljama sa najvećim udelom stanovništva opterećenog ovim troškovima.
Privatni zakup, socijalna zaštita i ekonomske prilike
Na razlike među državama utiču struktura stambenog tržišta, sistemi socijalne zaštite i opšte ekonomske prilike.
"Verovatno je reč o međusobnom uticaju strukture stambenog tržišta, pri čemu najveće opterećenje obično imaju zakupci koji iznajmljuju stanove na privatnom tržištu, sistema socijalne zaštite i šire ekonomske situacije, što objašnjava veći ili manji udeo stanovništva koje je preopterećeno troškovima stanovanja", rekla je Vidmer.
Ipak, ona je upozorila da je poređenje različitih zemalja složeno. Preopterećenost troškovima stanovanja može da znači nešto sasvim drugačije u Švajcarskoj nego u Grčkoj, u zavisnosti od dostupnosti socijalne zaštite i kvaliteta stanovanja.
Pročitaj još
Više od 34 miliona ljudi u EU izdvaja preveliki deo prihoda za stanovanje
Prema podacima Eurostata, više od 34 miliona ljudi u EU živi u domaćinstvima koja na stanovanje troše više od 40 odsto raspoloživog dohotka. Nemačka ima najveći broj ljudi pogođenih ovim problemom - 9,4 miliona. Sledi Turska sa 8,6 miliona, zatim Francuska (4,4 miliona), Španija (3,5 miliona) i Italija (2,9 miliona).
Grčka je, uprkos znatno manjem broju stanovnika u odnosu na ove zemlje, na šestom mestu, sa 2,7 miliona ljudi koji žive u domaćinstvima opterećenim visokim troškovima stanovanja.
Najveći teret snose građani sa niskim primanjima. Na nivou EU, stopa preopterećenosti troškovima stanovanja raste na 29,1 odsto među osobama koje su u riziku od siromaštva. Ovoj grupi pripadaju ljudi čiji je ekvivalentni raspoloživi dohodak ispod praga rizika od siromaštva, koji je utvrđen na 60 odsto nacionalnog medijalnog ekvivalentnog raspoloživog dohotka.
U 2025. godini medijalni ekvivalentni raspoloživi dohodak u EU iznosio je 22.939 evra godišnje, odnosno 1.912 evra mesečno. Na nivou Unije, 60 odsto tog iznosa iznosilo je 1.147 evra mesečno.
Grčka je ponovo na vrhu liste. Tokom 2025. godine, čak 82,6 odsto stanovnika Grčke koji su bili u riziku od siromaštva živelo je u domaćinstvima koja su na stanovanje trošila više od 40 odsto raspoloživog dohotka. To znači da je bilo pogođeno više od četiri od pet ljudi iz ove kategorije.
Slede Danska (59,8 odsto) i Švajcarska (56,1 odsto), dok je stopa viša od 40 odsto i u Švedskoj (46,8 odsto), Norveškoj (43,8 odsto) i Češkoj (43,4 odsto). Nemačka (35 odsto) takođe je iznad proseka EU, dok su Španija (28,3 odsto), Francuska (25,4 odsto) i Italija (21,7 odsto) ispod njega. Najniža stopa među posmatranim zemljama zabeležena je na Kipru i iznosi 7,6 odsto. Slede Albanija (8,2 odsto), Hrvatska (14,9 odsto) i Slovačka (15,4 odsto).
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
"Možda je cena nenormalna, ali se proda": Procenitelj nekretnina ima nekoliko predloga za novu vlast
15.11.2026.•
0
Građani koji su rešili da kupe nekretninu ne bi trebalo da čekaju da političke promene donesu i promenu cene stanova, dok bi nova vlast trebalo da obezbedi povoljnije stambene kredite za sve kategorije stanovništva.
Glamočić odgovorio studentskom pokretu: Nema dovoljno novca za subvencije, blokade ostavile posledice
15.11.2026.•
16
Ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragan Glamočić saopštio je da u ovom trenutku u budžetu nema dovoljno raspoloživih sredstava za drugu ratu direktnih davanja za biljnu proizvodnju.
Bivša ambasadorka Belgije: Vučić pod pritiskom EU povukao snage iz Pionirskog parka u izbornoj noći
15.11.2026.•
41
Aleksandar Vučić povukao je u izbornoj noći bezbednosne snage iz Pionirskog parka zahvaljujući EU, koja je na njega izvršila pritisak da ne započne nešto što bi moglo da se završi građanskim ratom.
Vredi li SPS-u i Ivici Dačiću da izađu na predsedničke izbore?
15.11.2026.•
10
SPS bi na sednici Glavnog odbora, koja bi trebalo da se održi narednog petka, trebalo da odluči ima li svrhe da učestvuje na predsedničkim izborima i ko bi eventualno bio predsednički kandidat.
Socijalni radnici: Ministarstvo otežava ostvarivanje prava roditeljima-negovateljima
15.11.2026.•
2
Društvo socijalnih radnika Srbije saopštilo je da Ministarstvo za rad vrši pritisak na centre za socijalni rad i njegove zaposlene u vezi sa ostvarivanjem prava na status roditelja-negovatelja.
Zatraženo povlačenje poternice za Aleksandrom Radićem kako bi se vratio u Srbiju
15.11.2026.•
0
Grupa 46 Foruma za bezbednost i demokratiju pozvala je Vrhovno javno tužilaštvo da zatraži povlačenje poternice i omogući vojnom analitičaru Aleksandru Radiću povratak u Srbiju.
Očekuju se gužve na putevima zbog kraja raspusta
15.11.2026.•
1
Zbog kraja jesenjeg školskog raspusta očekuje se pojačan intenzitet saobraćaja na važnijim putnim pravcima sa Zlatibora, Kopaonika i drugih turističkih odredišta, kao i na prilazima Beogradu i ostalim većim gradovima.
Profesor Vujanić: Ono što vidimo u saobraćaju je odraz kulture Srbije
15.11.2026.•
28
U Srbiji u saobraćaju poginu 72 građanina na milion stanovnika, a evropski prosek je 48, što jasno pokazuje koliko je čovek u našoj zemlji drastično više ugrožen nego prosečan evropski stanovnik.
Stanković: Novi ministar će moći da ukine nacionalne udžbenike, mi smo imali patriotsko-demokratsku nameru
15.11.2026.•
42
Ministar prosvete Srbije u tehničkom mandatu Dejan Vuk Stanković izjavio je da će novi ministar prosvete imati "političku i moralnu mogućnost" da ukine "nacionalno senzitivisane udžbenike" istorije i geografije.
Istraživač CEP-a: Očekujem obnavljanje odnosa sa Briselom, Rusija će težiti da sačuva svoj uticaj u Srbiji
15.11.2026.•
13
U Briselu vlada umereni optimizam nakon smene vlasti u Srbiji i tamo prepoznaju da, ako sada ne iskoriste trenutak na adekvatan način, postoji opasnost da Srbiju zauvek izgube.
Stejt department: Napori Studentske liste u borbi protiv organizovanog kriminala dopunjuju naš rad
15.11.2026.•
3
Odeljenje američkog Stejt departmenta za međunarodnu borbu protiv narkotika i sprovođenje zakona (INL) saopštilo je da napori Studentske liste u borbi protiv organizovanog kriminala dopunjuju rad te institucije u Srbiji.
Od decembra novi iznos naknade za pogrebne troškove za penzionere
15.11.2026.•
0
Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), objavljenim u Službenom glasniku, utvrđen je nov iznos naknade za pogrebne troškove preminulih penzionera od 92.112 dinara.
Automobil naleteo na konja u Tutinu: Suvozač poginuo, vozač teško povređen
15.11.2026.•
0
Devetnaestogodišnji mladić stradao jesinoć u saobraćajnoj nesreći u Tutinu, kada je, kako se sumnja, automobil udario u konja na kolovozu.
Da li će slučaj osporenog doktorata Siniše Malog konačno dobiti epilog?
14.11.2026.•
12
Slučaj osporenog doktorata ministra finansija Siniše Malog uskoro bi mogao da dobije epilog pred Odborom za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu, koji u ponovljenom postupku još nije izrekao prvostepenu odluku.
Radić: Bivši režim je nervozan, jer šta ako njihovi glasači pomisle da su u zabludi kao Ilija Čvorović
14.11.2026.•
9
Vojni analitičar Aleksandar Radić ocenio je da Srbija, pošto je Studentska lista pobedila na izborima, ima "istorijsku priliku da se na talasu mirne promene staloženo gradi nova vlast".
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - sve na znanje
14.11.2026.•
9
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Komentari 8
Ujed Realnosti
Ko misli da je to izlaz - ok. Ima pravo na svoje mišljenje.
Stanje u EU je još gore nego kod nas jer u mnogim zemljama porez na nasledstvo je 50 i više %. Kod nas je 0% za prvi nasledni red.
Potražite statistiku koji % primanja po većim gradovima u Evropi ide na stanovanje. Možda vam ova naša zemlja bide manje neprivlacna pa počnete i manje da je pljujete.
Nenad
Њиња
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar