Proradio Centralni registar energetskih pasoša

Registar predstavlja jedinstvenu bazu podataka o energetskim karakteristikama građevinskih objekata u Srbiji.

Zahvaljujući tom registru, Srbija se svrstava među prve zemlje u Evropi, koja je na putu unapređenja energetske efikasnosti, uspostavlja takvu bazu podataka koja će moći da pruži informacije o svim izdatim energetskim pasošima u zemlje, istaknuto je na konferenciji Inženjereske komore Srbije, u okviru Međunarodnog sajma tehnike i tehničkih dostignuća.

Svi energetski pasoši, kada ih odobri Ministarstvo građevinarstva, ulaziće u taj Centralni registar i moći će da se vide, što je značajno, jer će svi podaci biti u elektronskom formatu i na osnovu njih je moguće raditi različite analize, rekla je novinarima šef odeljenja za energetsku efikasnost Ministarstva energetike Antonela Solujić.

To je potrebno posebno Ministarstvu energetike koje će iz te baze podataka izvlačiti podatke o uštedama energije, jer to ministarstvo ima obavezu da te podatke dostavlja Energetskoj zajednici i da izveštava o ispunjenju tih ciljeva u Srbiji.

"Sve će biti automatizovano i to će za nas biti ogromna pomoć", rekla je Solujić.

Ona je naglasila da je današnje puštanje u rad tog registra još uvek test faza i da se tek na jesen kreće sa njegovom obaveznom primenom, jer se neće moći ni izdati pasoši objekata, dok se ne unesu podaci u ovaj sistem, dodala je Solujić.

Kada je reč o budžetskom Fondu za energetsku efikasnost, ona je rekla da je objavljen javni poziv za lokalne samouprave, da se prijavilo 88 različitih subjekata i da se uskoro očekuje potpisivanje ugovora o tim projektima.

Za vreme prethodne Vlade je predviđeno da treba da se sprovede i javni poziv za banke i da se na taj način omoguće povoljni krediti za energetsku efikasnost za građanstvo, za šta je rekla, da će verovatno zaživeti posle rebalansa budžeta.

Načelnik odeljenja za energetsku efikasnost Ministarstva građevinarstva Jasminka Pavlović ukazala je da će Centralni registar energetskih pasoša i Nacionalni program energetske efikasnosti podstaći razvoj jedne nove grane privrede i da će se tako pokrenuti, ne samo građevinska, već i ostale prateće industrije u Srbiji.

"Ponosni smo na ekipu stručnjaka koji su doveli do toga da imamo Centralni registar energetskih pasoša i što sada imamo imamo nešto što će i Evropa i Nemačka da uči od nas," rekla je Pavlović.

Predsednik Skupštine inženjerske komore Dragoslav Šumarac je podsetio da su usvajanjem zakona o energetskoj efikanosti iz 2013. godine, obavezni pasoši energetske efikasnosti zgrada i da se sada oko 90 odsto objekata projektuje u skladu sa tim.

U Srbiji su moguće ogromne uštede energije, jer se sada u stanovima troši oko 150 kilovat časova energije po kvadratu stambene površine, što je iznad evropskog proseka, kazao je on i izrazio očekivanje da će nova vlada Srbije prepoznati značaj ulaganja u projekte energetske efikasnosti, jer se investiranje u te projekte povrati već za pet do šest godina.

Energetska efikasnost nije potrošnja i ne košta nego je reč o investiciji koja se isplati i koja donosi uštede, poručio je Šumarac.

On je naveo da je Inženjarska komora zadužena za obuku inženjera o energetskoj efikasnosti i da je obuku već prošlo oko 1.850 kandidata, do kojih je njih oko 1.180 dobilo licence.