Izjednačavaju četnike i partizane

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja pripremilo je Nacrt zakona o pravima boraca kojim su izjednačena prava na penziju i invalidninu četnika i partizana.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja pripremilo je Nacrt zakona o pravima boraca, vojnih i civilnih invalida rata, kojim su izjednačena prava na penziju i invalidninu četnika i partizana, zbog učešća u Drugom svetskom ratu.

Naime, ministarstvo na čijem je čelu Aleksandar Vulin u nacrtu ističe da pravo na penziju imaju učesnici rata koji su bili u vojsci Kraljevine Jugoslavije u ratu od 6. do 17. aprila 1941. godine ili u sastavu savezničkih armija, oni koji su "učestvovali u antifašističkoj narodnooslobodilačkoj borbi" kao pripadnici partizanskih odreda narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, odnosno Jugoslovenske armije, od 17. aprila 1941. do 15. maja 1945. godine. Kako se navodi u nacrtu, pravo na penziju se odnosi i na one "koji su učestvovali u odbrani teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemlje u Drugom svetskom ratu u sastavu Jugoslovenske vojske u otadžbini, počev od 17. aprila 1941. godine do 12. septembra 1944. godine".

Istovremeno, pravo na penziju i invalidninu stekli bi i oni koji su vršili "vojne dužnosti ili druge dužnosti za vojne ciljeve ili za druge ciljeve državne bezbednosti u oružanim akcijama od 17. avgusta 1990. godine do 27. aprila 1992. godine, a za pripadnike oružanih snaga SFRJ stacioniranih na teritoriji Bosne i Hercegovine - do 19. maja 1992. godine, radi odbrane suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SFRJ".

Zanimljiva je odredba po kojoj bi pravo na penziju i invalidninu imali i učesnici oružanih akcija preduzetih "za vreme mira posle 27. aprila 1992. godine radi odbrane suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SR Jugoslavije, Državne zajednice Srbija i Crna Gora, odnosno Republike Srbije, do stupanja na snagu ovog zakona", kao i na one koji su "za ciljeve državne bezbednosti" učestvovali u ratu u SR Jugoslaviji od 24. marta do 26. juna 1999. godine.

Istovremeno, primedbe na nacrt zakona izneo je Fond za humanitarno pravo, u delu koji se odnosi na definisanje prava civilnih žrtava rata. Sandra Orlović, izvršna direktorka FHP-a, kaže za "Danas" da je ministarstvo rigidno definisalo pojam civilnih žrtava rata i isključilo neke od najranjivijih kategorija žrtava rata (porodice nestalih i žrtve seksualnog zlostavljanja).

"Daleko povoljniji status je dat vojnim invalidima i porodicama palih boraca, a to su samo neki od ilustrativnih primera dubokog nerazumevanja ili prostog neprihvatanja civilizacijskih tekovina i obavezujućih normi u oblasti zaštite žrtava kršenja ljudskih prava", ističe Orlovićeva.

Ona dodaje da je ovakav nacrt zakona nije usklađen sa pravnim tekovinama EU, a posebno sa Evropskom poveljom i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava, kao i sa Direktivom EU o kompenzaciji za žrtve krivičnih dela...

"Ukoliko ovaj nacrt zakona bude usvojen, van domašaja njegove zaštite ostaće najmanje 15.000 osoba koje bi u skladu sa načelima jednakosti i zaštite prava žrtava kršenja ljudskih prava trebala takvu zaštitu uživati u Srbiji", navodi Orlovićeva.

Prema njenim rečima, nacrt zakona ne uzima u obzir da su se tokom 90-ih godina, za vreme oružanog sukoba u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj na teritoriji Srbije dešavala kršenja ljudskih prava, koja su u uzročno-posledičnoj vezi sa tim sukobima, koja su dokumentovana i od strane međunarodnih tela poput Ujedinjenih nacija i domaćih i stranih međunarodnih organizacija.

Takođe, naglašava Orlovićeva, povodom tih događaja i sudovi u Srbiji su donosili pravosnažne odluke kojim je sudski potvrđeno da su se akti kršenja ljudskih prava dogodila.

Podsetimo, Ustavni sud Srbije 2012. godine ocenio je neustavnom uredbu vlade iz 2005. godine kojom je pripadnicima četničkog Ravnogorskog pokreta priznato saučesništvo u Narodnooslobodilačkom ratu (NOR). Odluka Ustavnog suda podrazumevala da je članovima Ravnogorskog pokreta uskraćeno pravo na borački dodatak, invalidninu, dodatak za negu i pomoć, ortopedski dodatak, pravo na lečenje o trošku države, i pravo na ortopedska i druga pomagala.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Građanin

    26.12.2014 13:50
    ...
    Četnici sa Dražom, Nedićem, Ljotićem, pop Djujićem i ostalim polusvetom su bili i za vek vekova će ostati u istoriji zapisani kao ratni zločinci i saradnici sila Osovine. Jedina vojna formacija koja se borila od početka do kraja Drugog Svetskog rata za slobodu koju i danas uživamo je Narodnooslobodilački pokret.
  • гога

    26.12.2014 12:54
    @U udžbenike i čitanke
    1945. године је цела Србија била ослобођена већ увелико. Види се да си "историчар".
    Ево ти списак градова које су ослободиле јединице ЈВуО од почетка до краја рата.
    Постоје и фотографије из нпр Крушевца где се виде те јединице са заставама САД и СССР-а
    Овој је списак градских насеља која су четници ослободили од Немаца:

    1. Лозница (31. август 1941)

    2. Богатић (1. септембар 1941)

    3. Крупањ (4. септембар 1941)

    4. Бања Ковиљача (6. септембар 1941)

    5. Горњи Милановац (29. септембар 1941)

    6. Чачак (1. октобар 1941)

    7. Страгари (4.октобар 1941)

    8. Љубовија (октобар 1941)

    9. Пријепоље (12. септембар 1943)

    10. Прибој (12. септембар 1943)

    11. Зворник (17. септембар 1943)

    12. Бања Ковиљача (17. септембар 1943)

    13. Бијело Поље (септембар 1943)

    14. Рудо (18. септембар 1943)

    15. Брза Паланка (18. септембар 1943)

    16. Љубовија (30. септембар 1943)

    17. Бајина Башта (30. септембар 1943)

    18. Нова Варош (октобар 1943)

    19. Вишеград (5. октобар 1943)

    20. Чајетина (10.октобар 1943)

    21. Рогатица (14. октобар 1943)

    22. Мајданпек (26. август 1944)

    23. Кучево (28. август 1944)

    24. Лесковац (31. август 1944)

    25. Власотинце (31. август 1944)

    26. Сврљиг (2. септембар 1944)

    27. Кадина Лука (2. септембар 1944)

    28. Лазаревац (3. септембар 1944)

    29. Подлугови (10. септембар 1944)

    30. Бреза (11. септембар 1944)

    31. Пљевља (септембар 1944)

    32. Ражањ (октобар 1944)

    33. Варварин (октобар 1944)

    34. Крушевац (14.октобар 1944)

    Тако да те читанке остави за твоје битанге које су ово сакрили или преузели на себе да су они ослободили те градове.
    Доста је комунистичке пропаганде, лажи и моралисања!
  • U udžbenike i čitanke

    26.12.2014 10:29
    pustili smo bitange
    @Goga
    Tebi stvarno nije dobro. Trebala bi ili malo da se edukuješ ili da potražis stručnu pomoć. U međuvremenu razmisli koji je odgovor na sledeće pitanje: koji grad u Srbiji su oslobodili četnici 1945. godine? Kad saznaš odgovor - sve će ti se reći samo.
    @Nezainteresovani Lala - Ludaci i primitivci
    Deca već sada imaju u udžbeniku istorije za VIII razred lekciju pod nazivom "Četnički i partizanski pokret" u kojoj su oba pokreta nazvana "oslobodilačka", uz gomile činjenica koje pobijaju jedna drugu. U rezimeu lekcije stoji:
    1. Partizani - oslobodilački pokret - akcija
    2. Četnici - oslobodilački pokret - čekanje, kako ne bi bilo žrtava.
    Da nije tužno, bilo bi smešno. Deci treba objasniti da u svetskom ratu nema "hoće kaki-neće kaki". Nego ili jesi ili nisi lav. Nema kompromisa oko toga, inače bi svi čekali da ih neko drugi oslobodi... No, ono što znam je da moje dete sigurno neće učiti lekciju iz te knjige, pa ako dobije 1 iz istorije, posetićemo nastavnicu sa istim pitanjem koje upućujem Gogi. No, u ovoj državi ne postoje bilo kakve prave vrednosti, pa sebe dovodimo u situaciju da umesto da budemo ponosni što smo kao država u celini uvek bili na pravoj strani, mi *eremo po sebi. Treba Putin da dolazi na paradu da nam očita lekciju o II svetskom ratu, a mi, kao najgluplji ponavljači, nismo u stanju ni da je prosto reprodukujemo.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija