Zrenjanin: Tužilaštvo se žalilo na svaku drugu presudu

Tužilaštvo u Zrenjaninu, koje pokriva dobar deo Banata, često je nezadovoljno sudskim presudama Osnovnog ili Višeg suda iz ovog mesta.

U tužilaštvu nisu spremni da komentarišu kaznenu politiku, niti presude, jer im to zakon ne dozvoljava, ali statistika govori da su se tokom 2014. i 2015. godine žalili na skoro svaku drugu presudu. Pretežno zbog odluka o krivičnoj sankciji.

Iz velikog procenta žalbi na prvostepene presude, a posebno na visinu sankcija, može se zaključiti da tužilaštvo često nije zadovoljno sprovođenjem kaznene politike. Zrenjaninski advokat Branko Stojanović mišljenja je da je kaznena politika promenljiva kategorija.

- Različita kaznena politika je posledica objektivnih i subjektivnih razloga iz prostog razloga što se često menjaju zakonske  norme, pa imamo različito postupanje sudova u sličnim ili istim situacijama. Presude koje se preinačuju ili ukidaju od strane viših sudova su zato što oni kaznenu politiku vode u skladu sa potrebama društva. I to funkcioniše od slučaja do slučaja. U nekim situacijama se zaista postigne svrha generalne i specijalne prevencije, a u nekima ne.

Poznati zrenjaninski sociolog, Miroslav Samardžić, koji je u Titovo doba bio u zatvoru kao politički disident, mišljenja je da je Zakon o krivičnom postupku iz 1976. godine bio umnogome povoljniji za okrivljene.

- Da bi pravosuđe efikasno funkcionisalo, potrebno je da iza njega stoji moćna država. Ako je država u teškoj krizi, kao što je to kod nas slučaj, ne može se očekivati da jedna grana vlasti kao što je pravosuđe, funkcioniše efikasno, kad sve ostale grane vlasti ne funkcionišu. Dakle, sudije koje treba da sude moćnim kriminalcima su uplašene jer znaju da iza njih neće stati država. S druge strane, problem je i velika korupcija u pravosuđu - ocenjuje Samardžić.

Po njemu, kaznena politika nije blaga prema počiniocima manjih krivičnih dela.

- Paradoksalno je da se recimo za prodaju nekoliko grama marihuane drastično kažnjavaju ljudi na tri, četiri godine zatvora, dok sa druge strane neko ukrade fabriku pa nikom ništa. Prema tome, kaznena politika je oštra prema onima koji nisu moćni, a vrlo blaga prema onima koji su moćni. Ne samo da je blaga, nego veliki broj tih ljudi koji su hapšeni, a imaju značajna finansijska sredstva i društvenu moć, kasnije dobijaju i odštete za pretrpljenu štetu zbog boravka u zatvoru.

Samardžić zaključuje da to nije ni novo, ni specifično za Srbiju.

- Još pre 500 godina Makijaveli je tvrdio da se samo mali gresi kažnjavaju, a veliki se opraštaju. Blaga kaznena politika za učinioce krivičnih dela koji uživaju društvenu moć i imaju novac je pravilo koje važi svugde u svetu. Pooštravanje kaznene politike obično se odnosi samo na počinioce manjih krivičnih dela, a ti počinioci su iz nižih socijalnih slojeva. Drugo, kriminološka istraživanja odavno pokazuju da pooštravanje kaznene politike ne dovodi do smanjenja broja krivičnih dela zato što postoje sistemski, strukturni društveni uslovi, koji dovedu do povećanja kriminala. Nisu ključni društveni problem ljudi koji na pijaci kradu jaja, zato što nemaju šta da jedu, nego je problem endemska korupcija koja postoji u vrhovima vlasti, što otkrivanje afera gotovo svakodnevno dokazuje.

Pravosudni organi i tužilaštvo nemaju jedinstven stav, po pitanju da li je naša kaznena politika blaga, a sankcije nedovoljno oštre. Načelno, za sva krivična dela zaprećene su sankcije koje bi trebalo da deluju dovoljno preventivno, i odvraćaju potencijalne prekršioce zakona od činjenja krivičnih dela. Problem se javlja u procesuiranju i u kasnijoj proceduri, jer suđenja često traju neopravdano dugo, a pretresi i ročišta se odlažu u nedogled.

Kada se u prvom stepenu i donese presuda koja zadovoljava oštećenu stranu, a počinioca primereno sankcioniše, često se događa da apelacioni sudovi kaznu drastično umanje, pa i prepolove, a ni ukidanja presuda nisu retkost. Većini se ne sviđa ni činjenica da "dobro vladanje" kriminalaca koji završe u zatvoru, može da bude razlog da se oni mnogo pre isteka javno izrečene kazne, pojave na slobodi, a u međuvremenu dolaze i na dopuste.

Sve to deprimirajuće deluje na ono što kolokvijalno nazivamo pošten svet, a ohrabruje kriminogene strukture i praktično poziva na povratništvo.

Autor: Mreža 21 (Slavko Surla, Nadica Jakovljev)

Ovaj tekst je proizveden pod projektom "Mreža 21", finansiranim od strane EU. Sadržaj predstavlja odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Boxy

    08.04.2016 09:55
    Samardžić je u pravu
    Samardžić je apsolutno u pravu. Ko je god imao ovde posla sa sudovima uverio se u opšti javašluk i oportunizam u procesuiranju i kažnjavanju. Stradaju sitni prestupnici, krupni se provlače i oslobadjaju. Zanimljivo bi bilo utvrditi koliko od ukupno podnetih prijava tužilaštva u Zrenjaninu otpada na krivična dela iz porodičnog zakona, a koliko na sva druga. Tužilaštvo u Zrenjaninu apsolutno ne radi svoj posao. Svoje postojanje opravdavaju podizanjem krivičnih prijava za bizarne slučajeve prijavljivanja nasilja (npr, telefonsko nasilje, nedokazane pretnje i slično) , dok zatvaraju oči nad privrednim kriminalom koji je opustošio grad. Da ne pričam o sprezi tužilaštva i sudija. Kada je sud odbacio ijednu prijavu koje je podnelo tužilaštvo? To se u Zrenjaninu ne dogadja. Ruka ruku mije, a stradaju mali.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Vojvodina

Kod Kikinde vozio 216 km/h

Saobraćajna policija u subotu je na putu Kikinda - Zrenjanin zaustavila presretačima dvojicu vozača zbog nasilničke vožnje.