Šešelj je prošle godine pred Mehanizmom za međunarodne krivične sudove u Hagu osuđen na 10 godina zatvora - kaznu koju je u tom momentu već odslužio. Kako ja zaključilo Žalbeno veće, Šešelj je kriv za progon, deportaciju i podsticanje deportacije Hrvata iz Vojvodine. Ipak, lidera srpskih radikala ta presuda nije zanimala, pošto je, po ranijim rečima, pobedio sud u Hagu.
Mesec dana posle izricanja presuda Šešelj je želeo da se vrati na mesto zločina. Radikali su zakazali skup u Hrtkovcima za 6. maj 2018. godine, tačno 26 godina posle mitinga u ovom selu, na kom su pročitana imena onih Hrvata koji su se navodno opredelili za Zbor narodne garde Hrvatske. Kako je okarakterisano, posle ovog događaja krenulo je iseljavanje Hrvata. Ono što je za jedne bilo proterivanje i deportacija, za druge je bilo dobrovoljna razmena.
Međutim, prošlogodišnji skup u Hrtkovcima nije uspeo, jer ga je zabranio MUP, ali se predsednik SRS okupljenim pristalicama obratio u Jarku. Ovog puta, radikali će slobodno moći u Hrtkovce na Otadžbinski kongres na kom će glasati o predsedniku. Događaj će se organizovati u kući Vojislava Šešelja, koju je kupio u međuvremenu, a na kojoj je neonskim svetlima istaknuto "Kuća Vojislava Šešelja".
Na pitanje zbog čega organizuju kongres baš u Hrtkovcima, a ne u nekom drugom mestu, predsednik poslaničke grupe SRS u Skupštini Vojvodine Đurađ Jakšić odgovara da se u ovom selu nalazi sedište Komiteta za odbranu Vojislava Šešelja, ali da je tamo sedište i Okružnog odbora u Sremu, kao i sedište Opštinskog odbora u Rumi.
"Zašto bi kongres morao da bude u Beogradu ili Novom Sadu? Podsetiću vas na istoriju Srpske radikalne stranke koja kaže da osnivački kongres SRS nije bio ni u Beogradu, ni u Novom Sadu, nego u Kragujevcu. Tako da, zašto da ne?", odgovara pitanje Jakšić.
Uz podsećanje da je prošle godine država zabranila skup radikala u Hrtkovcima, Jakšić poručuje da je to bila "ujdurma vlasti", koja je bez ikakvog objašnjenja zabranila miting prijavljen u skladu sa zakonima. Na konstataciju da su se javile i tenzije zbog tog događaja, funkcioner SRS ukazuje da radikali "ne podižu nikakve tenzije".
"Kuća Vojislava Šešelja kupljena je pre gotovo godinu dana i apsolutno nikakve tenzije u Hrtkovcima ne postoje. Štaviše, mi imamo masovan priliv novih članova iz samih Hrtkovaca u SRS, upravo otkad je kupljena kuća u kojoj je sedište Komiteta za odbranu", dodaje on.
Međutim, ne slažu se svi sa ovakvim stavom. Predsednik Hrvatskog građanskog saveza Tomislav Stantić kaže za 021.rs da se oni protive bilo kakvom događaju stranaka kao što je SRS, koje su imale "poznatu negativnu ulogu u ratnim dešavanjima, a posebno u Hrtkovcima".
"To smatram apsolutnom provokacijom. Državni organi bi trebalo da rade svoj posao i da spreče dalje dizanje tenzija, a što je očigledno cilj SRS u ovoj prilici. Sasvim sigurno da se ovim događajem prizivaju sećanja na devedesete. Delovanje SRS svih ovih godina je temeljeno na razdorima, sejanju mržnje i na podsticanju najlošijih strasti kod stanovništva i to se za njih pokazalo dobrim, jer i danas živimo u duboko podeljenom društvu, gde je nasilje vrlo značajna komponenta i to je seme koje održava SRS u životu", smatra Stantić.
Tog maja 1992. godine u Hrtkovcima, posle mitinga na kojem je govorio Vojislav Šešelj, seća se Vesna Mališić, pomoćnica glavnog i odgovornog urednika NIN-a. Kako kaže za 021.rs, Hrtkovci su traumatična tačka za sve, zbog "užasnog iskustva proterivanja ljudi".
"Šešelj radi ono što može da radi. On se očigledno ruga pravdi, ruga se presudi. S druge strane, čini mi se da se ponovo podiže tenzija, koja bi nečemu trebalo da posluži. To treba verovatno da napravi neku atmosferu oko koje ćemo da se delimo, da pričamo o njoj, bez ikakve odgovornosti prema tome šta se radi ljudima koji tamo žive. Užasno se plašim da takve stvari dugoročno prave problem sa manjinama i da vlast to toleriše iz potpuno nerazumnih razloga. Ne mogu da razumem zašto je potrebno dizati tenziju u Hrtkovcima, a uverena sam da Šešelj ne radi ništa bez dosluhu sa vlašću", poručuje naša sagovornica.
Kako je Fond za humanitarno pravo (FHP) objavio početkom godine u publikaciji "Dosije: Zločini nad Hrvatima u Vojvodini", na teritoriji AP Vojvodine u periodu od 1991. do 1995. sprovođena je kampanja zastrašivanja i pritisaka na hrvatske civile, a cilj je bio da se oni isele iz svojih kuća i napuste Srbiju. Rezultat te kampanje bio je, tvrdi FHP, nekoliko desetina hiljada proteranih. Kao glavne zagovornike i "inspiratore kampanje zastrašivanja i pritisaka" na Hrvate u Vojvodini Fond je označio upravo Vojislava Šešelja i Srpsku radikalnu stranku.
Dijametralno suprotna je teza Đurađa Jakšića. Poenta cele priče, kako navodi u razgovoru za 021.rs, jeste u tome da nijedan pripadnik nacionalne manjine nije proteran sa prostora Vojvodine i Srbije.
"Podsetiću vas na istorijske činjenice koje kažu da je Hrvatima, ne samo u Hrtkovcima, nego i u Petrovaradinu, Sremskoj Kamenici, Krčedinu, praktično svuda gde su živeli, taj građanski rat praktično došao kao brat. Vrlo često se dešavalo da za trošne kuće, straćare i štale, dobijaju luksuzne stanove i kuće u Hrvatskoj. Niko nije proteran, nego su u toj ekonomskoj razmeni prošli višestruko bolje. Da je bilo drugačije, kako onda da posle završetka rata niko nije rekao da ga je Vojislav Šešelj, Janko ili Marko proterao i da želi da mu se njegova imovina vrati? Zato što su Srbi tamo bili progonjeni, a ovde nikome nije falila dlaka sa glave, niti je bivao proteran", stav je Jakšića.
On podseća i na to da je Šešelj nakon kupovine kuće u Hrtkovcima, u kojoj će u maju ugostiti svoje partijske saborce, poručio da će svedoke za to da nikoga nije podstrekivao na progon tražiti upravo među Hrtkovčanima. Ipak, u toj nameri lider radikala neće moći da se osloni na Hrvate koji nisu više u vojvođanskom selu, u kom su nekada predstavljali većinsko stanovništvo.
"Provokacija je način Šešeljevog života, konflikt je način da pokažu da su živi. Mislim da oni i funkcionišu od konflikta do konflikta i predstavljaju jednu vrstu prethodnice vlasti za neke stvari. Ako krajem ovog meseca treba da se postavi pitanje o Kosovu ili da se nađe neki novi format, posle najave susreta Francuza i Nemaca, možda treba da se otvori neka nova tema koja će da skrene pažnju. Sigurno da u toj proračunatosti Šešelja postoje neki razlozi koje mi sada ne vidimo, ali uverena sam da on to ne radi samoinicijativno", zaključuje Mališić.
Vojislav Šešelj u Hrtkovcima 1992. godine nije navodio imena Hrvata iz ovog sela, što mu se neretko pripisuje. Ipak, tokom svog govora Šešelj je rekao da je ubeđen da će se Srbi iz Hrtkovaca i okolnih mesta ubrzo "otarasiti preostalih Hrvata", ali i da u tom mestu nema mesta za Hrvate. Prema dokumentima resora Državne bezbednosti, govor lidera radikala propraćen je povicima "Ustaše napolje", "Hrvati u Hrvatsku".
.jpg)
.jpg "Hrvatski državljani preko Neština pokušali da prošvercuju stare kovanice, grnčariju, nakit...")
.jpg "Maloletni Subotičanin uhapšen zbog marihuane i amfetamina, a imao i pištolj sa prigušivačem")
.jpg "I sledeće nedelje nova prilika da nekome spasite život: Prikupljaće se krv širom Vojvodine")
Komentari 24
branislav
Hoce li i Hrtkovci postati pusto selo?
Zar nasoj drzavi nije do usiju dosla ODLUKA AUSTRISKE VLADE u vezi Blajburga?
UZAS!
Paja
ana
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar