Piše: Suzana Stojićević
Putujući Vojvodinom, uz podršku Turističke organizacije Vojvodine, u okviru ture "Vojvođanska prolećna rapsodija", uputili smo se na sever Banata. Pored prirodnih lepota, arhitekture i bogate istorije, brojne su još atrakcije koje privlače turiste u ovaj deo Vojvodine.
Kikinda je administrativni centar Severnobanatskog okruga, sa 59.000 stanovnika, na nekih 110 kilometara severoistočno od Novog Sada i svega sedam kilometara od granice sa Rumunijom.
U ovom vojvođanskom gradu nalaze se mnogobrojne kulturno-istorijske znamenitosti, a arheološka nalazišta svedoče o razvijenoj civilizaciji i kulturi na tlu severnog Banata od praistorije. Malo je poznato da je Kikinda jedan od retkih gradova koji nema reku, ali je tu Staro jezero, omiljeno mesto za odmor i rekreaciju Kikinđana i turista, kao i park "Blandaš" koji je pod zaštitom Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.
Svetska atrakcija je skelet mamutice star pola miliona godina, ali i Muzej i Atelje Terra sa izloženim skulpturama u terakoti, na kojima rade umetnici iz čitavog sveta.
Kikinda je ponela još jednu titulu - ima jednu od najlepših ulica u Evropi, u kojoj se krošnje drveća pružaju celom dužinom, tako da formiraju takozvani zeleni tunel.
Uz to, Kikinda je prestonica tikvi, gde se svake godine održavaju tradicionalni "Dani ludaje", manifestacija koja je stekla veliku popularnost, kulturnog i zabavnog karaktera, ali i "Sovembar", posvećena ušarama koje su svoj kutak pronašle na gradskom trgu i "Mamutfest" koji slavi mamuticu Kiku, otkrivenu na ovim prostorima. Domaći i svetski ornitolozi utvrdili su da se u Kikindi nalazi najgušća gnezduća populacija sova utina na svetu.
Najveće stanište sova na planeti - misterija zašto baš ovde dolaze
U poslednjih dvadeset godina, na kikindski gradski trg svraćaju sove utine, a razlog njihovog dolaska potpuna je misterija. Od novembra do marta više stotina malih ušara, iliti sova utina boravi u Kikindi, što nije zabeleženo nigde u svetu. Budući da im sada "nije sezona", pa ih nismo videli, ostalo je da bar čujemo priču o njima.
Dodatno je začuđujuće i to što sove nisu ptice koje su druželjubive, ističe Jasmina Milankov iz Kancelarije za turizam grada Kikinda.
"Sove nemaju zajednički život sa ljudima, te je facinantno da baš na gradskom Trgu imaju svoja gnezda i svake godine dolaze iz različitih krajeva sveta. Od novembra do marta kod nas prezime. Pretpostavlja se, s obzirom na to da je ovde velika ravnica i da posle skidanje useva ostane i sitnih glodara, a i različitih žitarica na njivama, da je ovo odlično mesto na kojem one mogu da se hrane u toku zime, pa je, pretpostavimo, to jedan od razloga”, priča Milankov za 021.
Sove dolaze u velikom broju, najveći ikada izbrojan je 726 sova, a na jednom drvetu ih je 2013. godine bilo čak 126.
"Ono što mi volimo da naglasimo - u Kikindi se mesec novembar ne zove novembar, nego sovembar, jer je posvećen sovama i sve vreme se održavaju manifestacije edukativnog karaktera. Naša deca u školama mnogo znaju o sovama, organizuju se različiti kvizovi, učimo ih od malena da poštuju sove i da nauče kako da žive zajedno sa njima", dodaje Milankov.
Gradski Trg uređen je 1982. godine, a o ovom fenomenu izveštavao je dva puta BBC, ali i drugi strani mediji.
"Naše sove izazivaju veliku pažnju. Posetioci ne mogu da shvate šta je to što sove privlači baš ovde, kako im ne smetaju ljudi. Kikinda je donela zakon o zabrani uznemiravanje sova, kao jedan od retkih gradova u svetu, gde su za one koji koji puštaju muziku ili uopšte na bilo koji način i uznemiravaju sove, kazne drakonske, tako da smo se maksimalno potrudili da kad već dolaze u naš grad, da ih zadržimo što duže", napominje naša sagovornica.
Prošle godine je podignuta velika prašina oko skulpture sove smeštene na kružnom toku u Kikindi, ali je ta figura zamenjena.
Ulica usklađena sa smenom godišnjih doba
U potrazi za eventualnim tragovima sovica, stiže se do Ulice generala Drapšina, koja je izabrana za jednu od najlepših ulica na svetu, što je Kikindu učinilo još poželjnijom turističkom destinacijom. Prema izboru sajta "Arhitektura i dizajn" (architecture & designe), sa više od dvanaest miliona pregleda nedeljno, ova ulica zauzima 22. mesto, od 50 izabranih gradova.
Ušuškana u samom centru grada, duga je oko dva kilometra, a posebnu lepotu joj daje drvored od oko 400 stabala, koja formiraju tunel - u proleće je to zelena oaza, a na zimu prava snežna idila. U impresivnoj ulici se oseti poseban spokoj i miris, te osećaj kao da je vreme stalo. Odiše svežinom i odmara oči. Kuće su uglavnom prizemne i porodične, a fasade pastelnih boja.
Kikinđanin Nebojša Tatomirov je pre četiri godine zabeležio fotografiju ove ulice, poslao je na konkurs za "50 najlepših ulica sveta", i nakon uspeha, učinio ovu ulicu još jednim simbolom grada.
"Mi Kikinđani smo izuzetno ponosni, jer je ulica jedinstvena - u proleće se napravi prelepi tunel od zelenila, od američkih koprivića koje zapravo čine drvored ove ulice, a zimi, ukoliko je sneg, ona predstavlja prelepi beli tunel", kaže Olivera Marinkov iz Kancelarija za turizam.
Ulica je u prošlosti menjala naziv, te se posle 1918. godine zvala Vilsonova, po predsedniku SAD, koji je bio prijatelj Mihajla Pupina. Postoji priča da je upravo on donirao američke kopriviće Kikindi.
Jedini grad bez reke, uz mnogo zelenila
Šetalište zvano Staro jezero ili Števančeva bara je Kikinđanima zamena za reku. Pre 250 godina centrom Kikinde je proticala reka Galadska, koja više ne postoji, ali je regulisanjem njenog toka nastao ovaj rukavac.
Prvobitno klizalište, a šezdesetih godina je bilo jedno od prvih uređenih kupališta u Vojvodini, do otvaranje rekreacionog centra "Jezero" 1979. godine, koje se nalazi u blizini i poseduje dva zatvorena i tri otvorena bazena sa terenima za sve sportove. Danas je Staro jezero samo zona za šetnju i rekreaciju, a postoji namera da se vrati u nekadašnju namenu - kupalište.
U neposrednoj blizini centra grada, nalazi se park prirode "Blandaš", podignut 1896. godine.
U parku se nalazi 40 vrsta biljaka i 700 stabala, što ga je svrstalo u zaštićena prirodna dobra treće kategorije. Bogat različitom i bujnom vegetacijom, predstavlja jedinstvenost u gradskom području. Za ljubitelje trčanja i šetnje, Blandaš je omiljena destinacija.
Mamutica Kika jedinstveno otkriće u Evropi; uz ulaznicu bicikl gratis
Uz prirodne lepote, Kikinda je grad bogate arhitekture i istorije, a posebno bogatstvo krije Narodni muzej Kikinda, koji kao najznačajniji eksponat ima mamuticu Kiku, staru pola miliona godina. Skelet su slučajno pronašli radnici fabrike "Toza Marković" u glinokopu 1996. godine, a potom je, deset godina kasnije preseljen, i danas se nalazi u kikindskom Narodnom muzeju.
Procena sručnjaka Prirodnjačkog muzeja je da je mamut star pola miliona godina, a direktorka Narodnog muzeja Lidija Milašinović kaže da je interesantno to što ovu vrstu mamuta praistorijski čovek nikad nije video.
"Mi danas jesmo prvi ljudi koji vide ovog mamuta, jer je u pitanju stepski mamut, kratkodlaki, koji je živeo mnogo pre dugodlakog, nama poznatog mamuta, koji je živeo sa praistorijskim ljudima ovde. Ovo otkriće jedinstveno je na Balkanu i jugoistočnoj Evropi, jer su prvi put na jednom mestu pronađeni ostaci mamuta. U pitanju je slučajni nalaz, prilikom eksploatacije gline, mašine su zapele za jednu kost mamuta, koja je bila suviše teška, tako da su mašine stale i tek kada su radnici sišli dole da vide o čemu se radi, otkrili su zapravo i kost i ceo skelet mamuta, što je izuzetno retko", objašnjava Milašinović.
Skelet je sačuvan u preko 90 odsto koštane mase i to je ono što ga čini jako vrednim i važnim. Sačuvane su sve velike kosti, lobanja i kljove - materijal koji omogućava bilo kakve dalje analize mamuta.
Mamut se nalazio u krugu fabrike do 2006. godine kada je po projektu preseljen u Narodni muzej Kikinda, urađena je kopija u prirodnoj veličini i 3D film o kikindskom mamutu, kako bi posetiocima što bolje približili veličinu mamata, dok je film najviše edukativnog karaktera, kako bi posetioci shvatili period kada su oni živeli.
Pored replike mamutice Kike, nalazi se mamut od slame u prirodnoj veličini, skulptura koju je napravio Nikola Faler, predsednik udruženja "Slama" iz Osijeka i koordinator Međunarodnog "Slama Land Art Festivala". On je Kikinđanima u okviru Mamutfesta poklonio ovu atrakciju.
Svakog drugog vikenda u septembru organizuju manifestaciju posebno deci interesantnu "Mamutfest", koja je posvećena godišnjici otkrića mamuta, a učestvuju muzeji iz čitavog regiona.
Narodni muzej je osnovan 1946. godine i sastoji se od nekoliko zbirki: arheološkog, etnološkog, istorijskog, prirodnjačkog, umetničkog i pedagoškog odeljenja. Zgrada u kojoj se nalazi Muzej, nekadašnji zatvor, popularno se zove Kurija, što na latinskom znači sudnica, jer je objekat izgrađen za potrebe suda i administracije magistrata Velikokikindskog Distrikta, u okviru Habzburškog carstva 1839. godine. Ona je tada radila u službi suda do posle Drugog svetskog rata, a kao zatvor do 70-ih godina. Ono što je posebno interesantno za zgradu je da je ona najstarija jednospratnica u Kikindi i nalazi se u samom centru.
Radno vreme radno vreme muzeja je od utorka do subote od 10 do 20 časova, a posetioci mogu uz svaku kupljenu ulaznicu da iznajme bicikl i da obiđu Kikindu na dva točka. U obavezi su da bicikl vrate do 19h, sat vremena pre zatvaranja. Dobijaju mapu grada sa turističkim destinacijama koje su zgodne da se poseti biciklom.
"Kikinđani koriste svakodnevno bicikl i mislimo da je lepo da neko ko dođe sa strane, zapravo vidi Kikindu iz jednog potpuno drugog ugla", poručuje direktorka muzeja.
Atelje i Muzej Terra - skulpture umetnika iz celog sveta
Umetnost se u Kikindi aktivno neguje, te smo posetili i Atelje i Muzej Terra, u kojima se nalaze različite skulpture izrađene od terakote, nastale tokom proteklih simpozijuma Terra, koje su prava remek dela.
U Galeriji Terra koja je otvorena 1982. godine se tokom cele godine odvijaju raznovrsne programske aktivnosti i jednistven je radni prostor za umetnike iz celog sveta. Eksponati su izloženi na otvorenom i mogu se videti pod vedrim nebom.
Muzej Terra otvoren je u prostoru stare kasarne i sadrži preko hiljadu umetničkih dela od više od 240 umetnika, a autor jedne od izloženih skulptura je i sin Miroslava Mike Antića, Igor Antić.
Muzej Terra se može posetiti od utorka do subote od 9 do 17h, a nedeljom i ponedeljkom ne radi. Ulaz je besplatan.
Uz Muzej piva u Čelarevu (pogledaj
OVDE) i Ergelu u Karađorđevu (pogledaj
OVDE), koje smo ranije posetili, a danas i atrakcije Kikinde, evidentno je da za kvalitetan izlet ili odmor ne moramo nužno da prelazimo granicu, budući da tu kraj nas, u Vojvodini, možemo pronaći gotovo sve ono što će našu odluku učiniti nepogrešivim izborom za višednevno putovanje ili kratkotrajnu relaksaciju.
Zbog toga vas u narednom serijalu reportaža iz Vojvodine vodimo u Ečku, u dvorac Kaštel, na čijem je otvaranju prvi javni nastup imao čuveni Franc List, a vozićemo se i brodom po Carskoj bari i posmatrati ono najlepše od netaknute prirode.
.jpg)
.jpg "Hrvatski državljani preko Neština pokušali da prošvercuju stare kovanice, grnčariju, nakit...")
.jpg "Maloletni Subotičanin uhapšen zbog marihuane i amfetamina, a imao i pištolj sa prigušivačem")
.jpg "I sledeće nedelje nova prilika da nekome spasite život: Prikupljaće se krv širom Vojvodine")
Komentari 14
Alex
miša avokado
Bruder Pera
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar