Profesor Šumarskog fakulteta: Za obnovu Deliblatske peščare biće potrebno vreme

Одговорност за пожар у Делиблатској пешчари је на претходним генерацијама, које нису водиле рачуна о заштити тог екосистема од пожара.
Да су постојали противпожарни путеви пожар не би попримио ове размере.
Дивљина мора бити уређена бар по овом питању.

Добро је да нико није страдао као у Хрватској, Грчкој, Француској и Шпанији, али ће морати да се ради на превенцији.

Ранија пракса са одсуством приступних путев је била најглупље могуће решење, и ф се таква дивљина остави без противпожарне заштите, под заштиту српске државе.
Дакле, одговорност за пожаре лежи искључиво на онима који су тај специфичан екосистем препустили природним процесима и нису дали да држава интервенише по набољим светским стандардима противпожарне заштите.

Нажалост, не могу ватрогасна возила никако прићи тамошњим пожарима, јер не постоје приступни путеви, а ни противпожарна поља.
Таква глупост не постоји у Француској, Шпанији или Грчкој.
Аустралија се на св срећу опекла, па се и опаметила, али тек недавно.

Наши еколози су на нивоу размишљања из 18. и 19. века.
Да је неко из власти кренуо са механизацијом да прави противпожарне путеве у том заштићеном екосистему, они би се дигли и вриштали на сав глас да је то уништавање резервата природе, да је циљ власти да се тамо граде викендице и сличне глупости.
Погледајте шта сада неки говоре баш у том стилу, а управо такви су одговорни за садашње размере пожара.

1818 Marija Terezija je naredila da se posumi Deligratska Pescara i napravila zelenu oazu. Drvoredi su sprecili da jaki vetrovi raznose pesak po oranicama. Jedne godine pre posumljavanja vetrovi su pesak doneli do Beca!

Narod će marljivo da radi na obnovi šume u peščari, a ljudi koji su odgovorni za ovo sa vlasti će da posmatraju sa robije