Menu 021

Pandemija lažnih vesti o virusu korona

Slično kao što su se tokom proteklih decenija pojavljivale potencijalno opasne laži o sidi, pouzdanosti testiranja na tu bolest i načinima lečenja, tako i u današnje vreme, ovog puta uz obilatu pomoć društvenih mreža, postoji velik broj neistinitih informacija o virusu korona, što, između ostalog, podstiče rizično ponašanje.
Zabava 08.04.2020. | 05:33
Pandemija lažnih vesti o virusu korona
Foto: Pixabay
Kako navodi BBC, netačne tvrdnje o efektima sunčevih zraka, toplog vremena ili pijenja tople vode na virus korona već su opovrgnute, a Svetska zdravstvena organizacija ima i internet stranicu posvećenu razbijanju "mitova" o ovom virusu.
 
Osim naizgled bezopasnih teza, koje ipak podstiču ponašanje suprotno stručnim uputstvima i nepoverenje prema nadležnim službama, postoje i one krajnje opasne, kao što je ideja da pijenje industrijskog alkohola štiti od Covid-19, usled čega je u Iranu umrlo više ljudi nego od samog virusa.
 
Zabrinjavajuće je da su u neistine i teorije zavere u vezi sa virusom korona poverovali i mnogi obrazovani ljudi, a u širenju netačnih i potencijalno štetnih informacija učestvovali su i lideri nekih zemalja, što je Tviter i Fejsbuk navelo da uklanjaju njihove objave.
 
Kako navodi BBC, donosioci lažnih vesti često se služe jednostavnim trikovima koji nas navode da se ne oslanjamo na kritičko mišljenje i proverimo pouzdanost izvora informacija.
 
Tako, na primer, prisustvo određene slike uz tekst informaciju čini verodostojnijom, čak i kada slika nije najdirektnije povezana sa iznetom tvrdnjom, a sličan efekat imaju i korišćenje deskriptivnog jezika i živopisne lične priče, ili puko navođenje naziva neke priznate medicinske institucije ili određene poznate činjenice.
 
Takođe, višestrukim ponavljanjem, tvrdnja koja u početku izaziva skepsu vremenom može postati nešto što smatramo istinitim, a jedna nedavna studija pokazala je da korisnici društvenih mreža na njima refleksno dele informacije, pri tome ne razmišljajući o istinitosti tih informacija.
 
Prema rezultatima studije, iako je samo 25 odsto učesnika istraživanja određenu lažnu vest smatralo istinitom, čak 35 odsto njih reklo je da bi njen naslov podelilo na društvenim mrežama - možda uz ograđivanje u pogledu pouzdanosti informacije, a možda i u želji za pozitivnim reakcijama drugih korisnika.
 
"Društvene mreže ne podstiču istinu, ono što podstiču je angažman", kaže jedan kanadski psiholog.
Autor: Tanjug
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest