Zašto su nam potrebne prestupne godine i kako su nastale?
Prestupne godine su godine s 366 kalendarskih dana umesto uobičajenih 365. Događaju se svake četvrte godine prema gregorijanskom kalendaru, kalendaru koji koristi većina sveta.
Foto: Pixabay
Na prvi pogled, sve ovo "skakanje" može izgledati kao glupa ideja. Ali prestupne godine su vrlo važne i bez njih bi naše godine na kraju izgledale sasvim drugačije.
Prestupne godine postoje jer je jedna godina u gregorijanskom kalendaru nešto kraća od solarne ili tropske godine, vremena koje je potrebno da Zemlja jednom u potpunosti obiđe Sunce.
Kalendarska godina ima tačno 365 dana, dok solarna godina ima otprilike 365,24 dana, odnosno 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 56 sekundi.
Kad ne bismo uračunali ovu razliku, onda bi se za svaku godinu koja prođe razmak između početka kalendarske godine i solarne godine povećao za 5 sati, 48 minuta i 56 sekundi.
Vremenom bi to pomerilo vreme godišnjih doba. Na primer, ako bismo prestali da koristimo prestupne godine, onda bi za otprilike 700 godina leto na severnoj hemisferi počelo u decembru umesto u junu.
Dodavanje prestupnih dana svake četvrte godine uveliko uklanja ovaj problem jer je dodatni dan približno iste dužine kao i razlika koja se akumulira tokom tog vremena.
Međutim, sistem nije savršen: dobijamo oko 44 dodatne minute svake četiri godine ili dan svakih 129 godina. Da bismo rešili ovaj problem, preskačemo prestupne godine svake stote godine, osim onih koje su deljive s 400, kao što su 1600 i 2000. Ali čak i tada još postoji mala razlika između kalendarskih i solarnih godina.
Generalno, prestupne godine znače da gregorijanski kalendar ostaje usklađen s našim putovanjem oko Sunca.
Ideja o prestupnim godinama datira iz 45. godine pre nove ere, kada je Gaj Julije Cezar uveo julijanski kalendar, koji se sastojao od 365 dana odvojenih u 12 meseci koje još koristimo u gregorijanskom kalendaru. (Jul i avgust izvorno su se zvali Quintilis odnosno Sextilis, ali su kasnije preimenovani po Juliju Cezaru i njegovom nasledniku Avgustu).
Julijanski kalendar uključivao je prestupne godine svake četiri godine bez izuzetka i bio je usklađen s godišnjim dobima na Zemlji zahvaljujući "poslednjoj godini zbrke" 46. pre nove ere, koja je uključivala 15 meseci s ukupno 445 dana, prema Univerzitetu u Hjustonu, piše Live Science.
Vekovima se činilo da Julijanski kalendar savršeno funkcioniše. Međutim, sredinom 16. veka astronomi su primetili da godišnja doba počinju oko 10 dana ranije nego što se očekivalo kada se važni praznici, poput Uskrsa, više ne poklapaju s određenim događajima, poput prolećne ravnodnevice.
Kako bi to ispravio, papa Grgur XIII uveo je gregorijanski kalendar 1582. godine, koji je isti kao i julijanski kalendar, ali s izuzetkom prestupnih godina za većinu stogodišnjica (kao što je gore navedeno).
Vekovima su gregorijanski kalendar koristile samo katoličke zemlje, poput Italije i Španije, ali su ga na kraju prihvatile protestantske zemlje, poput Velike Britanije 1752. godine, kada su njihove godine počele znatno da odstupaju od katoličkih zemalja.
Zbog razlike između kalendara, zemlje koje su kasnije prešle na gregorijanski kalendar morale su da preskoče dane kako bi se uskladile s ostatkom sveta. Na primer, kada je Britanija zamenila kalendare 1752. godine, 2. septembar sledio je 14. septembar.
Pročitaj još
U nekom trenutku u dalekoj budućnosti, gregorijanski kalendar će možda morati da bude ponovo procenjen jer je neusklađen sa solarnim godinama. Ali potrebne hiljade godina da se to dogodi.
U osmom veku pre nove ere rimski kalendar je imao samo 10 meseci, počevši od marta i završavajući u decembru. Hladna zimska sezona bila je zanemarena, bez meseci koji bi to označili. Ali ovaj kalendar je imao samo 304 dana, pa su januar i februar na kraju dodati kraju verske godine. Februar je imao najmanje dana. Ali Rimljani su te mesece ubrzo počeli da povezuju s početkom građanske godine, a oko 450. godine pre Hrista januar se smatrao prvim mesecom nove godine.
Kada je papa Grgur XIII dodao prestupni dan gregorijanskom kalendaru 1582, odabrao je februar jer je bio najkraći mesec, što ga je u prestupnim godinama učinilo za jedan dan dužim.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Zabava - Zanimljivosti
Naučnici utvrdili: Ljudski mozak emituje veoma slabu svetlost
22.06.2025.•
0
Iako je poznato da neka bića mogu da emituju vidljivi sjaj, dugo se verovalo da ljudi nemaju tu sposobnost. Međutim, istraživači sada sugerišu da to možda nije u potpunosti tačno.
Drveće menja strategiju rasta tokom dugodnevice: "Nebeski startni pištolj"
21.06.2025.•
1
Istraživanja pokazuju da je najduži dan u godini znak za bukve i druge vrste drveća da pokrenu svoje strategije rasta.
VIDEO: Sve više nezaposlenih mladih u Kini plaća da bi delovalo kao da nešto rade
19.06.2025.•
7
Sve više nezaposlenih mladih u Kini plaća dnevnu ili mesečnu nadoknadu da bi se pretvarali da rade.
VIDEO: Vikinška grobnica uz 10. veka pronađena u Danskoj
18.06.2025.•
1
Grobnica iz 10. veka, koja verovatno pripada vikinškoj plemićkoj porodici, otkrivena je u selu Lisbjerg, na severu Danske, saopštio je muzej Mesgard.
Verenički prsten izgubljen pre 13 godina pronađen oko šargarepe
15.06.2025.•
7
Meri Grams iz Kanade izgubila je svoj verenički prsten još 2007. godine dok je plevila korov u bašti na porodičnoj farmi u Alberti.
Kanađanin četiri puta osvojio dobitak na lutriji: Bogatiji za 1,8 miliona dolara
15.06.2025.•
3
Kanađanin Dejvid Serkin, iz provincije Alberta, osvojio je ukupno oko 2,5 miliona kanadskih dolara (oko 1,8 miliona američkih dolara) na lutriji i to ne jednom, već čak četiri puta.
Ima 92 godine i svaki dan radi 200 sklekova i 100 trbušnjaka
15.06.2025.•
3
Devedesetdvogodišnja Li iz centralne kineske provincije Hunan radi 200 sklekova i 100 trbušnjaka svakog dana kako bi održala svoje zdravlje, piše "South China Morning Post".
VIDEO Egipat otvara najveći arheološki muzej: Koštao više od milijardu dolara
13.06.2025.•
1
Za tri sedmice u Egiptu će biti otvoren najveći arheološki muzej na svetu čija je gradnja trajala dve decenije, i koji će posetiocima ponuditi mnoge do sada neviđene artefakte.
Ostrvo kojim će vladati veštačka inteligencija, a vladu činiti istorijske ličnosti: Ovo je Sensej
12.06.2025.•
7
Ostrvo Sensej je više od projekta, to je društveni eksperiment koji će testirati granice veštačke inteligencije.
VIDEO: Tirkizna figura Labubua prodata za 132.000 dolara
12.06.2025.•
0
Tirkizna figura Labubua, visoka 131 centimetar, prodata je na aukciji u Pekingu za 132.000 evra, saopštila je aukcijska kuća Žongle.
Prodaje se crveni tepih sa Kanskog festivala: Cena - jedan evro za kilogram
09.06.2025.•
0
Crveni tepih sa stepeništa zdanja gde se održava Kanski festival svakodnevno je menjan od 13. do 24. maja koliko je ta manifestacija trajala, a sada je ponuđen na prodaju.
VIDEO: Najlepši jedrenjak na svetu vraća se kući u Đenovu nakon 20 meseci putovanja
06.06.2025.•
3
Proglašen najlepšim jedrenjakom na svetu, italijanski "Amerigo Vespuči" završio je svoju svetsku turneju dugu 20 meseci tokom koje je uplovio u luke 30 zemalja.
FOTO: Muzej u Amsterdamu izložio kondom star 200 godina
04.06.2025.•
2
Rijksmuzej u Amsterdamu izložio je kondom star gotovo dva veka, na kom je prikazana opatica i trojica sveštenika.
Britanac prepešačio 112 kilometara noseći frižider na leđima
03.06.2025.•
4
Britanac Met Džons prepešačio je 112 kilometara na nadmorskoj visini od oko 4.500 metara noseći na leđima frižider sa zamrzivačem težak 37 kilograma preko Langolen raunda u Velikoj Britaniji.
VIDEO: Voditeljki počeo porođaj u programu uživo, nastavila da vodi emisiju
01.06.2025.•
6
Voditeljka vesti na američkoj lokalnoj TV stanici Olivija Jakvit postala je globalno poznata nakon što joj je porođaj počeo u emisiji uživo, a nastavila je da radi još tri sata.
Tajlanđanka Opal Sučata je nova Mis sveta
01.06.2025.•
4
Tajlanđanka Opal Sučata pobedila je na 72. izdanju takmičenja za Mis sveta održanom u Hajderabadu, u Indiji.
Šta poklanjaju kraljevskoj porodici: Rols-Rojs za kralja Čarlsa
31.05.2025.•
1
Bakingemska palata objavila je zvanični spisak poklona koje su članovi britanske kraljevske porodice primili u periodu od 2020. do 2023. godine.
Štrausov valcer danas kreće na putovanje kroz svemir
31.05.2025.•
0
Bečka filharmonija izvešće danas valcer Johana Štrausa "Na lepom plavom Dunavu", čiji će prenos stići i do sonde Vojadžer 1 (Voyager 1) u međuzvezdanom prostoru.
VIDEO: Časna sestra postala hit na mrežama zbog svojih bitboks veština
29.05.2025.•
1
Marizele, časna sestra iz Brazila, dobila je brojne fanove širom sveta nakon što je snimak njenog nastupa na katoličkoj televiziji postao viralan na internetu.
Šerpas oborio rekord: Popeo se na Mont Everest 31 put
27.05.2025.•
1
Nepalski vodič iz naroda Šerpasa, Kami Rita, popeo se na Mont Everest 31 put, oborivši rekord koji je postavio prošle godine.
FOTO: Otkrivene tri nove grobnice u Luksoru
27.05.2025.•
0
Egipat je otkrio tri nove grobnice istaknutih ličnosti u nekropoli Dra Abu el-Naga u Luksoru.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar