Zašto su nam potrebne prestupne godine i kako su nastale?
Prestupne godine su godine s 366 kalendarskih dana umesto uobičajenih 365. Događaju se svake četvrte godine prema gregorijanskom kalendaru, kalendaru koji koristi većina sveta.
Foto: Pixabay
Na prvi pogled, sve ovo "skakanje" može izgledati kao glupa ideja. Ali prestupne godine su vrlo važne i bez njih bi naše godine na kraju izgledale sasvim drugačije.
Prestupne godine postoje jer je jedna godina u gregorijanskom kalendaru nešto kraća od solarne ili tropske godine, vremena koje je potrebno da Zemlja jednom u potpunosti obiđe Sunce.
Kalendarska godina ima tačno 365 dana, dok solarna godina ima otprilike 365,24 dana, odnosno 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 56 sekundi.
Kad ne bismo uračunali ovu razliku, onda bi se za svaku godinu koja prođe razmak između početka kalendarske godine i solarne godine povećao za 5 sati, 48 minuta i 56 sekundi.
Vremenom bi to pomerilo vreme godišnjih doba. Na primer, ako bismo prestali da koristimo prestupne godine, onda bi za otprilike 700 godina leto na severnoj hemisferi počelo u decembru umesto u junu.
Dodavanje prestupnih dana svake četvrte godine uveliko uklanja ovaj problem jer je dodatni dan približno iste dužine kao i razlika koja se akumulira tokom tog vremena.
Međutim, sistem nije savršen: dobijamo oko 44 dodatne minute svake četiri godine ili dan svakih 129 godina. Da bismo rešili ovaj problem, preskačemo prestupne godine svake stote godine, osim onih koje su deljive s 400, kao što su 1600 i 2000. Ali čak i tada još postoji mala razlika između kalendarskih i solarnih godina.
Generalno, prestupne godine znače da gregorijanski kalendar ostaje usklađen s našim putovanjem oko Sunca.
Ideja o prestupnim godinama datira iz 45. godine pre nove ere, kada je Gaj Julije Cezar uveo julijanski kalendar, koji se sastojao od 365 dana odvojenih u 12 meseci koje još koristimo u gregorijanskom kalendaru. (Jul i avgust izvorno su se zvali Quintilis odnosno Sextilis, ali su kasnije preimenovani po Juliju Cezaru i njegovom nasledniku Avgustu).
Julijanski kalendar uključivao je prestupne godine svake četiri godine bez izuzetka i bio je usklađen s godišnjim dobima na Zemlji zahvaljujući "poslednjoj godini zbrke" 46. pre nove ere, koja je uključivala 15 meseci s ukupno 445 dana, prema Univerzitetu u Hjustonu, piše Live Science.
Vekovima se činilo da Julijanski kalendar savršeno funkcioniše. Međutim, sredinom 16. veka astronomi su primetili da godišnja doba počinju oko 10 dana ranije nego što se očekivalo kada se važni praznici, poput Uskrsa, više ne poklapaju s određenim događajima, poput prolećne ravnodnevice.
Kako bi to ispravio, papa Grgur XIII uveo je gregorijanski kalendar 1582. godine, koji je isti kao i julijanski kalendar, ali s izuzetkom prestupnih godina za većinu stogodišnjica (kao što je gore navedeno).
Vekovima su gregorijanski kalendar koristile samo katoličke zemlje, poput Italije i Španije, ali su ga na kraju prihvatile protestantske zemlje, poput Velike Britanije 1752. godine, kada su njihove godine počele znatno da odstupaju od katoličkih zemalja.
Zbog razlike između kalendara, zemlje koje su kasnije prešle na gregorijanski kalendar morale su da preskoče dane kako bi se uskladile s ostatkom sveta. Na primer, kada je Britanija zamenila kalendare 1752. godine, 2. septembar sledio je 14. septembar.
U nekom trenutku u dalekoj budućnosti, gregorijanski kalendar će možda morati da bude ponovo procenjen jer je neusklađen sa solarnim godinama. Ali potrebne hiljade godina da se to dogodi.
U osmom veku pre nove ere rimski kalendar je imao samo 10 meseci, počevši od marta i završavajući u decembru. Hladna zimska sezona bila je zanemarena, bez meseci koji bi to označili. Ali ovaj kalendar je imao samo 304 dana, pa su januar i februar na kraju dodati kraju verske godine. Februar je imao najmanje dana. Ali Rimljani su te mesece ubrzo počeli da povezuju s početkom građanske godine, a oko 450. godine pre Hrista januar se smatrao prvim mesecom nove godine.
Kada je papa Grgur XIII dodao prestupni dan gregorijanskom kalendaru 1582, odabrao je februar jer je bio najkraći mesec, što ga je u prestupnim godinama učinilo za jedan dan dužim.
Pročitaj još
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Zabava - Zanimljivosti
Razmatra se preseljenje Mona Lize zbog velikog broja posetilaca
27.04.2024.•
3
Ministarstvo kulture Francuske razmatra poboljšanje uslova za izlaganje slike Leonarda da Vinčija "Mona Liza" u pariskom Muzeju Luvr i njeno preseljenje u posebnu salu.
Senator u Meksiku žrtvovao kokošku da bi njenu krv ponudio bogu kiše
25.04.2024.•
4
U Senatu u Meksiku žrtvovana je kokoška da bi se njena krv ponudila bogu kiše Tlaloku iz vremena Asteka, a obred bez presedana je izazvao talas negodovanja u zemlji.
Sud ga oslobodio za vožnju u pijanom stanju jer njegovo telo samo proizvodi alkohol
23.04.2024.•
3
Jedan stanovnik Belgije je na sudu u Brižu oslobođen optužbi za vožnju u pijanom stanju jer boluje od retkog poremećaja poznatog kao ABS sindrom koji čini da telo obolelog samostalno proizvodi alkohol
Šer, Ozi Ozborn i Meri Džej Blajdž ulaze u Kuću slavnih rokenrola
22.04.2024.•
1
Šer, Ozi Ozborn, Meri Džej Blajdž i "Trajb kold kvest" su među zvezdama koje ce ove godine biti uvrštene u Kuću slavnih rokenrola.
Egiptu vraćena ukradena statua Ramzesa II
22.04.2024.•
4
Statua stara 3.400 godina koja prikazuje glavu Ramzesa II, vraćena je iz Švajcarske u Egipat, nakon što je ukradena i prokrijumčarena iz zemlje pre više od tri decenije.
Legalno je pobeći iz zatvora: Deset neobičnih evropskih zakona i pravila
21.04.2024.•
0
Neobični zakoni i pravila sastavni su deo života. Oni su svojevrsni svedoci određenog vremena i ljudi koji upravljaju nekim područjem. I da, većina njih postoji jer se niko nije setio da ih promeni.
VIDEO: Mekdonalds predstavio prvi mirisni bilbord na svetu - ispušta aromu pomfrita
21.04.2024.•
1
Ako osetite miris Mekdonaldsovog pomfrita dok šetate ulicom u Amsterdamu, postoji šansa da se, umesto u blizini Mekdonaldsa, nalazite u blizini mirisnog reklamnog panoa.
Italijanki od 106 godina ugrađen pejsmejker, tokom operacije pričala lekarima o svom životu
21.04.2024.•
3
Italijanki staroj 106 godina uspešno je ugrađen pejsmejker.
VIDEO: Više od 350 balerina oborilo rekord u plesu na vrhovima prstiju
18.04.2024.•
0
Stotine mladih plesačica u belim "tutuima" okupile su se u sredu u njujorškom hotelu "Plaza" da bi oborile svetski rekord u plesanju na vrhovima prstiju.
Ime Pablo Eskobar ne može da bude registrovano kao zaštitni znak u EU
17.04.2024.•
3
Opšti sud EU odbio je 17. aprila zahtev za registraciju imena Pablo Eskobar kao zaštitnog znaka jer se povezuje s trgovinom drogom i organizovanim kriminalom.
Restoran daje besplatno vino onima koji ostave mobilne dok jedu
17.04.2024.•
1
Jedan italijanski restoran nudi besplatnu bocu vina gostima koji se odreknu mobilnih telefona tokom jela.
NASA: Predmet koji je probio krov jedne kuće u Floridi pao iz svemira
16.04.2024.•
0
Predmet koji je pao sa neba i probio kuću jednog stanovnika u američkoj saveznoj državi Floridi zaista je stigao sa Međunarodne svemirske stanice (ISS), potvrdila je Američka svemirska agencija NASA.
Kupila pogrešni loto tiket i osvojila milion dolara
15.04.2024.•
0
Žena iz američke savezne države Virdžinije bogatija je za milion dolara zahvaljujući tome što je pritisnula pogrešno dugme kada je kupovala srećku.
Džil Bajden napisala knjigu za decu o mački iz Bele kuće
14.04.2024.•
0
Prva dama SAD Džil Bajden napisala je knjigu za decu o svojoj mački iz Bele kuće - Vilou, koja će biti objavljena u junu, saopštila je izdavačka kuća iz Njujorka "Sajmon i Šuster".
VIDEO: Tri muškarca spasena sa ostrva u Pacifiku zahvaljujući natpisu "Upomoć" na plaži
14.04.2024.•
0
Tri muškaraca spasila je američka obalska straža kod ostrva u Mikroneziji nakon što su uputili molbu za pomoć koristeći lišće palme.
Centar Loh Nes zove Nasu da pomogne u novom lovu na legendarno čudovište
13.04.2024.•
4
Centar Loh Nes zatražio je od istraživača iz Nase i od drugih naučnika, da svojom stručnošću pomognu u novom lovu na legendarno čudovište.
Gradonačelnik Bogote apelovao na parove da se tuširaju zajedno zbog suše
12.04.2024.•
5
Gradonačelnik Bogote apelovao je na parove da se tuširaju zajedno zbog nestašice vode nastale usled suše u prestonici Kolumbije.
Snima se film zasnovan na društvenoj igri "Monopol"
12.04.2024.•
1
Film zasnovan na društvenoj igri "Monopol" produciraće producentska kuća australijske glumice Margot Robi "LuckyChap".
Mesec će dobiti svoju vremensku zonu
11.04.2024.•
0
Bela kuća objavila je memorandum u kojem traži od američke svemirske agencije NASA da uspostavi novi standard za lunarne vremenske prilike do 2026. godine.
Norveški region želi da uvede dan od 26 sati
11.04.2024.•
3
Najseverniji region Norveške Finmark zatražio je od Evropske komisije da odobri uspostavljanje vremenske zone sa 26-časovnim danom, preneli su lokalni mediji.
.jpg "Preturao po tuđoj kanti i pronašao zlato i dolare - pa ih vratio vlasniku")
Preturao po tuđoj kanti i pronašao zlato i dolare - pa ih vratio vlasniku
09.04.2024.•
4
Iranac koji je preturao po kontejneru za smeće i pronašao kesu sa zlatom i dolarima, vratio je ove predmete vlasniku, preneli su tamošnji mediji.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar