Zašto su nam potrebne prestupne godine i kako su nastale?
Prestupne godine su godine s 366 kalendarskih dana umesto uobičajenih 365. Događaju se svake četvrte godine prema gregorijanskom kalendaru, kalendaru koji koristi većina sveta.
Na prvi pogled, sve ovo "skakanje" može izgledati kao glupa ideja. Ali prestupne godine su vrlo važne i bez njih bi naše godine na kraju izgledale sasvim drugačije.
Prestupne godine postoje jer je jedna godina u gregorijanskom kalendaru nešto kraća od solarne ili tropske godine, vremena koje je potrebno da Zemlja jednom u potpunosti obiđe Sunce.
Kalendarska godina ima tačno 365 dana, dok solarna godina ima otprilike 365,24 dana, odnosno 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 56 sekundi.
Kad ne bismo uračunali ovu razliku, onda bi se za svaku godinu koja prođe razmak između početka kalendarske godine i solarne godine povećao za 5 sati, 48 minuta i 56 sekundi.
Vremenom bi to pomerilo vreme godišnjih doba. Na primer, ako bismo prestali da koristimo prestupne godine, onda bi za otprilike 700 godina leto na severnoj hemisferi počelo u decembru umesto u junu.
Dodavanje prestupnih dana svake četvrte godine uveliko uklanja ovaj problem jer je dodatni dan približno iste dužine kao i razlika koja se akumulira tokom tog vremena.
Međutim, sistem nije savršen: dobijamo oko 44 dodatne minute svake četiri godine ili dan svakih 129 godina. Da bismo rešili ovaj problem, preskačemo prestupne godine svake stote godine, osim onih koje su deljive s 400, kao što su 1600 i 2000. Ali čak i tada još postoji mala razlika između kalendarskih i solarnih godina.
Generalno, prestupne godine znače da gregorijanski kalendar ostaje usklađen s našim putovanjem oko Sunca.
Ideja o prestupnim godinama datira iz 45. godine pre nove ere, kada je Gaj Julije Cezar uveo julijanski kalendar, koji se sastojao od 365 dana odvojenih u 12 meseci koje još koristimo u gregorijanskom kalendaru. (Jul i avgust izvorno su se zvali Quintilis odnosno Sextilis, ali su kasnije preimenovani po Juliju Cezaru i njegovom nasledniku Avgustu).
Julijanski kalendar uključivao je prestupne godine svake četiri godine bez izuzetka i bio je usklađen s godišnjim dobima na Zemlji zahvaljujući "poslednjoj godini zbrke" 46. pre nove ere, koja je uključivala 15 meseci s ukupno 445 dana, prema Univerzitetu u Hjustonu, piše Live Science.
Vekovima se činilo da Julijanski kalendar savršeno funkcioniše. Međutim, sredinom 16. veka astronomi su primetili da godišnja doba počinju oko 10 dana ranije nego što se očekivalo kada se važni praznici, poput Uskrsa, više ne poklapaju s određenim događajima, poput prolećne ravnodnevice.
Kako bi to ispravio, papa Grgur XIII uveo je gregorijanski kalendar 1582. godine, koji je isti kao i julijanski kalendar, ali s izuzetkom prestupnih godina za većinu stogodišnjica (kao što je gore navedeno).
Vekovima su gregorijanski kalendar koristile samo katoličke zemlje, poput Italije i Španije, ali su ga na kraju prihvatile protestantske zemlje, poput Velike Britanije 1752. godine, kada su njihove godine počele znatno da odstupaju od katoličkih zemalja.
Zbog razlike između kalendara, zemlje koje su kasnije prešle na gregorijanski kalendar morale su da preskoče dane kako bi se uskladile s ostatkom sveta. Na primer, kada je Britanija zamenila kalendare 1752. godine, 2. septembar sledio je 14. septembar.
Pročitaj još
U nekom trenutku u dalekoj budućnosti, gregorijanski kalendar će možda morati da bude ponovo procenjen jer je neusklađen sa solarnim godinama. Ali potrebne hiljade godina da se to dogodi.
U osmom veku pre nove ere rimski kalendar je imao samo 10 meseci, počevši od marta i završavajući u decembru. Hladna zimska sezona bila je zanemarena, bez meseci koji bi to označili. Ali ovaj kalendar je imao samo 304 dana, pa su januar i februar na kraju dodati kraju verske godine. Februar je imao najmanje dana. Ali Rimljani su te mesece ubrzo počeli da povezuju s početkom građanske godine, a oko 450. godine pre Hrista januar se smatrao prvim mesecom nove godine.
Kada je papa Grgur XIII dodao prestupni dan gregorijanskom kalendaru 1582, odabrao je februar jer je bio najkraći mesec, što ga je u prestupnim godinama učinilo za jedan dan dužim.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Zabava - Zanimljivosti
Ormar iz Pompeje zapečaćen pre 2.000 godina otkriva detalje svakodnevnog života pre erupcije Vezuva
05.11.2026.•
0
Arheolozi su u Pompeji rekonstruisali ormar zapečaćen skoro 2.000 godina, u kojem su pronađeni nakit, novčići, parfem, posude za kuvanje, pružajući uvid u svakodnevni život stanovnika grada pre erupcije Vezuva.
VIDEO: Najstarija olupina broda na svetu, nađena kod Turske, ušla u Ginisovu knjigu rekorda
05.11.2026.•
1
Olupina broda stara oko 4.700 godina, koja je otkrivena tokom podvodnih iskopavanja u blizini ostrva Kekova u južnoj turskoj provinciji Antalija, ušla je u Ginisovu knjigu rekorda kao najstarija olupina broda na svetu.
Papa Lav XIV primio Boba Dilana u Vatikanu
04.11.2026.•
1
Papa Lav XIV primio je danas u Apostolskoj palati u Vatikanu američkog kantautora i pesnika Boba Dilana, dobitnika Nobelove nagrade za književnost, koji boravi u Rimu u okviru italijanskog dela svoje koncertne turneje.
U fosilu dinosaurusa iz Brazila otkriveni tragovi crvenih krvnih zrnaca
03.11.2026.•
1
Naučnici su u Brazilu otkrili ono što smatraju do sada najjačim dokazom postojanja krvnih ćelija u fosilu dinosaurusa, prenosi Rojters.
Donald Tramp se za Noć veštica maskirao u samog sebe
01.11.2026.•
4
Nakon što je učestvovao na mitinzima povodom predstojećih izbora za Kongres, američki predsednik Donald Tramp je prisustvovao zabavi povodom Noći veštica, održanoj na njegovom imanju Mar-a-Lago u Floridi.
VIDEO: Na vrhu planinskog masiva u Švajcarskoj vladaju dva godišnja doba odjednom
01.11.2026.•
2
Impresivan snimak planinskog masiva Alpštajn u švajcarskim Alpima otkriva kako vremenski uslovi mogu drastično da se razlikuju na dve strane iste planine, zahvaljujući prirodnom fenomenu poznatom kao "orografski efekat".
Švajcarska razmatra da brzinu na auto-putevima ograniči na 80 km/h
01.11.2026.•
20
Zbog problema u snabdevanju gorivom, Švajcarska već razmatra mogućnosti uštede smanjenjem brzine saobraćaja.
Apple u Južnoj Koreji izmenio reklamu za iPad mini zbog potencijalno uvredljivog gesta
01.11.2026.•
0
Apple je odlučio da u Južnoj Koreji koristi drugačiju promotivnu fotografiju za novi iPad mini sa OLED ekranom.
Olupina parobroda Kornvolis koji su nacisti potopili pronađena posle više od 80 godina
01.11.2026.•
0
Olupina kanadskog parobroda "Kornvolis", koji je nemačka podmornica potopila u decembru 1944. godine, pronađena je na dubini od gotovo 120 metara, više od 80 godina nakon potonuća.
VIDEO: Brod SS United States biće potopljen kako bi postao najveći veštački greben na svetu
01.11.2026.•
0
Brod SS United States, koji je decenijama bio usidren u Filadelfiji, biće potopljen 12. novembra u Meksičkom zalivu, gde će postati najveći veštački greben na svetu.
Astrofizičar nazvao galaksiju po studentima: Dodelio joj simbolično ime SL3
30.10.2026.•
14
Aastrofizičar Darko Donevski odlučio je da jednu od 17 galaksija koje su on i njegov tim otkrili teleskopima ALMA i Džejms Veb nazove SL3, u čast studenata Srbije.
VIDEO: Jedan od tri retka skeleta rođaka Ti-reksa prodat za 47,3 miliona dolara
28.10.2026.•
1
Retki skelet nanotiranusa, manjeg srodnika tiranosaurusa reksa, prodat je na aukciji u kući "Sotbi" u Njujorku za 47,3 miliona dolara, nakon dvanaestominutnog nadmetanja šest ponuđača, preneo je CNN.
Sajt Dictionary.com za reč godine proglasio "maxxing"
27.10.2026.•
2
Reč "maxxing", koja označava nastojanje da se nešto maksimalno unapredi ili optimizuje, proglašena je za reč godine 2026. na sajtu "Dictionary.com".
Švajcarci na referendumu odlučuju o zabrani vatrometa
27.10.2026.•
5
Građani Švajcarske će 29. novembra na referendumu odlučivati o zabrani bučnih vatrometa, na inicijativu organizacija za zaštitu životinja i životne sredine.
Razgovor u sopstvenoj glavi menja zenice drugačije od govora naglas
26.10.2026.•
0
Oči mogu da otkriju mnogo više nego što mislimo. Promene veličine zenica mogu da pruže informacije o tome šta opažamo, da li udišemo ili izdišemo, pa čak i o stvarima koje samo zamišljamo.
Pelcmanov efekat: Objašnjava (lažnu) sigurnost koju vozači osećaju u automobilima
26.10.2026.•
0
Najveća opasnost na putevima nije nedostatak tehnologije. To je trenutak kada vozač počne da veruje da ga je tehnologija učinila nepobedivim.
Naučnici otkrili zašto ljudski mozak ima nabore, a mozak nekih majmuna je gladak
26.10.2026.•
1
Ljudski mozak ima izrazito naboranu površinu, dok je mozak običnih marmozeta, malih majmuna iz Južne Amerike, gotovo potpuno gladak.
Da li ljudi postaju manje kreativni kako stare?
26.10.2026.•
0
Ako petogodišnjem detetu kažete da naslika sliku, ono će gotovo instinktivno posegnuti za četkicom.
Efekat trule jabuke: Istraživanje pokazalo kako nas tuđe kršenje pravila podstiče da radimo isto
25.10.2026.•
0
Ljudi su skloniji kršenju pravila kada vide da to rade i drugi.
Šta su prestupna sekunda i prestupni sat?
25.10.2026.•
0
Posle više od 30 godina rasprava, međunarodni stručnjaci za merenje vremena odlučili su da prestupnu sekundu zamene prestupnim satom.
VIDEO: Hiljade ovaca i koza na ulicama Madrida
25.10.2026.•
1
Hiljade ovaca i koza preplavilo je danas ulice Madrida, privlačeći mnogobrojne turiste i stanovnike španske prestonice na godišnjem festivalu pastirske prakse premeštanja stoke na nove pašnjake.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar