Drveće zbog požara "zadržava dah"
Neke vrste drveća i biljaka imaju iznenađujuće mehanizme zaštite i odgovor na dim od požara tako što prekidaju razmenu materija sa spoljnim vazduhom.
Foto: pixabay
U slučaju opasnosti od dima usled požara, stručnjaci pozivaju ljude da ostanu u zatvorenom prostoru kako bi izbegli udisanje štetnih čestica i gasova. Drveće i druge biljke ne mogu da pobegnu od dima usred šumskih požara.
Ispostavilo se međutim, da su našle način da reaguju slično kao mi: neke vrste drveća u suštini zatvaraju svoje "prozore i vrata" i "zadržavaju dah", piše RTS.
Delfine Farmer, profesorka hemije na Državnom univerzitetu u Koloradu i Em Džej Ričiz, postdoktorski istraživač u oblasti nauke o životnoj sredini i atmosferi, sa istog univerziteta proučavaju kvalitet vazduha i ekološke efekte dima od požara i drugih zagađivača.
U studiji koju su objavili i koja je počela sasvim slučajno, kada je dim preplavio njihovu istraživačku lokaciju u Koloradu, mogli su da u realnom vremenu posmatraju kako reaguje lišće borova kada se dogodi požar.
Biljke imaju pore na površini lišća koje se nazivaju stome. Ove pore su slične našim ustima, osim što dok mi udišemo kiseonik i izdišemo ugljen-dioksid, biljke udišu ugljen-dioksid i izdišu kiseonik.
I ljudi i biljke udišu i izdišu hemikalije koje su prisutne u vazduhu.
Za razliku od ljudi, međutim, lišće udiše i izdiše u isto vreme, neprestano upijajući i ispuštajući atmosferske gasove.
Početkom dvadesetog veka naučnici koji su proučavali drveće u jako zagađenim oblastima otkrili su da oni koji su hronično izloženi zagađenju od sagorevanja uglja imaju crne granule koje začepljuju pore listova kroz koje biljke dišu.
Sumnjali su da je supstancu u ovim granulama delimično stvorilo drveće, ali zbog nedostatka raspoloživih instrumenata u to vreme, nikada nije istražen kompletan sastav tih granula, kao ni efekti na fotosintezu biljaka.
Većina modernih istraživanja o efektima dima od šumskih požara fokusirala su se na useve, a rezultati su bili različiti, čak oprečni.
Na primer, više studija sprovedenih na teritoriji sa usevima, ali i u močvarnim predelima u Kaliforniji pokazala je da dim raspršuje svetlost na način koji je biljke učinio efikasnijim u fotosintezi i rastu.
Međutim, laboratorijska studija u kojoj su biljke bile izložene veštačkom dimu, otkrila je da je produktivnost biljaka opala tokom i nakon izlaganja dimu – iako su se te biljke oporavile nakon nekoliko sati.
Postoje i drugi pokazatelji da dim od šumskog požara može negativno uticati na biljke. Možda ste čak i osetili jedan od njih: kada je grožđe izloženo dimu, njegovo vino može imati "prljav" ukus.
Kada dim od šumskog požara putuje, on se na sunčevoj svetlosti tokom tog puta i hemijski menja. Mešanjem isparljivih organskih jedinjenja, azotnih oksida i sunčeve svetlosti stvara se prizemni ozon, koji može izazvati probleme sa disanjem kod ljudi. Takođe to može oštetiti biljke degradacijom površine lista, oksidacijom biljnog tkiva i usporavanjem fotosinteze.
Studije uglavnom sugerišu da dim šumskog požara stupa u interakciju sa biljkama, ali da načini interakcija nekada bivaju pogrešno shvaćeni. Taj nedostatak istraživanja je vođen činjenicom da je proučavanje efekata dima na lišće živih biljaka u divljini teško: šumske požare je teško predvideti i može biti nesigurno boraviti i raditi u zadimljenim uslovima.
Neplanirano istraživanje
"Nismo nameravali da proučavamo reakcije biljaka na dim od šumskog požara. Tokom jednog istraživanja, pokušavali smo da razumemo kako biljke emituju isparljiva organska jedinjenja. U jesen 2020. bilo je šumskih požara na zapadu SAD, a gust dim je došao kroz teren gde smo radili u Stenovitim planinama Kolorada", kažu Delfine Farmer, profesorka hemije na Državnom univerzitetu u Koloradu i Em Džej Ričiz, postdoktorski istraživač u oblasti nauke o životnoj sredini i atmosferi, sa istog univerziteta.
"Prvog jutra dok je koncentracija dima bila veoma velika, uradili smo naš uobičajeni test za merenje fotosinteze na nivou listova borova ponderosa. Iznenadili smo se kada smo otkrili da su pore drveta potpuno zatvorene i da je fotosinteza bila skoro na nuli. Takođe smo izmerili emisije isparavanja iz lišća – uobičajenih isparljivih organskih jedinjenja i otkrili veoma niske vrednosti. To je značilo da listovi nisu disali, nisu uzimali ugljen-dioksid koji im je potreban za rast i nisu izdisale hemikalije koje obično ispuštaju", nastavljaju naučnici u svom radu.
Sa takvim neočekivanim rezultatima, odlučili su da pokušaju da forsiraju fotosintezu i vide da li mogu da "defibriliraju" list u njegov normalan ritam.
"Promenom temperature i vlažnosti lista, očistili smo disajne puteve lista i videli naglo poboljšanje fotosinteze i nalet isparljivih organskih jedinjenja", objašnjavaju istraživači.
Biljke koje "zadržavaju dah"
Ono što su im višemesečni podaci istraživanja rekli je to da neke biljke reaguju na jake nalete dima od požara tako što prekidaju razmenu sa spoljnim vazduhom. One efikasno "zadržavaju dah", ali ne pre nego što budu izloženi dimu.
Naučnici smatraju da nekoliko procesa spada u izazivače zatvaranja pora na listovima.
"Čestice dima bi mogle da oblože lišće, stvarajući sloj koji sprečava pore od otvaranja. Dim bi takođe mogao da uđe u lišće i začepi im pore. Takođe, listovi bi mogli fizički da reaguju na prve znake dima i da zatvore pore pre nego što se najgore od toga. Zaštitni mehanizam listova je verovatno kombinacija ovih i drugih odgovora", rekli su istraživači.
Pročitaj još
Dugoročni uticaj ovog mehanizma je još uvek nepoznat. Istraživači još ne znaju tačno koliko dugo traju efekti dima od šumskog požara i kako će ponavljani događaji dima uticati na biljke – uključujući drveće i useve – na duži rok.
S obzirom na to da požari postaju sve jači i učestaliji zbog klimatskih promena, politike upravljanja šumama i ljudskog ponašanja, važno je bolje razumeti čitav taj proces.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Zabava - Zanimljivosti
Slika Fride Kalo mogla bi da postane najskuplje umetničko delo koje je naslikala žena
16.11.2025.•
0
Slika "Soba", autoportret meksičke umetnice Fride Kalo, biće ponuđena na aukciji kuće Sotbi 20. novembra u Njujorku i ima velike šanse da postane najskuplje umetničko delo koju je naslikala jedna žena.
Na aukciji džepni sat jednog od putnika Titanika
16.11.2025.•
0
Džepni sat Jules Jurgensen od 18-karatnog zlata, koji je pripadao jednom od najbogatijih putnika broda Titanik, biće ponuđen na aukciji 22. novembra, a veruje se da će dostići cenu od milion funti (tri miliona dolara).
Skeniranje mozga pokazalo: U san ne tonemo postepeno, već zaista padamo
16.11.2025.•
1
Zaista "padamo" u san, pokazuje nova studija. Umesto postepenog tonjenja u san, mozak naglo prelazi u stanje sna nakon što pređe određenu tačku preokreta.
VIDEO: Prijemni ispiti na fakultete u Južnoj Koreji su veoma ozbiljna stvar - avionima zabranjeno da lete
16.11.2025.•
2
Više od pola miliona ljudi u Južnoj Koreji u četvrtak je polagalo težak prijemni ispit za fakultete, zbog čega je bila mobilisana policija kako bi kandidati stigli na vreme, a svi letovi bili su obustavljeni na pola sata
FOTO Poplavljeni restoran na Tajlandu postao senzacija: Gosti jedu okruženi ribama
15.11.2025.•
0
U restoranu Pa Jit u provinciji Nakhon Pathom, oko 30 kilometara od Bangkoka, na jelovniku su ribe, ali one plivaju i oko nogu gostiju ispod stolova, i niko se ne žali.
Profesionalni spavači, grlitelji, ožalošćeni na sahranama: Neobična, a dobro plaćena zanimanja
13.11.2025.•
0
Portal Cekin napravio je listu zanimanja koja donose značajnu zaradu, među kojima su profesionalni ožalošćeni, degustatori hrane za kućne ljubimce, profesionalni grlitelji i drugi.
Poznato koliko državljani Srbije moraju da rade da bi mogli da priušte pretplatu na Netfliks
13.11.2025.•
6
Cene striming servisa Netfliks razlikuju se od zemlje do zemlje i postoje razni faktori koje treba uzeti u obzir kako bi se izračunala njegova pristupačnost.
VIDEO Redak prizor: Erupcija vulkana na Havajima stvorila "volnado"
12.11.2025.•
0
Jedan od najaktivnijih vulkana na svetu, havajski Kilauea, ponovno je eruptirao u nedelju, izbacujući fontane lave i oblake gasa visoko u nebo.
Kafić u Torinu ograničio boravak za stolom: 15 minuta za kafu, 45 za ručak
11.11.2025.•
5
Jedan torinski kafić odlučio je da napravi izbor koji je istovremeno inovativan i kontroverzan: postavljanje jasnih limita za vreme provedeno za stolom.
FOTO, VIDEO Bela kuća: Tramp nije spavao tokom sastanka
09.11.2025.•
1
Bela kuća je reagovala zbog objavljivanja fotografija predsednika Donalda Trampa na kojima za vreme jednog sastanka sedi zatvorenih očiju i optužila "liberalne medije da promovišu loš narativ, umesto da izveštavaju".
Prvi ljudi koristili alat stotinama hiljada godina ranije nego što se mislilo
09.11.2025.•
0
Prvi ljudi koji su živeli na Zemlji pre nekoliko miliona godina koristili su alate mnogo ranije nego što se dosad pretpostavljalo, pokazalo je otkriće kamenog oruđa na severozapadu Kenije.
Duže od jednog veka bio "izgubljen": Pojavio se čuveni firentinski dijamant
09.11.2025.•
0
Dragulj napravljen od 137 karata, koji je poznat kao firentinski dijamant, za koji se dugo verovalo da je izgubljen nakon raspada Austrougarske, ponovo se pojavio i to u Kanadi.
Sindrom trećeg čoveka: Kako naš mozak reaguje u ekstremnim situacijama
09.11.2025.•
1
U ekstremnim uslovima, kada je čovek suočen s ozbiljnom pretnjom po život, neki pojedinci su iskusili neobično iskustvo - osećaj da je neko uz njih i vodi ih i motiviše da nastave dalje.
VIDEO: Čarolija Deda Mraza stiže vozom u više od 70 ruskih gradova
09.11.2025.•
5
Ruski voz Deda Mraza počeće zvanično svoje ovogodišnje putovanje 19. novembra iz Vladivostoka, i zaustaviće se u više od 70 ruskih gradova, saopštile su Ruske železnice.
Nova studija: Putevi u starom Rimu bili znatno duži nego što se mislilo
08.11.2025.•
1
Putevi u starom Rimu bili su znatno duži nego što se do sada mislilo, pokazala je nova studija.
U centru Varšave otkrivena zaboravljena fabrika čokolade
08.11.2025.•
0
Arheolozi su u centru Varšave, tokom radova u ulici Tvarda, otkrili ostatke fabrike čokolade iz perioda pre Drugog svetskog rata.
Napoleonov nakit na aukciji: Prsten sa plavim dijamantom vredan 30 miliona dolara
08.11.2025.•
1
Nakit koji je pripadao Napoleonu Bonaparti biće ponuđen naredne nedelje na aukcijama u Ženevi.
Novi Ginisov rekord: Odigrana fudbalska utakmica sa igračima iz 69 zemalja
08.11.2025.•
0
Zaposleni u Međunarodnoj fudbalskoj federaciji (FIFA) postavili su novi Ginisov rekord okupljanjem najvećeg broja igrača različitih nacionalnosti na istom terenu, preneo je AP.
VIDEO: Prvo je zalepio bananu za zid, sad prodaje zlatnu wc šolju
07.11.2025.•
0
Potpuno funkcionalna WC šolja od 18-karatnog zlata, nazvana America, glavna je zvezda aukcije koju ovog novembra organizuje kuća Sotheby's.
Nudizam u Evropi: Anketa pokazuje da Danci najbolje prihvataju golo telo
07.11.2025.•
4
Istraživanje kompanije YouGov u šest zemalja pokazuje da su Danci najskloniji da odobre nudizam i da su najčešće bili goli u javnosti.
Francuz kopao bazen i pronašao zlato vredno 700.000 evra
06.11.2025.•
7
Stanovnik mesta Nevil sir Sone, blizu Liona, otkrio je zlato u vrednosti od oko 700.000 evra dok je kopao bazen u svojoj bašti, saopštila je gradska skupština.
Komentari 1
Nada
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar