Rendgenski zraci otkrili prvi dokaz da su preci sisara polagali jaja

Autor: 021.rs

Zabava

19.04.2026.

14:20 > 13:29

Više od 180 godina naučnici su pretpostavljali da su preci sisara polagali jaja, ali nisu pronašli fosile koji bi to dokazali.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Rendgenski zraci otkrili prvi dokaz da su preci sisara polagali jaja

Foto: 021.rs (ilustracija/AI)

Sada paleontolozi konačno imaju neke dokaze koji podržavaju te dugogodišnje sumnje.

Pre oko 250 miliona godina, kljovasti, svinji sličan pre-sisar nazvan listrozaurus postao je dominantan u pepeljastim, užarenim pejzažima, kiseloj kiši i otrovanim morima najtežeg izumiranja na Zemlji, poznatog kao Veliko izumiranje.

Listrozaurus je preživeo taj burni period, verovatno zato što je polagao jaja, sugeriše nova analiza. To je dugoočekivano otkriće koje bi moglo da reši naučnu misteriju dugu decenijama i prikazuje polaganje jaja kao ključnu strategiju preživljavanja za ovu grupu životinja, piše ScienceAlert.

U novoj studiji međunarodni trio naučnika ispitao je tri fosilizovana, gotovo rođena ili tek rođena listrozaurusa, uključujući jednog koji izgleda da je uginuo u jajetu položenom pre mnogo eona i više masovnih izumiranja.

Nekih 250 miliona godina nakon što je bio očuvan, beba listrozaurusa morala je da čeka još skoro dve decenije da "izađe" iz svoje davno raspadnute ljuske.

Paleontolog Džon Njafuli pronašao je očuvanu bebu listrozaurusa 2008. godine u polusušnom regionu Karu u Južnoj Africi, ali tehnologija za otkrivanje njegovog osetljivog sadržaja, uključujući sitne fragmente kostiju, pojavila se tek nedavno - u obliku napredne tomografije u Evropskom sinhrotronskom radijacionom centru u Francuskoj.

Obično ne bi delovalo razumno da se tako redak primerak postavi blizu akceleratora čestica. Ali sinhrotronska tomografija koristi rendgenske zrake nastale ubrzavanjem čestica velikom brzinom da bi bez oštećenja prikazala sitne unutrašnje strukture fosilizovanih kostiju, na primer, u tri dimenzije.

Naučnicima je bilo jasno i pre snimanja primeraka da je jedan bio "savršeno sklupčano mladunče listrozaurusa", kaže Dženifer Bota, paleontološkinja na Univerzitetu Vitvatersrand u Johanesburgu i koautorka studije.

"Već tada sam sumnjala da je uginuo unutar jajeta, ali u to vreme jednostavno nismo imali tehnologiju da to potvrdimo", rekla je ona.

Iako nijedan deo ljuske nije sačuvan, čvorić u kojem je bio očuvan izgleda približno odgovarajuće veličine za jaje listrozaurusa, a njegov sklupčan položaj ocrtava ovalni oblik.

Snimci su otkrili da donja vilica malog listrozaurusa nije srasla, slično kao kod savremenih mladunaca ptica i kornjača pre izleganja, što ukazuje na to da je ova beba uginula dok je još bila u svom jajetu.

Štaviše, njegove kosti i hrskavica izgledaju previše slabo da bi podržale njegovu težinu, za razliku od druga dva analizirana novorođena listrozaurusa.

Bota i kolege sugerišu da su jaja listrozaurusa možda bila mekana i kožasta, umesto tvrda kao jaja dinosaurusa, od kojih postoje mnogi fosili.

Pa zašto je ovaj zdepasti, biljojedni predak sisara napredovao tokom Velikog izumiranja dok su opasnija stvorenja propadala?

Prethodna istraživanja sugerisala su da su listrozaurusi bili prilagodljivi: postoje dokazi da su neki pripadnici ovog roda u ledenim klimama koristili strategiju koju koriste neki savremeni sisari da bi izbegli pritiske okoline: hibernaciju.

Novi rad ukazuje na njegovu sposobnost polaganja jaja kao ključnu strategiju preživljavanja.

Izgleda da je listrozaurus polagao velika jaja u odnosu na veličinu tela, a veća jaja su bila manje sklona isušivanju u surovom, sušom pogođenom okruženju.

Veća jaja takođe ukazuju na to da su mladunci listrozaurusa verovatno bili veliki i prerano razvijeni - sposobni da se hrane i brinu o sebi, izbegnu predatore i brže dostignu reproduktivnu zrelost.

Štaviše, veličina njegovih jaja sugeriše da listrozaurus nije proizvodio mleko za svoje mlade, koji su bili dobro hranjeni velikim žumancima pre izleganja.

Pored preživljavanja, ovi nalazi jačaju ideje koje su naučnici već imali o poreklu laktacije. Ona možda nije počela kao način ishrane mladunaca, "već kao izlučevine kože koje su služile da ovlaže jaja, obezbede hranljive materije, zaštite ih od gljivica i bakterijskih infekcija ili za hormonsku signalizaciju kroz membranu jajeta", objašnjavaju istraživači.

Studija sugeriše da je listrozaurus preživeo skoro konačni kraj života na Zemlji tako što je brzo rastao i rano se razmnožavao, što mu je dalo prednost nakon Velikog izumiranja.

Listrozaurus zauzima ključnu poziciju za razumevanje kako su reproduktivne strategije oblikovale preživljavanje tokom ovog izumiranja.

Studija je objavljena u časopisu "PLOS One".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

dinosaurusi

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.