FOTO: Podbara - najstarije jezgro Novog Sada

Od Kvantaša do Temerinske, između Starog grada i Salajke, kroz uske ulice i stare drvorede, Podbara otkriva slučajno nabasalom prolazniku duh nekadašnjeg Novog Sada, naselje kojim su Almašani prohodali negde početkom 18. veka, a kojim hodaju i danas.
FOTO: Podbara - najstarije jezgro Novog Sada
Foto: 021.rs

Podbara je u početku bila siromašna, a njeni stanovnici stanovali su u skromnim kućama napravljenim od pruća, oblepljenim blatom i pokrivenim trskom. Po popisu stanovništva iz 1753. godine vidi se da su Podbarci koji su ostali da žive u Novom Sadu imali kuće i kućišta u Čenejskim sokacima i na zemljištu Helene Bogner. Pod Čenejskim sokacima podrazumevaju se današnje ulice: Gundulićeva, Jug Bogdana i Patrijarha Čarnojevića, a za zemljište Helene Bogner nisu poznati podaci koje su to ulice danas, ali se zna da je to zemljište pripadalo kvartu u kome je bio Almaški kraj - Podbara.

Na samom kraju 18. veka Podbarci su sagradili novu Almašku crkvu. Ona je osvećena 1797. godine i od tada je po volji i želji Podbaraca postala najveća pravoslavna crkva u gradu.

Na Podbari je krajem 19. veka počela da se formira i prva industrijska zona u Novom Sadu. Nekada su se ulice zvale sokacima, pa je tako Ulica Save Vukovića bila poznatija kao Crnog petla sokak, Temerinska je bila Carski drum, Almaška je bila Almaški sokak, Gundulićeva Čenejski… Šezdesetih godina 20. veka industrijska zona koja se do tada nalazila na jednom delu Podbare preseljena je na drugu lokaciju i gotovo sve fabrike iz tog dela grada iseljene su, osim "Elektroporcelana" i "Nive". Tada Podbara počinje urbanistički da se razvija po važećem generalnom i regulacionom planu.

U ovom delu grada se nalaze dve osnovne škole "Đura Daničić" i "Ivan Gundulić" kao i srednja saobraćajna škola "Pinki" i adventistička gimnazija "Živorad Janković".

Ma koliko ponekad deluje seoski, Podbara je itekako gospodski kraj, gde se zna red, gde ljudi znaju da se organizuju kad se nešto radi, gde znaju i da se provesele zajedno, gde se starosedeoci dobro poznaju, gde se komšije ipak poštuju. Oni koji žive na Podbari ponosni su na bogatu istoriju svog kraja i uživaju u njegovoj lepoti koja i dalje uspešno odoleva vremenu.

Dubravka Grujić - učiteljica

Retko kad sam čula negativan komentar za Podbaru. Ljudi koji žive u drugim delovima grada retko kad bi imali nešto protiv preseljenja ovamo. Nije teško shvatiti zašto je tako, dovoljno je prošetati uskim ulicama koje nose šmek nekih starih vremena, stati i porazgovarati sa slučajnim prolaznikom, posetiti jednu od lokalnih kafana… Podbara ima istoriju, tradiciju, autentičnost na svojoj strani. Ipak, to su argumenti koje njeni stanovnici koriste samo da se hvale, a ne da bi se bilo kome dokazivali, jednostavno nema potrebe za tim…

Građevinskom zamahu je jako teško umaći, a mi na Podbari verovatno imamo sreće, ne što je ovde najstarije jezgro grada, što je više od 90 odsto stambenog prostora u prvoj gradskoj zoni, ne što neko nešto preterano brine za nas, nego što su se investitori preselili u "toplije krajeve" - delove grada u kojima im je dozvoljeno da se bahate koliko god hoće. Ipak, Podbara je "načeta", pa su neke od starih kuća porušene zarad novih betonskih kreacija. To je jedna od stvari koje mi smetaju, nadam se da se neće širiti u budućnosti…

Prve asocijacije na Podbaru su mi Almaška crkva, Ulice Zlatne grede i Zemljane ćuprije, Saobraćajna škola "Pinki" - zaboga pa i Kvantaš! Ipak, nije stvar samo u arhitekturi i izgledu ulica, mada potpisujem da ovako ne izgleda nijedan deo Novog Sada, čak ni naša "komšinica" Salajka, koju isto jako poštujemo. Ovo je potpuno autentičan kraj, a i mi Podbarci smo autentična masa, potpuno se uklapamo u takvu sliku.

Deca su na Podbari pitoma, kao i njihovi roditelji. Ovde se i dalje igra na ulici, javlja se starijim ljudima iz okoline, nekako se zna red. Zimi se na sankanje ide na Kej, ali ima i dobrih dvorišta u delovima gde su zgrade, pa se i tamo organizuju druženja. Kafane ne manjkaju, tako da ne treba ići previše izvan Podbare da bi se dobro provelo, ja nekako volim stara i autentična mesta.

Volim svoj kraj u proleće, pred leto, uz miris lipe, gomilu školaraca i penzionera po ulicama, drveće koje propušta taman dovoljno sunca da ubije sivilo dana, kuće koje prosto živnu i dobiju nekakve nove obrise. Podbara pozdravlja ljude, a ljudi znaju da je poštuju. To je moj kraj i nikad ga ne bih menjala ni za sto Naselja, Limana, Grbavica i ostalih delova Novog Sada.


Projekat "Miris grada" sufinansirao je Grad Novi Sad, a stavovi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio novac.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Projekti - Miris grada

FOTO: Detelinara - stara dama grubog srca

Gotovo je nemoguće čuti opis Detelinare od autentičnog "meštanina", a da on ne počne sa nekom od floskula - novosadska Sparta, radnički geto, prestonica mangupluka....

FOTO: Salajka - Novi Sad kakav je nekada bio

Dok prolazi kroz Salajku prolaznik bar u jednom trenutku mora da poželi da živi u takvom kraju, ispresecanom mirnim ulicama sa redovima kuća koje ponosno stoje i odolevaju godinama.

Od Exita do Tamburica festa

Novi Sad je jedan od retkih gradova u Srbiji, pa i u regionalnim okvirima koji ima raznovrsnu lepezu muzičkih festivala zbog kojih svako godine u prestonicu Vojvodine pristiže na hiljade ljudi iz cele Srbije, zemalja bivše Jugoslavije, ali i Evrope i sveta.

Zašto je Novi Sad "Srpska Atina"

Treći deo iz serijala "Miris grada" posvećen je sakralnim objektima verskih zajednica koje žive u multikonfesionalnom Novom Sadu i kulturnim institucijama koje decenijama čuvaju vojvođansko kulturno nasleđe oličeno u vrednim umetničkim delima.

Zdanja postala simboli

Novi Sad kao gradsko naselje postoji već 300 godina, mada područje na kom se danas nalazi, tragove postojanja beleži još u praistoriji.

Vina, čarde i salaši

Poznato je da se u Vojvodini dobro jede i da se Vojvođani mogu pohvaliti bogatom gastronomskom ponudom.