FOTO: Detelinara - stara dama grubog srca

Za imidž "lošeg kraja", zaslužni su neki stariji nestašni momci sa detelinarskog asfalta čiji su marifetluci doduše bili mnogo više u stilu "Poslednjeg kruga u Monci" nego kadrova iz filma "Vidimo se u čitulji", ali su izgradnju takve slike zacementirale generacije rođene ranih devedesetih koji su veoma brzo dospele na "loš glas".

Uprkos forsiranju te slike, ovaj kraj Novog Sada prepoznatljiv je po mnogo lepšim, gotovo romantičnim stvarima koji se kriju ispod čelične maske ove "stare dame grubog srca". Druženja u različitim izdanjima kultne kafane "Pilot", ćeten-alva i zimski sladoled kod lokalnog brenda "Muse", neponovljiva pobeda FK Novog Sada protiv zagrebačkog Dinama u finalu kupa, bojažljivi prvi poljupci u nekadašnjem Detelinarskom parku, samo su deo neispričane detelinarske priče...

Detelinara je, nesumnjivo, od samog početka, direktno vezana za kasarnu "Majevicu" - prvi pisani tragovi o naselju datiraju o periodu odmah posle Prvog svetskog rata, kada je današnji "Detoš" bio ledina prekrivana detelinom, sa tek po kojom kućicom. Ubrzo je "Majevica", međutim, postala najveći vojni aerodrom u kraljevini SHS, a oko njega je počelo da niče radničko naselje, koji je svoj pravi oblik dobilo tek posle Drugog svetskog rata, kada su krenule da niču višespratnice.

Izraženi lokalpatriotizam Detelinaraca posebno je opipiljiv po pitanju lokalnog miljenika FK Novog Sada, čije mečeve na "Radničkom" prati nekoliko stotina fanova koji redovno zaboravljaju sve podele, razlike i razmirice kada su u pitanju "kanarinci". Gotovo da ne postoji detelinarska fasada koju "Korida", navijačka grupa Novog Sada nije već "overila", a među žvrljotinama, pretnji suparnicima i neinvetivnih poruka, postoji nekoliko fantastičnih murala koji daju posebnu čar ovom kraju grada.

Kao spomen lošim vremenima, baš preko puta čuvenog "Pilota", a na mestu nekadašnjeg detelinarskog parka, stoji "Skadar na Detelinari", nikada završena pravoslavna crkva čija je izgradnja počela još 2004. godine. Da gradski oci nisu smetnuli Detelinaru sa uma, potvrđuje činjenica da se baš ovaj kraj grada naslanja na Bulevar Evrope, a obruči i tereni na kojima su basket "pikale" generacije pre aktuelne, zasjale su opet novim sjajom u velikoj akciji rekonstrukcije sportskih terena.

Miljan Vidaković - fizičar

Odrastanje na Detelinari je nešto što te obeleži za ceo život kao posebnog i drugačijeg - kada to kažem, ne mislim ništa loše, naprotiv smatram to pozitivnim iskustvom. Ranije očvrsneš, valjda je to amanet naših očeva, postaneš jači, lukaviji, jer se samo tako može opstati i istaći u sredini koju mnogi nazivaju "novosadskim getom".

Detelinara je svakako specifična - postoji priča da kontrola godinama nije smela da uđe u autobuse trojke zbog negativnih iskustava koje je imala sa Detelinarcima nešto nezgodnije naravi, a onda opet, kada su se lupali prozori albanskim pekarama i prodavnicama, "Musu", lokalnu legendu, niko nije dirao.

Većina Deteliranaca odrastalo je po istom šablonu: makar mesec dana su trenirali fudbal na Radničkom, prvo piće ili prvu cigaretu probali su u dvorištu škole "Svetozar Marković Toza", a prvi put su se nekim iz starije ekipe zapili u "Pilotu". Taj lokal patriotizam ovde je deo tradicije, pa te od malih nogu uče kako se skraćeno piše Detelinara, kako se detelinarski pozdravlja i "svašta nešto" što ne važi u drugim delovima grada.

Drago mi je da vidim sređena igrališta kako za dečicu, tako i za nas nešto starije, a lepa je slika videti neke nove klince kako uživaju u uslovima koje ti nisi imao. Za razliku od nekih drugih krajeva grada, gde su ljudi osuđeni na beton, beton i samo beton, Detelinara još uvek ima oaza zelenila, gde se čovek uvek može opustiti i prošetati.

U poslednje vreme, centar društvenog života postao je plato oko nekadašnje robne kuće "Detelinara" na čijem je mestu danas supermarket - preko dana je tu ilegalna pijaca, gde bake i deke prodaju koješta, skrivajući se pritom od "komunalnih policajaca", ali već od sumraka, tu se skupljaju različite ekipe i nikada nije dosadno - muzika, cuga, ma detelinarski veseli i ćudljivi duh na delu...

I nova i stara Detelinara prosto odišu posebnošću, bar tako mislim ja i veliki broj mojih komšija. Verujem da Limanci vole Liman, Podbarčani Podbaru...i tako svi svoje delove grada, ali zaista sam ubeđen da je Detelinara najlepša, najzanimljivija i najbolja za život - nisam nimalo subjektivan, zar ne?

Projekat "Miris grada" sufinansirao je Grad Novi Sad, a stavovi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio novac.