Menu 021

"Skica istorije filozofije" i izložbeni performans danas u Eđšegu

Filozofski sistemi velikih mislilaca biće predstavljeni u jednoj novoj i umetničkoj formi – na skicama i crtežima autora Nenada Lančuškog, novosadskog filozofa i kritičara.
Novi Sad 28.07.2020. | 14:43 > 14:50
Izložba se otvara u utorak, 28. jula, u 18 sati u Kulturnoj stanici Eđšeg i trajaće do 1. avgusta. Cilj izložbe je da se na vizuelan način predstavi filozofska misao najrelevantnijih filozofa od antičkih vremena do danas, upotpunjena interaktivnom diskusijom sa širom publikom. 
 
Nenad Lančuški je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, i bavi se pisanjem proznih, dramskih i teorijskih tekstova, kao i filmske kritike. Ideju za ovakvu izložbu dobio je tokom studija, a projekat "Umetnici.Sad!" je omogućio da sada ovu analizu vidi i šira publika. 
 
"Kolega i ja smo spremali ispite  tako što smo crtali šeme i skice, kako bismo sebi bolje objasnili neke filozofske probleme. Kasnije sam pronašao u knjizi 'Šta je filozofija?' Žila Deleza i Feliksa Gatarija neke slične skice sistema Dekarta i Kanta. Pomislio sam kako bi bilo dobro na taj način skicirati kompletnu istoriju filozofije i predstaviti je kao izložbu, a ovaj poziv kulturnih stanica i projekat 'Umetnici. Sad!' mi se učinio kao dobar momenat za tako nešto", priča Nenad sa nadom da će izložba zaintrigirati i širu novosadsku publiku da se uključi u filozofske razgovore.
 
Dodaje da kada se kaže "filozofiraš", to u našem jeziku ima negativnu konotaciju i šira publika baš tako i reaguje. Ukazuje na to da su filozofski koncepti su im često komplikovani i nerazumljivi, a pritom ne vide značaj svim tim dubioznim promišljanjima. 
 
"Ali tu nije kriva šira publika što je nedovoljno zainteresovana, već je tu odgovorna sama filozofija što se ugnezdila u jedan nerazumljiv jezik. I onda naravno da je opaska: 'nemoj da mi filozofiraš' postala nešto negativno jer filozofe običan svet ništa ne razume. Ono što je danas ključno za filozofiju jeste da se izmesti iz pozicije predavača visokoumnih teorija koje nikom nisu potrebne i da filozofiju vrati na agoru i njen prvobitni medij, a to je razgovor", smatra Nenad.
 
Značaj ovog projekta je u tome da se neguje filozofska kultura u okviru grada, sa ciljem približavanja filozofske misli široj populaciji jer je ona danas zapostavljena i uglavnom zatvorena u akademskim zajednicama.
 
"Kao što je Kant govorio da filozofija u njegovo vreme treba da se probudi iz 'dogmatskog dremeža' isto tako danas treba da se probudi iz svoje hermetične pozicije koju gaji unutar akademske zajednice. Ako se danas psihoterapeuti bave lečenjem emocija, onda filozofija treba da se bavi lečenjem mišljenja koje se takođe 'razbolelo'. Pod tim upravo mislim na činjenicu da je najpopularnija teorijska literatura u knjižarama pseudo-naučna literatura i teorije zavere. Kako smo danas došli ponovo do toga da postoje pokreti koji žele da nas uvere u to da je zemlja ravna? Upravo zbog odsustva elementarne logičke misli i kritičke svesti", navodi Lačunški.
 
Na izložbi će moći da se vide filozofski sistemi najrelevatnijih filozofa od helenskog perioda do dvadesetog veka – od Anaksimandra do Žila Deleza, ali je akcenat na razgovorima sa publikom, pojašnjava autor. 
 
"Ovaj projekat treba da bude korak otvaranja filozofije prema široj publici. U suštini i ovo je samo eksperiment jer je pitanje koliko će da uspe da privuče ljude. Ono što ja radim sa ovom izložbom i svojim performansom u njoj je filozofska praksa, a to je ono što filozofiji nedostaje. Sokrat je po ceo dan stajao na trgu u Atini i razgovarao sa ljudima o tome kako bi definisao pojam vrline. Žan-Pol Sartr je po ceo dan sedeo u Cafe de Flore, pio kafu, pušio i razgovarao sa ljudima. Na isti način ću i ja sedeti u Eđšegu svakoga dana i biti prisutan i otvoren za razgovor. Neću držati predavanje niti tribinu. Neću biti čak ni autoritet koji prenosi filozofsko znanje. Biću samo neko ko je spreman za filozofski razgovor", dodaje Lačunški.
 
Kao očekivane rezultate projekta, Lančuški vidi jedan iskorak iz hermetičnosti akademske zajednice u koju je filozofija duboko uronjena.
 
"Osim toga što je prisutna u srednjoškolskom obrazovanju, filozofija živi isključivo u zatvorenim akademskim krugovima, dakle, fakultetima i institutima koji se bave ovakvom vrstom teorije. Nisam siguran koliko ona zaista postoji u kulturnom životu s obzirom da na konferencije i filozofske skupove odlaze isključivo studenti i druge kolege filozofi. Na taj način se stvara jedan krug istih ljudi koji jedni drugima predaju već reciklirane teorije ili jedni druge čitaju u zbornicima. Filozofija treba da se pomeri iz ovog hermetizma", kaže Nenad i dodaje da  filozofske diskusije mogu da dobiju svoj redovan prostor u kulturnom životu Novog Sada.
 
Ukazuje i na to da se danas često pod pojmom kulture podrazumeva samo umetnost, međutim kultura je mnogo širi pojam koji obuhvata način života jedne zajednice i njenog promišljanja i uverenja o svetu u kojem obitava. 
 
"Kultura je i to kada odlazite kod nekoga u goste da ne idete praznih ruku, kultura je i to na koji način se odnosite prema odeći koju nosite, kultura je između ostalog i način izražavanja", zaključuje autor.
 
Izložba "Skica istorije filozofije" jedan je od 22 projekta koji su dobili sredstva na javnom pozivu "Umetnici. Sad!" Fondacije Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture", a koji ima za cilj jačanje novosadske kulturne scene kroz mrežu kulturnih stanica, podizanje njenih kapaciteta, decentralizacija kulture i razvoj publike. 
Autor: Zakupljeni prostor
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest