Tijana Grumić: Jedna heroina danas mora imati mnogo snage i mnogo strpljenja

Kakav je bio položaj žene u evropskom društvu i nauci nekad, a kakav je danas? Da li se nešto i koliko promenilo?
"Mileva Marić je važna zato što je bila među prvim ženama sa ovih prostora koje su se obrazovale u školama do tada namenjenim isključivo muškarcima i time utrla put svima onima koje su dolazile posle nje, odnosno svima nama koje se danas bavimo onim profesijama koje su nekada bile smatrane muškim", ovako priču o vanvremenskoj ženi i velikoj naučnici počinje višenagrađivana dramaturškinja, između ostalog, dobitnica nagrade gruzijskog Rojal Distrikt teatra, Tijana Grumić.
Veza između heroine iz prošlosti, Mileve, i heroine sadašnjosti Tijane, oslikava se u novoj pozorišnoj predstavi "Mileva“ u režiji Anice Tomić, koja je, pored Tijane, okupila još pet domaćih i regionalnih dramaturškinja Olgu Dimitrijević, Minju Bogavac, Vedranu Božinović i Vedranu Klepica, dok je tekst adaptirala Jelena Kovačić iz Zagreba.
 
Predstava će premijerno biti izvedena 26. maja, u Srpskom narodnom pozorištu, u okviru programskog luka "Heroine" Evropske prestonice kulture, u koprodukciji Sterijinog pozorja i Narodnog pozorišta iz Sombora.
Milevina životna drama sada neće biti sagledana kao pojedinačan specifičan slučaj, već kao opšti društveni model u Evropi na prelomu 19. i 20. veka, te su tako dalji aspekti otkrivanja "istinske" Mileve povereni mladim, ali i glasnim autorkama iz Srbije i regiona, upravo kroz novu predstavu.
 
Tijana Grumić je autorka teksta za višestruko nagrađivanu predstavu Srpskog narodnog pozorišta "Ko je ubio Dženis Džoplin?", te drame "Moćni rendžeri ne plaču", "Najusamljeniji kit na svetu" postavljene na sceni SNP-a i "Kepler 452-B" Pozorišta Bora Stanković u Vranju, a takođe je radila i dramatizaciju Tolstojevog romana "Carstvo mraka", prema kojoj je Igor Vuk Torbica režirao predstavu u Narodnom pozorištu Beograd.
 
Predstava "Mileva Marić Ajnštajn – Zrak svetlosti" zamišljena je kao postdramski, dokumentarni, interdisciplinarni scenski izraz, a ne kao klasična građanska psihološka drama. Šta je glavna ideja? Šta je ono što ćemo o Milevi saznati novo?
 
"Glavna ideja bila je da svaka od nas pet ispriča priču o Milevi kroz sve osobenosti naših poetika i rukopisa što onda neminovno donosi jedan novi dramski izraz u finalnom tekstu. Lik Mileve Marić već je obrađivan u dramskoj literaturi, ali kroz jedan konvencionalniji pristup, prateći hronologiju njenog života i istorijske činjenice, dok je u slučaju ovog projekta svaka od nas pokušala da predstavi neke druge moguće verzije života te žene i svega onoga što je za sobom ostavila o kojima nemamo jasne činjenice i fakte. Takav pristup sigurno donosi nešto novo o Milevi Marić, što nije nužno istorijski tačno, ali što jeste umetnički opravdano u trenutku u kom se bavimo ovom temom."
 
Vas pet je zapravo ‘tkalo’ komad – pet različitih tekstova, delova, različitih dramskih glasova, koji se međusobno prepliću, nadoponjuju, umrežavaju i stvaraju novi tekst. Ovo nije uobičajena praksa. Koji deo je vama pripao da oblikujete? Kako ste uspele da donesete novo viđenje, čitanje života velike naučnice?
 
"Kao što sam kratko i pomenula, svaka od nas pet ima svoj specifičan stil, jezik i poetiku što se u ovom slučaju preplelo kroz omnibus o Milevi Marić. Tu je, zapravo, ogroman zadatak pripao dramaturškinji Jeleni Kovačić da takve, i sadržinski i formalno, različite tekstove objedini u celinu i da u saradnji sa rediteljkom Anicom Tomić napravi od toga nešto pogodno za izvedbu. Mi kao spisateljice nismo imale neke konkretne zadatke koji su nam bili dodeljeni ili nametnuti, već smo kroz zajedničke razgovore, sastanke i predavanja o Milevi Marić, njenom životu i radu, diskutovale o tome šta nam je u vezi sa njom zanimljivo i lično važno, pa smo tako već na samom početku procesa rada shvatile da nas različite stvari u vezi sa Milevom i interesuju. Ja sam pisala tekst sa namerom da povežem određene (zasnovane na činjenicama ili domaštane) slike iz Milevinog života sa važnim fenomenima iz nauke koji imaju veze sa njenim radom i njenom akademskom i naučničkom karijerom."
 
Po vašem mišljenju koliko se položaj žene u evropskom društvu, nauci i umetnosti promenio od tada do danas? Izuzetno je važno da na ovakve načine stalno podsećamo na velike žene prošlosti, i tako gradimo velike žene budućnosti.
 
"Položaj žena se promenio u smislu da imamo više mogućnosti i prilika da se bavimo onim čime želimo. Ipak, sve je to daleko od idealnog. I u nauci i u umetnosti, pa i u celom društvu žene su i dalje posmatrane kao manje sposobne ili vredne u odnosu na muškarce. Još uvek postoje naučne discipline koje se smatraju tipično muškima, još uvek su muškarci ti koji su većinom na pozicijama autoriteta i donosilaca odluka. Još uvek za iste poslove koje obavljaju žene bivaju manje plaćene od muškaraca. Još uvek su žene te koje obavljaju i domaćički posao koji predstavlja neplaćeni rad, a da pritom osim toga neretko rade i neki drugi posao."
 
Ko su po vašem mišljenju danas heroine? I šta jedna heroina danas mora posedovati da bi bila heroina?
 
"Marija Lukić, Milena Radulović, Iva Ilinčić, Danijela Štajnfeld – žene koje su smogle snage da glasno podele svoja iskustva, time osnažujući sve nas na jednu zajedničku borba koja je tek počela. Međutim, za mene su heroine i sve one žene koje u tišini vode svoje bitke u svetu koji nije na našoj strani. Jedna heroina danas mora imati mnogo snage i mnogo strpljenja."
 
Više informacija o programima Evropske prestonice kulture možete pronaći na sajtu novisad2022.rs.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • majka

    16.05.2022 21:19
    bravo
    Bravo Tijana, mnogi iz Stare Pazove,koji te poznajemo,nismo ni sumnjali da ces jednoga dana postati,to sto jesi,na ponos svojih roditelja,koji su uvek bili tu da te podrze.Nastavi tako,

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - EPK 2021

Kulturom dijaloga do Evrope mira

Različiti umetnički i tribinski programi pokrenuće dijalog domaćih i evropskih mislilaca o potrazi za Evropom mira, od 23. do 27. juna u Kreativnom distriktu.

Novosadske heroine

Za istoriju Novog Sada i ono što je ovaj grad danas žene su imale ključne uloge. Kulturna istorija Novog Sada oličena je, pre svega, u ljudima koji su ih činili.