Menu 021

Otvorena elektronska izložba o Velikoj seobi Srba

Biblioteka Matice srpske priredila je elektronsku izložbu građe iz svojih zbirki povodom obeležavanja 330 godina od Velike seobe Srba.
Novi Sad 26.05.2020. | 08:06
Otvorena elektronska izložba o Velikoj seobi Srba
Foto: "Velika seoba Srba" Paje Jovanovića
Postavka, koju čini izbor istorijskih, književnih i likovnih dela nastalih povodom Velike seobe Srba, kao i građe o ličnostima i lokalitetima koji su u vezi sa ovim značajnim događajem, može se pogledati u javnom katalogu Biblioteke.
 
Autori izložbe su Srđan Graovac i Nenad Stanojević, a urednik je Selimir Radulović. 
 
Elektronski katalog izložbe dostupan je OVDE.
 
Istorija srpskog naroda obeležena je brojnim seobama od kojih je jedino ona iz 1690. u kolektivnoj svesti nacije ostala upamćena kao Velika seoba. Tokom Velikog bečkog rata (1683 - 1699), vojska koalicije hrišćanskih država, Austrijske carevine, Poljske, Mletačke republike i Ruskog carstva, postepeno je potiskivala Otomanske oružane snage. Lokalno srpsko stanovništvo, posle viševekovnog turskog ropstva, vojsku hrišćanskih saveznika dočekalo je kao oslobodioce, masovno stupajući u njihove redove. Predvođeni svojim patrijarhom, Arsenijem III Čarnojevićem i sveštenstvom, noseći mošti srpskih srednjovekovnih vladara i svetitelja, rukopisne i štampane knjige i druge crkvene dragocenosti, desetine hiljada ljudi napustilo je svoja vekovna ognjišta.
 
Car Leopold I, avgusta 1690. godine, dao je Srbima Prvu privilegiju, da bi u narednih šest godina izdao još nekoliko važnih dokumenata, kojima su uobličene srpske povlastice u njegovom carstvu. Početkom oktobra 1690. godine, Turci su ponovo zauzeli Beograd, a veliki izbeglički zbegovi počeli su da prelaze Savu i Dunav, krećući se i dalje na sever sve do Budima, Sentandreje, Komorana, Ostrogona i Đera. Ovi istorijski događaji promenili su sliku Balkana.
 
Prema rečima Nikole Radojčića, "Velika seoba je razredila broj Srba u srcu srpskog carstva, ali je zato isturila srpsku kulturnu stražu, mnogobrojnu i sposobnu, iz varvarskog divljaštva u Turskoj bliže zapadnom prosvećenom svetu".
 
Napuštajući svoju otadžbinu, sa Kosova i Metohije, iz Južne Srbije i Makedonije, Raške, Šumadije, Pomoravlja, Podrinja i Timočke krajine u Ugarsku je prema različitim procenama preseljeno od 30.000 pa do 500.000 ljudi. Verovatno su najtačniji podaci oni koji govore da je u Ugarsku tada izbeglo 70 do 80 hiljada duša, od čega se samo u okolini Budima naselilo oko 15.000 srpskih izbeglica. Zahvaljujući Velikoj seobi Srba 1690. godine centar srpskog etničkog prostora se seli iz Stare i Južne Srbije u Šumadiju i južnu Ugarsku.
Autor: 021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Adam Najstariji
    26.05.2020 16:10
    Patrijarh se preselio. Da li on spada u Istocne ili Zapadne Slovene?
  • Dejan
    26.05.2020 12:57
    Srb-i
    Srbi su se selili po fabrikovanoj istoriji komunista ili vatikana,pa sad kako se kome svidi tako to i forsira ! Autohton narod,haplo grupa,beli ljudi,srbi ! U bugarskoj sve sto je belo to su ex srbi,o hrvackoj da ne pisem ! Poslednja seoba srba je bila 1995 sa olujom iz hr !
  • Bezimeni
    26.05.2020 11:02
    Drezdenski kongres
    I ovi što dođoše postadoše vojvodjaneri, a oni što ostadoše postaše Makedonci. Uz put ostaše i nastaše Srbijanci.
    A Srbi nestadoše kao Indijanci.
  • ex chapman
    26.05.2020 10:51
    eto
    odličan primer ko smo i kakvi smo! tako bitan dogadjaj u istoriji Srba, a toliko malo znamo o njemu. pocevsi od toga koliko je uopste ljudi bilo, pa nadalje...
    a u "kolektivnoj svesti naroda" ova Velika seoba se cesto pogresno shvata kao prvi dolazak Srba u Vojvodinu!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest