Izložba "Nagrada Đorđe Tabaković - 25 godina" - Ko su akteri uzbudljivog graditeljskog doba

Reč je o reprezentativnoj izložbi i dva naredna meseca biće otvorena za javnost, ali i za nova promišljanja o urbanističkim dilemama koje su pratile ovdašnju, posle Drugog svetskog rata, znatno ubrzanu gradnju. Istoričar umetnosti Vladimir Mitrović je kroz hronološki prikaz dobitnika uglednog priznanja obuhvatio treću i dve potonje generacije ovdašnjih stvaralaca, čiji je vremenski raspon stvralaštva od sredine pedesetih godina pa do današnjih dana.

Predvodnici prve (Milan Tabaković, Ivačković, Nikolić) i druge (Brašovan, Djordje Tabaković, Kaćanski, Popović...) generacije pojedinačno su, mada nedovoljno, istorijski valorizovani, pa su se u Muzeju odlučili da odu korak dalje i po prvi put predoče ono što je ostalo iza projektanata čije je stvaralaštvo započelo sa dolaskom socijalističkih vremena.

Reč je o prvim našim promoterima modernističke arhitekture. Zahtevi investitora za praktičnim rešenjima nisu bili prepreka da ovdašnje arhitekte, mada pretežno zaposleni u biroima pri najvećim državnim građevinskim firmama, jasno iskažu sve prednosti i lepote modernizma. Već u radovima prvih novosadskih posleratnih arhitekata Pavla Žilnika i Milene i Sibina Đorđevića uočljiv je jak modernistički senzibilitet; dovoljno je samo pogledati Studio "M" ili Skupštinu grada Novog Sada, njihova najpoznatija dela.

U velikoj sali MSUV autori su predstavljeni na isti način dizajniranim panoima (rad Miroslava Šilića) u jedinstvenom nizu, a prikazani su i nacrti, knjige, časopisi dobitnika nagrade. Ima dosta i filmskih zapisa, tu je i mogućnost da se preslušavaju davnašnja promišljanja stvaralaca o ključnim pojavama, nedoumicama i pitanjima iz šire sfere arhitekture.

Prateći hronologiju zbivanja u svetu projektovanja i urbanizma, kustos Mitrović uočava ne samo promene u arhitekturi, već i njihovu uslovljenost razvojem ovdašnjeg i tekovinama socijalističkog društva. Gotovo je nemoguće ne primetiti velik udeo školskih i obrazovnih zgrada i objekata za medicinske potrebe.

Jednostavno, orijentacija nekadašnje Jugoslavije na sveobuhvatno i dosta dugo obrazovanje i opšta zdravstvena zaštita zahtevali su i nove objekte. Široj javnosti je manje poznato, ali je na izložbi uočljivo, da su se već sredinom osamdesetih godina pojedini arhitekti specijalizovali, primera radi Slavko Odavić za objekte zdravstvene zaštite, Tanja Savić za školske, dok su se Pavle Žilnik i Milan Marić usmerili na projektovanje zdanja kulturnih institucija.

Izložba "Nagrada Đorđe Tabaković - 25 godina" je idealna da se još jednom promisle pitanja koja su svojevremeno u javnosti različito tumačena. Prava stvar bi bila videti kako današnje generacije stvaralaca doživljavaju nekadašnje dileme. Stručna vođenja, još više prateće tribine, ne samo što su uobičajene u ovakvim prilikama, već su i neodvojivi deo svake izložbe da potpunije oceni vodeće autore i ključne pojave u jednom uzbudljivom vremenu.

Više o izložbi možete da pročitate na OVOM LINKU.