Bazne stanice unosan posao za skupštine stanara

Da bi mobilni operater postavio svoju baznu stanicu na krov zgrade, prvo mora da dobije frekvenciju od RATEL-a, zatim izabere zgradu koju želi i na kraju potpiše ugovor sa predsednikom skupštine stanara. Nakon toga se Gradu dostavlja potpisani ugovor, idejni projekat o postavljanju objekta, a opciono i studija štetnosti po zdravlje ljudi.

"Grad Novi Sad u tom procesu nema nikakve ingerencije, osim da daje odobrenje za postavljanje stubnih antena i to tek nakon što iz Urbanizma dobijemo građevinsku dozvolu. Grad nema plan rasporeda baznih stanica niti ikakav plan gde one smeju da se postavljaju. Ali nama moraju da predaju svu potrebnu dokumentaciju shodno Zakonu o planiranju i izgradnji", kažu u gradskoj Upravi za zaštitu životne sredine.

Međutim, od postavljanja baznih stanica nemaju koristi samo mobilni operateri, već to predstavlja vrlo unosan posao za predsednike skupština stanara. Da bi se potpisao ugovor o zakupu sa operaterom, potrebno je samo da se sakupi preko 50 odsto potpisa stanara i zauzvrat na račun skupštine stanara mesečno leže suma od 300 do 1.000 evra, po sklopljenom ugovoru, a ugovora može biti više sa različitim mobilnim operaterima, priča za 021 Novosađanka I.S. predsednica skupštine stanara sa Podbare.

"Na žalost zgrada u kojoj živim ima četiri sprata, te mobilnim operaterina nije dovoljno visoka. Ali u zgradi preko puta naše, moj prijatelj, inače predsednik skupštine stanara, sklopio je ugovor sa Telenorom, MTS-om i VIP-om i mislim da od tih ugovora mesečno zarađuju oko 1.500 evra. Mislim da nije fer da visoke zgrade zarađuju toliko novca, a da mi nemamo mogućnost da sklopimo takve ugovore već moramo od stanara da uzimamo novac za održavanje zgrade. A da ne pričam o tome što sam čula i za situacije gde predsednici skupštine stanara taj novac uzimaju za sebe. Tu nisu uvek čista posla", rekla je ona.

Ugovor o zakupu definiše sam izgled prostora koji se zakupljuje, a njegov sastavni deo je i Idejno rešenje kojim se definiše pozicija i vrsta opreme, mesto priključenja na niskonaponsku struju i slično. Ovim ugovorom definisane su i međusobne obaveze potpisnika. "Skupština stanara je u obavezi da brine o opremi sa pažnjom dobrog domaćina, a obaveze operatera su da zakupljeni prostor koriste u skladu sa namenom i delatnošću i da redovno izmiruju ugovorom propisanu zakupninu. Visina cene zakupa varira od lokacije do lokacije i najviše zavisi od tržišnih parametara i procene operatera koliko je određena lokacija važna za obezbeđivanje signala mobilne telefonije korisnicima i koliko utiče na kvalitet usluge", objasnili su za 021 iz VIP-a proceduru na osnovu koje se skupštini stanara uplaćuje novac.

Kako u gradu ne postoji niko ko je nadležan da kontroliše postavljanje baznih stanica, tako je nejasno i ko je nadležan za rešavanje eventualnih problema i malverzacija koje se dešavaju prilikom sklapanja poslova između operatera i skupština stanara.

Prema informacijama koje je 021 dobio iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija oni "nemaju nikakve ingerencije po tom pitanju, niti je u njihovoj nadležnosti da izdaju odobrenja i rešavaju žalbe". Sa druge strane, iz gradske uprave ukazuju da "oni svu dokumentaciju o žalbama prosleđuju pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine na dalju obradu", dok isti taj pokrajinski sekretarijat vraća loptu na gradsku upravu i nadležno ministarsvo.

Pored toga što postavljanje baznih stanica nema ko da kontroliše, u Srbiji takođe ne postoji jedinstven i usaglašen stav oko toga da li su ove stanice, kao dokazani izvor nejonizujućeg zračenja, štetne za zdravlje ljudi ili ne. (Gordana Ćosić - gocacosic@021.rs)