Predrag Ejdus: Ovo je vreme depresije i beznađa

Beseda Predraga Ejdusa na otvaranju 60. Sterijinog pozorja

"U korpusu činilaca koji stvaraju teatar, postoje raznorodni elementi koji tu misiju ponekad čine nemogućom, iz jednostavnog razloga što su nastajanje i trajanje pozorišta vrlo često plod nepredvidljivih političkih, ideoloških, kulturoloških, estetskih i drugih ograničenja. Ali, i pored toga, ono opstaje hiljadama godina kao večna vatra. Dokle god plamičak tinja, pozorište postoji i živi. Pozorišni čin je neka vrsta zavere. U njemu učestvuju umetnici koji, uprkos svemu, od krhkih ideja, nadahnuća i emocija stavaraju nešto što bi trebalo da ushiti, da zamisli, uzbudi pa, ako hoćete, i da ogorči onog koji je u sali. Gledalac, usamljen tokom predstave, postaje jedinka koja se razlikuje od mase koja je ušla u teatar. Javna usamljenost glumca i gledaoca stvara tu magičnu iluziju pozorišnog čina.

Danas, u eri tiranije digitalnih medija, naša umetnost izgleda pomalo anahrona i prevaziđena. U vremenu kada je sve pojednostavljeno i banalizovano, pozorište polako postaje umetnost bivšeg vremena, a slično je i sa literaturom na koju se oslanja. No, bilo je već takvih trenutaka u istoriji teatra ali ta umetnost je, uprkos krizama, doživljavala renesansu uvodeći nove estetike, teme, tehnologije, uvek sa ciljem da tog usamljenog gledaoca zamisli, opusti, iznenadi i da u njemu izazove katarzu koju on može da doživi samo tokom pozorišnog čina. Magija tog čina, kao živi fluid koji glumac emanira prema publici i povratna energija koju gledalac šalje izvođačima, jeste ono večno u toj najefemernijoj umetnosti.

Taj trenutak istine, prepoznavanja, poistovećenja duboko se urezuje u sećanje i gledaoca i glumca. Živimo u vremenu ekonomske depresije koja je dovela do svekolikih posrnuća
morala, empatije, ogromne usamljenosti, beznađa i dezorijentacije ljudi. Mnoge oblasti ekonomskog, društvenog i kulturnog života su u krizi. Državne institucije kulture tavore u pogubljenim kriterijumima vrednosti. Političke elite u takozvanim tranzicionim vremenima kulturu, pa i pozorište, polako ali sigurno osiromašuju, onemogućavaju njegovu transformaciju i negativnom selekcijom rukovodećih kadrova srozavaju njegove umetničke vizije. Pozorišta su postala socijalne ustanove, a umetnici doslovno ekonomski ugrožena kategorija stanovništva.

U atmosferi obesmišljene kulturne politike, Sterijino pozorje, kao jedna od najznačajnijih i najrelevantnijih pozorišnih institucija, opstaje i dokazuje da kod nas ipak postoje talentovani i obrazovani stvaraoci. U prilog činjenici da se pozorišna tradicija kod nas ukorenila govori i to što ovaj festival traje 60 godina i promoviše Sterijino pozorje kao instituciju od izuzetnog kulturnog i društvenog značaja. Svi mi koji mu godinama prisustvujemo, osećamo neku čudnu groznicu iščekujući da počnu najuzbudljivije i najbolje predstave. Svima koji stvaraju ovaj festival, izvođačima, gostima i publici, želim uspešno 60. Sterijino pozorje. Otvaram ovu manifestaciju sa osećanjem velikog pijeteta".

Tokom narednih nedelju dana publika će imati prilike da vidi devet predstava u selekciji nacionalne drame i pozorišta, koje će se boriti za nagrade. Dobar deo programa posvećen je Jovanu Steriji Popoviću i Branislavu Nušiću, a drame po izboru selektora Marine Milojević Mađarev oslikavaju stanje srpskog teatra u vreme ekonomske krize.

Gost festivala biće glumica i spisateljica Mira Furlan, koju će novosadska publika imati večeras prilike da vidi u drami "Dok nas smrt ne razdvoji" u režiji Predraga Mikija Manojlovića. Jedan od favorita za nagradu je Kokan Mladenović s dramom "Doktor Nušić" i beogradski Atelje 212 sa komadom "Kazimir i Karolina".