Pojedini kafići u Zmaj Jovinoj pred zatvaranjem zbog birokratije

Naime, iako je prošlih godina normalno postavljao letnju baštu, vlasnik poslastičarnice "Mocart" i predsednik Udruženja ugostitelja Novog Sada Dragan Stanojević će za manje od mesec dana možda zatvoriti posao "star" 10 godina. Njemu Komisija za zauzeće javnih površina nije odobrila rad na otvorenom preko leta jer, kako kaže, njegova bašta ulazi u zonu zaštite Vladičanskog dvora.

Stanojević za 021 kaže da je ova odluka nečuvena, što zbog trogodišnjeg ugovora koji on ima za bavljenje ugostiteljstvom (koji ga je koštao osam miliona dinara), tako i zbog Odluke o uređenju grada, koja njegovu baštu ne smešta u zaštićenu zonu.

"Odluka o utvrđivanju Vladičanskog dvora Eparhije Bačke određuje kao zaštićenu zonom od Zmaj Jovine 21 do broja 26. Međutim, gradska odluka tu granicu definiše od pasaža 23 do 28, te moja bašta uopšte ne ugrožava zonu, kao što nije ni ranijih godina. Odjednom je sada doneta ovakva odluka, a koštaće me zanimanja ukoliko mi Grad ne izađe u susret. Pisao sam i gradonačelniku, ali nikakav odgovor nije stigao", kaže Stanojević.

Kako smatra, Grad Novi Sad ga je doveo u zabludu i tera ga da stavi katanac na poznati objekat u Novom Sadu, a nema razloga za to.

Prema Odluci o uređenju grada, letnje bašte spadaju u privremene montažne objekte koji se postavljaju u tačno pripisanim uslovima i granicama, a Odlukom o utvrđivanju Vladičanskog dvora za spomenik kulture takvi objekti su zabranjeni u zoni zaštite. Ta zona ide do južne granice pasaža broj 23 - do početka pasaža 21, te bi polovina letnje bašte "Mocarta" trebalo da bude legalna, a drugo polovina ne. Stanojeviću su ovakvi uslovi surovi i smešni, a mišljenje Ministarstva kulture izdato prošle godine, a koje održava i stav Grada, mu je nelogično.

"Ja ne mogu da se složim s Ministarstvom kulture da je letnja bašta privremeni objekat. Druga stvar, u tom zakonu piše i da urbani mobilijar ne može da bude u zoni zaštite spomenika, što znači da ne smeju da budu ni kandelabri, ni klupe, ni kante za smeće, a kamoli spomenik čika Jovi - to bi sve trebalo da se ukloni iz zone Vladičanskog dvora. Taj zakon se onda selektivno primenjuje", smatra naš sagovornik i dodaje da se oko kulturnih spomenika uvek nalaze letnje bašte u svim značajnim gradovima Evrope, jedino u Novom Sadu je to problematično.

Kako za 021 kažu u Gradskoj upravi za komunalne poslove, tokom prošle godine je podneto ukupno 36 zahteva za postavljanje letnjih bašti u Zmaj Jovinoj ulici. Ukupno 17 zahteva je odobreno, dok su četiri odbijena, a ostalih 15 je odbačeno zbog formalnih nedostataka. Na nivou celog grada je prošle godine odbijeno ukupno 11 zahteva za postavljanje letnjih bašti, pomenutih četiri u glavnoj gradskoj turističkoj ulici. U Upravi dodaju da su letnje bašte privremeni objekti koji moraju da se postavljaju u skladu s definicijama Vladičanskog dvora za spomenik kulture.

"Takođe, ukazujemo da je na zahtev Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Beograd, kao predlagač Odluke o utvrđivanju Vladičanskog dvora Eparhije Bačke Srpske pravoslavne crkve u Novom Sadu za spomenik kulture, izdao mišljenje 5. februara 2015. godine u kome se navodi da letnje bašte po svom karakteru i funkciji jesu privremeni objekti, te da se mera zaštite iz odredbi tačka 5. podtačka 2. navedene odluke, svakako odnosi i na zabranu njihovog postavljanja u zaštićenoj okolini spomenika kulture", napominju u Gradu.

Interesantno je da se novosadski ugostitelji ne nalaze po prvi put u ovoj situaciji. Još 2008. godine su se žalili iz istih razloga, kada ih je podržao i Pokrajinski ombudsman.

Ova institucija je zaključila da Komisija za zauzeće javnih površina prilikom odobravanja letnjih bašti ima "visok stepen arbitrarnosti", te da odluku donosi po određenoj slobodnoj proceni. Tada, doduše, letnja bašta nije bila privremeni objekat, te su svi objekti ubrzo vraćeni na ulicu.

Autorka: Gorica Nikolin - gorica@021.rs