Najbolesniji Novosađani nemaju gde dostojanstveno da umru

Samo od malignih bolesti godišnje u Srbiji umre oko 20.000 pacijenata, a palijativna nega potrebna je i desetinama hiljada ljudi koji umiru od opstruktivne bolesti pluća, multiple skleroze, neuroloških oboljenja, side... Ova vrsta nege ne spada u procedure lečenja već u ublažavanje simptoma bolesti kod pacijenata kod kojih lečenje više nije moguće.

Kao takva, po zakonu bi trebalo da se sprovodi u sekundarnom nivou zdravstvene zaštite, u našem slučaju u opštoj bolnici koju Novi Sad nema. Zbog toga negu najteže obolelih novosadskih pacijenata sprovodi preopterećena služba kućnog lečenja Doma zdravlja, kao i Klinički centar Vojvodine i instituti u Sremskoj Kamenici.

Prema rečima doktorke Eržebet Patarica-Huber sa Instituta za onkologiju u Sremskoj Kamenici, zbog toga što novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti, koji bi trebalo da uredi sistem palijativnog zbrinjavanja, još nije donet, medicinari rade prema strategiji koja je izdata još 2008. godine i prema kojoj u tercijarnim bolnicama nisu predviđena mesta za palijativne pacijente. Ipak, Institut takve pacijente mora da zbrine.

"Mi se moramo držati strategije palijativnog zbrinjavanja prema kojoj kod nas nisu predviđena mesta za palijativne pacijente. Ali ako nam dođe pacijent u lošem stanju mi ga moramo zbrinuti bar na kratko. Ono što je dobra vest je da na Institutu već 18 godina funkcioniše ambulanta bola koja radi ponedeljkom i četvrtkom, a prošle godine oformljen je i tim za palijativno zbrinjavanje sa šest članova, koji pruža potrebnu savetodavnu i praktičnu pomoć kako pacijentima tako i njhovoj porodici", rekla je ona za 021.

Slična je situacija i sa Kliničkim centrom Vojvodine, koji ipak obezbeđuje određen broj kreveta za najteže bolesnike, kao i sa Institutom za plućne bolesti. Doktorka sa Instituta za plućne bolesti Jelena Stanić kaže da ova ustanova ima osam kreveta koje sporadično obezbeđuje za najteže bolesnike i napominje da "instituti služe da bi lečili pacijente kod kojih je izlečenje još moguće, te da je zbrinjavanje palijativnih pacijenata ovde skupo i neopravdano, ali da se ipak dešava".

Evropska unija je 2009. pokrenula inicijativu da se u gradske bolnice sekundarnog tipa uvedu odeljenja za palijativno zbrinjavanje i za edukaciju medicinskog osoblja. Pomoćnica direktora za zdravstvenu delatnost KCV-a Vesna Turkulov kaže za 021 da je rezultat toga da su svi medicinski fakulteti dobili izborni predmet Palijativna medicina, a u Zrenjaninu, Somboru, Smederevskoj Palanci i Kikindi postoje odeljenja za palijativno zbrinjavanje.

Novi Sad, s druge strane, i dalje čeka svoju opštu bolnicu ili pak osnivanje hospisa, koji bi mogli na adekvatan način da se pozabave zbrinjavanjem ovih bolesnika. Do tada palijativnim pacijentima preostaje da ostanu kod kuće, gde porodice često ne mogu da im obezbede adekvatnu negu, ili u nekoliko privatnih ustanova čije su usluge najčešće preskupe za većinu porodica koje brinu o bolesnicima u terminalnim fazama bolesti.